Velika Srbija

6Р0Ј 345.

ШОштт

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 23 МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. И

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ЕН 6КНИ0Е 6ЕКВ1Е

Г1РЕТПЈ1АТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фркака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМ.АЈУ ПО ПОГОДБ1: РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солув.

БРОЈ 10 саит.

Уређује О Д Б О Р

ј

БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ

Лондеи, 23. марта Из Одгсе јављају »Тајмсу« да се ннкакав знак незв1 #во*ства није иојавно у прев; 1 ицнЈама Источче Русије. Ред је савршен. Никакав метеж неје избио после у.постављења новог режима. Двадесет и четирк члаиа фамчлије Роваиова дали су оставке на службу у марики, војсцн и адмнн 1 страцнјн. Петрогрзд, 23 мавта ЈављаЈу да министар трговине има с..да 30 000 тона жита које је бкло сакргвено но разннм малим железничкнји станицама у Русији. Петроград, 23. марга. Један званичан комкнике провизорке владе сбјављује да су офицчри к војницн после једног свечзког скупа донела једнодушну одлуиу у којој уверавзју да Ке учикити јаку потпору новој влзди н истичу п )Требу победе ци»вЈМЗпЦИје кад квмсчким деспотизмом као и одржавање војче дисцмвлине. Атина, 22. марта »Естија« нише да су војимци к раденици госаотари свтуације у Руснји. Р<;дионице су почеле поиово да функцм>нишу в рад траје 8 часова. Петрвгрвд, 23. марта Комиснја Думг вратила се са рускогфронта одневши најбоље импресије о војсци.* Јздан члач комисије интервјуисан од дописника „Дејли Меља“ изјавио је: Наше храбре трупе дочекале су нас врло одушевл>ено. Наша посета кије им била објављена. Организована је била спонтана манифестација у нашу част од трупа у позадини које су врло бурно акламовале нову владу. Жива веселост влада на свкма фронтовима и сви војници више воле дапродужз борбу до краја него да се врате са бгзчаснилд и накарадним миром. Пгтроград, 23 мгрта Неквлнкв пукева воЈске двшли су Јуче пред палату Тауриде и топло су акламовали нову владу. Коиаиданти вукова у крат-сим алк дирљивлм говорнма каразили су аотмуно поверењс својвх војиика новом режиму к истаклз да је девиза војске да се борн д* краЈњг мвбеде. ОгЈИ су тражила да се рад у радионицама убрза да бн се пове1>гпг иропзводња мунипиЈ* Иетрогра;:, 23. марта Савет делегат« сзнЈу рад;ника војнина у Петрограду гд* се кг.лази иајве1»и део фабрика и радионица које раде за к^родау одбрану, усвојио је Једнорушно следс^у одлуку ко|: јс публккована у радничкнм иовинама: »Учврш1:авањс политичке слободе задобивеие револуцајом диктира анезлутиу потребу да се предузме одмах рад и заврше сви к;тр јкови и конфликтв између раденикз и фабриканата, тс?'фшкти коЈи 1^е фаворкзирати повратак старог режима 1 смести ироизводњу муниције која Је прско п ггребна сада дт би се победио немачки мнлитаризам који је уперен иа усиостављање аутократије.«

Америка пред ратом — Енергично држање пргдседника Вилсона

Конг рес Сједињених Држава састао се прекјуче у изванредну сесију. Нагнанс једнестране спотним околностима, а с друге огромним одушевљењем својих поданика за рат, председник највеће америчке републике г. Вилсон осетио је неминовну потребу не одложног сазива конгреса.

Стицај полнтичких прилика довео је Сједињене Државе пред алтернативу, да се или ступи у отворени рат са Нгмачком, или да се горда и поносна америчка република резигнира и пређе ћутке преко небројених злочина, извршених од Немачке над човечанством. Телегра.ми из Вашингтзиа и Њујорка не остављају јнимало сумње, да је цео 1 амерички свет са највећим 'одушевљењем дочекао изјванредан сазив конгреса, Јкоји има да реши б.дуће држање Сједињених Држава. По свима већим америчким градовима одржани су грандиозни митинзи, са којмх су упућене одлучне резолуције конгресу, којима се тражи објава рата Немачкој: Амерички бачкари, готово сви без јизузетка, у чијим рукама лежи огромна финанс :јска моћ Америке, ставиЈШ су сва своја средства н сое своје силе на расположење председнику Вилсону. Па чак и сенгт, ко;и је у јједном тренутку колебања био одлучмо устао против држања Вилсонова, прешао је одлучно на страну СпОразума и изјаснио се јотворенс, дз ће у сваком |случају потпомоћи држа|ње свега председника. У јАиерици је постигнуто јединство свих елемената, и ;сви ти елементи прожети 'су само једном ндејом, да је дужчост С]едињених Држаза да сбјави рат Немачкој и да се светски мир може успост&вити искључнво коначним п зразом централних држава. I ПорукапредседникаВилсона прочитана је прекјуче конгресу, усред најбурнијег пљескања. У овој поруци г. Внлсон је истакао небројеке 8лочине немачке на борбеним фронтовимл, у окупираним територијама, у области сумаренске акције, многобројне повреде међународних пропита, и најзад угроженост интереса амермчког нарсда. У вези с тиме, председник је тражио да се конгрес прокламује у ратном стању са Нгмачком и да се предузму све нотребле мере ради скорог и победоносног свршетка великога рата* Држање председника Вилсона показује јасно, да је рат нзмеђу Америке и Немачке постао неизбежан. Изјаве чланова конгреса и сената, који изјављују своју пуну готовост, да потпомогну свим силама свога председниха доказују, да су отклоњене све сметјње, које су Америку за'државале од крајњих мера. Цео амерички свет, па ј чак и лични противнициг. Вилсона, пред општим ин^тересима капитулирали су

