Velika Srbija

БР. 325.

СШГИ, ПЕТАК 3. МАРТА 1917 ГОД.

ГОД. 11.

;јр*гпдаха 23П0СЖ ; Мметио 3 фрапа, пчшеогага 0 (риш, гојриг** 86 фр&ваша ДСНА ОГДАСЖМА : Сктаа аглааа 0.30 ^раа. од ветатвог реда, веЈ» атама во аагодбв. Позаа оо аолажЕ држааа ■ шол . еарвп ж джпдо"атсввв истулвжштвнмд ДЖСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАЦ ПО ЦОДНА Мошту (датв врежо Крв*. Сра. Гожерад. Коварва чи Ј Сонуну. РТКОПЖСИ СВ НЗ ВРАЂАЈ7 Отав родавджјо Кодсабо удвда бр. 33 8а>ошцс« Појвдвнж бројев« ое воту добвтж у Содуну вох виа ачје .Друктва грвв* атажоох уджцз Будтхровтт бр. 6, бжжту тдкавв погате.

ПРЕКИД 0ДН0СА Женева, 3. марта. Према једном телеграму из Њујорка, Кина је прекинула дипломатске односе са Немачком.

СУМАГЕНСКИ РАТ — ЈЕДНО НЕМАЧКО РАЗОЧАРЕЊЕ

Немачки канцелар Бет-јлистови имају јавност да ман Холзег објавио је обавесте, да се од сумасвечано сумаренску бло- ренске акције не могу у каду у рајхстагу, нагла-јскором врем ну очекивасивши, да се од ње има јти жељени резулгати. Иочекивати крајњи три--сту су тактику примеииумф, коначна победа. Бет-јле и остале немачке дрман Холвег је у исти махјжаве. И ми видамо, да истакао, да се од сума- последших дана безмало ренске акције има у нај-јсва немачка шгампа покраћем времену очекива-јчиње доказива ги тезу, да ги пад Енглеске, којуНе-;је сумаренски рат ванмачка сматра за свогајредно ефикасна мера, али главног непрнјатеља. Он да од ње ие треба очекије немачком народу ста- вати нагле резултате, а вио у изглед, да се од најмање се треба надати крајњег сумаренског ра- да се Енглеска сруши у та има надати успеху и;року од шест месеца. коначној победи над сво-1 с ве то доказује јасно, јим миогобројним непри-:д а ј е Немачка у погледу јатељима. јсумаренске акције претр пела велико разочарење. Сумаренски рат не само што није донео жељене резултате, већ је готово сасвим ттромашио свој циљ. За то је најбољи до-

Немачки' листови покушали су, да на основи ових изјава Бетмана Холвега обману јавно мњење Немачке, и да га зазарају лажним обећањима и изгледима победе на мору. \ каз поморски саобраћа ј, Али, наЈвећи део не-гкоји су Савезничке стамачке јавности устло је 'тистике забележиле поотворено против тога. јследњих иедеља. Цифре Великидео немачке штам-'бродова, који су ушли и пе протестовао је живојизишли из Савезничких протиз пропаганде, коју■ приетаништа, од како је је немачка влада хтелајобјављенасумаренскабло извести својом сумарен-јкада тако су оптимисгичскомакцијом. Многоброј-ј не, да чиае смешном свани немачки листови ис-јку акцију сумаренске нетакли су сасвим отворено • мачке блокаде. да се од нових немачких! Крајња сумаренска акпоморских мера не могу|ц И ј а Немачке учинила је очекивати брзи и одлуч-.-ј ош Н ешто. Она је пони резултаги. Сумареиска днгла П ротив Немачке акција може нанеги из-| ск0 р 0 све неутралне навесне штете Савезничком ‘ р0 д е . Сједињене Државе мдринском сдобраћају, јпрекинуле су ве!! диплоали никад не може ути* матске односс са Немачцати у решавајућем сми-| ком> велика азијска реслу на европски рат. По-! публика Кина налази се мисао, да се Енглеска мо-? П р ед прекидом односа. же сурвати сумаренском ј(з пе јужно-америчке реакцнјом, схваћена је и у ј публике слсдовале су присамој Немачкој као буда- меру Вашингтонске владе ласта и смешна, Огуда су: н ивјасниле се за прекид извесни немачки листови! односа са Немач-ком. У отпочели последњих дана кратко , ЦС о свет узбуњен Да загледају истини отво-! ј е сумаренском блокадом рено у очи и покушали ( ОД стране Немачке и иосу, дг јавности покажу,• чсо ј с иредузимати мере Да се од сумаренске ак- за заштигу овојих инте Ције не могу очекивати; реса . Жељени резулгати. Након нсколико недеља Баварска влада издала од објаве сумаренске бло-| је чак и наредбу, да сви коде, може се коистато- :

вати, да ова није постиг-Ј ла не само очекиване,] већ никакве резултаге. * Статистике поморског са-! обраћаја у Савезничким| пристаништима најбоље то доказују. Пренос трупа и довоз потребних артикала нше ниуколико ометен немачким сумаренским мерама. Еатна ситуација иије због тога претрпела никакве промене. Све је остало, као и пре. ј Тиме. се даје објаснитиј немачки песимизам,- у по-ј гледу на изгледе сума- ј ренске блокаде. Претера-Ј не наде и очекивања на- ј рода од сумаренске бло-ј каде покушава ју да суз-| бију немачке владе. То је; веома карактеристично. У ј толико пре, што се знаЈ да је баш канцелар Бет-; ман Холвег указнвао нај сумарепски рат, као на| поеледњу котву спасења] Немачке. Данас је јасмо, да Немачка од сумаренске акције не очекује нишга. То је само један нов фијаско иемачке ратне политике. Али, разочарење немачког народа је велико, и ми не всрујемо, да ће оно остати без утицаја, на будућу сктуацију централних држава.

