Velika Srbija
ВР. 315.
СОЛЈН, сУТОРАК 21. ФЕБРГАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
КРЖТПЛАТА ИЗИОСЈ5 : Мвосчло 3 $ЈН1Е»в, гоомеоачжо 9 ^ршмж, гецтш&в 36 фршоаа
ЦША ОГЛАСЖНА : СгТжЛ оглави 0.20 ♦р&и. од взтатжог ред«, ввАа впшох во вогодбв. Новац с« подљводкжма к шмо. зхрЕма & >;звло^гт85оп1 васт»пвпигггсж*. ЛВСТ КЗЛАЗИ С јАКЗ ,^ХАН ПО П0ДН5 ЗсЈггу &еап аре*о Храив, Сра. Гаагрм. Комужлњ у Соаунт. РТКОПЕСИ СВ ЕК ВРАКАЈУ Спп . * акци;о Ксггмбо ухгва бр. 33 ба!оаЦм
БРОЈ 10 сант.
Уре$ује 0 Д Б 0 Р
ПоЈедкж броЈовз ег иоту добжти у Совуну «од агеж»,сјо ,.’^ЈЖКа видаагоа у^ЕЈца *Јлгеро«к^» бр. 5, »даВЕО ПО1МТ0,
БРОЈ 10 сант.
РАТ ЗА КУЛТУРУ
Човек се учи док је жив, а оно што важи за ноједине индивидуе, то нсто вреди за поједине народе и државе. Дакле ми смо оили те среКе да научимо и сазнамо једну нову и велику истину, на име да се Немачка са својмм савезницима бори за општу културу! Многима Ке ово изгледати чудаовато и невероватно, али је чиста истина! Познати немачки лист »Келнише Цајтунг« разлагао је ту скоро у једном уводном чланку тезу, посвеКеиу неутралним државама, у којој излаже и доказује како се германски народ бори данас и подноси неизмерке моралне и материјалне жртве ради општег добра, културе и прогреса целе Европе. Ми нисмо желели рат, вели се у томе листу, али смо били прину1>енн да га примимо, јер су нас на то натерали и зато -ћемо ми са оружјем у руци тражити мир, докле га не извојуЈемо!... Као што се из овога види, мирни и безазлеки Немци били су жртва оних држава које су хтеле да поремете постојеКе стање и меЈзународне односе у свету! Доиста јединствени цинизам који се може констатовати само код избезумљених и абпормалних народа као што су Немци и њихови одани савезници и вазали, који су одавно абдицирали на своју савест. Да ово пропратимо са неколкко примера, који ће најлеише документовати немачку констатацију чија је сврха да речито докаже. како се она доиста бори ради људске цивилизације и културе, што је то са безброј чињениЦа и факата посведочила. Докле: цепелини, загушљиви гасови, отровне течности, бомбардовање отворених и небрањених насељених и многољудних градова, рушење и ункштавање уметничких споменика, знамените катедрале, дела којихМ су се све поносила толика столе^ћа и поколења. Па онда убијање и масакрирање невиае деце, стараца и жена,потапање помаћу морскнх гусара, поданике не-
I и културних држава и тиме толике народе подјвргли беспримерном ропње из окупираних покра-јству, а људство бацили
јина незаштићене графа-|за неколико стогина го не и интернирање без-јд ииа У назад! број неборацз, људи и *»». 1 '1 блиотека, регрутовањетуфих поданика који се упућују у борб}^ противу својих очева и бра-ће јесу ли то одлике борбе којој је принцип рат за
на памет један обичај афричких Канибала. Кад ови ухвате неког залуталог путника и реше се да га поједу, прво га питаЈу како да га уморе и на Ето, то су ти присни који начин да га зготове жена разног доба; ~униш- ј пршатељи и оданисавез- за јело, они то чини из тавање читаоница и би-;ници који у сваковрсним хуманих разлога, управо сзирепствима и злочини- такво осећ.аље је послема допуњују један дру- дица њихове културе. Тагог. Јер онде где не мо- ко и Немци, цепајући меже дости-ћи германски це- -ђукародне уговоре, кон-{ пелини, загз г шљивк гасо- |венције и законе, руше^ћи’ ви и сумарени, тамо су старе споменике, покоракултуру?! А да би ирони-|бугарске комите, а где и вајући мирне и напредне ја била што ве-ћа, Немач-јоних нема, тамо-ћете ви- ; народе, сејући у окупика је нашла достојне и|Д ети Курде и фанатизо-; раним земљама беспри-
:
себи равне пријатеље, јер! ване Турке који са сво- мерна пустошења, објав ту су Аустрија, Бугарска' и Турска, који г ће је, доследни својој прошлости, _ потпомаћи у тим витеш- шући ове редове паде ми
{ јим крвавим Јатаганима љују свету да се и они делају ради општег про-:боре за културу... О ^ешро греса ицивилизације!! Пигда, о тогев,!
