Velika Srbija

БР. 311 .

еоллн, ПЕТАК 17 ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

»РЗВТИгАТЛ .'ГбИОСл : »еоечао 8 фрмсад, гт «*ос«ч»а 9 •;. мии»«, МЗДО22&* 36 ^«ШМ ЗЏША ОГЛАСНал : ’ !-д»ев 0.20 4г»»»- =Д ?еда, »аЛв , мг« ка шогодбн. Новкц ое ицЈДжо дрвгиш и шжав ^виоаатокв* »астуииаммвва . Д31СТ ћЗЛАЗИ С ИАКН ДАН ПО ИОДИ® #5пнј7 «јив 7р?*о Срм., С{>п. Г»в»р*а. Хоиатвагх ј Соаунт. РТКОШЕСИ С* НЗ ЈКРАдАЈТ Сил р«;'авту 1 у Содскбо удЕл* бр. 33 ?*ЈооЦа*

КоЈедвЕЕ брсјевв оо г.огу До6јп-в у ОелуЕу »01 ;.му*»в* гучд« иуа* л.ш* игхтрожУав бр. С. 6^2 »у УДЛ.В*«.. С 5 .Ч 1 « .!'

БРОЈ 10 сант. /жу*4. ^*«^/-*-*»* {цдодок* ' ЈШа^ј~ ^ТТ ДРЖАЊЕ АМЕРИКЕ - ПОВОДОМ ДРУГЕ ПОРУКЕ ВИЛСОНОВЕ Прекјуче Је председннк; ва једна

БРОЈ 10 сант.

|доауети, да јој се у томе рике солидарисати се сафеђгдача ееропске к*р е н веи« јПОГЛеду Наме-ћ5 г Ма КЗКВИ АмерИКОМ И СТуПИТИ V ^жено црастати, да зкврмпчо овај јуслови. Председник Вил- рат са Немачком.

„ д .. ..------ г -~ — ; рат без победе • ;1сон је го довол>но јасно С обзиром на све овв; мала флота јед- ј нагласио. Држање Амери-| чињенице, улога Сједиње- ; Акдија Алериие )тша шлмгоип ^1гл Ке ПДН^Г ПРГ^ЛГИРДНП НП\’ /1пЖ:ШЛ \7 М ПДТТТН^РМ I тЧМПО (ТоКИО): >

СједињенихДржаваг.Вил-јке неутралке државе. Зар ке је данас регулисано! них Држава у садашњемј сон упутнодругу поруку то не показује одвеК јас- коначно тако, да Немач-1 конфликту је од огромногј

америчком сенату. Говор, који је он том приликом држао веома је карактеристичан за будуће држање велике америчке ре

Мв мопаи” себа честитати, што је

но, колико мало респекта ка има или да повуче;значаја. Са задовољстзом| Америк * уз нас ' њ * ил с Ј а > 5 » има берлинска влада пре-Л'воју сумаренску блокаду |се може констатовати ре-: “*Р В8а пом-зћвће, п ее Атлаима неутралнима. Овај по-јили да ступи у директан: шеност Сједнњених Држа-ј скв 0к ® ан ослс6 ' х * ! он иема% ' нх ступак личи и сувише најконфликт са Сједињеним1ва, да иду до крајњих 8асе ^* “ ( изазивање, а у сваком' Државама. | граница у заштити сво- ’\ 1,Јг ^ </ог “° 1,импо " < То ‘ публике према европском | случају је неоспоран до-| Г. Вилсон је досадне-јјих интереса. Друга порату. каз за Немачку, да не води јоспорно доказао, да је рука председника Вилсо-

0д како је наступио прекид америчко-немачких односа, политичка и војна ситуација није се оитно изменила. Док је готово цела Америка по-

никаквих обзира према интересима неутралних закључења мира народа. л “ !о Торпедовање холандских пароброда нашло је силног одјека у Америци.

приврженик што скориЈег)на не оставља у томе по закључења мира. Поводом! гледу ни најмање сумње. тога он је чинио поку-јНадајмо се, да -ће остали шаје, који су на жалост I неутрални народи паћи морали остати безрезул-|за примером Сједињених тата, с обзиром на неи-*Држава.

