Velika Srbija

ЂР. 307.

СОЛЈН, ПОНЕДМЉАК 13 ФЕБР7АРА 1917 ГОД.

ГОД. II

ПР5ТПДАТД нгггосв: Мгог;'«;^ 8 др*’?««, -“охјссчн'1 9 гчЈалам 3€ фрала*.а

. шааз,

Ц52НА ОГДАСВМа • Сави ппжт 0.Ж1 фр&м. од »атвтаог родв, ао»л „-.гг:5 го погод^п, И.ов»ч ®* зтлажв ;;рж5ВЖ ■ ■о»о.. мршм в домимин лотзтвЈгврЈегиа.

ДВСТ НЗДАЗИ С ВАКК >.Н ПО ЗОДНв 0ОЈГТТ '..»лт* вр<жт К?гл, Срв. Гвг»р*л. Комудау Ооууа.’-. РУКОХШШ ОВ ЕЗ ЗРАААЈУ . лг. ј ‘иотџгје КсдшСо удмга <јр, 33 5&!осј^оа

Соједвик (јрвјввв е* аогу деввта у Оевуну *о* и-.јв г ДруоотЕ4 гртав аиажаеЈ уахчг Иухпраагк* бџ. б, &«ту №ш« вокга*.

БРОЈ 10 сант. лс-О&ЗА ФЖК&г&р*'- јЗЖЖ&а *****? 1 ЕНГЛЕСКА И РАТ — ОДЛУЧНОСТ БРИТАНСКОГ НАРОДА Три енглеска послани-ј Азији. Огроман број брика, сви шефови политич- ј танских фабрикц, произ-

ких странака поднели су британском парламенту интерпелацију за мир са питањем, да лн су неопходне тису-ће жртава, које свакодневно изискује рат или се крај овој ведикој и крвавој војни може на други начин учи-

води данас скоро десег пута више муниције и ратног материјала него у почетку рата. Упркос крајњој сумаренској акцији, Енглеска је успела да одржи редован поморски саобраКај и у погледу транспората војске

нити. На ову интерпела- ратног материјала и нацију одговорио је г. Бо-.мирница учинила је и нар Ло, британски мини-; чини огромне услуге у стар финансија и његов великоме рату, који воговор, управо његова од-;димо. Надмоћна и неиз-

брана принципа, са којих има рат да се настави до крајње и коначне победе примљена је са бурним одобравањем од британског парламента. У Великој Британији појавио се ве& од пре ви-

мерна енглескафлота бло кирала је немачке обале и пресекла сав трговачки саобраћај централних држава, које су услед тога запале у тешку економску кризу, која се погоршава сваким даном. Нај-

Уређује 0 Д Б 0 Р

ликом уписивања последњег зајма јасно испољио своју одлучност у погледу настављања рата. По

П9ЛКТИЧКЕ ВЕСТИ

Штокхолм. —Оидажг&з не | мачкк пославак иотетно је швед-

а СсО°штао иу, ка је шведска лађа ‘Еда* потспљеаа вз несбавештености и поднсо је жЕвиње-

званичним подацпма по- СЈС0Г каннстри саољиих посдова следњи зајам 1 е изнео суму од близу две милијарде фунти стерлинга. То је најбољи и најјачи До-Ј^ду кке цсмгчке владе каз, колико јс британски народ решен да истрајеј у великоме ратном пре-5 дузећу. ј Г. Боиар Ло ЈесапунОј Крупове Фабрике

СТРАНА ШТАМПА

БРОЈ 10 сант. нвк* елв од орживарнех крвђа. Идуде недеље показаке председнику, да првндипи, којима •* он поносп не умакују оштриму нашег оружја. Ми верујемо «а он неке бнтм зрло задовољан практичном демсшетрацвјом, коју ће добити. РРЧКАШАМПА лРнзоспастис«: Ина Ч 2 Ш 1

мн се, пет месецз сада како се разлога иагласио, да ПО-ј » Рускоје (лово ‘ (обгвештсаа неуморно трудимо да без рачуна ЛИТИКу пацифлста не МО-(Првкупљена од руског генсрааЖе да разуме. Али, бри-Зштаба н?. франту Рвге): «Сад сма тански министар финан-|на ргду код Крупа 160.000 рад-

ше месеца покрет у ко-,зад, у својим огромним рист мира, на чело кога ј колонијама Велика Брису се ставили шефовијтанија је подигла неброрадничких и извесних ра-; јене фабрике ратног мадикалних странака. Али ;теријала, које чине неотај је покрет остао усам-јцењиве услуге њеним са-

