Velika Srbija

ВР. 318.

СОЛЈН, СуБОТА 25. ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

БРОЈ 10 сант.

НРЉТСЛАТА Л&^сса : ^всрчио 3 ()ранва, г>о*ееен*о 9 .мшш, Јо.хлагав 36 фрглгзлв 1ЦНА ОГЛАСЗМА : •аатшв вгхасв 0.20 од мгтшпат ред», оелввж хо погодба. Но»шц с* иоххже лЈивахн * кхе •хркма е дапдоп»»пшм хдотгиимтшм. ласт изјши а вАк^ гин по ноднв Зоау» «хап грага Крш, Срв. ГвЕврзд, КовотгЕДп Г СоаугЈг. Р7КОНЕСИ СЈВ НЗ ВРА-аАЈУ Ст»в м,дашџгјв Жолсжбо ухпџ* бр. 33 баЉшфм Поједвна бројвЕЕ во вагу добкти у Смуну *од штет4>'ј в 1 ДрЈчктаа *ј>чл* итпавав улхжи Нужмџоии* бр. б, С;л $јг Улшажн сомто.

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

КИНА ИР 0 ТИВ НЕМАЧКЕ

Пекинг, 24. фебруара. Кинески кабинет изгласао је једнодушно прекиЈ дипломатских одноеа са Немачком. Председнпк јс одбио да санкционише овр •дл§ кд. Кинеска влада поднела је због тога оставку. ( Радио). шшшжшшшавтмвзааштшшшпшавгмшавшшшжЋштп т пш т* п I швавшвшзшез&штввазмп/^^&Ј НЕМАЧКЕ ИНТРИГЕ — Најновији ианевар берлинске владе —

Ј току досадашњег ратоваља Немачка је се готово без престанка служила закулисним радњама н протизправним маневрнма, у нади и очекивању, да њиховим посредетвом оствари циљеве, ра ди којих је човечанству наметнула рат. Низ немачких интрига неисцрпан је и они су не једном жигосани од стране штампе, као и од целога света. Познате су подле акције немачких агената ио свима неутралним земвама, као и на свима континентима. Последњих дана занима се светска тавност последњим маневром берлинске владе, да против Сједињених Држава побуни Мексико и Јапан. Вапшнгтонској влади пали су ј руке аутентични документи, који немачку закудисну акцију потпуно разголи-ћавају. МеЈзу осталим документима налази се писмо немачког митастра спољних послова г. Цимермана, упуће-

Берншторфу, у комс се овоме дају упутства, на основу којих немачки министар у Мексику има да подигне Мексико против Сједињеаих Држава. Докуменат је аутентичан, и г. Цимерман није ни покушао да га демантује. У осталом, његову тачност признали су и сами немачки листови. А томе документу, Немачка обећава Мексику извесне територијалне добити, ако у случају рата измећу Сједињених Држава и Немачке ступи у акцију против Сједињених Држава. Истовремено, Мексико би примио на себе обавезу, да преговара са Јапаном, како би и овај ушао у нов савез. Ова понуда савеза учињена је од стране берлинске владе председнику Мексика, генералу Каранци, који се Немцима учинио за то врло подесан. Маневар г. Цимермана откривен је благовремено, и влада Сједињених Држава предузела је по

рао је сам по себи про- љу, да слом Немачке одмашити свој циљ. ПреЈгоде колико је могуће и свега, утицај генерала Ка-зда подижу јако опао моранце није једино пресу- рал немачког народа. Да-

дан у Мексику. Генерал Каранца има врло много непрнјатеља у земљи, коЈ и стално водс огорчену кампању против њега. Не би се дакле могло замислдти, да би Мексико упао у клопку и устао про

леко од тога да донесу ма какве користи Пемачкој, овакве интриге доприносе само срозавању Немачке и подижу још више цео свет против централких држава. Завера, кој}' је Немач-

тив Сједнњених Држава, \ ка покушала да скује про чијој политици следујејтив Сједињених Држава