1-1

СТРАНА ШТАМПА

кио): «Пошго јв њено стрпљсње Есраено ко крај*, Аиернка ее реншва н« једвне могуће мере. Једвни иогућ скговор вепрв)зтељу чоиечгнстпа Јесте узотреба снага в то увек н*јмЉе снаге. само рагуме ударце. ./Гокио Асахи Чимпдн и : «Г. • Вапсон може довеств ко мхра I ратам са Немачком Похумера ба само олрабркаа Нешчку, да почваа још већа в-рварства.«

Припреме за оФанзиву , ,,Биржеаша Шедомости Петрограк, пуковаик Шумеки)". ‘Отипи изглед стратеткје фронта ;

Гг

казала своју решеност; да ј Оно је изазвало огромшЈ скрено и надмено држа се у интересу своје тр-ј узбу^ење у политичким’ње Немачке, која није 1 говине солидарише са ко-| круговима Вашингтона и | хтела признати своју не-ј раком председника Вил-' инспирисало је јако дру- 1 моЈл и своју ннфериорсона, неутралне државе гу поруку, коју је пред-;Н 0 ст. Г. Вилсон је све то у Европи показале су из-седаик Вилсон упутио [ чинио у интересу светвесну резервисаност и конгресу. КонстатуЈе сејског мира, а у име велизадовољиле су се тиме, :да су меродавни фактори јке америчке реиублике. да упуте протестне ноте , Сједињених Држава данасј Његови предлози су оста-; дапушта) да се ИЕСЛВ> да ће Ее „; „неологос«: После потпуног берлинској влади ради за-; на ЧИСТО С Т.име, да се од; ЛИ бсзуспсшни. Алп, Н>е- |прзјате^> покушати још једном . неуспеха извс/танмка Кснставтвштите својих интереса. ' стране Немачке не могу§гова залагања за иделу | сво ју стару тактику> Д1 праду ^нових који су покуш^ла *а поНемачки лист »Мир»;надати никаквој помир-‘мира подижу оаш високу | хвтри непри ј, |Тел , ске ц^но*.. 0д ! буне х.лкдачане протнв сшеп који је од пре неколико|љивости. Немачка вишејвредносг његове садашњеј^ год иу ива , маорЈ СјГ С е јборбо народвв владе за ослобо дана почео излазкти у ' * Берлину, учинио је твр•^ење, да -ће се европске неутралне државе силом!се послужи свима сред-|право. околности морати уздр-| ствама, како би свет што| Америчко-немачки кон-| с> о6е стрЈЈНе иисла се жати од макаквог корака;више застрашила, нада-!фликт заоштрава се по-ј одбиљно Али как0 ј е Пр0ТИВ Немачке, И П1е~!ју'ћи се да 'ће ТОМ Такти-Ј^^п^но. >Д .»1 Ј Јфаназавд комдликована 311 непра ' знаго кишллНјС о народнон ш>длрао је исговремено у|ком изпојевати мир са|Суству_ немачке воље, дај. ти Ч1 . е се у љ „ ’ к ре;, « корист љихове инвазије|што маље штете. п Гпл 0 ИЗ лако^ппетвш/итГтI«<“«■ 0Д ст Р а « е девтралних др-ј Овај немачкн маневар врло лако^ п^^^^ ва не се уск °Р-' пр.суство-: сготе«, чвје аме .сс Е пмзан.н, жава. Неутрални европ-јпротумаченјесасвимпра-јфаетишси рат. . итл обвом Вгрд:;н; , е афврв . М Д ко јој јс одржвп. « ВЕ *ес«а.ј,. страхом бележе ту могућ-1 кемо пре вв * ети нову оитку иа ‘ Ево шта ° тоне « тш »Р* ност Онп гозооећи" VI 0ма “ ; ' и оор6е ' сличне оника Јкретар Зогрвфаквс, ваступншс имејавногнемачкогмиш- прз,пбога лста - у св;!кОИ « уча ' јначелв.«. *_ Аа Ја иМ. „ и ..; гт( м гип*.чг-!ЈУ' Т Р с6:ј очекаелтл, чи. се ото- { Пресбцроу Сслун.

него икад угрожава пра-|СНергИЧНе акцИЈх. И лотвр ј цного размп* н дефаазк.ва по-|ђеае Маћедоније ов буг*рске ва целога човечанства И:1>}ЈУ 1асно, на КОјОј Сс ј ста ј есВ! ; дедахагнија. Једки про ^бругалиости, стансвввжа тхјзјгоиспољава решеиост, дајСтранн налазе правда и : ТИВЗН1< амч на 7ежи да пранудв|стрвг, ослобааившк се терора а*

[доутога ва осгаае у деф--нзива иг тицсквх пр*јшганнвста, онрж»ше о томе'. проппте кедел.-е свеивроЈоан нисаиа о тинг, *а ба Кврпзели своје по-

*а ба показадв га гу потамкн велвксг Ари-

ски народи свесии су о-јвилно у Вашингтону. листови чевидно, са које стране; Председник Вилсон напрети опасност њиховом ■ гласио је у својој поруразвитку, па чак и оп-јци, да Америка мора застанку, а њихова кеактив-! штитк ги права, интересе

љења ве-ћ унапред сваљу-р I - . , плгппппнпгт г ' 5 пе снегозв, НОВ5 вапаае, ноја ће : и животе својих гра^ђана ЈЗ одговорност оудзЋсг, /

