Velika Srbija

ВРОЈ 375.

СОЛУН, ПОНЕОЕЉАК 24. АПРИЛА 19Т7. ГОД.

ГОД. II

ВЕЛИКА

ЕЛ 6КПШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: ■есечно 3 франка, тромесечно 9 нака, годншње 36 франака ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улнца Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 саит.

Пропаст Турске — Разочарење отоманског народа —

Пре*а инфор*алијаиа,!мима из Шзајцарске, дош • које су у последње вреу.е ло је до озбиљних сукосгигале у Швајцарску из ба н у редозима самих Цариграда, у Турској је Младо-Турака. Настало је овлчдало неко чудно ста-’ узајамно оптуживања. По-Ј ње раздражења и к-ерво- крет против Ечвер паше зе. Дуготрајан ра г , дубо-|узи.уа сге обимније раз*еко је проредио редове о- ре. Гсвори се ча<, да из- 1

томачске во ске, испразнио сасвим дожавне касе, доБео земл у у потпуно Еа галач положао према Немачкој и увалио турски народ у крајњу беду и оскудицу. Све оно, што је мо ло колико толико блажити тешку економску кризу отоманског парства трачспортсвано је га Немачху, у гамену га ратни материјал. Тако је турски народ остао готово без кгде ичега, поробљен и лишен најнасушнијих потреба. Криза је сваким даном постајала све веГа, а с њеме }е напоредо расло и огорчење турскога народа. Отоманске трупе разбаца^е су на разннм фронтовимг; и свуда, где се боре, потчиње те су потпуно чемачкој команди, која над њима врши нечуЕези притисак. Отуда је морал тур ске војске јакоопао, а њиков познаги борбени фа натизам претворко се у погпуну а атију и безвољност. Турске трупе на азијском бојишту претрг.еле су серију капиталних гораза, изгубиле су Багдад и Самару и осуђене су, да се стално бију у позлаче-ву, западајући у све кри* тичнији положај. Огоганска влада, предвиђајуЋи катастрофу, која се приближује на азиским фронтовима, преклиње за помоћ кајзера, који је сам немоћан да даје довољнога отпора многим противницима. Мисија Талат беја у Немачкој, од које су Младо Турци много очекивали, нема изгледа ни на какЕе резултате. Немачка сама преживљује ве лику кризу, а о шиљању трупа на турске фронтове не може бити ни говора. Турски народ је изгубио данас све илузије. Он је Потпуно разочаран у погледу на исход рата, и њеГов гнев против људи, који С У Турску увалили у конфликг постаје све већи. Ирема лоследњим гелегра-

весне групе тозже повра ! ћај Абдула Хамида, на 1 дајуГи се да ће тиле донекле ублажити неизбежну кагастрофу. Данас је пак све доцкан. Ма шта се десилз у Турској, њена је судбина гапечаћена. Евролски рат мора имати за резултат когачно решење турског питања. Савезнкци, којима се већ почиње смешити крајња побеаа, донели су коначну одлуку о отоманско.м царству, која је неумитна и кеповратна. Пропаст Турске је један од битних услова будућега мира.

Страна штампа Руски манифест «Биржевија ВЈедомости« (ин тервју са шведским соцнјалистнчким вођом Бржнтингон): Ђ Р)Ска Провкзорна Влада уклонила Је све неспоразуме, којн се т нчу духа Савсзничког про грама о миру, као и све штосе тиче зио;евгчких тежњн Т име /е унето осетно псбољшање у формулу мира, заснованог на праву народа да регулишу сво ЈУ СЈДбину. Никад управљачке класе Немачке неће моћи примити ову формулу којз је апсолутно противна њиховом гле дишту. Кад руска револуци/а буде постигла унутрашње ре зултоте савршеног реда, она ће извести знатан утицаЈ у Нема чкој. При свем том, била би погрешка ааноситн се илузчјама о неком унутрашњем покре ту у Немачкој. и «РЈеч» (Петроград)-. «Проаизорна Влада сдбацу/ући план да повећа снагу Русије на рачун други х народа не допушта никако могућност смањивања отгџбине, умањивање њеннх вн талних снага, ни њених неоспорних права. Истовремено, влада потврђуЈ: потпуно да ће она респектсвати све своје оба • везе према С авезницима. Ван ових принцвпа, руска демократи/а би се нзложила грлвом самоубиству. Ствзрни услови мирв утврдиће се взљсм народа у тесно/ ш:зи са Савезии цичал Глад у Немачкој «Фолксрехт»: » Ни/е обичв/ прускнх крељева да дају аоме народу благодети уследдушевне дтброте. Ако /е кајзср обећао реформе, он је био прннуђен околностима, да допусти оау сснку мнлости. Пзбуна по чиње да бесни и да ври у Не мвчкој под утица/ем све веће глади, и Внлхм II бо/ао сг, можда не без разлога, да руска револуциЈа не метне варницу у огањ кпји пламти у целоЈ германској царевини. и

