Velika Srbija

БР. 309.

СОЛЈК, ЧЕТВРТАК 16 ФЕБРГАРА 1917 ГОД.

ГОД. Н.

КРЈГ.ТПЛАТА П8ПОСК : %«вечко 3 (Јр*жка, тг/о-авота 9 »одвшав 36 фрглава ЦгаНА ОГЛАСЖЛА : Оитжк №ПП 0.20 |Јраж. од чттот рер», жв!« сгх&ах во погодбм. Зое»јц Ов ЕОЈјШв џтж\шл » ам>. *арк*а в ;. Еодоаатсжжи ^астзгглвш.авла. диот издази о аАкл^ ддл ио подшг Воиту а«»та прако Краа, Срп. Гввврад. Ко»вг**»» У Сопуну. Р7К0ЕШСИ С* ЕЗ БРАКА ЈУ Опм ..»ч^шџгје Коломбв у;<хца бр. 33 ЗаЈеп^ав Ч 1 ■ ■ ПојбХжНЦ бројевн оа »огу добатв у Согуну исд ага*д лје „^руетва кргхе »таппвз удвца Зултаровтса бр. 5, Сдагу ».гк»пг) ':окто.

8РОЈ 10 сант.

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

ВЕЖКЕ ПРИПРЕМЕ

вечанетва са германизмом, рат цивилизације са - пред новом савезничком офанзивом _ јварварством. | Ми смо на домаку поГ. Бонар Ло, британски веје нпак известан пе-ј сле Д њих напора, последминистар финансија на- симизам. Многи немачки! њих жртава. Још само гласио је у једном од по- листови, указујући влади| мал ° времена и велика следн>их говора у парла- на опасност, која ускоро 1 људска трагедија, незаменту, да у најскоријој прети траже категоричкиј памћена и незабележена будућиости, односно на да се у интересу успеш-^У светској историји биће п]к)ле-ће предстоје одзуч- не реакције санирају у-ЈзапечаКена. На трнови ни, судбоносни догаћаји нутрашња питања. Ме-ђу по европски рат. Сличне тим, баш ту леже наЈвензјаве учинио је енглески'-ће незгоде немачке дрпремијер г. Лојд Џорџ,;жаве. Економска криза као и други Савезничкњ отима свакнм даном све министри. Својим изјава--веКег маха. У већем делу

том путу, на коме се налазимо мора се истрајати. Сетимо се, да је то ради општих ингереса човечанства, радипобедеправде, ради вечитог мира

ђп, чија укупна тонажа извосн 878 213 тоеп. Ова товажа дзвала је аиеричкој флотн треће »есто у ратвиц флотамз, поито је Евглеска вмала 2,224.865 тона, Нсначка 1,054X00 тона, Француска је долаввла кза С|едвњевих Др Жоза са 793.206 тона. Програи грађења возвх бродова 1913. до 1914. годкне нзносио је: 1 окловњачу, 6 дсстроајера, 4 сумрреиа н 2 транспортна брода. Алв, у јулу 1916. годние, европски рлт изазвао је гласаае новог мсрвнског прогрвма в тако је мвнвстврство мариве вмало де взведс до 1. јула 1919. говиве

ма о скорашњој Савез-’земље овладала је правајНаши непријатељи, којијграђење 10 оклопљача, 6 борбе ничкој офанзиви, накоју)Глад; намирнице су до- с У хтели да својим нечо-ј Н их крстарвца, 10 взввднсчквх се несумњиво и циљало,;стигле невероватне цене,* вечним и наказним прин-јкрстарвца, 50 дестровјера, 9 суСавезнички шефови до-ја највећи број артикала' Ч ипима подјарме цео свет :и ирена ескадре, 53 сбалских су — ^ ., 0 ../.™).« мопан; ппртппрти ттппоч ма рена и 13 помоћнвх бродова. Извођеае свог програма имало је да кошта преко трн мвлвјарде франака. Од 25. октобр« 1916. годсне мвквстарство марене прешло је кзеођењу првог дела програма, т. ј. гргђењу: 4. оклопњаче. сва ке од 32.600 тона са 21 чворои брзнне, снабдевенви са по 8 топова од 406 м. м., 22 од 127 м м : 20 детроа јера свакн од 1.185 то

дали су дубоко убе-ђење,]апсолутно је немогуће мо Р а ЈУ претрпети пораз. да ће се грандиозни на-]пронаћи и купити. Не-^Биховл снага мора се пори Споразума ускоро Јзадовољство немачког на- ј сломити и онемогућити завршити коначним три- ј рода расте услед тога не-; 33 сваку будућу кобну умфом, којићецелом чо-;прекидно. Џобуне и не-’ ак Ц и 1У* Сзди тога је рат вечанству за сва време-јреди постају све чешћи. | предузет и мора се дона обезбедити благодети ј Криза постаје неподнош-' вести до победоносног љива, и кроз највећи део; крјиј 3 немачке штампе пробија