данас цела Америка. Што се тиче Јапана, претпо-

пропала 1 е. То ]е данас факат, с којим се у Бер-

ставка, да ће се он моћијјлину мора рачунати. Маувући у нови савез са-|невар г. Цимермана увео свим је смешна. Јапан?је конфликт Немачке и има формалан савез са'Сјед. Држава у критично земљама Споразума и одр-; стање. Америка је дажава пријатељске односејнас начисто сНемачком. са Сједињеним ДржавамаЈВашингтон је преломио Немогућност такве прет-|штап над Берлином, и обпоставка најбоље је нај-!јава рата од стране Незад истакао сам председ-шачке може се сматрати ник 1 'апанске владе у јед-!1 неминовном. НОМ интервјуу, датом јед-ј ■гиртмтав^аштапвишм ном дописнику »Јдруже-Г'™' не шгампе«. ' • Г'БА ХАРЛЕЈ НаЈновији немачки ма->^ невар осудили су и неки- Једна племеннта шртва од најугледнијих немач-

ких листова. Признавши,; Јуче је погинула уБида се од таквог плана не«тољу достојна кћи велиби апсолутно могла оче-,когенглеског народа, плекивати никаква стварна*менита госпоћа Харлеј, добит, ))ФранкфуртерЦа 1 -;роћена сестра енглестунг« и »Берлинер Таге-ј ког војсковоће маршала блат« напалз су отворе- јФренча !... но гест г. Цимермана. Прошлога лета дошла При свем том овај не-|је била у Солун као умачки план карактери-јшравница летеће трансстичан је у многом по-јјпортне колоне, која је, гледу. Он показује 1 асно,|заједно са пољском хи-

да у колико више Немачка уви-ђа своју вој‘ничку немоћ да се одупре противницима, у толико већ-1

руршком болницом г-ће др. Берет, поклон Друштва Шкотских Жена. Г-ћа Харлеј имала је

НО амбасадору Немачке у требне мере. Мећутим, Сједињ. Државама графујплан берлинске владе мо-

ма прибегава интригамајјтада под својом управом и сплеткама, које не могуј!шест аутомобила за рапослужити никад као сред-Цњенике и један аутомоство за победу, али пре-^бил — кујну са потребдузимају се ваљада у ци-!ннм персоналом.

За време прошлогодигвње акције наше војске, а нарочито за време најкрвавијих борби око заузећа Кајмакчалана, г-ћа Харлеј са својим аутомобилима и особљем радила је неуморно и са пожртвовањем на преносу наших рањезика са Кајмакчалана, савлаћујући при том огромне незгоде и тешкоће од непроходног и вратоломног пута, У почетку ове године, а сазнавши за велику беду, у којој се налази становништво ослобоћеног Битоља, г-ћа Харлеј оа својом млаћом ћерком н г. Блаком, понудила је своје услуге Министарству Лнутрашњих Деда и одмах отишла у Битол., где је о свом трошку отворила кујну за исхрану битољске сирочади. Њено истински шчеменито срце, пуно милосрћа за паћенике и невољ не, пливало је у срећи и задовољству кад је могла да помаже српској сиротињи и у општз да ма шта добро ради за Србе које је тако силно била заволела. Јуче је ту вели 1 су срнску добротворку, баш у тренутку кад је из своје кујне делила храну битољској сиротињи, погодило у чело л тешко обранило парче једне од бугарских граната, које још никако не престаЈу падати на Битољ и правити пустош у овој отворенојвароши, рушећи куће, убијаЈући старце, слабе жене и нејаку децу. Рањена г-ћа Харлеј одмах је пренета у граћанску болницу, и мало по-

