Velika Srbija

» великасрбија «

БРОЈ 365

који стењу под турскЛм ропством, биће са највећом љубављу примљено и од стране Грчке Ј-ф миси;а Грчке кЛје, као што неки рђ:во тумаче, да ојача и да се прошири териториално да би постала јака и да би могла применити начело империализма, — већ је њен позив да допринесе благостању Грка који жиее у њеној држа ви, самосталности и чувању националне савести Грка коЈи живе под туђом влашћу, и ослобађгњу и концеттрацијн оних земаља у којима влада снага Ешлизма. Д 1 ље од овог погледа, сзако би друкчије схватање имало кмпериалистлчки облик, и као такво било би одбачено од либералне политике нашег Вгликег Вођа. Кад је Венизелос казао: »И кад би ми давали Цлриград, не бгх га примно“, био је искрен као увек, јер је за мале државе такав терет толико т«ж*к, да би чгсго поп)шталв и ми шићи каквог џина који би га на СЕОЈа леђа навалио. — Али, после ове историЈске изјаЕе кнеза Љвова, кад би Венизелоса питали о будућој интернацио нализацији или будућојаутоно м 1 Ји Ц»риграда и његова хин терланда, не мсже бити никакве сумње да бн не само ову међународну ахцију сматрао као сасвим задовољавајућу него бн |ој и клицао. Јер питањ« о ЦЈрвград/ није сгмо питање о мтреузима, питгње о народно стима, питање о трговини, пнтгње о саобраћају, пнтаљеспораз/ма између Слзвенства и Е линства, — кего је и основа за решење целог Источног Питгња, које ће псстати нов по вод за сукоб и за рат ако се сад не реши коначно и неповратно, без згдњих намера и тежња за прсширењем у буд ћности. Само зтједничком европском окупацијом мос-а који води из Езропе у Азију, само природном аутоиомијом сгановника о нога краја могућао је да се от клони опасност сд нозих угњетача, а у исто дрбд и страх оц експлоатације Босфорског мо реуза од стране једне или две Силе против других. Ако г ак из осе нове Аутономије искрсне једна ноза Грчка Држава, неће за то бити крива Грчка, ни њен иипериглизам, б, ће криеа само снага Елинизма кога није могла и.корениги петвековна злочинач<а сила турска. — (Број 96) Пол Луј

Са ратних фронтова

С« солунског фронта — Француски коминике Солун, 13. дприла Јуче су Руси и Игалијани сд б/ли непријатељске одреде. 0средња артиљериска борба у зони Битоља. Један немачки аероплан пао је у пламену јужно сд Дојрана. Францускн комнннке П риз, 13. априла БомбардоЕање француских ровова у близини Лд Фера спречено је дејством француских батерија. У области Е:на, Французи су остварили извесне успехе Југ-источно од Серниа у Олноа и зарсбиливојнике. Француске су трупе одбиле аемачки напад који је извршен по:ле артиљериске припреме у околини Ертебиза на плато Воклера. У Шампгњи у близини брда Сан Ном, Французи су такођг напредсвалв, заробили војнике и | запленили један топ. Немци су покушали .... код Мезонде Шампањ више препада ко;и су пропали. Непријатељски одреди сстааилИ су маоге лешеве на линији бодљикавих жица. Паркз, 13. априда доцаије Артилериска борба на целом фронту. Французи су артилерис.ком и митраљесхом ватром одбили немачки напад сезерно од Воксалиона. Потврђ/је се да су Немци претрпели Јуче ијзутра крвав пораз при њиховом нгпзду на мајур Ертебин. Немци су поновили нвпад али су фракцуске трупе извршиле прогив-напад и изба ц>:ле непријатеља из линија. Енглескн коминкке Лондон, 13. априла Исгочно од Авренкура наше су трупе саузелесеоце Билам. Ииали сло у току јучерашњег дана нове успехе дуж нашег фронта између Кожела и Скарпе. Задсбивени је терен одржан. Целокупан број војника које смо заробили од осмог априла ј зноси 3029 од којих су 56 сф цира. Наше су трупе Ј^ако чапредовале јужно од Скарте. У току бррби у тој области заплениле су два

ф Е љ т о н

Влада А Попсвић

Катарини Харлеј — У знак вечитог х*ала —

На Српском Не5у мутном Јави се ззезда једна, С ајна, као сунце, Лепотом кз:анредна, Топла, к’о љубаг, коју Осећа нежна маги Према детету своме Које с’ нелравде пати, И кога груба сила Тлачи, мрцзари гуш?, Шго је велико умом, Ио срцу и по д>ши, Ш о за Слободу, Правду И жиот радо дзје, И тако сзе у борби ВЈКове мучно тра;е . . .

