Velika Srbija

СТРАНА 2.

•ВЕЛИКАСРБИЈА«

БРОЈ 372.

ну на којој је постигнут споразум о гаједничкојакцијисила Спораз)ма у Патестини у I е *и са кеђународним статутима који ћг се послг рата дати Саетим Местима. Лист »Ил Моменто* јаиља идуће суделовање итали јанске војске ради освојења Свете Земље. Здузеће Палестине ће се из вршити уз суделовање контин-

гената савезничсих нација. Енглеска влада која управља опервцијама на том гектору сложила се у питању које се односи на тезу коју су усвојиле владе Француске и Италије, тгза која води рачуна ке само о интересима сваког Савезника него и о новим законима којн су се појавили у међунарсднсм праву.

Са ратних фронтова

Са солунског фронта — Француски коминике Солун, 20. априла Прекјуче;е обоге! је:ач неуа ки аероплан. Јуче није Сшо геиачкЈХ борби. Артиљериска борба дос^а интензивнана иЈвесним^естиуа фронта. Француски коминике П»риз, 20. априла Обо-.тра а артилериска борба нарочито у обласги сеееро-?ападко од Реуса и у Шашањи га сестору Оберига. У једкој дета.Ђној о ерацији Фра- цузи су гатредосаж у шуми га' гадко од брда Корнилеа. Авијатика. — Претпрошле ноћи три францЈСка аероплача летела су еаг г ароши Трев и бацили многе бомбе ко е су погодиг е о5је<те. У средини вароши избго је гелики пожар. У току 16.и 17. апригафрат цуски су пилоти оборили три ге.ачка аеротлата а два друга су била прил'ора а да сеслусте га:еуљу. Италијански коминике Рим, 20 . априла Жига артил ериа а борба на п;а'оу Азијаго и га Красу. Маше су трупе брго одбиле гепри;а'ељске пре па:е у наше лини е \ а падинауа брга С; ено а и у о блини Загоре Деа наша аеро ллача бомбарлолали су претпрошле коћи стачицу Опчину. Руски коминике Петроград, 20 . апрИла 3 падчи фронт. —■ У правцу Рогагине г.елријатељ је ја о тукао из теробље држали под полициским надзором. „Нису се добро провели ни они наши дсбровољцД, који су се као аустриски војнВци предали српској војсци, или кз а устриске војске пребегли у Србију, па дошли у Цону Гору ради виђ?ња својих. Јаш горе од ових пролазили су они, који су хтели да иду, да се врате у Србију. Тражити пассш за Ср бију био је злсчин н ту се назирала „нело^алност« према цгтињској династПји. Наз аги се Србином, такође ни;е било ло јално. Требало је што више истнцати »чисто црно орство«. Једном је приликом књгз Пе тар, рођено дете краља песник», на сред будванске пијаце, ја.ио, рекао својкм псрјани ц ма: »Грдне ћу муке кмати ја и мој Дзм док ову пркморску

опште повлачење. 17 априла увече Турци су наставили повлачење и 18 гоњени од наше коњиие повукли су се ка ЈебелХамрину. Заробили смо у току тих опергција 350 војника и еа гленили 'еаан митрадез и гелику количину топовске и пушчане муниције. Плен у априлу месецу Лондон, 20. априла

ћи. Турци су одбијени и повукли су се на север налуштајући Самару. СА ШОШГЈОНЦЕРТА Синсћ је у склгдној и пријагној сали .Кикема Патс« грирсђез концерт, у корист болнице српских избеглица. Про гргм концерта састо ао се готово искључиво из срасккх мотква, који су били заступљени

У току априла месеиа :езма разнолкко Оркестар Кра-

1917. гсд. наше су трупе у сфа гзивним опег аци аиа заробиле 19 343 војника, од којих су 393 сфицира

љеве Гарде, увек на својој признатој и цењеној висини, кзвео нсколико пИјеса, које су поздрав љесе дугим и бурним пљеска-

И заплениле 257 топова ОД њем. То су били све класични КОЈИХ су 98 великсг ка-|моткви кз наше народне музи либра, 227 рововских хау-'ке. Јенкова увертира »Косово*,

