Velika Srbija

6Р0Ј 353

СОЛУН, ПЕТЛК 31. МАРТА 1917. ГОД.

I ОД. II.

ЕН 6КНМБЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНН ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечио 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 саит.

АМЕРИКА У РАТУ

Вашингтон, 31. марта Председник Вилсон ће крез неколнко дана тражетв иов кредит од 400 милпона франак*. Министар марине издао је декрст који удвг-ја ефектив ратне флоте Влада је решила да се конструише велики брсј ратнвх лаких л %а које ке бтти употребљене за гонење неиичкнх сумарена. Активност рауионица државе »Ветлесма« баке много «ећа него актнвност К-упове фабпвке. Злато са којим Сједињене Државе ржсполажу иа стра н! износи 15 м> лнјарди франакж. Немачке реквнриране ла^е нгоружане су. В*шиигтон, 31. марта Председник је Вијсон изЈазио дописнику »Њујорк Тзјмса*: »Ја саи узерен да *е пред светом и историјом ојго »врност за овај рат пасти на Немачку. Ја сам све учинио да одржим мир и једини прекор који моја земља и цавилнзациЈа магу да ми учнне то је што сгм био стрпљвв. У сваком слуачју, ја ценим да је доста америчких жквота жртвовано и да је у будуке приоодно да треба бити внер гкч.н према непријатељу без скрулула.«

она је од }век била ?:Ер«з- Г'’Птттго тттт*! МТТО двојни елеменат народне 1 УтКа Ш I (\ 1У|И(1 душе, кго шго јеил>убав! *

Могу рећ> да је интереговање маћгдонскег народа у сбрчутој срезмери пре.ма опаснссги у ру 0 народа неограни- На говор пред-еднвка саве којој је била Маћедзнија и пречена којодА је вазда о5а-ј, 1 сипао сдоју једчокрвну и

Нова Русија и Србија

Вепики руски колос, нлша вековна заштнгница, матушка највеће европс«-е нације, стресла је са себе изненада, неочекивано стари, средњевековни плашт предрасуда и традиција које су вековима спутгвали руски народ, да би припремила идеје и дух сазремене демократије, епизода која ће обележити најславнију елоху савремене цивилизације. 0 овом ве, иком и тако значајном и импозантном преокрету слабо смо што знали, он је био за нас овамо неочекиван, изненадан и зато су нгс прве вести доста збуниле, онеспокојиле и уплашиле, а наши непријатељи су ликовали. Немачки радиогргми, а по том и листови свих централних држава одпсчсше У најзеће« задовољству и ликовању говориги о страховитој револуцији која бесни и пламти по целом Руском царсгву; они су се радовали, јер су у томе чину предочавали закључење сепаратнсг мира, који би им омогућио да зздрупљач<ане територије и Тако освешгају једно беспримерно насиље подвргавајући толике мили°не нзрода новом и нечувеном ропству. И мисмо _ т Рењтно стапи и са стреп| н>ом оченивали вест са Далеког севера. Наше ми°ли и осећаји, наше жеље и толле молите биле су

упућене очамо где се је у ствзри решавала сулби на светског рата и судбина наше измучене земље и нације. Али не потраја много, када се онако исто брзо и неочекивзно појгви нз светској позорници нови руски колос, препорођен подмлађен и одушевљен новом вером, који се одважзо испрси пред осионим непријатељима са речима: М т ћем"'-ратовати све донде ; док не триумфујеправда, јер је тоједини начии да се обгзбеди будућчост демократсксј Русији. Непријатељ зацвили при помисли да је нова Русија мчого опаснија од старе, аутократске Русије; сви су били уверења да су најстрашније борбе и победе оне, које воде и одржавају демократски елементи и природно је појмити неопи:ано узбуђење, страх и панику, којезавладаше код народа непријатељсеих дрхсава. И ми смо одахнули, и још вшЈР, наша се срца испуиише новим поносом и поуздањем, јер је млада и демократска Русија потпуно појмила, схватила и разумела беслримерне патње и тешке подвиге иашега народа који је и у најтежим данила свогаискушења веровао да га никада неће оставити и напустити племенита и силна русија. Та вера је јака, силна и непоколебљива,

‘одновепну срлску браћу Тако и сада провизорна влада нове Р_,си е похи-

за солулских есн&фа г. Венизе- ма жртввма које је остали грчлос је одговорно овим говором, ки Р а Р с Д поднео за њ?н спас. који је објгвљсн у свима грч- Лко К М ћрдон! јв, која је блла клм новинамв. |у непвгредној опасности,— која - »З^хављујем вам и у име Ј е најв шг требало да унесе у : М0 Ј ! ' Х кол«га на заиста лепим борбу, — укела десет од сто,

«0*ри и охрабрн *ашна-ј рм , м-к . који „, м! ос Т р В . кој. н»су »и«. н» у ' ’ Ј.. Г ' ; .Ј 1КТ "; ’ п .ед.ЈОте пде вронена, алн иож ј о |асноети н сствли грчин пнд :р гт п ФРр ;?т - ! : д-. не сасвим безуспешно. Али ’ Н *Р°Д унессше дееедесет од сто. - *- дабогме речи нису довсљне. З 10 гогпсдо, није ни мало часно ' а ' е ^ СЛОВИ мира| СМ0 5 ИЛн уобичајили, нарочито' за Јкаћедочски нарсд. И ако до

бити ујецињење свих срп-; ских земаља, једина до- : стојма на(рада, коју је са пуним правом заслужио нзш народ. Та<о на пример кад је недазна отишао каш ошшомоћени министар у Пстрограду да у, ^ г-. У У } 3 су у СВОЈИМ име Српскога напода по- 1 здрави нову владу Русије, казао је руски мииистар спољиих послова Г. Миљуков ове знамените речи: Ја вес могу уверити да ћ? се Србији вратити не само што је било њено V прошлости, него да ће