трашога мира. Последњедве Савезничке конференције у Риму и Петрограду, које су имале преимућствено војни карактер доконале су

Све наговештава, да смо се неодољива жеља, да се! пред одлучном фазом ешто пре до-ђе до ма как-; вропске војне. Учињене

вога мира

|су велике припреме, и

Очевидно је дакле, дај оне су гарантија будућејва в са 35 чворова брзане. Пр-

сва питања о предстоје-јби општа Савезничка о- акциЈе. Ми имамо неос-;«ог ноБембра отпочедо је грађе-

ћој офанзиви на проле-'фанзива пала у веома ће. Све потребне припре-Јзгодан моменат. Непри-

порну надмоћност на свима главним фронтовима. ме завршене су, редови:јатељски народи већ су.ЕБу треба добро и потпуармија попуњени су по-; : деморалисани унутраш- но искористити. Пролеће требним елементима, вој-јњом кризом. Њихове ре- се приближује. Временске «ке су снабдевене свима;зерве у главном су исцр- непогоде, које су ометапотребама, а нарочито’пене. Војнички морал о-| леинтензивн У ак Ц и ЈУ* иш * ратним материјалом. Јед- пао је знатно. Техничка ј чвзавају постепено. При-- способност надмашена је! миче се моменат одсуду великим размерама. Сви них операција. Потребно ови елементи куд и камо ј е > Д а приберемо сву сна-

ном речју, окончано ]е све, што је било нужно и неопходно за предузимањеконачних, врховних напора, који имајуда крунишу досадашње Савезничке напоре

су надмоћнији код Савезника. У редовима Савез-

гу и да ]е уложимо у пре судну борбу за победу

ничких армија можда ни-, п Р ав Д е и општих интере-

са човечанства.

кад није било веће одуОрган немачке соција-јшевљење за одлучну аклистичке странке »Фор- цију негоданас. Средста-ј ДМРР^ШЈГД (бГПТА 1 корске војскевепцк пише V једном од ва и у опште свега има: Л1У1уГХА АПЛ тЈ11Ј1Л Пои. оска с

ње 4 взвидничке крстареце, сввки од 7.100 тона са 35 чворова браине, два сумпреаа ескадре од 800 тона и 27 обадсквх сумарена. Потом ускоро издат је налог за грађење 4 борбеае крсњрице од по 35.000 тона са 30—35чворова, снабде*ених са по 10 то пова од 35 с. м., чвја се вреаност цена ва 107 милвона. Таво су за моследња три месеца 1916. годиве Сједвњене Држкве поручиле 270.400 тона склопних лгђа. Амерачки адмвралвтет је убсђен, да је оклооњача Јескатре увек главна снага по-

верц« пише у Једном од последњих бројева: »М« не треба да будемо у обмани. Јасно је и утвр-ђено несумњивим подацима, да Савезници спремају офанзиву на пролеће Наши непријатељи верују чврсто, да ће ова бити од пресудног значаја по судбину рата, који водимо. Зато треба напрегнути све силе, да би се одолело овом гигантском

Поморска буует, која је зс

у најобимнијем изобиљу. Снага н развиће марине ; вежб )913,— 19.4. гоживн т-ч _ > Г’ татт ТТпмго оо 1: •*

Резерве су огромне и неисцрпне. Контингенти вошика на фронту до-ј.

Сјед. Држава

Ј т носсо 702, 67, 628 франака прел»зн 1,600 мвлмона за 1916, до

Флота Сједањенвх Држгвз, ко , Т ‘ ^ |,- а ј. у п ; 1Т у Сепесчје игоал* 1917 Г 0 ДИ 5 У' н он кс « 0СТ1!ћ п СТИГЛИ су СВО) максимум.: Ј " урту Ц Ј и ! л са . а 2 ми » јагде Љоанакг пчтног мчтепиЈала ™ авн У У Л 0 Г У’ бвла Је потом ка * Ј РН ФР анака I ‘ ‘ I. Ј 1 пудпека сд амерг;чке владе, тако Питање новца нема значаја за године бвла готово С јсаање) е Државг. Оне ће иматв, ■

а нарочито муниције не-

м ..ч ---ј —— > ј — ј . 1880 ?Т Р „ а ““^ е "^ к '„ |' е 10 “'"!, Т ;”»обр , јн. »6« и«,кве војке вко 6,ву хтеи, флоту р..в, 6ри-| е «■«« ГУ - °“ |с ааЈПО и Али, недостаје вм;

је дакле ту. ин Је наЈ вољнији, најзгоднији не сме се пропустити

с их ссгрвг, којв јв ваатво по »