шких то~ова гаше положаје. На оста:ом фронту пушкарање АГактивгост извиднииа. На кавкаском фронту )уго-?а адго од Ђумуш-Хаге Турци су предугели више 1 а:ада који су били одбијени. Црно Море. — У о5ласти Босфора нашје сумаIе 1 потопио иелику турску једрилицу од 1 ОСОтога и једку лађу чи;е су по асе го5е’ле ка о^али. Док ;е сумарел бомбардо вао о е ;а^,е, бко је гагаднут од једне ла<е батери;еко а ;е брзоућутга а. Нелријатељски аеро ллани бацили су 20 бомби на Теку-Чиу. Енглески комикике Лондон, 20. априлх У току претлрошле ноћи обсстргна арти ериска борбе. Нг више места дуж фрокта између Сен Кактена и Ланса и у близини Фокисара одбијеки су кепријатељски препади. Јуче ујутру одбијен ;е немачки препад северно од Арг.еа. Артилериска бсрба сезерко од С\ арпе и у близкни Ипра. ! Месопотамкја. — Наше су трупе н п л; 13 |турски корпус који е га \тврђенил\ положа^има на обема обалама Шет-ел-ј Адема, 25 /уиља јуто-заладно од Кисри. Нападје изненадио кетријатеља. Прве две лини е где^е бл ло једно утврђего село, :аузете су врло брзо ка јуриш. Ја< турски пјгогивнапад одузез нам ^е село али СМО Га убзЗО ПОВрати- борбе ГруДИ у Груди. Бор-ЈБујдић, члач позорншта Тоша ли. Непридгељ ,е почео ба је трајала до пола но- Јовановић. Силан утисак иза- Ј

бица и 470 митраљеза. Наша је артил ерија уништила иелики број непријатељских топов?, рововских хаубииа и митрадега. Сборени аероплани Лочдон, 20. априга У току јучерашњих ваздушних борби екглескису азкјатичари оборили осам Аемачких аезоп;а 1 а. Два од ових а а ата гали су у I аше линије. Деветдругих гемачких героптана, јако оиле^еии лорали су се спустити на гемљу. Наша је артилетија оборила јод ;е;ач немачки а;роплан. Де ег гаших аеро пга а фа е. Како је Самара заузета Лтндон, 20. априла Дописник елг; ескештам

затим Бродилов ж Сан“, Урбано ва »ТЗурђевка« и најзад свеже Сташике »Мијатовке* — све су то улетничке обраде и композ?ии’е народних мотиЕа, који су нам необично драги, а који су чак наишли на знатно разумевање и ксд наше СаЕезничке Пј блике. О ча је то манифестовала бурним одобравањем, које је до стојно наградило сваку одсвирану г.ијесу. Г. БииИчком ваља честитати, Његов оркестар, који је његово дело сто,и на једној висини, која је ееома га:идна Во! аина у»е гност била је застугљена у г. Т/ринском, чла ну Српског Краљеаског Народног Позоришта, којИ је са својим нежним и пријатннм гла:ом отпезао М:ринковнћеве »Стојанке« и у г ђи Олги Стефановић, која је са доста вештине певала веома тешку арију »Ђил-

г.е у Багдаду те;еграф;г де ‘ из ч У веЈе Вг Р дијеве опе Р е ше да се непријатељ иије , л,Р1!Г0лет0 « Глас г * е Сгсфаноеаустављао у Самари 1 е вић в р лз Ј е п Р и Ј атан и она Ј е го да се је одупро е ;гле- |У спела * а в р л0 компликоване ским трупама на два ут- серије колоратура изседе ва оп врђгна полсжаја ше.т ми-, ште Д° П8 Д 5ње - Биничкиев дует ља с друге страге вароши! из опе Р е »НаУуранк>«, који су И јужно И северно 0Д Ис- 1 пзвели г ђ 3 Стефановнћ и г. Тутабулата Пос;е прве бср- 1 ринскк исгао ! е 1 Р Л0 добро. Оба бе пред Истабулатом 12 у* е ™кка добили су врлоб; Р 1 е мкља југ. гсточно од Са ј а|1Л *>' зе ' маре Јелријатељ је оста- Битни део концерта чинили вио на терену 500 лешеЕа ]су ове вечери спев »Косово« од Наша је пешадија, после нзшег познатог гр јјатеља и енг. интензивне аргилеријске књижезннка г. Клода Аскјуа борбе ушла У акцију и]нкомадг. И гђе Ас <ју »3»клетпродрла у 1 епријатељске ва« из српског живота. У »Коровсве. ТурЦИ су се очај- созу« је г. Аскју истакао ванНО борИЛИ И ВрШИЛИ 3 чес- редно лепо симболични знатаге прОТИВ нападе, али чај Косоаа за српски народ Спев су сви одбије.зи после

]е декламозао доста вешто г..

