Velika Srbija

ВР. 336.

СОЛЈЦ, ИЕДЕЉА 6. МАРТА 1917 ГОД.

ГОД. II.

НМСРБ2ЈА 1 * 7 * 5 ЕКВ 1 Е

арЖГПЛАТА ИЗ"0С* ; Иисчис 8 т-ХЈшсеиао 0 ур| голжам 36 фрдеим

*,

Ц..ДА ОГДЖСММА ',1»т»в * јгл»<ш 0.30 Ар»». од ■сптшиг *«.!>, »«*■ <тж*'.( ал аогодвж. II«*** <г> исхквв држ»о> ■ ■»-■•»раа* » .ДШ1АТ»и »шп/сжхжтвав*

л*ст заизи с нанд дан јво иоднј *|>*тт оавта врв«в Кр»љ, Сра. Г»»«р*Ј. Ко»«гл»»* у Согуну. РУКО.ИС0 СК 35 ВРАЂАЈУ Опх Кв-лшцлје Холсмбо улкд* бр. 33 в»1опкго» Дојодмк*! врејем о» т>гу добш* у Силулу шоа •«• иЈо в Дружтв» 'рчш» »?№в> удн»* Вудгаровте бо 3. ј»*»у тдивв пожто.

БРОЈ 10 сант.

Уре%је 0 Д Б 0 Р

II

БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ ] _ ВЕДИКВ ПРОМВНЕ У ДРЖАВНОЈ УПРАВИ -»

НЕМАЧКА ОФАНЗИВА НОВ БЈ1ЕФ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА —

Телеграмм из Петрограда јављају да су се велике промене догодиле у Русији. Један комитет, образован од 12 чланова Думе узео је привремено државну управу у своје руке. Шеф тога комитета је г. Ро^анко, председник Думе. Комитет је одмах издао прокламацију, у којој објављује, да Је због анархије у земљи, створене претходном владом, бно принуфен да узме власт у своје руке. Комитет је потпомогнут у својој акцији народом и војском, која се одмах солидарисала са покретом. Цео гарнизон Петрограда од 60.000 људн пришао је комитету и помагао га у извођењу покрета. Сви министри претходног кабинета ухапшени су. Пуковник Енгелх'арт, члан Думе наименован је за команданта Петрограда. Из Лондона јављају, да је г. Бонар Ло објавио у парламенту прекјуче, да је цар Никола абдицирао и да је постао регент велики кнез Михаило Александровић. ЦАР ДБДИЦИРА Париз, 4. марта ћемирп, који су пре шест дана изазвани у Петрограду услед р-ђавог снабдевања узели су неочскивани обрт. Цао Никола абдицирао је у корист свога сина. »Тајмс«. примећује поводом тога, да он тиме спасава свој народ од ужаса грађанског рата и цттеЊје престоници озбиљне нереде. С друге стране, констатује се, да је покрет изведен у смислу вођења рата до потпуне победс. Једине личносши, које су биле малтоетиране у току последњих дана били су људи, које су њихове симпатије за Немачку учиниле сумњивим ру еком народу. УЗРОЦИ П0КРЕТА Атлнв, 4. мгрта. Нереди у Петрограду почели су 23. фебруара. •Једна велика манифестација радника и жена принудила је да се затворе фабрике. Козачке патроле р;1стерале су манифестанте. Дошло је до сукоба. Манифестације су поновљене сутрадан. Осим питања о исхрани, политички разлог покрета је жења Думе, да се води енергичнија акција против Немачке. Један радиограм из Берлина јавља, да јеДума упутила руском народу апел, објашњујуки дога■ђаје у Петрограду и изјављујући да 'ће главни Циљ нове владе бити снабдевање земље и помагање народних класа, које пате. Берлински листоВИ објављују, да "ће ове промене бити без утицаја у погледу рата, јер су сви министри провизор не владе познате присталице Споразума. 0ДЈЕК У НЕМАНК0Ј Атииа, 4, мзрта. Један радиотелеграм из Берлина 1 ’авља, да су листови сазнали догифлје у Русији из посредног извора, пошто су везе између Русије и Европе п рекину'те од 26. фебруара. Знанични немачки кругови не надзју се, да ■ве ти догафзји допринети ма шта у питању миР а . пошто је покрету циљ образовање владе из Думе, која ће зајемчити енергичније настављарата. Г. Миљуков, шеф веЈзине у Думи, који сам Руководи садашњим покретом јесте убеђени при1 ' 1 ' г ељ Епглсза ц Фрипцуза.