ФЕЉТОИ

*&. Дазааввић Са српсног Фронта

Јсам му впдео на дапу. А још ви •; А мн, преквљеви ратвжцл, и ше је задовољан — то гвам —! без објашњења, гледамо горе и јшто су му његова депа ти " ]иаравно, као да • мочпни, осветлали образ- ј -[^0, тачво одређујемо наше е \ 14 командавт, гекерал > (Југдрске ровове. По распрсклва :ввппм 1 ОВ 0 ОСМ. оевим патоастске I

Иопвд Кожуха. Ја ввак, моји члтаоди иксле: Нвк* Т*ока кам се ућутао — не* нмвгга вово са фронта. Н*рав30 1 ами ногрешно месле. Пре

1ОВ0 Р°*'’ и >' аим патрастске ј њу наЖЕХ И неп р Н ј ател .ск В х гралдемо сзоме дому. Марш је бвојеадржлне поздравно вас је. ( нам> со авуку пу5Ш5 Ј, Н вх и млИ ако сте бвлп далеко од вас | хрвљескв пуцњи, ми ввдеко: где жавалл су нут и ваморавдлн воЈ-^^о ј е ген ер а л изкеђу осталог јв Еаша „ где нспрв ј ател>сва .— ^ непрестано водео бр*'I лани ; п . А поред вашег бввака, свзка

ннке. Али се, при сввма иапоркча, ипак чулн песма делим

смта, ја вемогу да ћутвм. То ми' путсм, Јер »веседо срцс кудељу је свкба страка. Она ми је до Јвреие.« А ми смо имали пуво

Е еда много непрвјатности у жи Кг У' А гатем, ва фронту лма >*ек новостл. И без офангиве овамо жа фровту је иепреквд.н помрвт — акцвја. Н*®а Бригадв дошла Је, ту скоро, у састав своје Армлје Дпваввје. После седам месепи *пр5е, мд фронтовима други* ми сно се краћалл у своћ араају са оссћајанв

разлога дз будемо весели, ]ер емо са враћали као победиоцн. Враћахи смо сс са фрснтз: Чвган, Совеч, Чухе, коте 1212, р.а коме смо, уз остале, сжтрли ре-; * ама дом 55, 10, 11, 39 и 40 пук бу ГКрСКЕ. На Један аат далеко од свога кггаба нзашао је стврш Војаоди Стапа да дочска и анди своју О« Ја бм аадовоЈсан. То

гу и распктивао о вама. И менн и свнма који су билв овде, било је мило, кад смо чулс о вашем Јувачком држању у борбвма. Ви сте осветлали образ тимочаннма. Ваше су заставе окићеве побе-

Ето, тако испод Кожуха, испод оног снега, по вдвци косе, вагна су положаЈи- С оне страве су Бугарш — објашжавају вам ва-

дав пролааа по неки „братко", који СВЛ43И са Кожуха. »Не ште више дз се бијеме« — веле они. Зашто, бре »браткот* — П и там ја. Студево там горе... Нема хлеб нена вишто сас леб. Останало во векои бивол за вачалвиците. »Вснчки свет ставал ирстив Блгари.ч и Германвл.« Наши нас кажу. № вемате хлсб, месо, ше-

|ћер, чаЈ. Затрворхла ГермгикЈа јморе »сас сумвренвте« — кажу нам. А мв ввдвмо, тамо гсре, деле „на вашите момчета«, леба, месо, чорбу, шећер, чај, кафу. Нре неки иан иредао се један ђзк — подвареднак, студеат уквверзигета. Па ви сте внтелегентак човвЈ ? Зашто сте с е вредалв ? — цвтамо ме . Бво с«м иа осуству, кући одговара он — црн воласку на фровт, отац ме је исвратво речимв: скнко, Бугарска је свркшла евоје — ова ће вропасти. То виднмо сви ми, јер јс г.ротвву нас устао пео свет. Тл јој ве можеш вомоћи. Немг.ш за ксга да се бајеш ви да гинеш. Кад одеш ва фронт, корнстн се жрвом врвликом в предај се онима коЈн ће, а вре а после, бита гожводарн напе земље ж народж —