Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј Л«

БРОЈ ЗЗЈ.

Руски покрет Наккадне појединости Петроград, 11. марта Ево неколико главних догађаја који су се одиграли у г.очетку руске револуције. Гссп. Рођанко, председник Дул^е, телеграфирао је Цару јављајући му о нередима који су из били у Петрограду и у главним варошима Русије услед оскудице у животним намирница/иа и у угљу. У исто време г. Рођанко, известио је депешом генерала Брусилова, молећи га да саопшти цару да је жеЈиа иародна да он аСдицира. Геиерал је Брусилов одговорио да је извршионаредбу коју је добио. 27 марта г. Рођанко је телеграфирао цару извештавајући га о ситуацији која ]е избила у царевини услед народних нереда и молио Николу II да не спречава рад Думе како би се одржао на лрестолу. Цар је примио ту депешу. Цар Никола својилл указом од 27 фебрупра наредио је да се распусти Дума, али је ова одбила да поступи по указу и продужила је своје седнице. Мииистар Председник г. Галицин јавља г. Рођап ку оставку свога кабинега. Онда је образован један комитет од 12 чланова из Думе под председништвом г. Рођанка. Четири пешачка и једаи коњички пук, на 25.000 људи ционарпом покрету.

Треба очистнти земљу Чншгна је употреба т- Је ) од унутрзшн.их и споља- траљеза. .Ови су суксб » тур«»» п.кинг лошто ј« аовио г ар ,„. шњих непријатеља.« !мп карактер досга не- \т°»»л Абваида «9» ичг да његооа по.,ит««а „«», Б,-Л 0 је сткоба V Дуии, пријатан. ,.\т* Јт татллт. Пр-рт «« Нгначка је Ј турског повлачења понривен Је нила последњи капор да спасе

'а ратндх фронтова

је извршио лротив-напгд )Ескур-Боманти и Анк>ра,

ксУд I али

Француски коминике Париз, 11. л^арта Северко од .... Немци су на * жз ј„ и зуд 0 били заробљенике. ј

I растуреним нолнмз, побацоним ситуацнју. И баш тога дана, када ! ратннм материјалом и лешеви- ! се је кинески премијер е : атио А 1 *. На осталом фронгу уоби- "■ у Пекинг, немачки је представчаЈено пушксрање н сукобн па- нкк у тој вароши п^днео одго трола ' вор своје владе на кинеску ноту. ; Али је било са сзим дс.цкнн«

јн сдбијек. Одржели смо поло-.ру^ц у ДмбОИЦИ •ј/дто н ччппРили заообљенчке. » » » «

Грандиозан митинг од 100.000 људи

Вашингтон, 11. марта.

ПИСМО Г-ЋИЦЕ ХАРЛЕЈ

Застунник В/пдиннх Комесара у Водену дсбио уе 5. ов. мес

пали један ваш одред гли ‘, е н^ше су трупе напредовале у овај својИмјаким против нопадом суседству Екуа и Кроазила. Изуспео да и.х одбсци до еоп ко. В р ШИЛИ см0 успешан напад истрискГ' борбГ измеђГ Соме Ље и| 0Д Ар0Са - Непријатељ је извр *| Рускн су студенти вриредили писм0 од г-ђице Харлеј, ко Је у 0 | 7Ж ноолОазе исвифран-! ШИ ° еКСПЛСЗ/ ' ЈУ ЛН ' Не Г Д гргндиозну манифестацнЈу у Њу- преводу гласи г „ НевИл Сен Вгстг, ке наневш-;! Између маннфестаната Госполчне цуски одреди прешли су Елету.1 штету Нашз артиљерија б0М . Т^ ^ - I Господине, Северко од Соасона Французи ба р Дсагла ј е успешно нгпријасу остварили нове успехе. По- С(се р0[Ј0ае југ . ист . од Лен . тврђ УЈ е се да су немачки, на-, са и ист од Вермеја .

пади на фронту Врен»и-Шивр билн само иа једном положају врло јаки. Две чете једног ловачког пука, одвојени од француске војске успеле су, после крваве борбе да се саме спасу и да заробе неколико војникз. Немци су у току ових операција

ј оио Ј е пелики Срсј ЈеврвЈа који ( д \ 0 ј а сестра и Ја желимо дј су емнгрирали из Руси/е. Било д ама и српскнм избеглицама у /е више од 100.000 манифеста -1 /Јодену нзргзимо нашу најдуб\ ната. Јвдан је одстудената до-< Љ у згхналност за врло леп ве Италијански комннике Жп0 истичући взжност н нац Биле см0 дубоко потрет Рим, 11. маота К0 Ј е Р У си / а доби ' а нс \ не опе нсћи када смо на жељ У току дана живља артиље -: ви/ " П0К Р еТ0К станицн у Водену лично добиријска борба ка области долике : После митннга, решили су д\\ ле од српских цзбеглнца такав Травињоло и иа фронту Јули-!^ 7 * г - Миљукоавелику де-\ Једгн мзрез њихове симпатије јанских Алпа. На падинама До-, пеш У ‘ (0 Ј а У К Р Х ’ к0 нзноси сле- /ј, ихсн0 ц ве /ј е било уе прво по-

