Velika Srbija

СОЛУН, УСКРС. 2. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

БРОЈ 354.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНБ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фрв нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ>

1Л 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант. НА ОСТРВУ

Нечујно пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Ко’ невеста бела, кад у чедном стиду Са трептањем чека на пољубац брачни. Озбиљних чемпреса нежна шапЈтања Прижељкују шумор кактуса и палме, А под густим хладом неранџина грања Млади љиљан пева богочасне псалме. Само наша душа у ту вечер страсти Мрка је и хладна к’о недра дубина, Врх нас заман лоза просула је цвасти: Недирнут је гитар и пехари вина. И алге се ноћас љубе сред оргија И окреци поје своје мадригале, Само за н;с тзенут славља не избија И ноћ нам не поји љубавне кимвале. Јер нас хвата језа и северац свира Кроз недза, где чама на згаришта седа, Јер храмови свети нашега свемира Остали су иза урвина и леда. Опраштајте зато наше речи грубе, Олраштајте клетве и пирујте даље. Хзала ваи, шго наше освежисте трубе, Нама које ветар у ваш кутак шаље. Ми ћемо отићи, носећи на шлему Срму ваших ноћи палу по гранама, А кад Господ дође, поверите њему Звук песама наших осталих за нама. Опростите, што смо уморни се стекли, Да ваш врт нам пружи сан и исцељења: Ми идемз к\д су богови прорекли: Преко сланкх гора путем васкрсења. М. Боји*

Српски Васкрс

Данас се слави оаскрсење, највећи празник Хришћ-нства који силболише победу светлости над мраком и победу истине и празде над неисгином и неправдсм. Ати да би «оглд триумф твати ова узвишена божанска наче ла, морала су доћи тешка понижења, страшка искушења, а потом и распеће и смрт. И онда када су безбожнесудије ил цемерни ффисеји веровали да С У т,.шком надгробчом пло чом запечатили и победу неморала над моралом, Дошло је изненааг 10 и не °чекивано Васкресење оних и Деја за које \е жртвовао св ој живот највсћи учитељ Зе маљски. И какве слич Нпс ти и једнакосги у уп °ређењу овог историског ^т&ђаја са узв! Шеном наУиом, непоколебљивом веР°м и нечувеним патњама нашега народа који је, Р а Ди свога јединства, п >Не ° на својим вигешчим ^има тешки крст иску-

шења да би кроз мученичку Голгсту и смрт поздравио остварење својих народних идеала, ослобођење и уједињење! А наши многобројни непријатељи, безд,шни и [свирепи мучитељи пороб љеног Српства, они који !су сахранили народне слободе, нека се бар на данашњи дан сете да су постали господари робља само зато да кроз пролазну срећу и славу доживе своју неминовну проласг и срам, јер Онај, који је својом смрћу победио смрт, освештао је вековно на чело људске повеснице да је победа вазда онамо где је морал, истина и правда! И зато Ти наша дивна и мила домовино, која у црнини дочекујеш овај велики и светли празник Ва!скресења, знај да су твоје топле молитве сједињење ; са жељама Непобедне, храбре и силне Нове Русије као и целог просвећеног људства и с ове и соне

Уређује 0 Д Б

О Р

БРОЈ 10 сант.

јстране Океана, комеједа! нас светиња сна догма, јкоја у твоме ослобођењу и нашем народном уједињењу види васкрсен е универзалне истине и прав^ де. А ми који смо овамо, ван твога загрљаја, шаљемо ти нашу утеху и наше топло поздравље које ће ти донети одјеци грмљавича на хиљаде и хиљаде тешких оруђа, од којих се тресе и земља и небо, јер — то су весници твога Васкресења. Од њих ћеш сазнати за за-| вет нове и препорођене 1 Русије, која је одлучло и! свечано изјавила да ће се' борити све донде, док се не извојује осгварење наших народних замисли, и тш нешто, они ће ти испунити прса са великим поносом, поуздањем и вером, јер ће ти наговестити да се многобројним л.еги,онима наших великих савезника придружују и армије западног коитинента 1 који је устао да се бори и да се жртвује заотши препорођај и срећу човечанства, за осгварењем о-' них светих и узвишених идеа 13, који нас кроз ова искушења воде у Празник Васкресења целокупног Српства. Христос Воскресе!