ким подвизима и великим ; делима ! Аустрија : —земља која' представља један анархи-; зам од државе где је бечка олигархија на челу мрачних и крволочних хабзбурговаца сејала искључиво мржњу и подстрекавала вечиту борбу измефу толиких потлачених народа, како би из
*пг^» р.-ч • ~г »- 1Л . ».чЈ« » .
Ј/.Љ^ V 1 .*
доз гтакт.- та.дааамдтдаи
ЦРНОГОРСЕА КРИЗА »ТРИБИН ДЕ ЖЕНЕВ« од 7 и 8 јануара.
Маивсхар Прпгде в Брззремгни Мвнистар Унухрашв&ах Пословг Краља Нвколе пожвео је 5. декембра 1916. год. своју оставку Председнику Млнистарског Савста, Манпстру Иностраних ДеДа
настија такође је ту, наша вековна покровнтељка Руснја нсто тако, н ткда, ваједннчкпм договорон Вв ћете решати такође н пвтаае о динасшји. »Не, то не може да буде» по-
„Јуче у 5 н по сзм часг да будем позват од
>ти уједвљена часова шо; тако мвсле.
само зиЕешењади То не може бвти све док један од два «дома“, не
стране Н>. В. Крпља, У прису ; буже ‘зшкштвн. Згтим је додао:
ству Њ. Васочгнгтва Кнеза Пе 1 тр«, претресали ско најзише питање о уједањењу Срба, а у оп ште спецвјални положај Црее Гсре. Управо, због тога ме је
ТОГ хаоса извлачила што : и Привреиеном м«ннстру Финан-, цови Њ. Вслкчанство Краљвише КОриСТИ она мањи-* си 1 а г ’ Авдреји Радовићу. Ево? Шта нам Русија ту може пона, КОЈа је одређена дау;текста тога откривеног доку*’м 0 ћ>,? Понанлмш, Срба неће бпдатом моменту послужи ј мента као спона између Герма-^ није и Истока. Бугарска, чија се интелигенција са поносом дичи што је потомак крвожедних Татара угро-фанског стабла. Варварска дела свирепог Аспаруха И необузданог Крума су Крзљ н звао. У тоху ргзговора, И данас идеал ОНИХ, којијњ. Велпчанство упутило је на су својим савезиицима и| мс ју адрзсу велики брзј личних добротворима зарили иза: ув р е д а . Кр.аљ ме јв оштро уко лефа зликовачки нож, да' би своју прождрљивост заситили беспримерним пљачкама и злочинима
„Идвјв вргпи своју дуашост. Наккд ваше да нвса спомевуо о овоме што са овде рекко пово | дом тога питааз, а ја та дајем | моју реч да ћу заборавати све, { јер тп знаш да нисам освето-! љубив.“ Тако се завршно нгш ргзговор.:
Гбсподннс Председннче, ргзго-јј рео поводом овог пнтања, наштиј вор ко ј н сзм имао са њ . Вели -1 сам одговорио. да сматрвм и К а | чанством Кргљ-м учвнао је па; сам тврдо убеђен да јсдинп саас< мене мучан и снлан уТЕСак< Чу Ј
Црне Горе а динзстиЈе дежи у>
какви се могу констато- 1 уј^дињењу са Србнјом.
♦
вати само код атилиних и вандалских племена. Турци! Да и они су одани савезкици оних, који објављују да се боре за опште добро и за људску културу! Немци су и тиме речито документовали за как
Њ. Велачанство Краљ к Њ.