со Казина било је омзњих су

! деће-

ложено кра/ наше мајке и ми обздве захвзлне веру/емо да ће

претрпели огромне губитке. Од- ј коба. Имали смо заробљеника ; ЈЈи, синови маЈке от^џбине бијени су многи немачки пре- ‘ ма Красу и у долини Висденди.! р У си Ј е ’ манифесту/емо даигс са кроз скоро В рше ваша намучеврло живом рздошћу у корист , на Отаџбина бити слободнз, кансве слободне, уставне и демо- \ а ћете/миру бнти у СВОјИМ до .

пади северо-западио од Ремга у правцу Мезон д-Шамлањ у шулш Авокур. Ј/че је оборен један немачки албатрос у области Везелиз.

Париз, 11. марта доцније | Између Соме и Оогзе, нзше су трупе са полгтом и сдлучношћу водиле офакзивну акцију, која је потпуно успела. Нел\ци су потиспути са 2 до 4 км сев.-ист. од канала Сек—Кантена. Сев.-ист. од Терињиса Франпришли су револу-јцузи су продрли на висове који ;доминирају долином Ооазе. У Генерал-управникдгпоа- томе пределу Немци су изврмуниције и оружја јеуби-^шили поплаве. Варош Ла Фер бијен. Заузета је петропав-о'е под водом. Јужно од Оазз ловска тврђава као и кан- ! Фраицузи су наставили напрецеларије тлјне ПОЛИЦИЈе. довање и прешли Ајет. Сев. од Сви ПОЛИТИЧКИ затворени- Соасонз остварено је озбиљно ЦИ су пуштени У слободу. 'напредовањекаМарживалу. Сев Председник министар- зап. од Ремса два немачка наСКОГ савета кнез -Галицин пада нафранцускеровове испред Је ухапшен И одзеден У Тила пропали су. Непријатељелокал Думе. |ви губици су осетив, судећи по До првог марта цар НИ- лешевим?, остааљеним у нашим

Руски коминике Пгтроград, 11. мгрга

кр-атске Русије н желимо /ој из !

мовнма. Ваша наЈнскренија Едит Ј. Харлеј.

је одговорио директно г. Рођапку. У том међувремену царсха је гарда пришла покрету. Кнез Лвов, садашњи председник нове владе, обраћају ћи се трупама, изјавио је:

жицама. Релативио целом фронту.

затншје на

У правцу Лмде, на Березини и свег срца напредак и крајњу ( у области села Березине после : победу ко/у ће однетн у слози ; серије напзда повратили сл 10 ро- ! са њеннм Савезннцима. ј_ рове.отете од иепријатеља 9.1 Маса се Је упутила ка руском О АЖПС, 1 И лшрта. Наша ситуација је ус-, посланстау где јс зкламовала поставњена. На другим делсви-| топло посланика који /е био ма фронта пушкарање и сукоби : прнморан да нзађе на балкоњ извидница. 1 Студенти су отншли пред енРумунски фронг. — У прав-1 глеско и француско посланцу Фоксани артиљеријска и а - ство где су такође акламовали вијатичка акци : а непријатеље- пос./анике. ва била »е жива. У иравцу Пра-1 “

илова наше су трупе нсћу 9. | .марта отерале непријатеља са!

станице Халта Ведени. Немачкиј аероплани бацили су бомбе на| Гзлвц. Кавкаски фронт. — Ноћу 8. | мзрта јздан наш извнднички излажс- на следеви начин преодред продро уе у пеприЈатељ- : кид дипломатских односа између ске ровеве код Тздв&на на за Немачке и Кине: падној обали Језера Вана н за- ј «Пошто е председник Кнне-

Атина. — Догађаји у Руси/н су сматранн у Енглеско/, Аме рицн и у Итзлији као победг против пруског милнтаризма. РИМ. — А устриЈски ВОЈНИЦИ даробљени на италијан. фронту ј оптужу/у сво/е официре којииз бегзвају опасност. Они не оста\ју у роаовима нс/о се склањз/у ! по пећинама па н онда када —••— ( зрше дужност. Да би се отклоЛоидон, 10. марта Ј нило ово зло команданти сунзДопксник „Дзјли I елп рафа« далн строге наредбе. Овакво је стање стаари сасвим непознато италијанскоЈ ао/сци где су офи■

АКЦИЈА КИНЕ Како је Кинл прскннула односе

робио /е без борбе једну мнтраљеску колону са три официра, 118 аскера, два миграљеза