Сви дога-ђаји наговсш-;« шт Р ило с у°р° т ност америчко-

германсках истереса изазвало ]е у Сједкњеним Државама енергичн*ју марвнску политику и аме

п-рсонал Ив.ко даје врло велшке олате, Амерака с муком дсбија потребио особље га служпу при . флотв- Сједањеве Државе морвју дакле прибећи обавезној службв,

ркчка флота биха од 1898. до » а бв СВ °ЈУ Ф Л0Т У снабделе по-

м’тавају, да ће садашњи мо-; ударцу«. И Немци дакле менат бити искоришћен предви-ђају, они су шта у пуној мери. »Можемо више убеђени, да у то- се, дакле, надпти, као шго ку наступајућег пролећа вели г. Лојд Џорџ, да ће предсгоје судбоносни до- се рат свршити још у тога-ђа ји. Обавештења, која ку ове, 1917. ГОДИНС«. Сједвњенах Држ»«а бројала је Р ИЈе - Ев Р° 0Ск и Р ат ““ Ј с показао, стижу са свих фронтова Пролеће има да донесе 42 оклопњаче (627 790 тона), 10 ( * а се ‘ ,М1> с " и0 оно > тт ° се

1906 1оцвне удвЈЈена Уочи европског рата, флота

требввм посвдама. Оне се налазе на важном прекрегу своје исТо

судбину данашњсму ра- : оклоп НИ х крстарица (14п080то> с снвго “ бравити. Тоје поука ту. Оно има, да определи на ). 15 кретврипи (74.450 тош), којом се корпсти ова реалистичка будућу карту Европе, има 48 дестроајера (25.75ј тон»), 8 земља разивјајући своју помор да регулише сва ПИГПЊа,,торпвљ-р» (1.447 тон»), 27 сума- ску свагу. које Је истакао сукоб ЧО- рени (8 696 тона), дакле 150 ла-1 (Ремон Лвстона, >Журнал»)

показују, да они чине грозничаве и ужурбане припреме, да парирају Савезничку акцију. Али .. , кроз немачку шгампу које је истакао сукоб чо- рена (8

,,Кеологое“ : СпОашгење савезннчквх посланвка упућвно грчког вароду и докгзано некзвршење захтева споразумзог улТЕиатумг, ствврају нову сшуаацвју коју је јога иаше пооштрнла вест о убијству дванаест фр*вцусквх војккка које су ввврши* ле нередовне трупе краљеве. Ове труге нвсу постале случајнс, н*су ивбиле вз земље, не жр.ве сд вкздуха, већ сх је снабдео крал Константвн, и оне воде рат која је незваБИЧГо сбјавло њихог врховни старешина. Престанкмо већ говорвта о личностнма а помнслимо да данас ввје реч о Ксвстантвну ни7п о Веннзелосу, која би се могао повућн из иолатике и сбезбеднти удобан жлват, кад се већ сриславио за врене балканских рзтова и кзд ће га историја прсгласити за вародмог добрствор*. Данас је реч о пелом једном народу, који има иесрећу да му зашгвтне Силе аатурзју једну др.наствју туђу нлговом иабору па још германофвлску. Помислиио да су Сзвезнкад тражвли војву сарадњу Грчке, па мождз им је сна и сгд потрсбна, јер лсввја Берлин—Багдат нвје прекинута к јер нијв лако да ослабе жруге фронтовв, Штк треба даклв мислвтк?Ди ли нередовке орде Динове не угрожавају позадкну војске Сарајеве, да ла Италијанн не увамају у рачун убајство ма н десеторе своје браће, и да д» остале Свле не разумеју да грчко питање треба брзо решнта? Илн је мс-жда требало да н Беввзелос и цела Грчка буду прстии њах па да протрљају очи и ввде како је утрожена сва њвхсва поморсха владавинк? Грчхо јв пвтање већ постало права гангрена; мора се укивутв држава КоистантЕЕова и пуствти да херојска војска Бенизелосова очк< сти шталу атинску. Али нека св не мислн да ће престо Константивов бити обезбеђен ако се ово не десн- Апсолутно смо уверенн да ће га народ н војска Грчке најурвти када ее нвкаква сила веће слушатн- Краљ Конставтаи ће побећв, јер се никада престоли никада не обезбеђују помоћу издајства. Алн зар ова равнодушност не добаја боју мало лас»аву за Савезнике, кад остављају да в>вхова војницн буду мучки убијанн, а да аихове верне прксгалице буду Еа колап натицани н мврно посматрај>Т Нвје ла суров н одвратан првзор када се твранншу сгановнсцв, који све могуће трпе од грдљевог терора? И шга сбавеаа да се покрет Всни-