Грчка штампа »Македонијч«: Старешинг со I лунск^-х еснафа, радећи у име у- \ 1 правних одбзра сзаког сснгфз, појазии:е се на дан Народног пргзника пр^д г. П. едгсдником ( и псздргвише га лепим реч : ‘ма,; написдним народским језиком ‘ да би покгззли како заступају нарсд и говоре у његово име и како изражавају његове осе-! ћања. Поднесоше чак и венац г. ј Прсдгеднику, њ оправдаше ово! поднош ње нагласигши да се то чини Н фодном Борцу, псбздисцу народнгх борби. Али да су имали всћу свест о себи. Да су! имзли мзло дубље усађено о:е-! ћање о дужносги. Да су били! искренији. Да су пмали тачно 1 схзатгње своје мисије и свога: великог друштвеног и нациснал- ј ' ног позива, они би у тренутку| предаје венцз изјавили да га; подносе управљачу Мученику. Изјавили би да подносе трнови венвц мучгништвз, и да солун ски еснафи нису туђч и без учешћа у озом мученишгву. И они су додали мало трња. Јест, ста, еш не и управни одбори солунск х еснафа имају највећк део крг.вице у стварању

данзшње ситуације маћедонског народа. И. ако се г. ПредседнИк Нзродне Владе ограничио да их са бескрајном отменошћу и до1 бротом подсети на њихове дужности. И, ако није хно да их оптужи према степену њихове кривнце, то не значи да се њи хова кривсфа смањује. Они и дзље носе лавовски део у кри вици и у одгсворности. И пита«о ми: — Шта су урадили и какву су политнку водили и какав биланс нзционалног рада имају дз нам покажу р*зчоимени и многоимени пред едници Еснафа и њ=хови мнсгочлани Одбори? Предстзвљају ли или не предстзвља у целокопно грчкодруштво у Солуну? Представљају ли илл не представљају све занатлијске редове? Јгсу ли или нИ су живци друштвг? Имају ли или вемају међу својим члано вима иајвећи део грчког војно — обвезиичког елемента? И питамо: Какве су мере досад предузели у погледу пвтања о доласку њихових чланова под ор.,ж е? Колико од њихових чла нова служе данас псд народнЈш ззставама? Кад су се искупила разна госпсда која управљају Еснафима и кад су члановима указали на сбавезе према отаџбини за време садашњих великих опасности? И док су атински Еснафи учинили своју дужносг и дали да се чује глас народа и искупили се око Ш фа Либерала и терорисали апсолутизам који је оргијао, — дотле су господа председнДци наш^х еснзфа спав ли читавих седам месецн и појавили се прекјуче са скупоценим барјац ма и високим шеширима и усбразили да се њихов позив ограничава само нз светкевања А усудили се да предстану и прсд г. Председника и да говоре о дуж^ остимз, док су мсђутим бнли дужни да прво оки испу не сво‘е д жнссти и да се покажу заслужни пове рења које су им поклонили чланови. Осећамо тежак бгл пишући како пишемо. Али г. председници и управни одбори могу, ако хоће, да нас сслободе болне дужности да пншемо одсад како пишемо дзнас. Дгвољчо је да се покажу достојни свога позива И заслужни повсрења чланова које заступају. (Дословно из броја 1900). Пол ЛуЈ. »Велика Србија« прима огласе по умереној цени

НАШ0 У СРБИЈИ Исхрана заробљеника и интернираних. У јздном приватном писму из Швајцарске, а на основи аутентичних обавештења вели се: »С нашим заробљеницима и интерниранима поступа се врло нечовечно. Храна је нпкакга и недовољна. За хлеб добивају некакву масу направљену од самлевене коре од дрвета, дивљег кестена, жира, кочањке кукуЦ гузне, песка и плеве. Каорана даје им се искључ-сво мгака вода, у којој је прокува*-а сточна репа, врло ретко по /иало пасуља, кромпира или купусног лишћа. Меса добивају једном недељно, и то врло мало, а два пута недељчо дају им по мало покварене, смрдљиве рибе. Иду готово без оделг, јер су свима војницима одмах у псчетку одузели шињеле и све вунене и кожне ствари, а дали им дроњке од копривног ткига. Сав је новац у српској монети одузет и место тога дате су км признаниц?. Са српским заробљеницима поступају горе но са осталима. Па су им и бараке горе. Веза је зарсбљеника са страним светом готово сасвим прекинута, Срби војницн из новоослобође шх крајева издвојени су и улућени у бугарску војску. Наше гаробљенике употребљазају за копање ровова, па чж и за разношење хране и мункције у првој борбгној линији, те је озсга ради велики број наших изгинуо. Српска гробља. Наши нагло умиру и пропадају. Према тачним податцима наша су гробља Еелика у местима, у којмма су заробљенич:<и логози; тако има: у НађМеђеру о.о 10.000, у Ашаху о:-:о 6 000, у Мгут-Хаузену око 6.000, у Ха.нигсбрину охо 15 хиљада, у Браукау око 1.200, у Болдогзсоњу око 9.000 гробоЕа А еелики је број помро по болницгма. Има врло много инеал <да, ко;ил\а су ОЈсечене ноге или р ке, јер су им у већин 1 случа еза биле промрзле. Има много и умно оболелих. Алч је највише Т) берку лозних — око 75 од сто. Економско осиромашавање. У Србији врло рђаво гоступају са станоЕннштЕОм. Одкели су сав бакар и бакарно погуђе, сребро, никл, месинг, вунене и памучне ствари. Све то одузимају без икакве накнаде. Власти иду на руку појединцнма да опљачкају српске домове. Тако су из мога стана ап-