Velika Srbija

СОЛУМ, УТОРАК 21. МАРТА 1917. ГОД.

год. и

п 6КИШЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 сант.

^ређује О Д Б О Р

ЛКСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 фракка, тромесечно 9 фр<> нака. годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредииштва улнца Коломбо 33 Содуа. БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИЈ РУСИЈИ Паоиз, 21. марта. Руска војска која се налааа у Шампањи мвпифесто' «ш је у корвст револуциоиариог покрета м топло је приН 1 ла апел која јв гоиералиснм упутио војскама у цдревишт. Сва вој-«а коЈа се налазк у ♦ранпускоЈ о> 9 говорнла Је хзтно апелу и заклела се на верност » оданост слободној РусиЈн. Војска Је гкложнла заклетву пред својим генерзлнуг, да ће се боритв до крајње побкде. У аак?етвн воЈнвцн су лстаклн да внше воле остатн у рововим* него да се врате у РусгЈу која 6и у срамном мвру са Немачком изгубила сваку част.

Петроград, 21. марта. Бнвив јв цзр мгран. Изгледа да Је зздовоо-.ен са евотуц^Јои у Руст-ји. Прошле кедеље нрнсуствоаао је молитвн у црква у Царском Селу. Амстердам, 21. марта Пољацп из окупираних руских провинција, који су снлои уврш1?ени у немачну војску, побунили су се. Крвази су се иередн одигралл. Гарнизои у В. ршави пуцао је на масу. Регрути којл су пибвани под заставу у последње време нису се одазвалк позиву. Војкн немачки кругови су врло узнемирвнп. С друге страме, једна депеша из Њујорка Јавља да су 10.000 .'ољака нз Њујорка п Вашчнгтона тражили да иду у РусвЈу односно у сзоје једваице.

Петроград, 21. мартк Мииистар је војни н8јавпо нов;>наримд: »Наша је »вјнична моК огремка. Ми можемо мирко и хладнокрако счекгвати вапад неприЈатељх. СзтувцнЈа Је на фрокту добра н опргвдгва најбоље наде. Непрвјатељ се спзгма за н'-пад али ми смо епремни да вримимо нвјЈачу офанзнву не сзмо на фронту него и код нас, Треба се дивити величини руеког народа. БроЈ топова које је неприј .тељ распоредио аа руском фронту недовољак Је упоређујући их са онима којн су распоређена ин фр -нту Соме.* Пгтроград, 21. морта Посланчк Амет, одре1уен да посетн разна места Еетоније, извештава да Је сада удаљен сваки иесперазум гзчеЈуу офицвра и војникв. Успостављен Је свуда ред. Војници взјааљују да су готови да жртвују њлхов живот за «д1раиу и слободу отаџбине и да су решени да воде рат до коначне победе. Г. Амет јавља такође д? ј* гарнизон у Јуриеву једкодушно усвојио одлуку да се изрази оданост и привркеност Провизоркој влади. По:ланик додаје да је становништво Естоиије С5 радошћу и одушевљењем пр.;мило нов режим

Руски покрет и Немачка - Одјек руске револуције у Немачкој —

Дг-сад је у ксбројено прилика утврђено непобитним чињеницама да је европски рат изззван реакчионарним смеровима Неиачке, која |е хтела подп а рмити свет рааи остзае «>а сзојих пангерманских ла нова. То је отвореио ризнала и сама нелчгчка т ампа, као и многи уле дни немачки политичаи ; Мдксвмилијан Харден, 2]већн немачки публициа оптужио је јавно нечку зладу, да )е она од°ворна за велико европокрвопролиће. У „Фран-

кфуртер Цајтунгу" изишла је например оваква изјава после одбијања немачких предлога мвра ол. стране Споразума: „Ми признајемо, да смо изазвали евронски рат, али од сада сва одговорносг пада на Споразум, ксји не прима преговоре о миру.“ Ово неколико факата доказују јасно, да је Немачка једини виновник вели кога рата, који већ скоро три године пустоши Европу. У току досадашњег ра-, товања Немачха се слу- '

;жила сшшасредствима, да ! себи осигура победу. Увијђајући, да је не мбже оI стваритмна борбенимфрон-

