Velika Srbija

ВРОЈ 377

СОЛУН, УТОРАК 25. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. И

ВЕЛИКА

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДКЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Иасечно 3 франка, тромссечно 9 фр» наха, годишње 36 франака

СН 6КНЦБЕ 8ЕКБ1Е

ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредкиштва улица Коломбо 33 Солув.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант,

Једна комедија — Дискусија о рефорлтма У Берлину се ових дата се образује нарочити суд,

одиграва једка веомасуе*' шна и глупа комедија, какву су могли измислити са-

ће

пред који моћи биги каниелар буде одговоран

гледали само обичан блеф и макевар.

Страна штампа

мо ка|зер и његови пома- за све поступке кајзерове.

гачи Бгтман Холвег и Хин денбург. Комисија рајхстага, са;тављенаиз предстазника свих сгранака, а под председништвом гозкатог дворског социјалисте Шајдемана претреса питање о усгавним реформама у Не мачкој. Сагезничка штампа указала је још одмах у по-

канцелар Лењин н руска јавност позван и ла , „ »Рускгја Воља »'»Мннепра внмо велнку ризлику између Л„њнна н бнвшег миннстра председннки Шгнрмер », пошто

Ти су захтези изнети ка један категооичан начин, али чим је Х?лферих от

ски мнн спољ. послова н дански нзасланици нндустри/е, трговине н земљ'радњ?. а Предлсзи мира »Берлинер Тггеблат«.- «Можз се новсм зусхро нсмачком предлогу мира упутнтн нстн прекор као и првоме: недссптзк одређености н јгсност'', Ц љевн р*та м су никако о-

предељенн. »Швебигле Тагвахт«. „Г/редлози аустро немачког мира Руснјн без нггледа су на успсх, /ер берлнпска видг није одре днла свсЈе гледиште одчосно анекснја. Ачо се хоће закљу I чење мнра, немгчка влгда мора нЗЈавити отворено дг она неће анексн/е »

сбојгца пскушгва/у, да РуснЈИ ‘

и штетан мнр. Кад бн се о-ј стварнла полнтнка Лењннж н \ њисвух прнсгалвца, она бн

четку, да је ова дискусија рајхстаг не може распуо реформ.ама један обичан*штати ни одлвгати без ње и прозидан маневар, дасе[гога властита пристаЈка, гокушају сбманути руски^Из овога се најбоље види, социјалисти, не би ли се да је дискусија о рефор-

ворио уста и из]гвио, да наметн У по се кајзер и канцелар неће моћи сложити с тиме, захтев социјалиста је одбачен, а три остале сгранке: катотичка, прогге.ивна и народна измечиле су сзој захтев у смислу, да се

као

последнцу могла нматн , само војнн.чкн поргз РусиЈ?, ра ј скид са Савезннцнма, конгчан (

Изјаве г. Миљукова — Интерв у дописника парт.ског »Ж у рнала« Петроггад, априла

мама ]една проста комедија. Немачка влада рачуна ла је да ће комедијом са реформауа моћи сбманусу имале чисто економске ти Русију и склонити је да 'закључн засебан мир. Али

ови склонили, да отпочну кампању у ксрист засебног мира. Образовању реформне комисије претходиле су манифестације, ко, ! е

узроке, а ко има је немачка вг.ада преко својнх органа почушага датн политички карактер. Али, из- Нове Русије прозрети одмах кемачхи ма и езар, и

трнумф Внљемов и прсобра жење Русн/е у немачку колсННЈУ .« »Новоје Времја«; »Руски на■ род неће раз мети т.кад пснхолсгнј) Лњнна и његовнх приЈатеља, /ер пажња немачхе вла■ де према ње.му несумњиво ј? до ■ каз, да је његон повратак у отгџбину при/атан немачким по литнчарима«. I „Вечерње Времја*', »Св» су ссцгјзлисти огорчени због др-

Б<о с*м у могуКностб, нехоколико часоЕа по своме доласку у Петроград, да разгоЕарам са г. М^љукоаом, министром спољних послова.

слободити одсамовлвде и милитарвзма н неоспорно ]е, да ће се дејство народног покретг која проображава нзшу земљу, осетити у јгдтом делу

Г. Миљуков, који је бно један Е ропе. Атн, ја вас могу увери-

од главних твораца садашње ситузције, извесно је дана: нај популарннја полигичка личност

тИ, да ми не мислимо изменити опште тачхе слорззума, који су закључеаи у прошлости.

у Русији. Његова реч је од ауто Мз Кемо тачно респектовати ритета и његов углед расте све ^ наше обавезе према Савезнигећма у саима крзгозима Г. Ма-|цима и кеКемо ни у че.му изљуков, који као већива чланова меннти уговоре, ксје смо учивлад?, проводи цео дан в већи нили с њвма. Шга више, пре део ноћи у своме кабинету, при- него што бн испигали решење

су руски патриоти, КО И жања н гоаора Лењннева и ми0 ме ј е са највећом срдачно [ разних проблема, пониклих из рукозоде данас судбином

весни кемачки листови по-

дигли су свој глас против неуачка штамга кочстаго ове не:мислене комеди^е вала је са огромнилл разо

и истакли су, да «земачки народ не тражи реформе Еећ \т.е'а н .

