Velika Srbija

ВРОЈ 367.. 4»

СОЛУН, СУ60ТА 15. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. 1 1

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 сант.

Уређује 0 Д Б 0 Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 франака, годншње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДЕИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Стан уредништва улвца Коломбе 33 Солун, БРОЈ 10 сант.

Немачка и мир — ПокушаЈи засебног мира —

У Немачкој се веома често и врло много гозорк о сепаратном миру са Русијом. 0 томе се одавна сања, мисли и дискутује код германске штампе, јер биједино тасолуција могл® саасти Нелачку од неминозне пропасти. Истинитост ових навода, пстврдиИе поред миогих чињеница и ова факта. Недавно еграф Вилцун, командант једке немачке дивизије под нео своме предпоетављенсм старешини један рапорт где износи да се не«ачки војници ке осећају више надмоћии« над непријатељима услед чега се појављују знаци деморализације. У томе разлогу треба тражити објашњење бггствима и дезертирањима јачих размера. Ђзнерал фон Лахов каже у једној дневној заповести како сви рапорги команданата псједнних јединица спомињу учестана бегства из војске, морална малаксалост и недостатгк дисци плине, симптоми чије су последице недогледне и зато тражи од сзојих потчињених да уложе све сзоје силе и способности те да поврате морал код својих трупз. Ако сада овоме додамо разче нереде и штрајкове великих размера, који су захватили престоницу Берлин као и све веће индустриске градсве немачке, онда ћемо добити доста јасну слику стања духова у кајзеровзм царству. Озо се стање почиње нагло погоршавати и ступањем североамеричких држава у рат противу централнихсила, чије је морално дејство проузроковало силну депресију код свих духова немачшг друштва. Међутим нагло јачање савезничких борбених елелената у вези са огромним нагомилавањем ратне спреме, што је се нарочито консгатовалоу последњим бор бама на Соми, чини да немачки владајући кругови озбиљно покушавају да Дођу у контакт са новом Руском владом са којом бл закључили засебан мир, јвдина сгвзр од чије би реализације наши непријатељи имзли стварне коРисти, јер би им то омог У^ило, по њиховом схва

тању, да остваре сво)е завојевачке тежње. А зато су, као најзгодније елементе употребили социјалнсте. Ту скоро дошао је нз Швајцарске у Петроград Лањим, који је претходно навратио у Немачку и на једном раденичком збор) у руској престоници говорио је укористсепаратног мира, али је озај био тако извиждз!', да је морао побећи. За тим Брантинг, преставник шведских социјалиста, којн се је пре кратког времена вратио из Русије, изјавио је да му је казао Плеханов, шеф руских социјалиста како нстина Русија жели мир, али такав који ће обухватити не само руско-немачке интересе већ и интересе свију осталих карода. другим речима да ће Русија закључити мир само у друштву својих савезника. Та ко исто орган руских социјалиста „Рабоччаски Вестник* г.ише: и Ми не тражимо мкр ни од кога, на против, ми ћемо проду жмти рат иротиву виновника ове међународнекланице. Руски ће револуционари, са оружјем у руци. бранити слободу коју су задобили". У овоме смислу пишу и сви социјалдемократски листови уРусији. Озде није потребно по нављати и износити и разне деклазације Родзјанка, Миљукова и других прец ставника препорођене Русије, који су одлучили и јасно казали да ће се руски народ борити, у друштву својих верних савезника, сзе донде, док се не извојује дефинитивна победа над нглријатељем, јер се самз тако може обезбедити победа начела руске демократије. И природно јз што се последњих дана јавља код неких немачких листова права резигнација, псводом вести које сгижу из Русије, а из којих се најлепше види да је нелоколебљира взља целокупног руског народа, свих партија и начела, да се рат настави са већом одлучношћу и енергијом, него шго је вођен дз сада. Услед гога читамо у „ШграсбургерПост у" ове редове: „Сва-