Последњих дана Волфов биро пустио је кроз немачку штампу вести о предстојеким офанзивама немачке војске на источном и западном фронту. Те су вести протурене са одвек провидном намером, да се покаже, како је Немачка још увек кадра да своји.ч противницима зада одлучне } 7 даре, и како -ће рат у скором вречену бити завршен. ј Коментаришу ћи ове вести у »Форверцу«, познати немачки војни критичар пуковчик Гедке вели, да је Немачка још увек јспособна, да изведе офанзиву великих размера и >да извојује резултате, ко!ш "ће путем коначне победе обезбедити »триумфалан мир«. Готово сви немачки листови посветили су сличне коментаре вестима Волфове А генције. Они су билн чак толико индискретни, да нам саопште, како су знатне немачке снаге сконцентрисане на тим главним фронтовима, и како су све потребне мере предузете рзди постизања брзих и сигурних успеха. Из истих извора сазнајемо, да је генерал Фалкенхајн стигао у Белгију и предузео у своје руке команду над трупајма на западном фронту. Тенденција свих ових вести јасна је. Њима хаће да се увере Савезници како доиста предстоји једна јака немачка офанзива, а истовремено им је циљ, да се немачком народу ставе у изглед наде на скорашњи мир. Мора нас збиља веома зачудити, да један онбиљан генералштаб обЈављује, како је учинио све припреме и како •ће у најкра-ћем времену предузети снажну офанзиву. Колико нам је познато, ствари такве врсте увек се држе у жпве-ћој тајности и не објављују се никако. Ннјмање се пак то може чинити, када постоји факат, да је противник довољно спреман, да прејдузме све мере ради пајрирања такве офанзиве. | Коментаришуђи вести о. новој немачкој офанзиви, угледни савезнички војни критичари изјавили јс\' ГО1ОВ0 једнодушио, да

је она један нов и скроз провидан блеф наших непријатеља. Немачка, заједно са свима њеним савезницима апсолутно није способна за предузимање једне ефикасне офанзиве. Ј току последњих месеца рата, она је чинила многоброј не покушаје, да предузме офанзиву на ма којем фронту, час на Соми, час на Вердену, у Шампањи или на разним тачкама рускога фронта и сви су ти пок}'шаји остајали без икаквих резултага. Напротив, кадгод су савезници предузели офанзнвне покрете, они су били крунисани за на 1 кра-ће време знатним резултатима. Сетимо се само немачких пораза на Вердену, немачког повлачења на Анкру и великих енглеских победа у Месопотамији. Независно од тога, до сад су констатована факта, на основу којих се може са сигурнашфу извести закључак, да је Немачка апсолутно немоћна, да предузме ма на ко1ем фронту ефикасну офанзиву. Пре свега, она за то нема довољан број тр}'па. Њене резерве, као и резсрве њених савезника одавно су исцрпене. Савезници у бројном погледу имају огромну надмоћност. У погледу ратног материјала инф риорност Немачке је доказана свима акцијама, које су у последње време воћене на ратним фронтовима. Морал непријатељских трупа није више подесан за предузимање ма какве офанзиве, док су полет и одушевљење Савезничке воЈске досгигли врхунац. Исти факат се констату!е, кад се узму у обзир и стратегијски положаји наших непријатеља. Објашњиво је пак, зашто Немачка протура вестиотобожњој офанзиви својих трупа. Главни јој је циљ пре свега да стиша узрујано јавно мњење свога народа, које услед акутне економске кризе и предосећајући велику катастрофу почиње све жешће да се буни и најзад да по мог^ћству импресионира Савезнике, којп више ио икад испољавају своју одлучпост, да ма и

по цену највећих вапора и жртава шго пре крунишу велики рат са потпуним триумфом свога оружја. СТРАНАШТАМПА Енглеско напредовањ* ..Дејли Телеграф": „Б>ж/1»* Пеноја вем.ч<че о*6р»нс је : ребен Бапоиа, који оролази кроз Гревилер - Ашке ле Петв в Б* коа. Изгледа д* ће вепријатељ ту уложлти снажав отпор Да ли ће се он повући у правпу Кабреја? Ту постајв прироава ли нвја одбране, која бв могла послужитв да се пресече пјгт у случају, да спштс повлачеае Неивна у Белгвјв в иа северу фран цуске псствне погребно*. „Морнинг Посш": «у овој евакуацвјв положаја ов страве прие веиачке армије на Анкру не треба гледати почетак оаштег повлачења, које ба се ваставихо кроз мпого дана«. ,,Дејли Мељ": »Покрет је текао конверпентно ка Бзпому, јер су се трупе управзле ка и* сгоку. Пијсје је сматран као врлс јак положај и он се валази у подножју гребена, који је кључ одбране варошв*. Немачке претње Кинв ,, Франкфуртер Цајтунг“: <Кена ба погрешола да првђе орограиу Спорааума, јер у том случају, та вемља пошл* бв рЈјавим путем, којии је врло тешко вћи. У овим крвтечн»м трену пима Квна би тргбалв да уаме Немачку Ј обзир. Кад би др жганвцв Кине бвли добро обавештенв, они би зналв, да бв се у часу преговора о миру Неиачка. занвмзла сасинм варочвто инте* ресама Кине. Алн, ако КнЕа прж ступа пругим свлчма, тада ће се пријзтељска осећаи .1 немачког нзменатн вако Немачка потпуно зна крегичну свтуапвју Квве» Криза у Немачкој ,, Грундштајн“ (орган радначког смнднката); «В*ћ последње звме бао је кедостатак у готово сввма нанирницама. Ове звме оскудвц* је још повећана. Она је пОстала готово неивдржљква. Данас је дневнв оброк крОмпвра саао н» четвртину фуите*. Једна критика ,,Ф орверц' 1 : «Пангерманвст граф Рвбентлов бесав свакодаевно против СЈедвн.ених Држава. Он хоће д* докаже како рат са том државом нем* никакве опасвостн- Такве ствари, повавл.ане свакодвевно, не потичу взвесно кз шесте савести. Тај пав 1 врмаавсг иаЈављује, да је Немачкв аобЈЈотељка к д* може тр*жвта да јој се д-.д/ масе прввх врт*