Velika Srbija

СТРАНА 2,

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 325.

ГРЧКАШТАМПА „Неа Алитија»= Енглгска акција Од неколвко в*на значајаа ак ^ија енглеске војске бележв се и на западном фровту и у Месопотанији. Заузеће Кут-ел Амара толико беше развражило Немце, дд Су П0ЧСЈ13 ИСТраЖНВЕТИ о*го ворности код Турака и захтева* ли *а се поведе истрага. Њахов гнев није знао за границе, у толико више у колако су Немци, као што се ввди из чланка «Франкфуутских Новвна* од 19. агуста 1916. године, а после позкатог енглеског неуспеха Јамо доле, раструбвли да с пораз која су Ен! лези претраели кодКут-елАмаре, значи уништење енглессквх планова против Ба:дада.» Међутим, енглеско стрпљеве и истрајност победаше, и не само »а }в Кут-зл Амара триумфално по враћеиа, него је освојен п Багдад, и кад што суде и сва вој ни критичара, крајњи цвљ ев 1 леског прецузећа у Месоповамвја бнке извесво постигнут за најкраће врсме. Исто стрпљење и истрајност показаше Ев 1 лези и на фронту Соме. Немачка надменост сма трала је „малу енглеску воЈску" као недостојну да се о љој говори. А међутнм- ,,мала евглеска војска,“ под дахом Кичнера дај* пре, под неуморнвм напорнма еНглеских управљача, затим, и најзад данас под гвозденом вољом председаика министарства г. Лој да Џорг.и, претвори се у кол° салну војску ок пет милвона само на европским фронтовнма, са главном одликом војника да знају с ким се боре, зашто се боре а радн чеги се бију. 'Гешкоће фронта на Сомв познате су из разних чланвка и студвја, објављенвх у овом листу. Тешкопе су бале и природве в вештачке. Немци су природно утврђене положаје претворили помоћу вештине у права утврђења, са којах није недостајзло никакво савршенство најноввјег ратовааа. Па ипак су Енглези, са својственом им хладно.рвношћу, методвчношћу, стрпљевем и истрајношћу, успели да отерају Немце са твх положаја и да се у авх сместе сами. Ови енглески успеси постигнути су без значајнијих губатака, а то се већим келом дугује неукор ној сарадњи енглеске артвљерије. И ова артпљерија држи данас под устима својвх топова Једвнв

немачки пут за снабдевање на у овоме рату показали да у весектору Арас —Гамекур Акакав лшком степену лмају свв оне вр 8нвчај имају за савезнмчку борбу лине које је Демостен тражио од стални успеса енгл-ски на за -старвх Атањана, јер ништа ‘од пвдном фронту, показује 'радост ОН ога што мора бити“ не про с којом савезничко јавно миш ‘ сужтају у своме суиеловању у! . љење прнма вестн о њима. великој цивалазиторској борби јазијске операције. Треба као дог јшто сам могао замаслвти. Неапв У сваком случају мора се ода савезнвчкој. (Број 258.). ти свака част Енглезима, којв су Пол Луј

на Рдгу. Резултат је сад ту.« јнвје него што се мвсли и да ј { „Пти Паризјен 11 показује та јбио випрепашкен када је ввдео кбђе да је британски успех о- Оеду у којој жива вемачки наро 1 , лакшаЕ и прзаремљен иствм до-| «Из свију кућа — каже онгађајвмн и додаје, да је акција ; реквирвране су све бакарне стпна Балкану извршвла дејство на ;ри а храна је много рђавија него

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

ј му примитв солидарност на свама > из Јужне Немачке, некада пузц 1 фронтовима

, и весели, постали

су взнуренв, Жан Ербег паше у *Ехо де|сл*бз и ћутљива. Сви гладују, Пари“: ,.3* неколико месецаЈпа чак и богатааш. Беда јв си

©ранцуски команјш. Паркв, 3. марта. Фрзнцуза су у једном препаду истбчно од Оазе у областн Мулен су Туван успели да заробе неколико војника. Француски су одреда својом ватрои спречила многе покушаје немачке у околинн Венгре н у Аргонн У областн Мезон де-Шампгњ доста јака артиљврвска борба. Пешачких борба наје било. На* шта значајније ва осталом фронту. Париз. 3. марта (доцније) Између Авра и О.зе, после јаке артиљ«риске припреме, Француске ЕЗВиднБце нзвршиле су ваше напада на немачка фронт који је разрввеафраннуском артиљериЈом. У правцу Буврена и Јужно од Шзпомесниле Французн су дошла до треће немачке лвнвје. Источно од Атканци сд* реди су продрла у једну шуму и заузели терен у кубину од 800 метара. У току ових операцжја заробљено је доста војавка. У области Мезон д Ша*ш>њ борба са гранатама. Французи су остваралн успехе и заузели више не мачких ровова. На десаој обали Мезе француска је вртвљернја извршвла успешво деструктивао гађање на немачке срганизацнЈе северно од Безанво-а. На оссталом фронту обична канонада. Румунеки комиеикв Јаш, 3 м«рта, У току прекЈучерашњет дана неприЈатељ је бомбарвовао бесове северно од Путнежакобеан.