Грчка штампа

((Јозив на митинг). Солунскн народе! Када си пре годину дана изразио Краљу и атиаској Вгади свој боа и свој протест због предаЈе Р/пела вековним непријатељима грчке расе, као јединИ одговор ко)м ти је ускоро дат била је срамиа предаја цело купне Источче МаКедоннје Бугарвма. И поновгше се свирепства и ззерства бугарска по градоанма и сетима у којчма се још не беше охладно пепео сс бугар* ских паљееина инти се б'ла осушила крв безбројних жртава бугарског ножа. И употребише неприЈатељи наше Нације грчку муницију, грчке пушке и грчке тонове ради поробљсња Западне МаКедоиије; и настаде опасност да цвла Маћедонија постаче роб бугарски. Озу страшну опаснсст с:еђом откдонише херојске борбе з> штитних Сила, коЈкма је дубоко благодарна душа Маћедонвца који се побунише против наци еналне издаје. Македонци! Тиранскн Краљ Константкн и његове Владе састављене г д невељалих елемената нксу про пустили ниједну сплекту, нијед ну паклену радњу, ниједно бешчашЋе, да бл издзли целокупиу прошлост и будуИност Елинства и да би уа>трашње » спољаш ње заробили Грчку. Мг»едонцН Одрекавши се предања и интереса Грчке и целе нациј« и погазИвши их, германски слуга КраЂ и његове влаце већ су збачгни у д> ши македонског на рода, чи;у су свету земљу бестидно предати и чиј/ су слободу и част издали. Маћедонф ј Ово збациеање Краља кздаЈника, које су проклжмовали толики други краЈеви слсбздне Отаџбине и цело Етинство растурено по свегу, мора најсвечаније да запечати народ Со-

| луна, престонице МаћедонДје а ли у исто доба и престонице целокупног Епинства које води двогубу борбу. И помоћу тога, најдубље осећајући велнчину унутргшње ! и спољашње опагности, гарод ! маћедонски треба гласно да и1 зјави да је одлучно решен да ' под! е:е сваку жртву и да обилно пролије своју крв ради истеривања вековног неприЈаге ља који скрнави нашу гемљу и радн цешкупног постигнућа I свих Ид^ала ове га!више народне борбе, га чи е«ч?лу милош! ћу БсжЈо.м и опет стоје сва три велика ослободиоца маћедонске земље. У то име позиЕаш се на све народни митинг, у недељу, 23 овог месеца, у 5 часова после псдне, на иијацу код Беле Куле. Одбор: Опшгннски одбор града Сзлуна. Заступништво грчке православне општине солунске. Председник Друштва маће доаскнх Либерала К. Ангелакис. Председннк Савеза Еснафа К. Ромпапас. Председнкци: д :евне штампе, повремече штампе, лекарског удружења, апотекжрског удружењж, малоазИјског друштва, тракијског друштва, сересксг друштва, полЗтичкОг друштва, и старешине свих солунских еснафа. (»Неологос« број 107. Објављеио у свима грчким новинама. На фраицуском, у изводу, у »Трвбин.«). Пол Луј

а-

Афера Герлах (Из »Ехо де Пзри« од 15 прнла 1917.)

Процес издајства и шпиЈуна»е коЈи се сада извиђа код војног суда у Риму и у ко)и је умешан б прелат немачки Герл*х локазује докле Немци могу д?. иду са својим злочиначхим радњама. Није се Још заборавила ехсплозија, која се догодила пре неколако месеци, у талИјанском приставн(!шту БривизиЈу, двеју талвјанских оклопњача: Бенедето-Брини и Леокардо да-Винчи а. Брзим ислеђењем утвр ђено Је да су ове л*ђ: пропапе услед недовољног чувања. КоЈиј су бали творцч злочина? Пзморсхе влзсти усччле су наро читу случајност: као и мехдни чарч који су избегли катастрофу Бгнедето-БрИннја, благодарећи једноЈ ноћној дозволи, тако су исто се спасли и они са Леонардо-да ВИнчија. Ови млринци бише подвргнуги надзору: њихзеа непвжња их Је упропастила, Очи бкше изнена-

ђени у тренутку када учинише , посету у Рчму сумњивом публчцистИ, Архисти Валенти, пл»ћенику Нгмдчке. Овај Валента издавао јеЈедан лист «Внторијг« који издржаезше немачка амбасжда ради потребе СЕоје пропагакде; лвст је администратирао неки Лмброжети, поаереник „моксињера« Герлаха. Валента н Амброжети бише ухапшеки у истс време када и оба мехдчичара. Што се тиче Р/долфа од Герлаха, главиог агенга немФчксг посланства к који Је руководио целокупним шпијунским организацијама и за когасу талијанске власти прибавиле дохаза о његовој кривкца, он је успео да побегке, благодарећи дипломатсхом пасошу, у ШзаЈцарску и сг да се у Кеари нглази. Било је још многГх дрјгчх саучесника на чије трагове талиЈачска полиција није могла д» нагђз 3 1 ало се }е међутИм да су се сви конци заге.а противу Игжлије наилазили у аустриском консулату у Цчриху. Једног дана би покраденв каса у Цириху и ту се открише сви документи који су се односили на трошкове шпијунаже кжо и лнста кндиЕидуа који издаваху своју земљу. Овим се открише две афере различнте: она кој* се сада у Риму суди и друг* која се односи на шпијунажу. Број оптуженихје знатан кае и број сведока. Претрес ће тр»јати око 20 дача. Као што се види, Немца су са необичном вештином н свима средствима успелч да створе корупцију свугде па се ивсу чак устручааали да интригирају н корупцију и на Вагикану заведу.

АМЕРЕКА И ШШ Знјменит чл.нак М. Хсрдена Берн, 23. априла МаксВмилијан Хардеа у Једдчом чланку у »Цукунфту«г коЈи је публикован приликом уласка Сједнњених Држааа у рат саопштгва својкм земљацима непријатне истине. Он почкње сеоЈ чланак са одавањем похвале ЕчглескоЈ. Он говорИ о слободи говора коју имају у то) земљи парламенлт и жтампа. Говорећи о енглеском рапсрту о предузећу у Дарданелима, ои каже: »Јгдина кација која зна да управља собом ради опстанка може волето н пропагирати до тог степена издржљивост.«г Немачки журналиста додаје да ће говор предеедника Вилсона остати исто тахо з.чаменит као и говори Демостен«, Цицерона, Пита, Мирабо а, Робеспијера, Бизмарка и Гамбетеиби-