Velika Srbija

ВРОЈ 373

СОЛУН, ПЕТАК 21. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ВЕШАСРБИЈА ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годншље 36 франака

ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Стан уреднкштва улнца Коломбо 33 Солув.

БРОЈ 10 сзнт.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант

Неутрални и рат

Позгедњих дана прис- стала. Аиеричко јавно мгепело је зише те еграга о!ње тражи, да се забраи иззоз Еа све неутраше зеил.е, које не приђу отворето и активно С тор азуму. Ауеричка влада се јојј ко леба, даутои погледу донесе коначне одлуке, а зи се може игзвесно с\-а

передзма, који су се де сили у Штосхслму због оскудиде жиеотн! х намирнииа. Преуа вестила из Амстерлауа, у Холандији есономска ситуација гочиње такође ла се постелеео погоошаза. Слччне појаве ко 'статују се и у о:та лим неутралним земљауа Хогш дски лист „Теле г аф“ жали се у ;етном ч;анку, гако сумеродазни фактори немарни према кризи, ко а почин е да грози народу, који је до пре ра а живео у на;веТ е а бла госта-ву и тражи од владе, да предузме ме е, како би се спрсчила еконол\ска криза. У сличном тону пише и бгз ма: о сза о:та а неутрална штампа. Сграх неутралнихтагода оправдан !е Познато је, да су они СЕе погреб не им артикте у току рата добављали изАмериге Некачка сумаренска блокааа утицала је веома штеТго на тргсвику извесних неутратних гемаљ.а које су морале сасвим обустазити свој поморски саобра^ај, а остали.ма Амернка ни е упућигала готово никакву робу с обзиром на веома огргничен ^рекос-кегнски сазбраћа. То је учинило, да се почну исцрпљивати [е ерве намкрница у неу тралним згмљама. Са уласком Америке у рат ситуација се није прс|уе 1 ила. У иззесном смислу, ола је још гора по-

тзати, да ће предссдник Вилсон предугеги енергкч ге уерепреманеутралн лма. Уосталом, Ауерика је сад решета, да свсју I а;ширу полоћ укаже Споразуму, и из тсга излази, да би ока, и при I а бољој вољи, м.орала ограничити извоз за неутралне. Као посх.едиие овз е<околске кризе разви:а ; у се и голитичке незгоде у неутралним земљама. Нвроди ових, с обзиром на овакве мутне перспективе, траже од СЕојих влада, да нађе изгазд изситуацијз. В:ћина њиходе шгамге захтеза категорички, да се престаче са политиком иеутралнссти. Пошн.е се, канга, увиђати, да по интергезцији Америке неутј а ши нгроди могу осгати при својој политици ишчесиЕад:а сау.о са најЕећим ризиком. Све оге чињешпе, а уз то и сил е припреме слоразума за одлучну акиију, као и велики изш.еди ско рог сло«а це јтралних држаза, усталасали су јако боди сд извесне вОЈНпчне класе. ке/трал е налоде. О.зи се У њихјвим очима Немцима )е нала е дагас пред алтер- потрсбно двти слободу, да би нативом или да стаге ка могли ступити мсђу цивилизо ксцку све својз битне ИН- ване нзрсде Да, ми знамо вртересе наставлаље.м ПОЛИ- ло д:бро, даима многзшта. д.а

тике неутрал ости или да се сви листол прилруже џиновској ксалицији Савезника и убрзају кагжтуацију. Немачке ч висегело, ка шта ће се одпучити.

