Velika Srbija

БРОЈ 349.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 27. МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ИСРБИЈА ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишже 36 франака

ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредииштва улнца Коломбо 33 Солун.

БРОј 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

АМЕРИКА У РАТУ

Вашингтон, 27. марта. Г. Бркјан шеф пацифистичке опозиције упутио је јуче следеђу посланицу председнику Вилсону: „Судећи да је дужност сваког грађанина да поднесе сзој део ратнсг терета ја нудим д^оје услуге влади. Узу.мте ме као простог војника. Запослите ме на ма каказ рад док не будедд узет под заставу." (Г. Бријан је као пуковннк командовао пуком у шпанско-америчком рату). 23 сенатора и посланика којн су ових дана гласали проткв рата, квјављују јавно данас да се новкнују пред вољом конгреса и да ће бити први да изгласају све мере хсје треба предузета да би се осигурала победа Сједињених Држава и пораз Немачке. Вашингтоз, 27. мзрта Из званичног кзвоуа јављају да је прекид дичломгтсквх односа изм«ђу Бразилпје к Немач<е питање часова. Велике су маиифестацаје биле у Сао Пауло. Савезница су акла.мовакк. Пгр: з, 27. мзрта Листови у Буеаес-Ајресу цене да је аасолутно немоI гЈгћ* сачувати дуже кеутралнсст. Из Сантјага телеграфишу да.многн листовн Чиле, нарочнто од великог утицаја лист «Меркурио« траже рат «ротив Немачке јер је дужаост свију поштених кација да I ври^у Савезницнмч да бн осигурал* мар н поштовање ме | ^укародаог права.

ДОГАЂА ЈИ У РУСИЈИ Петрогрзд, 27. марта Комесзр Провкзорне Владе у Москви издао је наредбу свима наалештбима да испошљу у исто* виски музеј вароши све слике фалшлије Романсза 1 ија ће се уметнкчка вредност одредити. Петроград, 27. марта Према извештају микистра грађевика железничке Фуге ксје су биле резервисане за цара из.међу Пе'рсграда и Царскоје Села постале су јавн? као и :ве друге железничке пруге које су биле приватна :војина бившег цара. УЛОГА АМЕРИКЕ - Американска новчана пијаца и европски рат *оо®о<х> —

златног ковца, коју је она у току рата примила из свих ззраћеких земзља. То ће знатно од сада служити за несумњивопокриће савезкичкнх папирних операција и створити им нозе непресушиве извсре за разооврсне војне потребе. Американско злато поднћи ће убрзо курс Сивезкичког папирног нов ца, док ће на немгчки папирни новац у свима неутралнкм државама имати фаталан утицај. Дејство финансијско Америке на европску новчану пијацу, осетиће се зрло брзо, и стога ми поздрављамо објаву рст Амирике варзарској Нем:.ч кој и изовихразлога, који скидају СавезнкчкЕ4м министрииа финансија једну бригу, а цглом свету још оише утврђују веру у солидност Савсзничких финансијских операција.

>инансиска пијаца Са4их Држава добила је авом рата, Америке Не1кој, један неоцењиви еријални извор. Помоћ 1 је у стању дати ова антска република Савецима у ратном матери1 подмириваће све војзахгеве свих СавезниУ оноликој мери колибуде одређена од самих »езниха. Нашемјесвету нато и из прошлости, 1ико је Русија имала >за ратног материјала Америке када су појале разне сметње за .ован извоз. Сада, када 1 Америка ушла у ред »аца за правду и кул-

туру, противу варварства јотпадају сметње сал^е по !себи. Огромни број кокфисковамих немачких бродова које Америка оружа, омогућиће интезиван и брз превоз ратног материјала на Езропско ратиште. Савезниии се справом надају да ће се утросгручити каиацитет транспората из Америке у Европу и поред узећане акције сумаренског немачког ^пиратства. То{е у осталом и доказано са бр~>јем бродова приспелих из Америке у Енглеску. Од огромне је важнести, да је данас Алерика господарједне колосалне ксличине

Страна штампа Акција Америке »Њујорк Ворлд«: »Тражећи од конгреса да суму од 5 милијарди даде ФргнцускоЈ, ми знамо важност те суме. Она /е врло мала у поређењу са огромним ратним трошковима. Амернка би могла лако утрошити пет милијарди, а да не постнг не никакве во/ничке резултате. Ми не иожемо још послати &рмије у Француску, нзузев мале контингенте, али ми можемо датн новца, намирница , кредита, који имаЈу огромну важисст*. »Њујорк Хералд«: (парнско издање): »С/едињене Државе су доста Јаке, да задовоље сво/е воЈне потребе, као н потрсбе целога света. За неколико недеља произаћнће из свсг мирољуби■ вог народа, али одана спортовима, Јединствена војска Стража над Атланским Океаном обезбедиће се поморским снагама, чи/у моћ ми позна/емо н сумаренска блвкада, коЈа се псказала безуспешна, биће уништена Једним м&хом*. »Њујорк Тајмс«; »Биће можда потребно, као што саветуЈе г. Рузвелт, да се пошље експеднциокн кор у Француску. Бидо одашиљање оаога кора хитно или не, ваља нам одмах приступити рсгрутовању знатних трупа, мкого знатнијих од оних коуе овлашћу/у постојећи закони. трајање рвта је неизвесно и ми се морамо спремвти да играчо нашу улогу, ма како да Је велика*.