ШШВ&Чвпмлн*

багру поцрногорчимо!« в Нудза, стародревна вароши ца у српском Приморју, била је за цело време рата поприште сграшних призора Л на;жалос нијих сцена. Ту је становао књаз Петар са својим штабом, перјаницима, полицијом и чита вом хордом цеткњских, дворскгх шпијуна. Будва је била главна филијвла цеткњског дво ра. Цеткње је преко Будве оп штило са Аустријом. Будва је стајала у 1 епр€кидној в«зи са Котором, а преко овога са Бе чом. У Будби су се стално читали аустриски листови, као у сред МађЈрске и Аустрије. Буд ва је кма:а телефонску везу за Котором, подморгкЛ кабл, оптичке сигнгле и још стотину чуда и грдила. »К?д је пала Варшава, стара псљска престоница, у лето 1915

»Кад је пала Србија, н кад је иемачка зојска састала сабугарском преко Србије у Будви су паљени ватромети. Кад су Бу гари у шли у Скопље кнежева музика, књаза Петра Петрови ћа, свирала је бугар. химну. Сведоци су ми сви они црно горски војници и бокедеки додрсвтљци који су се тога дана нашли у Будчи. читазо станов ништво Буд^е »Са станоаништвом се посту пало горе !его што су икада Турцл поступали са својом ра јом. Лична безбедно т је била угрожеза, Улрогашћивање при1 аг;е имовине ишло ;'е својим током. Кућно право било је потлуео кзиграно. ВзЈсиа је би ла раз;е 1 »ена и см ш-еза по приватним куЕа.ма, помешанаса флмили'а а С азовиишгво је тра.кило да се у сгасом селу

нспразни по (есолпко кућа и да се у тим кућама сместе војнИци, а фамилкје да се збију по другим кућама н тако да се пружи могућиост фамилијама да живе одвојено од војске. И војска је то исто желела, алв није удовољено ни војницима ни становнДшгву. Књаз Петар, у нук св. Петра, тако ]е хтео Л тако ]е морало бити. И то је та морална страна, коју је син краља Николе донео несрећном Приморју I »Становништву су власти рек вирирале све што Је имало а никоме ништа нису исплатиле. „Грбљани су се жалили са моме краљу Николи иа сва на сила и пустошења његовог си иа, *ли то није помогло. Ојо СЕедочи да ]е Ц*тиње, ззаничко Цетиње, аговало и пашовало над овим српским приморским

звали су завршнИ стихови а Косова“: „И живећете вечно, да век стодећу збори, За земљу и за Краља, качо се Србин бори. Повр а гићете земљу, што тешке плачв ране! Процваће, на Косово, квд ваша нога стане1 и »Заклегва«, у Ј^дном чину Ј* врло ле 10 успела, слика из времена мобилизације у јулу 1914. Радња се дешава у једном селу се ер/е Србије. Сви момци из села, које не позива војна обавеза хитају у редосе дсбровсљаца. Само кајјачи и најодважнији, Марко Станић не нде. ј Он се устеже и вели, да не моI же. Његова мати преклиње га, да иде са својим др> говима, његови другови нагоне г- да псђе с њима, његова јараница, сестра његовог карде лдачући моли га да је ке срамоти пред девојкама. А 1 и он остаје при своме и Еели, да не може поћи. 3 :кјег* ва га Ееже. Он је у турском рату изгубио оца и три брата. I Кад је последњи, Ива, ишао на I војну, заклео га јепред иконом Крснога имена.да »никад ке остави мајку и да је брани и штити против сваког зла«. Ружгца му не верује и узима дату му реч, друговИ га називају кукавицом. Сломљен и скрхан он плаче у очајању. Мати га затиче и он јој се исповеда. Тада му мати, са ванредним патосом, исткче да је његсва мати Србија и да га дата заклства I само за њу веже. Све друго г.ада пред тим. Млти га шале у рат. Момци, њггови другзви, пролазе са патриотским пе:мгма в српском тробојком ка чел/, и Марко им се пун силног полета и среће придоужује. Руж(!ца му пада сва срећна око Ерата, а њсгови другови плачу од радости. То је укратко с> же комзда. Г. Аскју познаје одлично наш народни жиеог. Он је нешто .едан од најлепш дх мотива и сбрадио га уметнички. Игра глумаца била је релативно добра. ИлаћивЕља нарочито г ђу Лазићку у улози матере, г цу Јовановић у улозн Ружице, и г. ЈзвановИћа као друга Маркога као Дамњана Стојшића. Нд крају комада отпеване су српска и енглеска химна, које је публвка саслушала стојсћи и поздравила их дугим и бурним пљескањем. Г. Аскју ]е изазван и бурно поздрављен. крајевима како је то само Аусгрија могла жег.ети1« Оао су речи једног Србина из Боке Которске, који је својим рсђеним очима вкдео, како се провела тужна Бока са оним, од ко 1 а је очекИвала да је огреје сунце слсбоде. Оао су ]ечи једног Србина из онога српсксга краја који је до јуче врло тешко схзатао негодовање и трзање српскога народа у ЦоноЈ Гори и из ко;е а је цетињски Содом последњих деценија редовно регрутовао своје »:аветнике и државнике«. И оЕе речИ, жалосне али истините, треба Д» отворе очи и последњем сину кршне Боке, да види Петровиће у њихјвој правоЈ, бедчој 6оЏ и да се увери да ће српске и југослогечске земље, српски и југословенски народ о:реја:4