љен и није успео да захвати дубљег корена. Акција ових присталица мира остала је потпуно ограничена и без икаквог дејства на политику наше велике и мсгћне савезнице, Енглеске. Немачки листови су у више прилика покушавали, да свет обману протуреним и тенденциозним вестима о тобожњем пацифистичком покрету у Великој Британији, али су сви ти покушаји били потпуно бесплодни и нису изазвали

везницима. Нема сумње, жртве, које је на се примио британски народ улазећи у европски рат огромне су. Он их подноси ве"ћ дзе и по године, и то са крајњом резигнацијом и са дубоким уверењем, да су оне неопходне ради слобода и права свију народа и за миран развој човечанске културе. Те су жртве одвсћ велике и многобројне, да би се преко њих могло прећи ради једнога мира, који

ни најмању трунку не-јби значио победу гермакога веровања. низма и који би у себи Енглески народ пока-

зао ]е Јасно и очигледно

скривао клицу будућих покоља и раздора. И г.

са колико воље и енер-|Бонар Ло са највећим гије води велики рат на-: правом вели, да би »мир метну|' чжечанству од на таквим основама из-

сијд нше очевидно њиховом покрету придао велики значај. Њихов по-

ника, од којнх су 15.000 жена. О« 1. јул* враћено је на Фронт 60.000 раднкка п замеаено вој-

крет ]е само Једна мала ; нвцика старајах класа. СпецЕпега која не може да ПО-јЈдднз радницч чине две трећине целокупног броја. Ради се без пргстанха седам дхна недељно. Не дгје се ни с-дмор, нв сдсу

мути узвишену и високу вољу британског народа. У своме одговору на

свпамо грдње на ннткове. на шздајнаке, људе без отарбшне, ва кукавнце, ка ггрманофиле, на слуге краљеве, на брвтоубијце. на нечисте, на ... на оне који се вакаге с оне сгргие неутрадне зсне. А тако им в требг, дгбогме, — зар не? Ама јесио ли помвсдила кадгог шта ћемо радитв кад се једнога

интерпелацшу о миру, г. ј 1 " ЈЛ Бонар Ло је нарочито °‘*** “ ** Ј » *” и “ "">“'*“”> * ** стакао разлоге, са којих * рига * , “ " ,еио ,а)е ' *' ““•** «■ је Споразум одбио немач- у 6 ,е “"' еуае ' х ‘ ре!,г *' кро Ч Б " 1 ‘' А “ »

чке предлоге мира, који су имали да послуже о-

пврв и 200 грама хлебв. Раднк-^неће нвквде нсцрпсти речник ци добијају још чај, кафу н неки ?„ромејскнх“ псовки (ромејсхи стварењу пангерманских ! а,4ПЕТак ’ ко ' ам се ио,сћгвз сп °-|значи 1 фосто грчкн.пучкн.През.), идеја. Пацифисги преба ! СОбнОСТ аа риД ’ Н “јм ан т Р зтпв ала зар кеиа опасностн да јешцују Споразуму, ШТО је ј ‘-'® р-к® код тСрупд. нога дана, можда баш сада, пре* СВОЈИМ одбијањем прего-|^ иа веутралних пода- стане имати прођу? И онда? Шта вора О миру раздражио; ипка * с,ега ^ Шијцараца и 25 ћеко радита* Немце И изазвао сумарен-јХоланђвн*. Сада се фабцнкују ! Тако.кв сзгледа смтуаније. Нс ску блокаду. Овај прекор ; нов “ топови 05 120 > ч °ј в се м0 Јввдвм за еада шта друго вхамо је одве^ћ наиван и буда- пел *Р жа у -аЈЕш««. Здсршено у актвви . ласт. Требало је даклејЈ е 7 ТОПоВа од 420 > ко Ј а с у ра *! Али, ибнм! Заборавих, — нприклонити главу пред^ 5аи П У В У годин У » ааа - К РУ П )мамо наш веннгелазамг И го неНемачком, да бисе избе- ј Ф*брнкује впше хаубпца вето | што аначн Мс смо венизелнсгн, гао сумаренски рат, који;«РУ гв * топова * у Њ™Ј"У> на Ј аонв аругИ1 а8 д ВЈЕЕЦВ> оив је дошао као последњијРуРУ п Р» е с « п У™ е « С м 0 в ,.бр..н. Ввкеемо адут Немачке И иза КО-ј^' 30, У “н** фгбрккама радв^

