Velika Srbija

324.

СОЛ7Н, ПЕТАК 3. МАРТА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ОШСРЕИЈА 5ЕИВ1Е

ПРЖГПДАТА П 320 СИ : Мвогчно 3 брабкш, тгчшесечпз 3 ршга**, гсдвзњ« 36 Д.ША ОГЛАСЖМА : - Г»а ппа 0.30 фра*. од пепггво. ред», *еАа уз* ео вогодб*. Нов»ч в* зохисе држша м воат« п дппдопатвЈпт завтЈЕаждЈаниа. ЛЖСТ Н3.1АЗИ С ВАКе ДАН по поднв »г* глиж грепо Е(», Срв. Гвперад. Кож*јмг» у Согтнт. РУКОПЕСИ СЈ ЕЗ БРАКАЈУ ■п* оУавпаје Кохсмбо /хзсцл (р~. 33 8*1оп1фм : -5-джг-. бројовч ое »>о »7 добЈГГ.? у Ссх^џг *оп апа л;>е , 'р‘«тнл грчжа ««№№> ■••••*** Ја;хкрож»а 5 «. В. '.«*ЈТ поЈжте.

Ш>ОЈ 10 сант.

А

Урећује 0 Д 5 0 Р

Ж

БРОЈ 10 сант.

ШРИМА И0Н0СН0ГА АЛВИСНА — ГОСШУБИЦАМА ХАРЛЕЈ —

Гледао сам вас. Крај ковчега проста, У ком вам било нецењено благо, Хладне и неме, стајале сте обе, Признања вредне и јуначне кћери, А спровод тужни, у болу дубоку, Са страхом чека растанка тренутак. Ад‘ и он до-ђе, земља жртву прими, 1 ваше око заплакало није.,.. Свакоме срце стезало се јако, Ал‘ гледећ‘ на вас нико плако није ★ Ко туга што се салила у камен, Мушки сте обе стајале ко војник, С ратничким рухом, са нашим знамењем, Гледајућ мртву што вам живот дала. Ал‘ нит‘ су сузе лиле се низ лице, Нити се бол ваш пробио у 1 аук: Ратнички ви сте ожалиле мајку Ко праве кћери гордог Албиона. — 0, дршћи, рекох, Германијо хола! Победа лежи у ккерима таквим\ * Поносне ккери велике матере, Безмеран вам је и бол и губитак, Ал‘ добро знате, да је жртва драга Принета оном, који нше мали Храброшћу, срцем, славом и јунаштвом И искушењем, што га Судба дели... И добро знате, да има у свету Светије нешто и од саме мајке И драже непгго од живота сама, Да има дужност и служба идеји. * И ја разумем, што не беше суза, Када сте земљи предавале мајку, Која је пала на дужности светој; И ја осећам, да сте јасно чуле Откуцај нашег захвалнога срца. — Мајка је ваша као јунак пала. А ваша срца, рањеаа ал‘ крепка, Одговор искрен нашима су дала: — Ми опет нисмо остале без мајке: Сопска је душа наша доуга мајка. ?». фебр. 1917. Солун. ;д»>«$2вв@8вв8аееееее*ве

УЗБУНМВЕ ВЕСТИ

шу мисију уједињења, ајиз неких места не пре- дам онима, који ће сутра моји војници су завршили 'трпевши губитке, алн ка- 'бити господари Бугарске! ратовање!«. А деда Радо- \ ко се о овоме проносејИ ја сам га послушао, славов, достојни престав-‘ разне узбунљиве вести,! завршио је бугарски војник бугарског народа, до- то се ставља на знањејник. А ту скоро читамо пунио је Фердинандову ј свакоме да ће за проно- у »Народни Права« позив прокламацијуизразом:Ср- шење обеспокојавајућих на све патриоте које побија је живела сто годи-[гласова бити предат рат- зивљу војне власти да им на. доста 101 1 е било и:ном с.чпч ! достављају имена људи који шире узбунљивевесги. Довољно је и ово па да се појми идобросхвати садања ситуација у Бугарској, где почињу и шири слојеви да стичу поимпње о своме беспримерном злочину који су учинили и према Србији и према Русији. Али ово кајање није последица каквог расућивања, већ то потиче од страха и

на, доста јој је било и?ном суду! толико. Оно штосможе- 5 Разочарење. — После лели, добили смо. За насјпада Букурешта сва буБугаре рат је завршен!) гарска штампа је ликоваНасташе бурна весељајла од радости што ће и пљачке, пајанке и раз-|пропаст Румуније проузвратне оргије, дижу се[роковати закључење митриумфални луци, кличејра. Тада су професионалсе Фердинанду, изнућава- ј не патриоте доказивали ‘ју се од поробљеног на-;да је светски рат за Бурода петиције о верности. гарску — завршен. Каји оданости, а за то вре-'зер је понудио мир, наши ме бугарска штампа са у- савезници га одбише, а роћеним цинизмом опла-' бугарска штампа удари „„ „ кује горку судбину срп-!у грдњу тврдећи како јејкукавичлука, особина коске војске која више не јбугарски народ желео дајје се тако рељефно манипостоји- Но, рат је одав-, до^е до мира, али то не; фестују код Бугара у току на завршен, зашто нас. стоји до њега!... Али што целе њихове прошлости. јоште држе, питала је се јеод нарочитог интереса,; Јер када су на власти, у бугарска војска, али.... ;за нас, то је да се од та-1својству господара, према Чудновата стварност. ; да појављује дискусија код! потчињенима су до крај— Ми морамо узети и Бугара о томе да је Ма-( Н ости свирепи и осиони, Солун, јер су с-етамо ро-.ћедонија недељива, докјзди зато од њих нема ведили наши просветитељи ј су раније тврдили да јејћих робова и пузаваца Ћирило и Методије, до-;Србија само једна исто-јкад су под тућином. Ово казивали су бугарски на-, риска сенка!... треба забележити и упамучници; не, ми морамо »Ми смо живели у са-јтити. ради нашег спокојства,: М ообмани, говорио је ту! отерати савезну војску 'скоро један интелигентан; пре но што оде сама, да | Бугарин, заробљен на Би-; се дочепамо богатог пле- јтољском фронту, али са-ј на, допуњавали субугар-|да увићамо да ми не моски политичари. И оно;жемо победити ни Русију што наумише, учинишеЈди Енглеску, нити остаИоше у Лерин, доћошеј ле савезнике«. — Код нас тх V Кпрттт гт ттттл ' Јл **лл*а«гтл