гсгм из уста Њ. ВслБЧанстаз стра- Ј шне речп, на име да не само; неће хгетв помоћп сствзргњуЈ
Височанстзо Кнег Петар одтово ј «нашег народвог прогрвмз — ујс
ГР гдптч бопр кала СУ ногао ИЗЛ0МЕТЕ и б *Ч зти? Рваа дињења не дађе. се удружили са народом, ™ ^д^ГиеТто 1 - Љ ‘ Величанс1по
земља са два
Петар-
сс удружили са народом који је пуних пет столсћа спутавао толике вредне нације и уништавао оне појаве које су имале на себи ма и незнатну одлику прогреса И културе. Они су савез -! ну. Мн тражнмо само оствареае НИЦИ са Турцима, који су^аашег народвог идеала п нашсг својим варварским зама- \ цнља —■ уједињење Срба. Кад ХОМ уништили преко де-*дођемо до тог реаалтати, онда је
рили су ми онда: »Какво уједв [ аење са Србај’ом? Н е може ништа батн од тога, не бих ја то никада дозволно. Маслате дн Ва да бкх ја моју круну, сковану цре двеста и тридесет годиви,
: дањењу Срба, томе цвљу комејј је српски народ тежио пре Ко [■ сова н зарад кога је продио по ј' токе свсЈ'е крвн у прошлсста и>; садашњости, вск на против да| ће чинвти све да се до тог уједнњења не дође.
0 Ј( *- . је немогућно, то не»е бити, за- ^ Министра и у прнсуству Њ. Веједно завршкше Крзљ и Квез! личанства Кнеза Петра, који је
е то мени у моме својству као
исто тако кзјавио свечано и от
Величанство, рекох му ја, зико ( ворепо да, квд би чак сам Крвљ
не тражи да изломите Вашу кру-
утралних држава, одвофе- сет напредних, уре^ених < ту Ваше Величанство, српска Ди
радво науједнњењу Срба, он са престолонасдедником не би то ннкад допустио. Ја сам иначе до сада бко ао(адолољан нашон активношћу вао Манивтар. Као што сам вам
то толнко пута поновво, екко са-к оуио ргглога да одавна дам огтавну, кикада само нисам *•гао замзсдатш да бп у кззртењу пашег народног нрогрлца Њ. Ввлнчанство Краљ мсга* узег* оваввс држањо. Вта, абог чега саи нмао стриљеаа к чекао. Сада је моме стрпљењу дешао крзј, јер посде оввкке к* јасе јодпог српсаог Вдвдиоца м њсголбг с,,к8, вајаве која ан ЕЕше пп и&њз греда улнштењу нашвх народнгх тежњи, |а ав могу нгшв нк каа Мапистар нц као пооданак а полит^чар, кз вао Србкн нг као Црногорш, ја не могу и незмем да оетдвек индкфорентан пгоматрач овега свога што ое дстгђа. Дужан сам да отворено, гегалпо, поаедем најене^гичндју авцнју у ксвгет Еспуп.ењз нашег нарс-дваг ндограма, на коме сак, у мерн могућносив, раджо а ја целога мог жнвота. Ето, кбог чега кмгм ча-гт гредата Вам, Гооноджкв Паедееднкче, моју оставку од доатојанства Мпнкстра Правде п пранр. Минхстра Унутр, Позлсва, мадеђп Влс учтнво ха је игкоза.е поднети Њ. Вехмчанатву Краљу. Прадајућа Вам моју сстаику, ја са надгм да ће те Вн и Ва* шеисгдеге бктн потвуно са квом содидврнп. потн. Јаако СпаосјбБхк. По овод предмету, ево некв« гвко допу&ујућид објаагњеља; Целоме озету пгкнате су аспЕрације јупачког мадог ери* сксг народи ла уЈ'едињвн>е у једну еамо државу. Он сбглно 2нје најдрагоценЕју своју крз на озтар народаог уједгњеаа, Поред врбнје, неззциснв Ераљеввнз, постојн н једна друга исла Србхја, поиндта вод аменом Црпе Горе. Њом вззда Кикоаа Петрозвћ — Његош, првн озетсвнв драљ иа једве породвце авадика, коЈ’е 07 векоаЕма владзле вад некодико ерпедах племекз, првбеглкх у те Црие П.тапине. Краљ Нвволл испод>авао је увек ееаг.ратцстичкв *м* бкцаје, сд вајаада се отагно ва супрот уЈ'едањењу две српске кралевипе у јодну само. Њего* вм поданици међутии, дедсћи народна идеах свих ооталкх Срба, Ебјдонплм оу ое стзореио у кориот тог ујздињењз и, шта внсе, водидн од десетав годн« на о.вореву борбу у корнст на* родног уједии.ења. За времв бадканскхх рагсва веровало се да је питање уједнњењв ово две братоке држава бдло на срају решења. Вдаде, које су на Цетнњу обравоване, ииале су за програм оотварење аснирациЈа српоког народа, тј. уједиаење двеју краљевнна. у својам нооледњнм сесгјама, Ггушптвиа