Странаштампа Помећ Русији »Њујорк Ворлд« „Председник Вилсон /е јас.чо показао нарсдкма Споразума да треба одмах учинитн фчианси/ску помсћ РуснЈИ, да би се изиграле нем: чке интриге, које покушава/у дасборе Провшорну Владу Огуда ће по /гднодушном споразуму фчна.чсијска помоћ Сједкњених Држгва бити нхрре упућена Р/сијн. Прилике у Аустрији «Њујорх Сон« * Аустрија /е сад потпуно под нсмачком влашћу. За све што се тиче ратз, долази иници/атива из Берли на. Овгквл ситугцсја н/Јг баш сасвим по вољи БечлиЈамг, али су они прннуђенн, да ј,ј се потчињзв уу. Ми не з.чамо сасвим таччо шта се дешава ,у АустриЈИ, алн знзмо, да су политичке тешкоће врло велике. и ■ Млр је више но зрео!« »Фргнкфуртер Ц^јтуиг«. »Нсмачка. води сгда бсрбу, ксју уе некад подрж&вала А тнна протич ПерсиЈаиаца (!) Наша независнзст, па чак и наш опстанак \грожен Је од страховите коа лнције неприЈатеља. Дл ли ће мо попустити? У том случзЈу тешко Немачкој!... Спсрззум про■ кламује, да х >ће да нас осло

Ф Е Љ Т О Н

Црна Гора у рату — »Ко је издао Црну Гору и презао црногорску војску Аустро Маћарима« —

Њујоршки »Србобран« у бро ју 386. од 2. мартж ове године, под потлисом г. С Богдановкћа доноси след:ћи члакак »Ко је изцас Цону Гору и предао цр ногорску војску Аустро М.ђ; рима«: Кад су Аустро Мађгри, по:л« ЗЈујећа Лоеће а, ушли у црногорску престоницу 31. децембра 1915, Краљ Нлксла ко]И сејлада налазно у Подгоркци, упутио је Фрањи Јосифу, аустри ском цару и мађаоском краљу. телеграм ове садржине: »Сире, Пошто су Ваше труг.е ддна:

ушле у моју престоиицу, то ј е црногорска влада принуђена да се обрати В.:шој цдрској и краљезској влгдД с молбом за примирије насклалгње миракзм^ђу држаза Вашзга Ц. Кр. Величанства и моје зеиље, Пашго бл услови срећног победника могли битн сувише строгн, то се унапред обраћ-м Вашем Величанству, молећи Вада се заузмете, како би се склопио часгаи мир, насо би био достојан (?) једнога нарсда који је увек уживао Вашу високу благонаклоност, Ваше поштова ње и симлатије. Јд се надгм, да

Взше племенито и витешко срце не*е допустити да тај народ претрди никакЕо кезаслужено унижење. Никола* (»Н»је Фраје Пресе“, од 1 марта 1916) Како је познато, »племенито и витешко срце« Фрањз Јзсиф>, Хабсбурговчца, разумело е назедени телеграм, прихв&тило навсдеки позиз краља Н^-ксле и ћесарско краљезска војска је, скоро без икакзих жртаза, зп узела Ц :ну Гору, ззрсбглд 50С00 цонорске војске и негдашњ/ Сриску Штарту претторила у аустр-мгђзрски паша лук. Разуме се, кр\љ Никола, је сумњајући в љда у коначни ус пех немачко мађарског и тур ко-бугазског оруж ј, нгсигуран ваљда у кон&чни успех свога