Руска револуција ;жу благомаклону неутралност „Газет де Лозан« (допис нз. према Споразуму. На тај наРуси/е): „У шојним круговимана чи н грчка политика може се руском фрснту револуци/а /е' развијати природно све до оног сматрана немзбежном од поче- \ тренутка, кад нам глас доггђатка последње /есани, а нарочи- ј ја покаже ко је од обг европто од како уе велика офанзива ске групе победилац, и к?д нам донела 400.000 заротљеникг. каже када ће Грчка сама собом Брусиловљева армнја имала је одлучити о свом коначном и тада отворен пут до Каџпата : одлучном д?жању“. и Мађарске. Козаци су напре- Ова фраза није сагласна са довали врло брзо на простџаном либералним венизелистичким фронту. Официри и војиици схватгњем, нити можемо прећн рачунали су всћ на одлучне ^утке преко ње ми који, аке победе. Потом Је изненада на-\ сг не налазчмо у Атини усред предовање Брусиловљено зауста -ј кргљевских ггрмгнофила, а он* вљсно по савету председника \ се налазвмо у центру вгтре у Еладе Штирмера, активност всј - Солуну, предузевши борбу која ске је пврализована по наред- можда иремгша снагу Елинизби владе и услед све веће де- апл ко ју се нг д а;л0 да П р Н . зорганизаци/е службе тргнспо -1 ве д ем0 срећноме крају. 1'рчка ргта. Спречавање у всђењу рата Бснизелосова, Грчка побуњена, пост&јало /е све очевидни/е. Грчха палвкарета, који се боОвакво држање в.чаде изаз- јр е у П р ВО ј ватреној линији равало је велико огорчење код ди Ј/, де ј е . Грчка не признаје виших офнцира кеји су разуме- да ће 0 свом коначном и одлувал.ч све впше, да се ннтереси чном држању решавати после државе и Савезника све више чисто трговачких комбинација, упропашћују радомгерманофила и П0ВИ т 0 тас претегне коначне на власти. Тада/е постепено по- ■ на своју страну. Неша је ористнгнутспорззум између руских екТ ација била без разм. шљања, официра и шефова либералне наше симпатије биле су главиа странке.« побуда за рат који сме објавили »Наје фраје Прес«« (ИзЈаша ј и ко ј и ие сумњамо да је напе бугарског посланика у Берлину р ен „р 0Х ив најопаснијих неприг. Ризовз): »Ја не могу версва- ј атеља Еиинизма. Свако предоти, да руска бирскратиЈа к кон- л . ИШ љање, свака даља мисао, сервативна странка мсгу преду- свак о наше колебање било би зети противреволуци/у. Они су ПО р Н цање грчког витешког касувише малобро/ни и осим тога . рактера, било би увреда за наодвећ омрзнути од свију: наро- Ш у нсторију и један шамар нада, умереннх и рздикалних шим најновијим хероим*. Нисме странакал ;знали да је у Атини требало

Грчка

: истина да буде порушена да би штампа " с °?:.

»Неолсгос«.- »Дабогме, пише

ну ове маске претварају истину у лаж, чије се зло не може

»Егнос“, нико не пориче да нам , интереси Грчке заповедно нала-'

I израчунати. (Број 75).—

Пол Луј.

Руски народни покрет Опшиг.ак извгштај о догађајима у Петрограду —— (9) Петроград, марта 0 раззоју догађаја у Петро- абджацију, цзр је отпутовае у граду и Р сији, који су имели п/авни штаб у жељи да се о-

за последицу слом старога режима немогуће је датн снстематску предстазу с обзиром на окелност, да се појединости тек

простн са војском. Одмвх ее био про.чео глас, да је он отишао у ЛДеадију и на свима уснзма лебдело је питање: За-

какиадно сазнају и да се изве- што му је дозвољено, да се ше-

сни мементи тек доцније расветљавају. та по Русији по свзјој вољи? Општи је страх владао,да оние

Питањв, које у првом реду | учинм највеће напоре, да спасе иптересује јавпост било је: хап-Јкруну. шење Цгра и Царске породи- ј Зд то време, трупе и становце. ДописнИк »Дејли Кроникла«: ништво Мохилева примили су у Петрограду добио је о р^зло- 1 нов режим са највећим одушевгу хапшења Царева следеће ин-јљењем. Сматрало се за неопформације: 'ходно, пред народиим покретом Хапшење Цара и Цариие од- да се предузму мере ради обезлучено је под притиском јаеног бе!)ења кр.ко сигуркости Цара мчшљења. Пошто је потписао и његове породпце, тако и да