јега предстоји коначан и| св внтензнвно ва грзђењу новех неизбежан слом немачког;радмсшица*. милптаризма. Мефутим, I

; ввдело встине, на!)осмо веру праI ву, н »;лаа:-.мо сс недељквој Тро| ЈЕЦв. Шга ваше од кас мохе

ценгралних држава, коЈе су хтеле подјармити његове слободе и права. Британски напори остају

ложио сл'ално свет свима свирепствима и ужасима, које данас трпимо«. Британски народ 1 е јас-

.- ј Немачко изазнвање ј-трБжитн истсрија? немачки мир био је по- ј Вер. И е ј« з. к. нућен на потпуно немо-ј „ Г I Ј оа дсла а« гућим основама и са крај-:™"; 1 » Председнвк Валсов ^ > се Санезнвци .. ном неискреношћу, и док; 6ао би да каже на ко>| пр ^ ном ' Гл у пи » слеси > шт0 не »«' је Споразум своје услове| г1р1;нциау оа 0С " ИЕа СВ0ЈУ варе * мо м иреко »Р*« г «» ШС Ф « мира отворено објавио,| 6у ° к0нфиск0ваву нЕмачкихјоервла саглсдамо светлост која централне државе су своје ј 6родоаа ’ алн он то не можс Р е ] га обасјава. Глупл и слепи, што >притајили, И тиме наЈ6о-! ћ *> Ј ср кр ^* бродова. пре об-гнас очарзва саао сартни г. Ввље ИСПОЉИЛИ своје задње ; Ја,Е Р ата > У сзаком је случају 'низелес, и што нас сстављају намере У погледу мира. ] озбиљЕа повреда прааа пршзна [Рзвнодушнсма бесмртве иствне

без примера у светској но манифестовао своју историји. Нсма, нити јејвољу и решеност, да рат икада било државе, која'настави до крајње побеје за овако кратко време де над непријатељима чомогла сличне напоре из-|вечанства. Па чаки странвршити, као што јето у- ке, чији шефови воде пачинила Енглеска. Она је цифистичку политику језа две године успела, да днодушно су присталице од добровољаца створи рата до краја. Сећамо се армије првога квалитета, живо, како је последњи које данас броје око 4 раднички конгрес огроммилиона и које се боре ном већином гласова из-

на многобројним фронтовима, растуреним по Целоме свету: на Соми, у Маћедонији, у Африци и

гласао солидарност са владом о вофењу рата до коначне победе. Најзад, британски народ је при-

Г. Бонар Ло говорио је у име целог британског народа, који неподељено и једнодушно дели његове идеје. Рат до краја, до крајње и потпуне нобеде — ово је девиза, идеја водиља целокупног британског народа, као и свих Савезника. Цело човечанство се солндарише с њиње. И бритински министар завршује дивно своју тезу против мира, кад вели; »Не разумем да се говори о миру, када нај већа неутрална држава признаје, да је ово рат права против неправде*.

тог-у целом свету. Ковфисковаае ■ којс венизелазаи снчболвше. Глувеиачких лађа је у исто време • пи и слеви, неси јсо6ип да пој»исолутан ахт непријатепзства. јз је венвзедиаан за ндшу Кад .4 је поргугалска влада у->°т*џбину кко државу и друштво заптила Еемачке лађе, одговор Ј заачио: Немачке бао је објава рата Ми 1 Поштење и племснвтост у наве зиамо да ли амерочки пред мерама, вскреност у средствима

седвик хоће сличну мсру са наше стране, злн он не треба да буде на тренутка у сумњи о на

за њихово остварење, неуморну вољу да се оне остваре, радост и ионос за жртву коју би неу

чину, на која је његова нера митна нужда аахтевада.

аротумачгна у Немачкој Мз се не бојвмо (негоаих претњв и наслље, взаршсно над нашом вма

Да смо то појмили и заволелц блло бн многомаке веннзелвста, који су младн в отменв, снажни

овином, неае н»с одвратитн од и одушгвљени, дошли чест° вв

иржања, које смо утардили 1. фе бруара. Амерички к»6внет се вара, ако верује, да ће се Немач-

везике в*љвне да би се завукли у р»зне канцеларвје а са платОц тако велаксм да вм новдне ч*-

ка попла 1 г;и!В од вапада разбој- ствтају. И они што кссс хакв