ка могућност закључења засебног мира сз Русијзм, мора се данас напуститл". Други кемачки лист „Нордајче Алгеиајне Цајтунг" вели: „Није у пигању сада протест Руса иротиву на сгављања рата, већ револт 1 ЈООТИЗ кемарног вођења рата. Миљукоз, Родтјанко и њихово друштво, непри атељи су мира и убеђенк су да сз срецствима Русије мсгу задобити победу. Взжио је д« Нгмач ка зна, да је садашња револуционарна влада све друго, сгдп не германофилска!“ Па чак и софи ски лист „Ечо де Билгари“, у грозничаво.м страху, цеци кроз зубе да су се све важне личности у РуСИЈИ И312СНИЛС за продужење рага и према томе не може се очекивати ни иајмањи гест у корист мира. И кад се сзе ово узме у виду, бкће нам појлљиво писање „Вчртембергер Тагеблата" који вели: „Не греба више крити истину од народа. Јасно је, да ми не можемо побгд»'Ти и према томе не треба више взрати народ!“ Искреао признање овога немачксг листа, у вези са ранијим фактима, нгјречитије нгговештава једну тешху кризу кајзеровог царства, које је свој спгс очекивало једино ол. згсебног мира са П овизгрном владом нове Руси,е, али како су и те иемечке жеље пропале, то идд остаје једичо да продуже ићи оннм путем којчм су сами пошли, док не доживе онај историјски слом, ксји је неизб жан јер је то вечити и неумитни закон природе и провчћења.

згшго ми вкчемо доле с нзјзе- [ вкшој националној борби, помормзмом , било посредством рево- ко ј с тежимо да сперемо љалуцнЈС, било почсћу револуци ј ру која је утиснута народузбог онврног рата који тежи за и- Неиспуњ , ња Н аших савезнИчхнх стимцнљ-м. Преруске да се €ор имо заједн« цнје, /а сам увек био против А- „ „ 4 Ј Ј ,/ I с трвд ?ционалним пријатељсккм устријс и Немачке, а нзрочито п „„ . . 1 Ј Силама ради повраћгЈа народпротив цгру.зму. Свд јс цлризам прошао. Онда смо ми зз револуц-чеиаранратпротнв цгнтралних држ&ва«. , .... „ „ , на конгресу мкра обезбедимо »Аз Ујшзг (оуднм — П штг). "

ног земљкшта од мрсксг непри:атеља и радч испуњеља нашег нашаналнсг програма, дв

»Ми желимо ичвом русксм режиму све зло и сву опасност

Е мнстзу оно д<есто ко е му прилада м. ђ/ Силама које се мсгЈћу, да не би ослабљену Рј -, бо Р е протвв пруског милЛгасију могао одвести кл псбеди. Р измз и апсолутизма а запраАко РускЈа не измени сво/е ци Е0 пзрода да се управљаЈу слољ-ве рата, који упд> ћу )ниште ј^ сдно °Д унутргшње тираније ње Турске и Мађарске, ми не и спољашње опасности. требх да гледамо на руску ре- ј Велкка руска ревзлу ција ко;а публкку са снмпати/см, већ са 1 е У кнн У ла царски деспотизам, страхом, да руске масе, кадбу- ; и У чеш ^ е У Р^ту велике Амеду свссеГе да ргде за сгбе саме , 1 Р ичке Републике, јемче да ће с не постану уаче и одцччИјС у СВ0Г конгреса мира прсизићи будућој борби. Опасност је оз- 1 С Д ЗН мн ого савршенији полк-

тичхи спет, који ће згштитити човеча.чство од нсвих ратова као што је овај данашњи који га пустошк«. (Број 1908). »Елас«: Једна изврсна одл)ка. Према обавештењима која

