Velika Srbija

^ ВРОЈ 378.

СОЛУН, СРЕДА 26. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. »1.

ИЗДБИЈА ЕЛ 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО П0ДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗКОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 #р»иака, годишње 36 франжкж ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солув*

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Америка и Споразум — Потлуна солидарност у свему —

Вести, које стижу из Америке слажу се у томе, да је између англо-француских мисија и вашингтонске вгаде постигнут погпун споразум у свима питањима буд\Т.е сарадње С]едињених Држгва и Савеаника. Америчка влада, руковођена високим принципима, прокламозаним од председника Вилсона и потлоуогнута енергичним држа*ем шефа Еелике републике, прихватила је оберучке програм најшире сараање у циљу, да се што пре оконча велики рат и да се гааовоље права и олравдане претенсије свих народа. У појединостима се још не знају одлуке, које су докете у Вашинггону између предстааника С;едињених Држава и Споразума. Али, зна се поушано, да су те одлуке од катиталне важности за будућиост рата, и да се њима регулишу сва питања, која се односе на будуће вођење о ерација. Из коментара америчких листоза сазнајемо, да је у првоме реду решено пита-ве финансијске потпоре коју ће Сјеиињег.е Државе указати Споразуму. Ту упразо и лежи тежиште огромне важности од ак ције Америке. Сједињене Државе понудиле су гу помоћ у неограниченим размграма. Осим тога, регулисано је и питане снабдевања Савезничких земаља од стране Америке. Вашингтонска влада примила је на себе организацију тога снабдезања. У америчким радионицамабро дова граде се хиљаде лађа, које имају да обезбеде пресоокеански саобраћај. Истовремено, про/чавзју се мере и средства за пот пуно уклзњање сумаренске опесносги У мкогобројним фабрикама поЕенава се рапидно производна ратног материјала, а депо артикала намењених Савезницима, гомилају се и пуне се. »Њујорк Ворлд" саопштава уз то, да је претре.ано и решено и питање о орзжанол учешћу Америке. Окупља се и опрема војска од гога милиона људи, која ће се по сбуци упутити одмах у Е-

вропу, а верозатно на француски фрочт. Многе хиљаде амбулантних одељења са огромним санитетским персоналом и материјагом сппемају се. да се одашљу Фганцузима и Енгг.езима. Цео амерички народ налмеће се, да што више узме учешћа увеликом и слазном прс-дузећу, које је на с<бе примио. Сазезничке ми:ије у А мерици постигле су већ сјајне резултате. За цигло неколико дана њихов рад је донео јединстЕе:.е пло дозе. Заједнички и узвишени циљеви зближили су од првог момента пред ставнике Спогазума и Сје дињенкх Држава, и сва лебдећа питања претреее ка су веома брзо и лако. У свему је постигнута са вршена солидарност и једнодушност. То је још један коз и ја< дохаз, да је безмано иело чоЕечанство апсолутно решено, да до крајњега слома и пораза доведе Немачку и њене сазезнике.

Страна штампа Неутралност Шпаније »Ел Даарио Универзал* (М»дрнд): , Многи су поверовлли, дз. само од шпанске воље згвиси, да се очува неутрвлност и да се избегну стрвхотс рата. Многи су пропггирали ту мисао у заинтересованом циљу. А пи, треиутак долази, када односн ч:века са околином нгмећу сасвим супротну идсју и чине ЈС нензбежном« Англо франц ска сфан зива „Берлинер Тагеблат«: »Треба испитивати хладно ситуацију у толико пре, што енглески коминикеи гоаоре о хиља дама заробљеника и огромном ратном материЈалу, Очевидно уе, дж је пргд тако изченадним нападима, којима се нн датум ни место ни]е могло предвидети, наш фрснт морао попусти ти, али он ће се ипак исправитн. Ми трсба, да псклонињо вере немачким комкникенма.који веле, да су енглески нгпади сд бнЈенг (!) »Корнере д Италија«. Фак та су потпуно уништила илузиЈе Хинденбургове и његова линијж Сигфридова /е јгко начетз. Д-јство ове победе имаће

исте такве последице у Аргонн и на Мези. Ситуацчја централних држгва изтледа озбиљнг. ♦Дејли Тел?граф.» Резултати прошиоења борбе су ванредчо повољни за нвше храбре савезнике. Свм броЈ заробљеника речкто покгзује снзгу францусксг нападл и инфериорност негрија тељеву. Наше надс и на ше жеље илу ка генералу Нч всл/ и њсговим неусграшквим војницим? * »Тид » «ДоггђчЈИ се развиЈа• ЈУ на западу у смислу неповољ не одлуке по Немзчку .» «Ниеве ван ден Таг.» *Чикад, од псчетка рата ниЈе се о пажлла всћа ззтуГН/тсст у немачкнм коминиксима. Ијгледа, да први пут, избиЈа сјмњз о могућности успешног одолева ња покушаЈима, да се пробије немачкн фронт«.