I Немца су нанели горка разоча-1 ротвње неопнсана, Хвљадтма се ■- јрења својвм вазалима. Факта су ,свакодневно ндлазе пред устанотвљер> ј »м бомбарковао наше ро-1 показала дч се вапара Савезника ; вама да бл добили хлеба и млевове код Шангенга, прастанвш- узијамно допуаују и потпомажу- јка. Сероте се жене вргћају пра те Галгц. Убијсн је на присга-: Солунска војска допрннела је .звих руку. Колико сам тужбл ништу један војник а рањено је одбрани Серета, а борбе на Се-^чуо против владе. Ја не смем д» неколико лвца. Матерајалне су рету ослабнле су неприј-лтељскн . ; го*орим.» штете незнатнн. На фроату од фронг у Месопотамијг; напрсдо

Дунава до Црног Мора мврно. Ечгл*ски комчкикв ЈТондон, 3. марта

| вање Руса олакшало је задатак | \ Сикајског кора, која је помогаа ^ Шернфа Меке. Сзе ове комбн | нлцвје успеле су благодарећм)

Коментари америчких листова

Наше су трупе зауаеле аепрн- солздарносха Савезнака на главјатељске ровсве на фронту од; ним фроатсвама*.

пола ииље јужно од Сен Пиер> Васта и сезерно од села Сејвзела. Наше су трупе оцбиле истсчно

Лкреро графз Бернсдорфа од Мзлог Ашнела склне против-ј Крајња подлост

Амсгердав, 3. марта. Глгвтп уреднак »Хамбургер

ваааде вемачке. Мн сио попра < вали нашу свтуацпју на томе мз-; сту Јуче ујутру, после јаког бом > бардовања, неаријатиљ је усаео фррмденблат«« ватервјуисзо је Г да продре у наше рово»е југо- Г р 8 ф а Бернсдорфа која је изјззво П р , ЕЗа ^« да се Нем*чка викада неје ме- 5 шала у слољну полнтаку Сједв- \ I њенах Државг, да никадл нвје! . . , . ј Г _. ?сумарбнскоЈ акцији, доћн ће до : врншла неповољан утвцај у С]едињенвм Државлма доводећи вхј I у полвтачка конфлзкт са држа-'

асгочно сд Араса. Неколако на шгх војнака фале. Италкјанскк коминкка Рим, 3. мирта Наигв су трупв одбвле кепрз-

Вашвнгтон, 3. марта. Аиерачка шгампа коментарашг Јоашврно иеру владе, да наоружа јтгтовачке лађе, изражзвајући сво је потауно задовољствз новодод тога. »Њујорк Ворлд* пнше: „По ложај Сјгдањтнах Држова је по(ложај поштеаа човека, којв се !брана против лопова. Шга ће из ове одлуке, да се |лађе наоружају заввси сасвамод Немачке. Ако ова осгане прв

, рата». ‘ИзевнгСун* велв: «Нема сум

јатсљске препадв на назде лз-, х ^ д * л < ае » Д* опорена нспријатељЈ . ^ .. еама централве а јужне Амераке. ^ ^ , нкје на вгаору Брвате. У тозу; „ . . * гт * в ппгттл поаог с.ш , Граф оернсдорф :е изЈавио да Јв джни нртндврлјсвн «*«*)«« |о са Мексвком, за којж малж аешачки сукоби. Доота 3» | јв анерачка влада сазналз , чу0 ка артидеријска борба аа Краоу - у Хрвстијанији . ,» Нзш поступак| / г 1 ^ ј? где је једна нава патрсла про.|_ је он _ С4СВИЈ( ј(Ј ко П^*

дрла до ненриЈатељокв а гапденииа материјад.

2ВН&Ј0!

ј' ректан. Игструкцаје које еам| Јприкео наговештале су да пемач-| ј ки носланик у Мскснку нвје тре §

стза нг.ступита после првог су коба једче од нашвх трговачквх наоружанах лађа са немачким сује азвесао, да ае пуцата ва сумарен, ако овај бегстаом не одустане од напада*.

т

бао да чдни никакав корак аре:

|него што Сједнаене Државе ,6

Јединство акције Савезничких ТЈзупа

Јгве рат.

Г

Параз, 3. марга Париска лзстови тстачу по-{ водом британске победе у Месо»;

ти у ( Изјаве једног лекара

Наша артиљераска и пешачка ! пот«маја солвддрност армвја Спо ватра спречиле су ј‘едан немачкк ј р азума на свима фронговвма.

напад на наше положаје у дола ни Узуле. На Путни нзше су батернЈе омеле вепријатељске радове у облвсти Ивзнчгсти, Фаурси, на Серету су разЈ'уриле непријатељску колону која је излазвла вз села Вултурул и разрушкла осмотрачвапу у селу Галвенв.