То је енглеска звезда, Дзшла је да заблиста Приликом васкресења Новог, распетог Христа. И она засЈа дивно, Да Српско Небо сину,А:,’ сд душманске стране Јгдна гоаката мИну; Затутња вгзцух страшно, И то паклено тане Погсди звезду сјајчу, Звда јој смртне ране, И Онд згасну намзх И гаде с неба свела, Ал’ не ка земљу гврду Вгћ у наручја врела

пољска топа. Више хиљада немачких лешева налазе се на бој ном пољу које смо ми сада заузели. Месопотамија. — У току операција 8. и 9. априла у области Истабулата зарсбили смо 20 официра и 667 војника и запленили један тежак топ, 14 крупових митраљеза и велику количину пушака и муниције. Ндше су трупе извршиле изненадан напа* 11 априла на сбали западко од Шат-ел Атеиа на дивизију 13 турског корпуса. Непријатељ потмснут са положаја морао је да се повуче у другу његову линнју која се налази на 10 миља северније. У току ове операције варобљено је 127 војника и 4 официра. Румунски коминике Јаш, 13. априла Северно од Дорна Ватре активност патрола и слаба артиљериска ватра, На Серету наша тешка арти> љериа бомбардовала је кепријатељске ровове друге линије где је пркмећена концентрација матеркјала. На Дунаву ми смо бомбгрдовали непријдтељске ра дове у сбласти Тулчеа. Италкјанскн коминике Рим, 13. априла На Красу, иретпрошле ноћи, после јаке артилериске борбг, келријатељ ]е напзо наше линије ка сектору Каст&њовице. Успео јссамо да поврати истак нут-Ј иоложај кзгубљен дан раиије. На осталом фрочту непријатељ је био одбиЈен. Оборенје један непријагељскв аерсплан. ОаВјатичари су заробљеии. Руски коминике Петроград, 13 апрбла Нд западном и Кавкаском фронту пушкарање и актизност извкдч&ца. Црно море — Наша је ксс тарвјца разруш-ла гргђевине у пристаништу Керасуиде, и потпомогаут од једног кашег тор пиљера потопио је три турске трачспортне лађ-це. У области Босфзра наш је сумарен потопио д*е турске лгђ це. Ндрода једног целог, Кога љубљкше Оиа, А кој ’ зајеца сада, К’ о при погребу зво.ча; Своје огвори срце И к’о у меком гнезду Сахрани ову своју Згаснул', милу звезду,

Поморска битка пред Д>вром Лдчдон, 13 априла. Во;ни крчтичар «ТаЈмса» износи да је Енглезима требало да г.охажу нарочити напор да би привукли немачке контрат;орпиљере и да их нагнају да приме борбу пред Дувром. Јер кад год су до сада непријатељскИ торпиљери покушавали упгде, искоришћавЕл л су свсју велику брзину и кришом субегали псшго бомбардују отворене обале. У току последње бор6е Ечглези су задоцнИли са гоњењем Јер су б>ли прнморани да спасгвају непријатељске дављенике који се цане на 118 људи од којих су 10 официра.

Стаље у Центрлнм Државама ДеЈство р/ске револуци|е Доста велики метежи избили су у Мацарској и у Чгској. У Прагу сепаратистички је покрет почео јако да се повећава. 0 слобођ:ње руског народа пружило је чешком народу Јвку жељу да оствари што пре своје вационалне аспкрације и странка мгџзрске независности нашла је у триум^у руске револуције Један пример онога шта може да учини један организован покрет чији је всђ народ. У Нелачкој, штрајкови из да на у дан узимају све веће сраз мере. Длуштвена !е узнемиреност таква да је довољно само једна искра па дд избиј/ нгјгоре катгсгрофе. Кајзер је молио шефа социЈалистичхе странке ШЈЈдемаиа, који имз приступ у двору, да умири расгројство соц/јалиста одобравајући уставк* слободе које су тражене. В.тше од четири милионе кемачких ■ социјглигта, не качуштајући1 влад/ формалнс, страхују данас да се боре против саојих сопсвених интереса и посматрају пруску побкду к*о поави пораз за њих и »Форверц« који је по дужности требдо дз изрази сво- \ ју оданост немачкој монарх-д,- 1 ји, далеко сд тогг да ублажи држ,'ње иемачких социјалиста, сн их разд г ажује. ПогреО сршшг вфадвра у Риу Рим, 16. марта 917 Оаде је 14. текућег месеца >мро у Азгло-Америкбн кој билници резсрвчи пешадијски капетан Вуле Павлћеаић, у грађансгву

