Velika Srbija
Б?. 821,
СОЛЈН, ПОНЕДЕЉАК 27. ФЕБРГАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ИГЗТПДАТА И 5 ПОС* : М«ввч(Но 8 к-вкв<нгг«о 9 ^има, пцпшм 36 Фувонаа Ц*ША 0ГДАСШ4А : Лтв 5-7Д8СЖ 0.20 <Р1Ш. «г: гвтттом рвдн, »!*.« итмвж »0 чогодбв. Ноа«ц *а смвжа дЈшкзаа ш хшебврша в дхмкеатввпо каоствнхакнша. дасг азлАлк с идка дан по иоднјј 5окгу *лат* лјлу.з Кг.вљ, С^д. Геа»Ј»«. Коевуазд 7 Совјвј. ГУКО0НСИ 01 Ж БГАААЈУ С»»а ;*• «жгв{в К<1то»б» »жшга бр. 33 вкМјдт Поједа«х“’ Оројеад <:» мвгу Д«.Ч'хтх > »оа, «л*. ЧЧје ,Дру«»б мж 1 К'м. л; цл бувмрмиви Јр. 5, С*18Ј У*1Л*.< 20ЖЈУ.
БРОЈ 10 сант.
Урс^ује 0Д60Р
БРОЈ 10 сант. рМИДН
ЗАУЗЕ1Е БАГДАДА
>—»гчцаар' 1 *'-'
Лондон, 27. фебр. (званичко). КОМАНДАНГ ЕНГЛЕСКЕ ВОЈСКЕ У МЕСОПОТАМИЈИ, СЕ? СТАНЛЕЈ М0| ТЕЈЕГРАФИШЕ, ДА СУ БРИТАНСКЕ ТРУПЕ ЗАУЗЕЛЕ БАГДАД ЈУЧЕ РАН0_ИЗЈУТРА, Освојење Батдада, престонице плодне Месопогамије, обележава један велики успех енглеског оружја на Истоку. Багдад се налази на реци Тигру, има преко 150 хиљада становника, седиште багдатског вилајета који је насељеи са седам стотина хиљада дуиа. Од тринаестог до петнаестог века Багдад је био престоница истоименог калифата, који је као центар Ислама био ноеилац арапске културе. Даиас је ово место познато са својих израђевика ножева. накита, свиле и кожа.
ГОВОР
Г. ЉУБОМИРА ЈОВАНОВИЋА, МИНИСТРА УНУТРАШ. ДВЛА ПРИ САХРАНИ Г-ЋЕ ХАРЛЕЈ
„Коп ошп 1 в топаг: нећу са свим умрети!“ Тако је био уверен класик. Али до$е АЈодерни човек и кво* уста данскога краљеви-ћа постави питање: „Т* 1м ог по1 1о ћо? Бити или не бити?“ И од тада векови протичу, а очајници се питају: Бити или «е бити? Пре годину ж по дана доћоше очаши часови, да се и ми вапитамо ва смрт или живот самога •рпскога народа; ми по-ђосмо елавним путем дуж■ости и верности, и постави се питање хоће ли груба душманска сила однетм коначно победу над нама; не могаше се знати шта нас чека: То ће ог
никеи саопштили су по-;ске снаге нагомилане су следњих дана британскојна свима линијама фроннапредовање на Анкру,|та, а њихове припреме француске успехе у Шам-јза решавајуће операције пањи ина Вердену, и на-,одавно су завршене. Уз
рочито победе енглеске војске у Месопотамији, која је нагнала убегство турске армије и по заузеку многих важких по-?
то Је морал труна Јачи но нкад, а одлучносг за победом постала је симбол свнх напора. Исто то важи и за ита-
ложаја заузела је м сам|лијански и маћедонски
Багдад. Остали Сав знички фронтови остали су релативко без важних промека, али операције воћене на њима показују јасно 1 'аку солидност Савезничке акције. Последњи британски иапор на обалама Анкра доказао је одвише иадмоћност британских трупа над немачким. То важи нарочито за артиље-;пријатеља. Атврћено је рију, која је својим ура-јнепобитпим фактима, да
фронт. Бурни месеци зиме употребљени су на то, да се доврше и послсдње припреме; потребае за предстојећу офанзиву. У овом тренутку, све је готово, и чека се само општи знак за напад на сзима фронтовима. До сад је у небројено прилика доказнвана војкичка немоћ наших не-
ганским деЈСтвом отварала слободан пут пешадији. Немци су на томе фронту извелн повлачење, које се не може ничим другим обЈ - аснити него њиховом слабошку, да одоле надмоћном непријатељу. Они су под страшним дејством артиљерије евакуисали чктаве серије положаја, које су кроз много месеца јако и озбиљно утврћнкали и јал објављивали, да еу они незаузимљиви. Сам овај факат довољио казује. Британски притисак био је одвећ снлан, да би му немачке армије могле о-
су они куд и камо надмашени у изобиљу ратног материјала, а нарочито у снази артиљерије. Исцрпеност непријатељских резерви је одавно констатована, док је показано истовремено, да су Савезничке кеисцрпне. На свима фронтовима успостављена је надмоћиост у свемунарочито у људству и матернРазочарења у погледу мира утицало Је страховито на морал непријатељских трупа, које су своје искупљење од рата очекивале макар и по
»в! {• 1»е ? Тада се из средине племенитог енгле- долети, и оне су прих-|цену својих битних ин*кога народа, исто као и са других страна, дижеЈватиле тактнку „страте- м п ммиак «ра»«»ж «* от<ч«»/чЈ« л к ш /<Ј« •« п»»п»»/ЧпГГкХА в»/\ • _ СЛ V«.