страшне ехОНОМСКС крИЗС покрег, нојн дзје вл&ст «.д?ду И КОјИ је почео биватн на може бити сено псвољ ч за чисто са фактом, да о не- Фрзнцуску н Спорззум; ј п он КОЈ ОДЛуЧКОЈ победи ке кршп д&орски утица/, који к

тошима она је организоза- може битн више говора, био придобио неприЈзтељ«

!ла по целоме свету заку| лиске радње, склапала за' вере, спремала атентате, чинила најсрамнију прапаганду, употребљавала и најкечаснија средства, само ' да омете јединство сзојих г.ротивника. У Русији је свакзко немачха пропагаида задобила највише терена Она је успела, даза свој рачун придобије мчоге елементе од јаксг >тијцаја, и то је учинило, да велика и моћка Русија није могла дозољно одгово-

веровзо је слепо у могућност згсебног мира са

»Ео« (Шзрл Бос): »Иемцн

њихови сгучесиицн прома пилн РусиЈОМ. Ту заблуду раз-: су удч№Цш Ругн)Л ослоб ф т В‘.’ЛЛа је потпуно руска санх сметнм, аор&ча ка еово/ резолуцмја. Германофили- ; А бипи«. ,ма у Русији ои.сечена су :

крила. Ру.ки народ успео;

»Морнинг Пост«: »Реаолу-

цн/и /е вемики триумф за Са1С да прот\ри своју вољу. 1 ' - ЈЈ Ј всзчине, а велмки пораз зп и да у сво|с руке узме „ ’ х Ј Ј - Ј Ј , Немце. Од сада у свету постош судбину велике словенске 3 1 ' Ј г -'ОВЗ снага, ко/а лела за с.:оцаревнке. Опзсност немач-1. . • боду и про:рс с /ед.чог велнког ке катастргфг постала »е. Ј • 1 Ј народз*. данас неминовна и стрзш-; на. И псследња котваспа- *Д е Ј ли Твлсгргф«. р У сч су СбНзЗ. јишчрлпл Сб нвсумњиво ЗЗ.Т 0 ПОДНГЈШ. што Зато V Немачкбј нзрод' с/ били У^ е ђ енм > се победа рити своме гра;:д шзном! почиње да се усталасава . НН Ј- м гла обезбедити са ст.\ј задатху. Да није бкло тих:Многобројни досадашњи' р<ш ВЛЛ А‘**> згто што су лркобиих германофилскнх у-јнереди и побуне по кајве- жалн > Д* 6:1 гержнофилсни утицаја једнодушна и не- \ ћим центрима Н;мачке, и- тн ч а Ј н > добиЈајућн сзе ПОКОлебљивз Русија ДО-'заЗЗани ОГрОМ - .М жртва могли најзад трнумфоаапринела бк кесумњиво, дајма и оскудкцом у сзему, ти мзл се не бн лредузе е сприпремили су врло ПОГО- ' не ргичие мере. дан терен. Немачхи иарод почиње даувиђа безизлазност кој & - ј стално обсћањима илузор-ј »неологос«: Турскн поразм. КОЈ. Народна револуција У ј них победа ИЛаЖНИХПре-; О:?о што се лаие дгсило са у Русији од самог поче-! Г0Ви Р а ° М 'РУ> постаје р ум унИјом, кедс су Немцч, Аутка показала се наклоње-! свес ‘ 2Н фзк>а да ]е слом С тр:Накци, т рц;г и Бугзр« - лп иа Споразуму и наст&в-! Н:мачке неизбежак и да

!се већ одавно тркумф је ! кад непријатељима човеј чанства. Сасвим ]е појмљиво, да јје руски покрет изазвао Јнајдубљи утисак у Немач

Ц*ГКП 1СЈЈСП. I Јшач.лп почиње даувиђа безизлаз- Г птттг л ггг^гптЈ/ггт нсст своје ситугције. Он, 1 БЧКЕ ШТЗ.МПЗ којн је до сзд обмзњиван;

| нас, када је сна задсбила сјајну псбеду нгд реахцконарним елементима, то не оставља више нимало су! мње. Људк, који руководе