То се уоста^том јасно показује и у самом току дискусија ове чудновате комисие. Четири групе

збсг њег.ва трн)мфална пута кроз Немачку. Никада човек, ко/и се користи заштитом две ју земаља и два велнка светска злочинца Внљема и Хчн денбурга неће мсћи задобити снмпатнје рускога нгрода, ннти

шћу и на моја пмтања одгзва- ј ра'а, гледајмо да задобнјемо рао одмах и Сез устезања. | потпуну победу, ко]/ желимо. — У изјавама, односно рат Зд то ми морамо употреннх проблема, које је учиннла бНти св» наше нвпоре и у овсПровизорна ВлЈда — отпочех мс погледу, једнодушност у це-

чарекем, да о не::о'л миру са I озом Русијом не може биТИ говора. Међу - Ла прнволегн својчм идеЈама." тим комедија са реформа-

ја — објазљено је, да слободI а Русија г.е тежи за влашћу

лој згмљи је потпуна. Мин. спољ послова говбрио

лла, сбјављена на велика звона, лора се ипах одиграти због самог немачког

Криза у Скандиванији »Социјал Демочратен« ( Ко - Треба лн из тога закључи пенхаген): „Озбиљне економске рајхстага тражиле су, да народа. И она се ра:таз-| тешксћг, од којнх сада п&те рајхстаг за:едава за сзејља. То:< дискусија комиси-|све трн олндннавске з>мље «-|

н*д другим нгроднмв, не желИјј е заткм о унутрашњој ситуада их види лкшеке њнхових цијн, која је свуда на путу пстервторија или народних доба- бољшања

време рата и да он кон-јје рајхстага погврђује д г-\звзвале су у Шго*х>лму низ тролише и санкционише нас ;а:но, ла су Савезници конференцф полузвшпчног ка \ све посгупке вла.те. Соци-|имали право, кад су у ау-! рактера, у којнм * су узели ј јатисги су зактезали, дз стрс немачким реформама } учгшћа адмнралЛш/ман, швед На олтар сасј'х нациочалаих

— У фабрикама ратним, рети, да се ги одричете свакогјкао је г. Мкљуков, резултати територијалног зазо;евањ ? су много бољч. Војници су Еећ — Велике промене, које су ! кнтервенксвли код својих другоза, радника и објаснили им,

се овде дескле, запсчео Је г.

М љуков, створиле суприродно нсве тежње. РјСкз демокрагија прака рат, који ће народе о-

ФЕЉТОН

Палим јунацима*

Допустите ми, драга браћо, да корегкрампесника у толико: Дј су наши дани све већи и већи, а’јунаци су нам заиста све ређи и ређ«. Али, посредч је факат: да се за велике идеје морају подиети сгромна пожртвоЕања; да се за велика дела морају дати и велике жртае! Зе велику идеЈу Хоишћанства принете су страшне жртве, под нешеае су грозне муке и вели ка искушсња прввх Хришћауа

*) Говорено 11. ов. м у тинлвчксм српско-руском бљу на парастосу.

ЗеЈ гро-

«Неши дани све су блеђи, а јунаци све су рсђ I« Зј основни принцип божанске науке: праео и правду, слободу, братство и Једнакосг, по вољи свога Оца на крсту распетв Велики Учитељ и Спаситељс-е та, И :ус Христос пролио |е својуЈбожанску крв и предго му ченичку душу Оцу небесном. За националну идеју српскога народа свахи кутић српске земље натопљенЈе врелом крвљу српских јунача и орошен горким сузгма српске нејачи. 31 велику идеју Словенсгва и славу сво,е Д:мовике нештеднмо се лије обилна крв синоза великог руског народЈ.

идгага приноге се велвке жрт в.“ Ф а!ц/ске, Игглвје и Р/му нн е у живзткма и крви њзхо вих јунака. Зј част и достојаиство, за СЈдашњзст и будућ :ост Велике Британије гДну њезини храбрИ и поносити синови Ове посебне наше и наших савезника национал е ицејесливају се у један заједничси циљ идентичан са едејом Христове науке и идеалом просвећеног човечанства, што и јесте задатак садашњем сграховитом СЕет счом крвопролићу: заштита права, правде и слободе од е гоистиччог гермгнскога имле ријлизма. У одбра ти од тевтонске тортуре и татарскомуслимзн ск* најезде историја је забе дежила српско пожртвовг.ње и

јунашгво ка Ц:ру и Космају, ЛескоЕцу и Чачку, Кајмакчата ну и Груништу; руско на Риги и у Галицији, на Кгвказу и ксд Трапезунда; француско на Вердену и Марни; енглеско у Масопотамији; англо• француско ка Соми; италијансхо на Горици. На озима и осталом крвавом попришгу садашњега страховнтога светског рата проливеио е море крвк, угашени су 'милисни драгсцзних живота најбољих синова српскога и рускога народа и осталих иаших ђначких савезника поради осгваоења саојих нпшоналних идеага, рада ствзри свеколиког просвећеног СЈега. Иј кезине крви Сина божјег са мучилиштва првтх Хришћг на синулд Је светлост божан ске науке Христове и обасјала целу васиочу. Њгме су се кроз

кслико Је њихова саргдња драгоцена и иеопходиа и ози су послушвли, По многим фабри.^.»»јагдГЈавс-. 20 векова загревале и одушевљавале стотине милиона људских душа. Праведчим бзжјим судзм какњени су кесамоњихови гочитељи и мучатељи, него и цела Једна нац:ја, којој су припгдали. Л циена је највеће блсгодети, на;већ» рацости; лишена је кроз све векове сво,’е ОгаџШне Из краи и кссти у великих јунакд наш;:х сввезничсих хр*бри.х армија понићи ће нашенална слоб^да и нсзависност народа зј њвх способних. Иј њихових хтаднтх гробова скнуће топли светли зраци слободе целом човечанств/. О ји ћг својом вИтешком крвљу искупити право и правду, слободу И јвдтахост културноме свету. Вглико пожртвозањ? и тешко кскушсње садашње мученичке али ксторијске генер»цл;е б,:ћг