иа данашњч дан, да

прешлу величичу, и да прича јући Лх плачемо. Нисмо се углгдали на млзде Спартанце који се нису успављивали ста ром славом својнх п; едак?, већ песмама говорили: 1»Ми ћемо постаги мнего бољи од нгших предака». Д:ђе срећом 1909 година и народ се, истинв, прс< дн; на

опевамо к Р®Ј а маћедонски нарсд одржи ову немарност и сгвзри се пр ше по жељи, као што смо непоколебно убеђени , Маћедонија ће се нглазити у много потчињен^јем положају него остали крајеви Грчуе. И не само дз ћеге вп, данашњи наоаштај Мгћедокзцз, носити на рамечимд овај морални терет да нисте допринели колико и како Је требало за спас и величну ваше Отаџбине, него

рсдна д\ ша ојача. Тако смо усп -ли да створкмо ноае славе још и ваша деца и ваши уницн и да с два победоноска рат у- З.чам да постајем непријатан већвмо 0;аџб,',ну. Нгжалост, због свога што вам кажем. Али се испунити све њене на- злн Д€М0Н прекиде " Аење нар0 ' дзје ми се приж ’ ка да 83м ка ‘ родне тежње. То ће бити да У НгПреД> обешчасти Грчку жем Једну нстину. А имамои гурну је у провалу где седа бичај увек да говорим истику

за Русију један дуг благодарности. Ингерес Европе захтева да из овога рата изађе једна новаСрбија, слободна, велика, уједињена, која ћенамслужити као беаем против германске експанзије и као драгоцени ослонац са својид*. демократски‘Л духом и установама за развитаклибералке Русије У тренутку будућег мира даће се Србији оне границе, које ће је гарантовати противу велике стране инвазије. Ове топле, зчачајне и исгориске речи Г. Миљукова одају исговремено мисли и жеље нове демократске Русије, која је де

нас калгзи. у свему, па мзкзр постго неПрсд ога:кошћу пзтпуне и пријатан, кво што сам изјавио стЈашне катастрсфг, д ђо:мо с Д првог тренутка кам сам доовде с намером да сконценгри- шао У Атину. шемо здра*е силе Нације, спа- ј А све озо в?м квжем у нади савајући што је могућзо да се Д а *У » ас , У место да вас очеспаге и добија ућч што је мо- ‘расположим, подстаћи више да гућко да се добије. Тсшко ово ; У чи ните оно што је за вас на дгло није достигнуто још: ипак рочита дужност. Очекујем од организовасмо нгше снаге и на-ј вгс , и због вашег звгња и због шу 1 . 0 ,’ску и можечо казати да аруштвеног псложаја ко ! и заусмо спасли Маћсдонију, јер нн зимате, да ревносно радите да ко ед вас не мсже тврдкти да бисте маћедонском народу дали Маћедонија ке би била изгуб- * а рвзуме своје гвете дужчости љена са ниЈе бЛло оно што је и обтвезе, и дд допринесете да било. Срсћом наша војска, вр-ј се маћедонска душа прсбуди и шећи свој врлики и свети по- ојача учгстнуј\ћи у великој назив, почела је да исписује нове ционалној борби, са свиме што слазке страке историЈе и да може да принесе и пре сеегг са дсбчја нове лаворике. Дневне жртвама у крвн, кгд се без

тасвих жртава ке добИјају Еелике бтрбе« — (Дослован пре

ЛО нашег уједињења при- [Звповасти ксманда пуне су хехватила као програм :во;е'р°Ј сккх подвига нгше војске. спољне политике, који ће ,При свем томе извегно је да вод. Под^чена места су таква у добити санкцију са закљу-' ни 1 е М0Г У* Н0 да доби.емо и да ориг/налу) чењем општег мира. 'и 'успемо око што би било мо зато МИ, примајући < срцу гућно да дтбијемо да смо још ову знлмениту изјаву ру-

Пол Луј.

ског државника, можемо

ведоа чела, са пуним спо- буде 8е * а и ка Д, га хероизмом којством, поуздањем и радошћу очекивати онај час који ће, са завршетком о вога ргта, обележити почетак најлепше епохе у нашој повесници, јер је дело витешке Собије по стало догма нсве, силне и ие п ебедне Русије.

од почетка сви уз*ли учешћај ^МЕРЕКА И АУСТРИЈА у борби. Ипак кгд наша вој:ке Шта је претходило прекиду

и пожртвоввњем, буде учество сала у рату, зацело ће ганути, зацело ће обгзбедити благонаклоније мишљење о будућности Грчке. Н.жалост, у целој овој нацио-

односа Лондон, 31. марта. Агстриска нота од 21. фзбруара, која је наговештавала јаку су/уаренску акцију у исгој зони коју су немачки сумарени иза-

нглној борби, ко а у првом реду ц|'ља на спас МзћедониЈе, брали, приспела је у Ва,%ићедо>!СКИ народ ни е показао ШИ"ГТОН ОНОГа ДОНЗ КЗДа до данас нити све од, шеељ!ње је ТарнОВСКИ, НОВИ аустри»Прликп ГпбиЈа« н ти иите Р есовгње к °Ј е *у Ј е ски посланик, тр:бао бнти г Ј 'д.жност била Д1 покаже, кад е поилљен од америчке влаприма огласе ПО У јмдћедонија била псглавитозеч- де. Објашњено је онда мереној цени !ља која је била у опасности. грсф/ ТарнОВСКОМ да ВЛа-