, ј... л , копцк сеустремилк на рел$т љању рата до краЈа. Да-! д0 капитулације мора до- но мхлу пумунску иојеку, то се ‘ пИ пре ИЛИ П(>сле. исто дзнас понавља са туг.ском Немачки социјалисти први царева: , ол , К0 ју С у наеглкде су проговорили. Њихоз д ре с нле ,ј 3 Споразумз. Алк угледни предсгавнику рајх- лаке Нгмци и лихопи савгзккСТЗГу, Г. Клунерт оитужиО|ц, г1 не уогоше иеутралисат.ч руруским покретом, познати|Ј е отворено кајзера и кан-: г , унсК у ВО јску, која још пс стосу као велики пријатељи ј иелара за милионе непо-|ј И и одржгл* своју бообену гн*.Спорззума и кзо заклети! Т реб ^ их _ и _ в потед свеГ спог одступања непријатељи реакционарнеЈ Х сре . д буриог пљеск<.ња; ко јј.. м ј е само на тс циљала да Немачке. Нзјзад, држање! с ^Ј их Ј еди ° руских радчичкихкругова, ™‘ мс нззеден V Дз "' С се м !? уткм ПИТ5Ч ° шта који су одмах пригрли ПО- п ’ С ? П Р 0Г Р СС » И3 \.^ ‘ - г Ке бнти с Турском, ко а неће 1 • Н Н 'РусиЈИ, остварио у Немач- битк у стењу да ззустав:1 ни ксј ^_ Р а У Немачкој по-,. ор ки др угог непријатељг, чиње Зато дворс-си лист ма је ;ек отпор д;!Ла и Енгле немачки „Лзкал АчцаЈгер , зима и Рус , м8 . има право, кад са најзе-. Енглески план, који је такл иОМ зебњем констатује, л.а сп 0 р 0 извршен, био је сгвгше „Немачкз има такође Д3; ч0 0 ^ рг ђ ен . Енглезн нису имапарирадемократскипокрет; л; , за цкљ сам0 0С20]е№е Баг . У земљп. • ДЗД?. згћ су Г.мали у внду опШ те ад’рање на свима ф^он-

крет улерен против германофила и који су прихватили сложно идеју рата до крајње победе, показује најјасннје, да је ноза, демократска Русија без колебзња и устезања решена, да рат настави до победоносног краЈ'а. То лризнаје и мајреакционарнији немачки лист „Минхенер Нојесте Нахрихтен," кад вели, „м'.т не можемо ништа очекивати од руске револуције. Русија је данас за нас оласнији лро-

Странаштампа

] товима којн су граничили с Турском, у Еези с руским грм.гај ма које су силгзиле сд северк. И Но с >а Русија | С Еај кстовременв војни покрет „Либерте": »Нова влзда са \ на еелој лини|И, сд Персијског кнтзом Лвсвом , председииком ззлива дз Цоног Мзра, затим ТИВНИХ НО икада. Ш. фози у Н „Је земстава н г. Миљуковок е глеске победе у Мгслљпарускога пскрета смртки су ] ше ф 0М кадета свч уе одана по- мф и Пглгстини, брзо руско непои'|атељИ Немачке.“ лнтнци з:јсд ј ичног рада са надирвње са пе.-сијских гр..ниСпоразумом и Ностављкњу рата ца према Мосулу и са сеаерно до краја. Мн не можемо ништа , Јермшске ка Мушу, све го боље пожел-.ти. Француска /е поквзује да је циљ Руса и Н. 1 била савезинца РуснЈе, кад уе гле;а у Малој Азији пчдела она била аутомратсиа. Она о- Турске на Д^оје, и стауе више по икад савезннца једие двогубе ликијз саобр-ћапрепорођене Русије. *

непријатељи Али, руски народни покрет није самодонео једно горко разочарење немачким круговима. Он је дубоко усталасао и масе немачксг народа. Народ Хохениолернозе државе, који већ одавно пати од

ј ја између Русије и Европе, ко-

,,Франс«, »Реаодуцнонарни 'ја »е ићи изЈерменске у А ,е<-