Velika Srbija

БРОЈ 348.

СОЛУН, НЕДЕЉА 26 МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. II.

1Л 6КШОЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ЛОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: М«с«чно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБК РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредниттва улица Коломбо 33 Солук.

БРОЈ 10 сант.

АИЕРИКА У Р4ТУ Лондон, 25. марта Јавлају И8 Вашннгтона в да је парламент усвојио, огромном већнном, одлуку, да се Немачкој оОјеви рат. Ова одлука поздравље.>а је бур ним к дугим пљеекаљам. Вашаигтон, 25. марта. Одлука рата изгласаиа Је у парламенту са 373 гласа протиз 50. Председник Внлсон потврј дио је одмах одлуку. Тиме је изврше а последI њг формалност за улазек у рат Сјед. Држава. Вашингтои, 26 марта Председник Вилсон потписао је јуче у 13 чзс. п 13 минута одлуку усзојену од конгр*са. Ратно стање постсји између Сједиње??их Држзва и Немачке. Према америчком уставу, потпредседник Млршал ставко је пртходно свој г.отпис на докуменат. АмЕ басадори и посланства америчка у иностранству изI вештена су о ратном стању. Взшингтои, 26 марта. Парламенг и сенат заседаваће сгално, док се ке регулишу сва питања на дневком релу. Вашингтон, 26. марта Комисија сената за спољ^е послове из г ласала је резолуцију сенатора Флуда, којом се налг-же председнику Вилсону, да протиз Немачке употреби све ! птморске и војее снаге Сјед. Држава, како би се рат привео срећном крају. Према другом телеграк-у парламент је изгласао предлог Флудов са врло мл! лим изменама. Пзр^з, 26 мартз Из Лзндона ј«»л,а]у в Пти Паризјек’.«: Г. г. Л'Д Џ рџ 8 I Аскиг учиниће ускоро у парлгмзиту и Горњем Дому >з,н»в о I интераенцији Сјер Држааж на страни Савезника. Рим, 26 мзрта Г. Л цзтЈ) и велДки број италијжчских посданика упутиI т су г. Вилсону топлу телегргфску ч.:ститку. Више углеаних итап<Ј анС(< * х по.питичара ишли су јучг I код америчког амбдсадора да му честитају. Њу Јтрк, 26 марта. Објсва рата по~писана јв јуче. Дсбате, које су предI хоциле оглуци сечата трзЈале су 13 часова без чоекнда. Сендтор — пацифкста Ј1 форет говорч> Је пуна трн часа г протгв председникове поруке Сенатор В 4 љ*м: прекинуо [гаЈ; речима: В>ш говор мора се К8алификовати као гер азнсфчлски, противуставни и протквнародии. Доста Је речи. Ми смо у ратном стању. Председнии Вилсон сазнао Је одлуку сената у позој ришту, где је бурно анлзмо*ан. Оркестгр је дсвираоаче| ричку химну, ксја Је саслушана од поисутних стоје^и. | Председник је пото* у триумфу одзеден у Белу у у.

; ДОГАЂАЈИЈ РУСИЈИ Петроград, 26 марта Киез Лвов је изјавио следеће: Гћ п ^ијатељска сфзнзива на ма ксм сектору фронта огтаће б.з икаквог успеха. Непријатељ треба да зна да је, и поред револуције, нгша војска остала верна нашој влади и јача је него икада. Немачка мора очекивати на јаку сфанзиву са наше стране. Непријатељска дакле заарашивања могу нас застрашити. Петргград, 26 м-рта Г. Ро^анко Је изјавио д* су делсви петрогрздског ггрнкзона трчжилн да отпут>Ју за руски фронт. Слободна Русија не он моглаопстати безсигурне поЗеде над Немцима. Петрограз, 26 марта Сврадња рад ичких организациЈа са Думо* осигуКиа Је.

Урсђује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Петроград, 26. марта. Провизорна Је влада ислоручкл* свима члановииа цврске породвце да напусте фронт и врате што пре у Петроград. Петрегрзд, 26. марта Ш*ЖМииистар воЈни је издао наргдбу да сви офицнри н :ВоЈницн на одсуетву отпутују на фроит. Г. Карекскн је иишљења да се Уставна Скупштнна ; не образује док Немцл не буду бмЈеии. Атнна, 26. марта Према једчом званиччом саопштењу пре седник иипнстарског савета у Русији изјавио је да Ке и жене уаети ЈучешКа на идућим изборкма за Уставну Скупшгкну. < Атича, 26. га^рта Радиогргм гз Берлннт саопштава да су се соц јалистички к републиканскн чланови Друге Думе ко]и се ве* 10 год^на нал^зе у изгнанству у СкбЕру, вр тила у Петрсгрзд.

ПРЕД СЛОМОМ!