и пришли су јавно пзлитици свога шсфл. Влада Сједињених Држава предузима хитне мере ради довршења ратних припрема. Министар тргозине изјављује да су све мере учињене ради мобилизације трговинске марине. Министар рада даје изјаву, да је мобилизација свих индустрнјских средстава организованз. У Америци се води живз кампања ради образовзња коалиционог кабинета, који бк могао примити пуку одговорност за рат са Нсмачком. Ради тога г. Л знсинг, мин. спољ. послова води преговоре са обе велике америч. странке. Америчка штампа поздравила је са највећммодушевљењем сазив конгреса, Њујоршки „Сак“ нагласио је, да „конгрес има да решава животно питање Америке,“ а „Њујорк Тајмс“ истиче, да „светски мир зависи од рата Америке са Немачком,« Сви амернчки листови изјављују пуио поверење председнику Вилсону чије ратоборко држање једнодушно узносе нзражавајући најаубље убеђење,да ће конгрес усвојити предлоге председника Сјез,. Држава. Може се са извесношћу рећи, да једанас цгосвет Сјед. Држава за рат са Немачком. Свуда по Америци приређују се величанстзенн митинзи, чија је девиза рат са централним државама. Америчке трупе акламозане од светине, траже одушевљеио да буд у одаслане на ма који европски фронт. Небројена кзасланства стижу у Вашингтон, да изразе расположење свих држава америчхе републике за рат. Амерички конгрес има пред собом јасну ситуацију. Његова одлука још није пала. Али се њен керактер већ да;е предвидети. Вилсонова порука дише једииственом одлучношћу и енергијом. Амерички народ тражи императивно рат. Штампа је једнодушно прихватила ствар Споразума. Одлуку америчког конгреса очекује цео свет са највећим нестрпљењем. Она ће увести европски рат у сасвим нову фазу. Улога Америке у великом европском рату, који водимо постаје веома значајна.Америка може Споразуму

учикити огромне услуге, и може својом интервенцкјом допринети много, да се огромна војна ускоро ириведе крају. Председник Вилсон је потпуно схватио значај гвојеулоге. Несум њамо, да ће конгрес следовати његову савету.Зато сматрамо као извесно да је рат између Америке и Немачке постао већ питање чзсова. Грчка штампа ..Нпзлогос«; П >еи.з поуздани/и 1 ;естимг нз Агине, германофилска клиха се труди да умањи одличнк утисак чоји је код на рода п оизаело усгупање неколнчо лгђ’- са житом, што ј« Сторазум учкнио из благонаклоности. Због тога ннсп^рише не само у атинској нсго и у палгкачкој штампи чтанке, који место да благсдаре Савезницима а оно и« прете и истичу гред њих азет германског силаскз ! Узорио Дело ове орсте лажи ј чннн следећи ч :анак, кеме не пзра, и који је изкшао у ј„Пзжзпоиису*, органу Гунари 'сову у Патри: ј »Аустро — Немцн отераше ! Франц /зе и њихове ортаке из !Гребкне и Корче. Корча )е раз Ј рушена сд бомбардооања. Ето јззшто послакици Француске и Ечглеске праве посете г. Ламбру посде толикс месеци одј еугтвсвзња, и мнре сс насме*јани. Пријатељство послаиика кзазвали су Немцн из Корче. Пошљете, веле нам сад пос Јланицн, лађе у Гибралггр да |узму жчта и сризз, и друге у ! Алечсандрију да без сметње донссу жита, кукуруза, ориза и боба. Да ли сте так&е реча чулн пре заузећа Корча и Гребене од Немац:-? И ј чизме Гер манца, квзаКе Игторијз, изиш ло је жито, ориз, кукуруз, боб и првјатељство. (А из чизме савезничке требало би да изибатина за свакве комичнојсти! Прев.). Улмтдјте рушевине Корчо која се пуше. О Корчо! Из пепела твојих ку&а изиђ-» жито гибралгарско и хукуруз миспрски (а шта 6и са чизмом немачком? Прев.). Оплакујсмо твој бал, али ће иародка савест да те уврсти у род Мгсолонга, Хча, Псара, КидониЈг и Каса. Грчки патриотизам још сјдјнијом ће те поднћи! 0 Гермзнци! Счђите што брже можете. Удрите страшило које иам притискује груд:, и враткте нам слободу коју су протераднХуни и Готи! (Број 75) Пол Луј.