СТРАЕА ШТАМПА

Немачки губитци Либсрал (Мадрвд); *У јулу 1915., цела светска шгкмпа сбјавала је сдевеку стагкствку зг пги у Костур да би штојје у последње време ве- вазор-: итачках гаробпре доживели Кајмакчп-;лики страх овчадао кзд! л, ' нах н кестадгх војника 490 лан, Нице и Старков Гроб. јсмо сазнали колике погвнулвх и умрлвх Тада прочитасмо у Ра-|губитке имали на маће- р,636.000;рањеавх 1 ; 880000; сведослављевом органу »На-|донском фронту а раније| г » 4,066.000 родни Права« овај кра-|су нас уверавали сви, дај Некглико мсссца касније, по-

Према многоброшим вестима коЈе допиру до нас, у Бугарској се дешавају веома интересантне ствари. Од како су отпочеле велике и снажне борбе на маћедонском фронту, у Софији, ПловДиву, Старој Загори, Татар-Пазарџику и другим местима свакодневно се пуне затвори са оним светом који шири »лажне, узбунљиве и онеспокојавајуће« гласове! Ова факта потврћују поред влади^ог листа »Народни Права« и сва бугарска гласила као имногобројви бугарски заробљениЧи, који се данас налазе ва нашој страни. Глобе с е,сурово кажњавају, хап- „ „ сс и подвргавајз г разним ше. Ми смо завршили на-

која Је у стању да пробије наш фронт. После два месеца, исти лист је донео овакав извешгај : Ми смо се повукли из Битољ привремено, пошто је наша пажња била сконцентрисана на Букурешт, али пошто смо завршили рат у Румунији, ми ћемо не само повратити Битољ, него ћемо протерати Сарајеву' војску са Балкана и принудити је да се сва подави у мору«... А после неколико дана исти лист доноси ово: Ми смо се из стратегиских разлога повукли

ник. Ми смо истом сада схватили и појмили опасност која нам грози са свију страна. Ово је сазнање — наговестио је даље — постало цанас опште мншљење свију сло-

ввх 2.223.800; сБсга 3,573 233. ■ Доказ, да су тапна бројева

так извештај: Ми немамоПе то Једна обична вави-|сде офанзиве Брусиловљвве и у агресивне тежње прсмајлонска руља, која не.зна|Ша»шгн.в а после ВерденаиСогрчкој Маћедонији. Нашајзашто се бије, но ова збн-јме, Евмачка -жтампа сбјавшм је војска 1е напустила из-!л.а је наговестила Бугар- ову *ругу сгатвсгику: кенсчквх весне истакнуте тачке д>'ском народу да му пред- вагубљгввх и несталсх војвика тортурама све личиостијби посааи стратегијске стоје такве борбе’о који- 459.517; мртвчх 879.976; р»аекоГе би ма где говорилејположаје који су такојма нико није сањао, гоили тврдиле друкше, но утврфени да нема те силе, вориоЈе други заробљешто проповеда штампа софиских патрнота. Да би се ово боље разумело и схватило, ми ћемо овде хронолошким’ редом изнети стање духова у Бугарској од напада на Србију па све до данас. Времс триумфа. — Кад су Бугари, у ‘друштву Немаца и Аустршанаца, муч ки напали на нашу домовину и после силних напора и жртава успели да завладај^ нашим областима, објавио је Кобург и војсци и народу ове знамените речи: »Србија, наш историски непријатељ, не постоји ви-

првн, а не други взлааа вз самвх кзјава немач.ог канцелсра, којн је у марту 1916. рекао прад комксвјом рајхсгега, да су ненакнадиии кеиачкв губвтци у последњем фебруару достегди број од 3,500.000 људв, и да та цвфра

јева бугарског народа. И предвтавЉЈ1 200.000 л^ да м«о томе се говори, прича сечно И јавно дискутује, али: Из ' тога се може закључатв, д. БОЈне власти су предузе- се дац , с цела С ум. губвтака прв’ ле ужасне репресалије блвж - е цвфрн од б ив „ она ,. према свима ко:и ма шта о томе говоре. Услед тога Енглеска акција 1 е ухапшено само У Со- „Форверц•• (пуковаик Гедке): фији преко десет хиљада »Еаглезн су ва с»ојимсгкторима лица! Али истина се не ж»стесено прошгрили своје на

може сакрити. Кад сам био последњи пут код куће, отац ми отворено рече да се што пре пре-

пгде. Они управљају углаввом свој напор ка крајњем северу сектора Соме, на обема обапама Авкра; то чвнс свгкако да би