Грчка штампа (РезолуциЈл митикг,). »Данас, 23. апрнлж, у недељу, народ из Солуна и околине, скупивши се на тргу Беде Куле у СЕенжродни митинг, саслушав ши говорнике и узимајући у об зир: Да је Краљ Константкн погазио најсвети,е тежње грчкед/ше, које су пред;ња најславнијих странж историЈе Грчког Народа вековима неговале и да је из ч сто осећајиих и користољубних поб/да више волео да служи туђој сили ради посигнућа туђих циљеза, непрнјатељских према највишим општкм интересима; Да је погазио уставне слсбо де народ е и по т купљ 1 вањем санести направио својим оруђем једну неваљалу олигархв!у, те је у погледу спољашњем ока љао част Државе изнеЕериешн сжвезничку верност према су седио| држави и прИ атељство према Заштитним Силама, а у погледу унутрашњем успоставио апсолутистичку тиранију и терор ради угушења узрујжне народне савести, и учижо све да би Државу нжчинио неспоссбно* за рат, и добробољно предао вековним нопријатељима Н 1 ци;е утврђ:ња, војску становнике грч се и земљу грчку крвљу пошраћену, и приредио братоубилачке покоље, и пљачкања, и гсњења над Грцима да би изаззао грвђаиски рат; Да је противно осе&ању љубави и з:хзалности коју одјед ног века овамо 'аји народ пре ма 3 1 ШТИТНН м Силжма које су створиле грчку државу и с љубављу гратиле њен развитак, нарочЛто у последње време, и

с чијим се интересима потпуно поклапали њени властити кнте ресв, да је уз пркос свему тојме подигао убигачсу руку на њкхове војнике у тренутку кад |се они боре на грчком земљишту да бн са њега отерали Бугаре и Турке; Да према томе нарсд не може вкшг трпети Владаоца издајника и кривоклетника, и да тр«ба по сваку цгну властитим силама да ргди на заштити своје слободе, на повраћају изгубљеног земљишта и на испуњењу својвх нацвонади^х идеала, ОдлучуЈе : Проглашава за збдченог с грчсог престола Кртља Кон стантинж и његову Д-настију; Ос.ђује с е владе које су слЈЖиле његовим апсолутистич ккм тежњама и решава да у своје време тражи казну квд њима; Моди влгде Савезиих Сила да престлну признаватн бившег краља и сваку његову влад) ; П н’.вља још једном израз непоколебне ве;;ности Л одано сти своје г.рема Народној Влади; Из|ављу]е да је готов да по сваку цену и крвљу својсм осI ажн народну борбу ради по враћаја изгубљеког нгродког земљишта и ради испуњења и деалж расе, због чега моли Народну Владу да не одлЈже ви ше обавезну војну сл)ж5у у Маћедонији; И налаже одбору митикга да ову ргзолуцију преда Нзродно) Влади и представницима Савез'ничких Зсшгитних Сила«.—(0вакав су текст донели Неоло'гос, Елас, Фос и НеаАлитија. Само]е у »Македонијк«, у ставу где се осуђују влгде, додато: ' ,и нзрзжава се за Републику «. Неразумљиво је касо је овај |уметак могао ући у овако служ бен докуменат! Ње’а иема аи ј у »Т рибин“, која је донела слободан превод резолуцвје, и која је у ставу где се говори о изневеркњу савезничке верности ме:то »према суседној рржави« ставила »према храброј Србији.« —). Пол Луј

,по<рет код чешког стајновништва је врлз знатан. Исти покрет се осећа и у Галицији. Пољаци осуђују јотворено владу, што није држала реч, дату од Фргње Јосифа. Могуће, ла ће се убрго десити озбиљки догађаји у А.-Угарској,

КРИЗА 5 АУСТРИЈИ Узбу^ење иарод! повећавасе Бгрн, 26 априла. Јтвља|у из Беча: Цар Карло је изјавио јуче, да је он сазвао рајхстаг једино заго, што он жели да разне назодности, које чине монархију, испоље отвоое^о своју лојалност. Погврђу^е се, да у Аустро-Угарској владате чувена раздраже:-:о:т. Упркос о^епањима царевим,

Манифестацвје у ПетроградЈ — Изјава г. Миљукова Париз, 26. априла Из Петроградајављају: 20. априла биле су манифе:таци’е и импровизкрани митинзи у току којих је слобода говора поштована Није било ннкаквог иициделта. Цела Провкзорна Влгд; и иззршни одбор делегатж раделика и вој.чика држали су у општинској сали у Петрограду заједничку с»длицу која је почела у »ече 20 алрила и завршнла се 21. апр^ла у 3 40 сах. За в;еме одмо;а те седнице г.Млљуков министар спољ. послова појавиосе на општинском балкону и обтаћајући се маси ресао |е: «Непркјатељске манкфестгцнје према влади сач.-.њаЕале би издајство Русије према својим Савезницима. Ол је уеерио масу да ће Провузорна Влгда моћи осигурати одбрану Р^сије. Он је апеловао на поверење народа ко]и мора иомагати Провкзорну Владу ко а ће водигк Русију на пут слободе. НЕМЦ0 И ОФАНЗИБА Шта мисли енгле;ки војни критичар Лондон, 26. апрнла Војни критичар „Дејли Телеграфа“ аише да је маршал Хинлезбург иггаз камеру да предузме офа.-гзаву на заладном фронп, да је та сфаизива требала бити јгдковремена са емисијом шестсг 1 е/ачког ратног ззјма, и да је та план потпуно осујеће.5 офанзиеом са јсзни! а. Војни енгг.ески критичар мисли да ће штабсви немачки и аустриски битн у немогућности да предузму ма кахву енергичну а<цију на руском фронт} - , јер су Немци били приморани да ослабе свој ис точни фротт одашиљањем 'резерзе та западнифроЈТ да би одолили новим свакодкевним кападима.

»Велика Србија« прима огласе по умереној цени