биљн а«. Немачки мир »Дојче Таге цзјгунг«. »Частан може бити само мнр, који ће нама и н.шнм Сгвезнкцима осшурати све неопходне цкље- ј сматрамо за поуздана, Народве рата, т. ј. победнкчхн мир. ка је Влада претворила у одГлгшно Је, да централне држл -1 луку једну врло патриотску иве нли бар Нем&чка буду у деју, која доказује велико интакшоЈ сктуацнји, да буду ббез- тересовање г. Венизелоса за побсђена за садзшност и будућ- јгч ; ње народне борбд. Народна ност. Просрам графа Ч:р/и/а Влада одлЈччла је да се поклоне гарантуЈе км слободно, с«-| нн по педесет до сто стремата гурно н непомућено развиће". (аулума, сва<и по десет ара) »Берлииер Тагеблат«. »Зар државне земље сваком војнику се абиљз данас још може усбра -1 народне војске, ксји се буде жав&ти, да /е могуће иматн ча- одлкковао храброшђу и који би стан мнр, који ћс накнадити Не -, б#о сдликован војиом медзљом м&чкој нечјвене жртв », коЈе уе за храбросг. Озо дело Владино учиннла “. 6и1»е са радсшћу примљено код Америка у рату

„Минхиер Нојесте Ндхрих-

наших Јуначких воЈника, који кзлажу своја прса против зликовачких непријатеља наше ра-

Страна штампа Руска револуцчја «Поаоло д’ Игал 1 гја“ (кз/аве г. Кобиланског, в'ђг пољског со цнјализма); »Пољски социјвлист Јован вић. осуђен на прогонство, умро /с после 15 година, након великих патњи и мука тамннч ких. О/ Је сставио руским соцнјглистима следећи теста ■ мент: „ Доугови, предскпзујем вам, да Је дан близак. када ћете вчдети, да се лепрша црвена застава на царевом дворцу, 3 /мској Палатил И тај дан уе дошао. Успостављање царизмз могло б.ч бити иззедено само псмоћу аустро немачких држгва. Его ,»

тен«: х Пред:едник Вилсон по- се. (Врој 689). стигао је свој циљ. Она/, који се\ Пол Луј представљао саету као честити ———— ! весник мирж , увл&чи саоуу земљу тгпп IФ I ТТТ ТТ р^ПТТ ЦТ у ргт и товари на сво/у с&вест ДгЈ! АХоАЈИ Ј Гј1ИЈ.И одгошорност , што уе без р&зло- Накнадне поједкности га гродужио трау&ње рата.» I _ _ ! Петрсград. — Г. Гјччов, мн«Кројццајт/нг»: - Улазак нкстар војни> нзЈевИ0 је стра . Америке у рат добар уе знак и ним КО р еС |јонденткма, да је Промооа се поздравити к&о радо- виз 0 р на влада ишла у главни стјн дсгађлј, јср /е то /единл штабЈ да б и там0 расп равила земља, ко Ја ће бити устањуд* ^ питањ3( која се ткцу вој . нзм плати веллку ратну од- ср( , дстгза РусиЈе и д> би штсТј.(И!) 'сдлучила план једнсдушне акције и солидарнкх операција изШТ9М1Т0 ' М1ђу ф?снта и П03ади: - е - г - г у ч ' 111 1 <Ш 11 а ков Ј е додао - ’ а на фр° нт у вла ' да јединствен опткмизам Л да »Македонија«: Г. Председнкк је поуздгње у пзбзау ве8е но је телегргф ки доставио окруж- ккад. ним начелницима прилаззк но- Петрсгоад. — П?е неколико вкх острш народном покрету. дана одржана је једна бурна Говорећи о Кефалинији и За-.седшца у савету радначких и кинту, г. Венизглос вели: : војничхих делегата поводом ра»05а красна острвз, квја су порта члана извршног комитебила на челу борбг за сједиње . та, г. Бзгд 1 нсва. њг Јонских всгрва, нису могла Г. Богданов је тврдио да је заостати ни у данашњој нај- потрвбна јака органнзација и

Грчка