Атина. — Одлука Взлсона која се одеосг|Ла на наоружање |лађа сматрана је као објвва рата. ■ Атина. — Гроф Бгрнсдорф, ^првспевша у Берлан, рзјазео је јда незна како су тајне енструК' |ције у немлчкс.м пославству у 1 Мексзку бале познате. Ц|Н Атина. — Савезаички ше војске у Солуну праморава, чугеног лекара, по народаостн јсланвцч кцјама је дужвост да Турке да шаљу бркгаде у Маће- јНемац која ваше годпна жи-|пребројаввју оружје псдчеће из донвју Д* би помоглн Бугаре. ви у Данској и који се пОслеЕљих|пештаје када влада буде взјдвн Оаи морају и да чувају ТракЕЈу ;Кана вратио са поссте учвш8не| Ла да ј е трааспорт завршен. са врло заатнии ефектввама. Ру! његовим родигељама која жаве ј Атина. — Влгда је одлучиска офанзава и интервенцвја Ру )у једној великој вароши у Ба-) ла да оптужи С уду листове’ „Амуније принудале су Немце да варској “крополис," „Тмрон'', '„Астр-пв" ј доведу на европске фронтове Тур ј ^ Лекар нзјављује да је стање у ; и „Асти' 1 услед публикац ,је про-

Копекх.пен, 3. марта Данскв лгст »Рмб Ствфсств»Матен* паше: „Присус^зо на- дзнде« публакује исказе Једног.;

Неп ријлтет. је сд т ешком ар- »ке, као и у I лвц>ј'у, Влашку и Немлчкој много ужасније, страш- тив Споразума.

ф к љ т о н М. Ј. Аврамовић.

У Ч Е Ж Њ И.... —»-м-*Далеко тамо преко мора у зе

мљн Једној под окриљем туђег неба жи«ео је взгааник. Огрнут плаштбм прошлости, у тузи, подгрејавао је успомене плача и бола а душу у вери твњила му нада и тако ј е проводио дане.... Једнога дава, кад се сувце провлачвло кроз крај ј'едног облака остављајућн га, у болу и ■ерн, подсетн га на заввчај. У тој рукепа уписана слвка његове прошлости показа му пут ка Голготи његове зсмље и онугле Да раснеће и страдгње завичаја аеговог и псбожно деруЈ' е у ва скрсење њег-о.

Он плаче н верује он чека и нада се,... И једном, купајући осећаЈ'е у сузама свој'ви, у рукама његовам; мандулвна еззл.чилв му Ј'е уздц- ј хе чежње и струне њеве дрхта-} ле су под илузвјом будућности в; нстнскиЗале и последњу згусну -} ту кап јада. Оне су причале о болу њего-! вом и разунеле душу његову и! њвховн плачни 8вуци губили сеI у ноћ пскушења в стрвд аа. Уг дрхтања струне дрхтало је и ср це аегово а песма страдања; песма бола и туге помешана саве ром летела је далеко и губи се

у з*дњи румен сунца в одлази даље у завачај аегов. Сузама његовам блажио је тугу свој'у а песмом вере аагрсја вао је наду... И дуго је маадулвна у веговим рукама кроз Ј - еца Ј'уће струне носила далеко боле његове а туђе небо слушало пе СМ У јада и чежње у чежњи тој топвла се вера његова.... У болу т°м руменв нестаде сунце нгда његовгх оде у гавачај његов оставп бол и бол се угиши у срцу његовом. Дан сс пзгубв у ноћи и под балдахином звезданог лазура у окриљу ме сепа на грудвма жеље, опијен у страстима бола и стрзд^ња мандулина ућутм и он спавч и сања... Тамо далгко на крај ноћи, тамо у неизеесност чежње њего■е, тамо далеко у в«мљи Голго те налази се гроб његовпх ки

,сл8 и споменак његових нада. г Тамо у мраку уздаха изгубио је сан његове прошлости и у капи; суза утопила се Елузвја њего1а жввота. И он на гробу те прошлости под туђвм Небом у туђој ’ земљв — изгнаник, плаче и рида : за изгубљрном својом аемљом за Ј вестале снове своја. И док ноћ^ у пратљи месеца 1 тако полако и тнхо чезне успа ; вана душа његона дрхги и сања ј а срце у болу плаче и јеца и бсл се губи у бездан вере ње тове, Изгнаник је, без земље икуће његове; туђе гасунце греје, туђа га ноћ чека, у туђој утехи сузнма веру крепи п у плачу том оа се нада ц чеха и тако жввот пролази... Далеко од земље своје под туђвм окриљем он чека ноћ дададне и да св.-*ве. Он се нада и живи

и у тој чежњн он сузама кваси уздахе своје и кроз сан он тражи г,.ввчај свој, ок верује в т у жн, и са всром том он ствска уз грудч успомене своје, плаче за прошлошћу и утехом туђом он бележн бол свој и тако у вера у болу ноћ пролази. Ноћ га остављл у болу њего вом — одлази, у вему се губв уздах аегов и даље носи тугу љегову, оставља га у болу д» бв га опет затекао у болу,.. Са болом дан га чека, у ј*ДУ га суаце поздравља и он опет цдаче и јеца и у тоЈ туза својој у чежњв, он чека дан да прођв г.а да у румени захода глед» плачну слику завичаја свог и Д» утону у бсздш чешње мислињв' гове... Оа гледа земљу туђу у сузам* куп* веру своју плаче и у