СТРАНА ШТАМПА

лркп Вратанжјж бетв принуђгиа да траасв меџ услед беде. коју &е тобоже проувроковати суааревска блокад*. лтш један н»р°д нс моасе ипак вечно жншеги сд ипузвја. Ако веначкој сумарен ској блокадн ве следује на суву асбеда, кс.јд ба првнудала Са везнике да траже мвр, посведн.а гериннска клузвја проаашће 1 '. .,Ел Либерал" (Мадрвд): .Ма се позвламо на факта кад тврдимо: 1.) дз Немачка нема довољнс сумарена да ба ссггурала блокаду ; 2) да, ако је прзвх дава актевност суиарена нешто већа, ускоро ће оиа постати опет, што је р*није бвлг. а Аустрија и Сјед. Државе ,,Наје Фраје Пресе »Ааериканци не мсгу довгсги велкку војску до нашвх граввца. Оаа су географска врло удаљена од цектралннх држаза. од којах вх ра здввја Океан. Они ве могу упасгн у Трансалванију као Руму-

нв, нв прећн Дрину као Срби, □а чак ни наперити своје топове ва Котор као Црвогорце. Онв ве располажу ввкаквом војском Према томе, утецај Америке на војае операцвје бар за тревутак биће ннкакав. Америчка претња је проблем будућности.* (Зато су сва индусгријска и трговачка друш ва у Аустријв угутила многе рапорге владе, указујући јој огромзу опгсносг од прекида одвоса са Сјед. Државама, уред ) Где ће ее решити рат*? ..Трибпн де Женев"; „Немачка је све стазала ва последњу карту: сумаренска рат. То је погрешка. Самк неутралав увиђају та добро- Судбина рата је у ру кама војннка. Армвје Своразума су многобројнвје но вкад н сна! бдевене су обвлато мунхцвјом Оне опседају тврђкву цевтралвих држ.ва. Кроз мало цава можда, лом бвтака биће такав, да внше неће бата говора о сумаревскнм подвнзама. <

ЗНАЈТЕ МОЈА ЗЕМЉА СПАСА - НИЈЕ МРТВА! Сада моју з<мљу још аокрива покров, Као каквог' мрдвог на мртвачком одру, Оа је бео, папердст, — од чистога снега, И по њој је прострт полако и љежно, К‘о н сама звма да у брнзн гледи, Да јој тешке ране начнм не повреди. Она нвје мртва, Она само спава Снсм једннм ужасним, што јој с*м ум кутв, Што јоЈ срце цепа и душу рвстрже. И сузе крваве, као ккшом, ронв, Да сам покров квасе в преко њгг' теку, И да се славају у крзаву реку

Немачки дуг ..Локал Анцајгер": »У то^у прошле године немхчка државнн лус парастзо јз на 24 маивјархе марака, чаји внтервс нзисси у купно малијарду и 200 маиаона. Рлтни трошкови пеау се посте нено в пошто ннко не може пред ввдегв врај рата, иови вамети пссгају иеопходнн. * Сумаренски блеч> » НлЈЈорк Сцн>: „Цифра потопљеае тонаже налеко јв исгтод цкфрб. коју је пред»иђао кемач ка вдМврапитет. Једиви циљ сумаренског рата бео је, д« се Ен гдеска сурва глгђу. Међугкм, он је погодао исто толмко неутрал ие, колпко и з»ркћеве земље. Али док сумарсна буду тораедо* вала једну на 100 л?ђа, коЈе у лазе у енгдеска пристаништа, д«К у первОЈИ ож 18 дана уђе и взвђе из братанских прнставиш та 18.00!) лађ», може се рећи, да је неаг.чка сум»>р«ио*а акцаја без дејстаа а дз су адмврал ТврпвП и љегова нријатеља претрпелв рлзочареље". ,, Секоло {ауксеник Фелер) ! „Немачки нгрод ии-* Ј ; ш ину >тајд. Он уобрзжава, дч ће Ве *

Саља: да робује крвиицима својвм, А децу јој дввну, к‘о сунца и звезде, По ропскоме калу на све стране вуку, Не штеде им веру, пвродност, нит' образ, Киљехх скотови, к‘о пре Христа робље, Да згведе оним‘, које крије гробље. А другм јој деЦа, спасена од беса Крзника јој оввх, сад‘ се потуцају По земљама туђам. без милнх н драгих, Ах' свој мач крвава оштре и спремају Да пробају опет своју срећу ратву У поновној борби за Слободу зл*гну. Докле тако снсзв моја земља днвна, Дотле по покрову шграпају шакалл И хијене грозне, — никад скте заерн, И једна на друге реже и гложе се И зубима страшво једни другим прете, А све због деобе моЈе земље сееге. Ха|.,!, »Швапски Шакали* и *Хнјене» грозне, Шго свој грб китите слаком кеког' лава, Не режите бесво, не глож те се лудо, Знајте моја земља си«ва, — вије мртва, И кад на вролеће само сунце гр»не Игачезвуће покров, љу ће сан да ма ве.

1.-1917.

Не ттрапајге покров, не опприте зубе, Не режите бесно, не глож те се лудо, ЗниЈте моја земља саава — аи је мртва, И скоро ће да се тргае и пробудв, И каиа од овог ружаог' сна ода не, Сунце ће Слободе опет да јој гранП г Влада А. Поповић.