ске Републике сдбио да узме у обзир сдлуку министарског савета односно прекида односа са

Енглески коминихе Лоидон, 11. марта Дуж линије Боманти—Камбре —Беврен живљи сукоби патрола и омањих одреда. Непријатељ

Пенџвина наше су трупе отпочеле борбу са Турцима на положгЈИма јужно од реке Абитирнз, 10 врста сев. од Пенџ-

и ј едним телефоном, У правцу \ Немачком, лшнистри и председник мин. савета напустили су Пекинг објзвљујући да не могу извршавати државне послове. Т: ј одлазак и политичка кри-

вина. У правцу Кгзрикирчне \ зз коју је он проузрсковао до-

наше су трупе сдбациле Турке са положзјз. код Шарфилије, заузеле су Абад, уцаљен само 5

вели су председника републике на тачније разматрање ситуације. После два данз, председник

цири први у свима прилнкама А гина. — Влада уе /уче предвла Савезничкнм Силама прој тестну ноту против сталног заузимања грчкнх места од стране Италијана у Епиру. Атина. — Као рсзултагнов к ноте генерзла Кобу-а ко/а се од• носи на наоружане чете сакрнаене у неутралној зони, влада/е дозволила да се претресу ма настири. Атнна. — Посланици Спора

Ф Е Љ Т О Н

ЕАШ ПАН0ВИ1 Слика из тулонског војничког жизота

Дођссмо у касарну у којој је било Срба са свију страна, ту су ти Срби из Србије, Америке, Француске, Енглеске, Срема, Баната, Босне, Херцегсвине, Далмације и других места раскомадансг Српства, сви су они похитали у |едној мисли, у једној намери да узму учешћа у ослобођењу своје отаџбине, и ако у њој не живе по неку десетину годинз, или нису никако ии живели, веђ су се родили тамо делеко од своје отаџбине, али од оца Србина који је у туђини засновао своју породицу и децу као Србнн Србији намеиуо, и у српском духу васпитао,

Једина жеља свих укупио па и посебна била је та, да једном дође дан укрцавања у лг.ђу и пут за Солун, затим на положај; кад неки радозналац или шаљнвчина пронесе глас да ће битЛ лађа за два-три дана и да ћемо поћи, свакога је сбухватало л!иље и радост. То вече по повратку са учења, игра у колу била је радоснија и већа поскочице су се ређале све духовитије једна за другом, ударање ноге о ногу при игриизазивало је посматрање и велико интересовање код француских војника, њихове колонијалне војеке-—црнгца, они су се српској

нгционалкој игри дивили, и сви скупа по свршегку пљескали а највише кантинерка и њезине келнерице, кад слушају Алексу и Стеву из Сремчице београдске, да са виолинол! у руци изаоде разне песме, кроз које шаљу поздрав својој отаџбини, СВОЈИЛ1 лшлим и драгим, тамо далеко. Оне напусте кантину и са највећим задовољствол! посматрају загрље.че Србе са свнју страна раскомаданог Српства како у песми и расположењу једва чгкају освету над својим и савезничким душманил\а. Алекса и Стева своје инструменте, своје ћелшне, иосили су кроз цео рат, пренели преко кршне Албаније, Сињега Мора, донели у Француску, да тамо послуже место среће и миља тугу да им блажи. Колико су били ул«етници, нарочито тамо

где се српсзси не збори, не свира, били су за Србе једна врста разфибриге, па ако хоћеш и весеља. Док су Алекса и Стева из београдске Сремчице били јунаци вечери на виолини, тако исто био је јунак вечери у колу наш »Г1ановић“ родом из села околиие нашег Битоља кршаи младић пун живота, јако окретан, увек расположен за игру за шалу, добар друг, добар војиик и искрен син своје Отаџбине. Он је једва чекао вече, свирку и коло, ништа га не би могло од кола одвојити у игри и колу био је ненадлшшан, играо је толико, да је и кроз хаљине зној фрИо, кво да си му на главу сипао пун бакрач воде, послштраоци су га гледали са задовоЈвством, нарочито оно његово поцуцкавање и ударање ноге о ногу.

Са поносом је причао како је се борио са Швабама го ворећи: Борисме се сас Швабе, тепа сме их ки мачики, све бих потепали и порабили, да неударч иза нас наш Словен, сас но* у леђз, ама што ударише нас сас нож у леђа, него што издадоше своје ослободиоце Ру сс и Словенство. Али ие мари Т дарили су себе и глогов колам у леђа на њихоа Фердинанд. Ми смо сс привремено удзљнли од своје Отаџбине и својих милих и драгих, али дошао је њима црни петак, сас њиховн савезницн Швабе. * *• * Прилази лађа близу обаденз Микри, затим почиље истовар дошавшкх војника из Тул° н3 француски војници поздравл>»)У Србе ратнедругове са труба'>' а