НОСТ, или тачнИЈе неин- „ —— птгопппче " чи- у салана над«ашвтв све, онека-ј Д, вас , цео варив Позвгвра е* и тражно Јв од конгрвса рвта на одговорне чи „Г™, пуну власт ради те за- ниоцс. ! „ V _ » „ штите. Цела америчка] Иатервенција Америке- Вндсоново држање ;” а ее^Хслквикв. скуонш. ве е- штампа не само штопо-;била би нвсумљиво од; „Бермшер Тагеблат"-, ^Тео ; Ка сзе " р ' а- маже свога председника; огромног заачаја. Неза-! дзр волф): «Ка. ба г. Вмдсов| г05ура д,?кара

тервенција даје се објаснити само њиховим пацифистичким расположењем. Онижеле, како изгледа, да по сваку цеау очува ју своју иеутралност, али при свем том наглашава- једнодушно и категоричју, да се те политике мо- ки тражи, ца се Немачкој

гу држати само дотле, док њихови битни интереси не буду угрожени. Важно

објави рат. Ова нова порука г. Вилсона очигледан је доказ, да је пред-

ка сзеазрс-дни нитквг, в посди Арггрка Папа.опулу, •Јстгва в пртко нене км !коју би Америка моглај^ад«, » донети Споразуму, од ве- |а с „ иЛм „ (»•»"»»’ »> “•* I ... . .нова грчхах и муслвжнсквх оспро 1 ццаЈтинг '': ,Шгл;иа,5 г Ј ■’ > штвна Хилхадачких-

у његовим захтевима, ве"ћ|Васно одстварне помоки, *тео да се спуста аг.љу, ов,’

је и веома карактеристич- седник Сједињених Држано то, да су се светедр-!ва решен на капиталне

Жаве изјасниле отворено против немачке ратне полатике и тиме у неку р} т ну прешле отворено на етрану Споразума. Једна од тих неутралних европских земаља је-

мере за заштиту америчких интереса. Она обара претпоставке, да 'ће се Америка мо-ћи задовољити полу-мсрама, као што су немачка варљива и условна обе^ања, про-

сте и Холандија. Она је писи од стране берлин прва на ударцу Немач-^ске владе и т. д. Понос к ој. Последљих дана су-, Сједињених Држава не домарени кајзера Ви. 1 >ема пушта никакве споразуторпедовали су, на од- ме у томе смислу. Аме-

вратан и подао начин, ^дам холандских ла^а. Унлштена је дакле чита-

рика сматра. да има права слободне и неограничене трговине, и не^ће да

да г. Ввлсод ззбор&ВЈки, дт је

З/Игтупа качелиика Спориуи објавао ј-вао свој/ ад- секретар Зографдкис. мгру »а ун.чштв Нгмбчку војиач - Резолуција ™ “ *? *■ «««««» иитики.* ; Давдс, у иекељу. 12. текућег „ДоЈче Тадес Цадтднг" (граф; у 3 чвС г по подне, пес

лике Је важности њен утицај на неутралне европске државе. Познато је, да је Америка нзвор жнвотних средстава за ове државе. Њиховим увозом многих битних аргикала . , !—. ИЗ Амернке користиласе’ еВ “ ИГ " иВ ’ ’ осглвљаио г- на р 0В ва р 0ШЈПЈе Подегир«, преу току досадашњег рата| в,лоону 6 Р" гу да *^озоф И ра у {стоЕиае Халдкка, сз авасханвиаНемачка У велИКИМ раз- ово * тре,1у;ку ’ пошто се он не « и пуномоћагавма осталлх семерама. Америка ТО није| ва1иа * у џор6и жгвот н С *Р Г ' ла халквдачких, вскупввшв се ва могла, НИТИ 1 еимала пра-! Ма се не аа * амо < * а сс немачка пи ^ ч< Аресготеховзј у свенава спречити. Али, У слу-!»° ља аа аобс * ом неНс со * оле6а ' рсдне ВВ 1 ВНГ, •аспупш говор лечају америчко - немачког; 7 ® вв *"Р јвма прекоокеанскшх ми- ;квра г> АрггЈпу Паладопулу, рата цео тај ИЗВОЗ МОГаО ; сли -’ којл објасни уароке к цдљ мвби биТЛ пресечен И ев-, 1 „Фоешш Цајтунгп: »Мв рз-| тинтв к покага похоћу догађаја ропске неутралне државе|зу 1 »е 11 о, ппо Ачерака осећа по- Јасво и очгдвдво саасоносву поморале би, ради свога оп- ■ требу да ускорв квр, азв мв мо- ■ лвтаку ваше нкрт днв »ладе » нестанка, условљеног дово-јрано одлучдо о*6*т», жа анереч-Јаародиу м вадајадчку политвку жењем средстава из Аме- ког пгедссгника првааано г> од- атввске в»де, као ж т*рзв«ку