угледан мајстор у ВојноТехничхом Заводу у к ра . гујевцу. Изгубивши здравље у аустријском ропстзу пушген је отуд пре кратког времена, али га ни благо италијанско подгебље и брижљива нега у озој ван редно лепо уређеној болници нису могли отети од смрти, иа коју јеу А /сгрији још осуђен рђавом храном инечовечним поступањел. На погребу је учесгаовала талијанска војска са војном музиком и пропиСг 1 им почасгима. Сахрањен је на празославном гробљу. Олелоје извршио парох Саза Петковић са свештеникомНаколом Кривокућином. Са покојником се дирљивим речима олросгио друг изнесрећног ропсгва резервни пешадиски поручник Љубодраг М. Карић, који је са покојником дошао у првој партијиргз мењених инвалида Покојник је био и добгр гр< ђанин и храбар сфицир. Жена му Зорка, кћи пок. Јакова Јаковљевића, бив. окр. начелника, остала је са децом у Крагујевцу. Напаћеној души хргбрсга Павићевића нека је покој. И његово ће име бити међу оним срећним, које ће историја српског ослобођења и ујединења ззписати златним словима за вечита времена.

И врхом свога кач*, Да Је оеековечи, Зареза на сзом срцу Ове са срца речк: Катхрмнв Хзрлеј, Српстшо, Ком’ |е и живот дала, Подиже о»ај спомен. У знак в читсг — Хви лз! Солун, II. 1917 г.

Крло Гивои, акздемски инспектоп

Херој двеју застава

После страховгте борбе, која !е била у околиии Лођа западно оа Ва,шаве, руска еделења прегледала су бојиште ради при купљв-нга злостал:-х рањенича Ове ехсп дчције биле су < пасне, |ер су се немачке труле нала *иле расЈте на све стране и вребале су Русе.

У току ј*дног од оких ИЗЕШђања, једвн м.лад добровољац, Алексакдвр Ч;рвчјж г кин, дгчко од својгх 14 годнна, откри тело једнег руског ксњичког за!ставника, чи : а је застава остала ЈувИјена г<0д њчм. »Н* треба ;а звсгага падие у непријагељске руке, речв мла дч војник, ја ћу је склонкти.«

ВАЖНЕ ВЕСТИ Бгри. Према сигурнпм извештзЈИма, узруЈаност бугарскч становне.штвл узела уе велике сразмере. Краљ Сердинанд не иапушта двор. Стража /е по/ачанг. Берн — Непосред.чо се сззнаЈе из СсфиЈе да /е бугарска полици/а којом у ргвљуу Немцч извршнла нова х.пшења људи из спозициЈе. СоциЈалист,. чки посланици, који су у Собрању тражили м ‘р пру.мили су пре тсћ а писма. ВеруЈе се да /е та писма послала полицијз по нагсвору нсмачшх агената. Берн. — Немачха /г влгда псново тражила од бугарс<е владе да јој уступи једкн део нове жетае алм нијс успела. Скиде своје хаљчне и обави застжву око свог тела. Зд то време оделење се било удгљило и Ааександар Чгрвнјаткин оста усамљен на бојном пољу. Немцч су непрекидно бацали на раван јаку светлост рсфлектора, Малм војник би примећен н заробљен. Одведзше га у догор непрвјатељски А би придодан осталим Русима, које чу* ваху многобројни стражари. Александар Чгрвијаткин ие заспа аикако ове ноће у ролству. Он је размишљао, како да умакне. Наскоро завлгда дубока ткшина. Умор бејаше сгвлгдао генерлла, после борбе б.-з престанка, од кехоличо дјвлИ сами немачки стражази дрем?х/ око непр. јатељскик ллнија. Храбри мали Рус изииле из срсдше заробљеничког лсгор*.