ммога рука нама у помоћ, а мсђу гласовима којв нас дочекаше и охрабрише, стиже нам узвнк "оспође Харлеј: То 1м! Верна свом идеалу женина позива у друштву долетела је да нам присуством и радом посведочи како нас не чека смрт него победа и живот. И смкога нам је дана свошм непоколебивим трудом то понављала. Тако радећи и не штедећи се, дочекала је крај својих земних дана, и тако сад започиње свој вечни живот, те ми за њу са старим песником можемо збиља казати: „N 011 оттв гоогЂаа ев1, није сасвим умрла! “ Племенита кћери великога народа, нероћена «естро наша, „нероћена као и рођена“, твоју болећиву душу прате и пратиће усрдне молитве и дубока, постојана захвалност српскога народа. Хвала ти и слава!
РАТНА СИТУАЦИЈА ИЗГЛЕДИ ЗА БУДУЋУ ОФАНЗИВУ —
Приближујесе пролеће. (десне прилмке за предузимање одлучне акције. Ове временске промене обележене су извесним акцијама, којима се придаје внатна стратегијска
Знма пролави, а с њом ■остепено ишчезавају н времеиске непогоде. Тешк оће, које сј ометале ратоперације губе се не- . ос етно, н стварају се по-; важиост. Званични комн-
гијског повлачења". Карактеристпчно је пак, да
тереса. Оскудица, која већ одавно пустоши непријатељске земље, почиње да
су се на фронту Сомејсе преноси и на воЈ'ске Немци досад увек повла-јна фронтовима. Нереди
чили, кад год је била пре-ји побуне постају све чешдузета офанзива. Они ни-|ће. Крвави сукоби у главсу никад били у стању,!ним неприј'атељским града дзду отпора, и то нај-јдовима кајречитији су боље "доказује потчнње- • сведоца стања, које влада ност њихове снаге. Последњих месец дана Немци су у више прилика покушадн, да предузму офанзиву на руском фронту. Њахови вванични нзвепггаји наговестили су чак, да ће са првим лепим временом бити предузета страховкта офанзива против Руса. Ова претња схва■ћена те сасвнм правилно као блеф. Прво, Немци је нису били у стању ни до сад предузети, данас пак могу то још мање. Руски фронт једанасапсолутно неповредим. Изјаве гвнерала Брусилова не остављају о томе ни мало сумње. Огромне ру-,
у земљама наших непријатеља. Будуће операције приказују се под најлепшим изглсдима. Њихови резултати не осгављају ни мало сумње. На помолу 1 е борба, која има да реши европски рат. На свима фронтовима осећа се внатна ужурбаност. Немци су припремили последњи напор. Савезници су потпуно. спремни, да предузму одлучан удар. Немачки канцелар верује, да ћесе ат свршити овога лета. 'емамо ништа против те претпоставке. Она изгледа сасвим вероватна. Оашта војна ситуација чини утнсак, даборбе, које
6
имају да отпочнт, морају бити решаБаЈ*уке. Споравум је данас достигао врхунац своје снаге. Још један папиталаи ударац на свима фронтовима н рат ће бити окоичан триумфом правде и слободе.
Кајзеров портрет ,,Трибуна* (Локааа). „Нетч-
ка ч*р «оЕео је увек »а вгра с« сигураам уакрцем- Алв ог ј* скретао чвсто у страну. О* је хтео да вгра сае удоге. Бво ј« час неснак, час драметург, сча ■ кар, аајар, иузвчар, в аоаекаа цар. Аав| ов ввкад ииј* врвстајао да буде победвхац. Адв, *егова нротавлвци нвсу хтслн н буду тохнко Ј»уб»*ни, дзкупраанају генвје вобехе. Некачкн шц> баке ускоро нобеђсва ретцнк, не ноанаајак нгкако трсу м • фе једасг Александрл, Ханхбала, Наподеона! Ја гнам добро, дл је се у нного прлнвха он врхорђа»о иархшззао о о*дм геаијана рата, Сетнно се фабуле о лнсацн: грожђе је вшве налеко. Ратнак је чекао, да ово сагра, н бн гао убрпо. Саао, оа га Је се дотекао — н тај крајичдк јв вотпуно несаврљнв. Кајвер је ратнкк, којк нвје усгео н којн св шгзожмо опвснсств, да рђ**о свраш. Он је од уаел бво ратоборвн, сано није виао ноке, п оборн свота протаанвка. Неутралност Шпаннјо „Берлинер Тагеблат“: «Не1Ш нштс скбиане, ннтехектугззв Шаанвја давас је уз Саввгеткв Кад бк Неид> 1 ка бкла згхбералва н,.цгјг, санпатнје иногнх нвутрахвпх биле ба уз н>у. Ма како било Шоаннја ће упркос својзм снип&тијана остатн неутрвдна. То, барен, взлази нз схсравшлх нзјзва шненског премнјера, графа Роиановесз.) Француска и Енгдеска „ Тајмс“ «Цал>е*н игложеин од сер Дугласа Хега су еств , кој« је усаојила и Француска, као н ин. Француска дела на њнховом оствврељу исто тако одпучно, као и ии, н аодносећн нскусеека много већ^ него нч. Ода дели нг свег ерца ваау жељу, та оба народа н обе нда« де масле, осећају, делају ааједво аа општу ствар цнввлнаацхј«, као што су н до сад толако учансае аа човечвнство. Француски народ, као н нав вна да је то свето наслеђе, цредато ввковама напора н слгв« сада у опасвостн. Женсво право гдаоа ,,Евенман“ (Алексавдар Варен}: <3ар нећено вашнм жвм.