тирају. Огромне жртве исцрпле су већ у крајњим мерама снагународа. Тешка оскудица у свима артиклима, неопходним за живот, изазвала је огромно негодовање, које семанифестује у врло честим тсб нлма становчиштва. Досадашњн ток рата, који нкје донео никакве ствар!не резч лтате ствари наших |непријатеља, разочарао је |потпуно њихове народе у 'надама на исход рата. Да;нас у Немачкој нико више и не сања оосгварењу ве!ли с.х германских планова, Армије на фронтовима једва су у стању, да дзју отпора нападима Савезника. I

Колебање духова у Немачкој —

I Одкако је избила рево-јза мир. Према једном телуција у Русији, и одкакој лгграму, који је из Б ча |е рат взмеђу Сједињених стигао у Цирих, графЧерДржпва и Немч^е г.остао|нин је члк добио овлашиззестан, у централним др-'ћење, да редигује нову жавама настало је извесно почуду мипа. комешање. >’ мног-м ве-ј То потерђује у неколићим градовима Немачке, ко и писање берлинских као и у Бечу и околини листова у току последњих избили су нови нереди у-! десет дана „Локал-Анцајслед економске кризе и гер“, који важи као орган огромних ратлих жртава. берлинске владе даје изСоцијалистички посланици ]аву, да .немачка влада бацили су у Рлјхстагу о- сматра, да је њена почутворену оптужбу против да за мпр још Јвекотвокајзераи канцелара,окрив- рен?“. љују пИ их за милионе! Оза вест потиче очеви непотребнихжртава. Исто-!дно из званичних кругоза јвремено покренуто је у!који хоће тим посредним немачкимпарламентимапи- и неслужбзни.м путем, да тање о завођењу р ф >ра- Савезнииима ставе до знама у немачкој државној ња, да су они увек расорганизацији МногобројшТ полсжгни за преговоре о немачки листози, међу о-јмиру. „Минхенер Нојесте вима и поне :и блиски вла- Н.!хрихген“, додају поводајућим круговима испз дом тога чак, да је нема-

љилн су јасно сзоју узнемиреност услед нових догађаја, и нису се устезали да изрззе бојазлн, да и у Немачкој може врло лако избити револуција. Посета графа Чернина, аустријскегминистра спољ-

чка злада готова, даучини и нове концесије. Међутим, изненадан састанак зладара центрзлних држава изазвао је нарочиту сензацију. Одмах, после овог састаика стигли су те ^еграми из Берлина и Б.ча, како ће кајзер у-

них послова у Бфлину, и путити ускоро свету просастанак цара Каола и кај- кламацију у корист м <ра,

зера Виљема у Хамбургу, несумњиво стоје у тесној вези са овим значајним догађајима. Бечки ,Фремденблат", полузванични

и како ће владе централних држава бсз одлагања поднети нове предлоге за мир. Ситуачија је дакле веома

лист аустријске владе при-' ј:сна. Централне држзве

даје огромну важност кон феречцијама које је граф Чернин имао са Бетманом Холзегом. Аустријска штамла верује, да су том приликом у Берлину регулисана веома важна питања о свршетку рата, а нарочито, да је претресано питање о новим предлозима

постале су потпуко свесне тешког и безизлазног положаја, у коме се надазе. Оне увиђзју, да једини излаз из очајне ситуације и спас од неизбгжне катастрофе лежи у шго скоријем закључењу мира. Н&роди централних држава почели су да се револ-

Уза све то број расте противчика централнихлржава. Сједињене Држаие сматрају се већ у р<.ту са ј Немачком. Објава рата је 'само формалност, којаможе бити испуњена јсш у току данашњег дана. Помоћ, коју Америка може докети Савезнииима неизмерна је. То Нјмци знсју I веома добро, и ако њихо! ва цснзура брмжљнвокри!је од јазноститешку ствар! ност. Аиеричка владаставља на раслоложење Споразуму своја огромна финансијска средства, своје флбрике, своју неисцрлну |радку снагу и својеар-ли!је, које се мобилишу у ;број»/ од три миЈЖОНаљуди Уз то и остале америчке републике почи *>у да се солидаришу са Сједињеним Државама. Ситуација за Немачку и њене савезчике постаје критична. Ако су седосад народи целгрллних држава и могли заваравати илузија.ма и обманама у погледу свршетка рата, данас мсрају бити на чисто с тиме, да јењихова ствар осуђена коначно на пораз. Против њих устају нове и неисцрпме снаге. Њихов слом може бити питање времена. али он је неминован. Макакве напоре учинили наши непријатељи, они ће остати илузорни и узалудни. То сзакако увиђају народи централних 'др-кзва, и према томе могло би се очекивати, да ће очи макар и путемреволуције спречити даље жртве и даље невоље, које не могу отклонити одњих унапред изречену им пресуду .