се изменн у нашим политичким устансвама. Али, ми то можемо саршитн С 1 ми н немзмо по- \ требу псмоћн странца, но/и би нам кко цену својих успуга с-' тргао народну независносг. Али,' види се Ј- сно да. /е Бвропа си та ратз. М; р јс више но зрео. ј Од Споразума зависи, да га прскламује. (Нека не брнну Нем цг, он ће га усксро и прокламовати, алн не тако, како се сни надауу, ур.) Грчка штампа гМ.кедонија«: Ни крчв* врана. Не знамо да ли одговара И-I стини сбјазље 1 а Ее:т како је, Кгаи полуззачично извештен' да је једнни начин успосгављења редонних одзоса између Сло-. разума н његове држазв 7а да' сеон схлони из Атине и да га на престолу злмечи ва'ледник пресгола ТЈзрђе. Али било да је озз весг тачна или нг, ге:умњиво једа се озгквим решењем нг решава нити исцрлљује грчко пигањв. Можг битл да ;'е то једно привремено решење за Слоразум, т. ј. гаио за време док боди бтлканску бзрбу. Ка- ј жемл може бити, ј*р можда тако Еерује Споргз м. Али ако биемо и ми моглн имати м> ш љење о томе и дати свој гл;с, он би био апсолутно сдречан А имамо -а<ао мишљење с то га што су нас ствари непоколебно увср- лг, као што су уве риле цео грчки народ, да не народна банда, која је сзсје седиште наместила код свете акропољске стене, бори се очајно у корист Немачке и немачхе планове кроји, И ова банда, после горњег привременог решења грчког питања, неће се сду.а рати на досадашњим лазорикаГ^ТТЛитШг ГпДПчЧЧП ЈМПВШМГГОП1' • -лжМбЈвгаАЈ-ГГ: злочина, са стојим кћерима и са једким својим скном, избегао из несрећне Цзне Гсре.Једнога синг, Књаза Мирка, као чузара династкчких интерсса, ос:аЈИО је у гечљи. С краљем је избегаз и његов М.чнистар Пред седник г. Лтзгр МЈЈушковић. После срамне предаје Црне Горе кастаје ово: Госп. Лјззр Мијушхозић, као М шистар Председник, д-лази у сукоб са својим кргљем Г. Мч јушкозкћ покушава да изолује краља Нчколу и да црнсгср:ку ствар преда у руке Са етника Краљ !.е томе противи и иа ста е сукоб Госп, Мијушковић подноси своју оставку. Јгдзн пут, другл пут, трећч пут, че тврти пут. И Краљ, пошто ,е нашао другога Мчнистра П,е сед нкка, првом половином мзја 1916. пркма Мијушковкћезу о

ма, већ ће подмукло и систематски наставити сбоју омиљену и нечасну борбу против Савезника и Елинства што се бори. Ако Споразум мисли супротно, увериће се да се вара. К«д*г се сунце родч са запада, тада ће само атинска банда престати да буде нгд-ачко средкште. АлИ било да то значи привремено решење за споразумну балканску борбу, било не, једчо је ван спора: да је одлуку о грч<ом питању и не - ово коначно решење Споразум прВзнао као право грчксгд нарора, Кад дође време и грчки нгрод буде позван да врши права свога суверенства, тада ће он доиети своју неопозавну одлуку. И његова је сдлука позната још сада. Она обухаата целу банду. Неће о:татИ ни »:<рива врана*. А гакзу је одлрку донео грчки кзрод стога што има у виду свуколику иацчоналну несрећу коју је претрпео. Јер грчки народ жели дз жнви под сенк. м дрвета пријатељства Споразумног, а то ће др.зо увек бити у опасности да пад <е докле год народна секира не о5ори и последњи камен са германске згрлде у Атини. И јер најзад грчки нврод х:ће да се освети и да »е бори зз своју будукност А неће бити безбедан ако сстаие и »крива вранв« од данвшње са Ј де. То герује и то има намеру дг учини грчки народ. (Број 1919).. Пол Луј

В1ЖН0СТ Р1В0ЛУЦИЈЕ — Изјаве г, Керенског Лондон, 21. априла. У ргзговору са дописриком „Д јли Есспреса" у Петрсграду, Керенски је изјавио: Олушезљење за рат је више него икада

стввку са оваквом мотквецијзм. 1 ) Зјто што је тражио мир од А)стрије. 2.' Зтто шго је постго рђаво вг.ђзн збаг тогг. 3) Зато што је датал нелојалне кзјазе за Савсзп.ке (Италијгне, који су билн индчф речтни преиа г.оложају Цр^е Гор е) 4 ) Зато што је сдзраћао од њега Цлногорцс и др/ге Србе. 5 ) Зато што је цензурксео његозу приБатну п:елиск». 6) Зато што није радчо на организовању прногорске војскг. 7) Злго што кије штап о Цркогорце (оззче његове и аустријске шпијуне); што их ни е застулао и бранио код савезничкгх власти (које су их држале и д:же псд полчцисккм налзором) Нј ово је г. Мчјшховић, 20.