Velika Srbija

ВРОЈ 397.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉ4.К 15 МАЈА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ВЕЖАЛРБИЈА ЕЛ бКНИВЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН§ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Иесечно 3 франка, тромесечно 9 фрв нака, годишње 36 франака

ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднвштва улица Коломбо 33 Солун,

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Недељни

преглед Општи поглед на ситуацију —

холму и констатовао је, да је он потпуго промашио циљ.

Прошла кедеља обилује догађајима политичког и војног карактера. Највећу пажњу привлаче наравно прилике у Русији и усшшно напредоваље италијанске офанзиве. По:ледњи извештаји из Петрограда саопштазају, да се стање ствари у Русији постепено доводи уј ред. Нова Провизорна Влада издала је манифест, у коме је истакла своју даљу солидарносг са Савез-ј ницима и определила своје схватање у погледу рата. Француски премијер г. Рибо изразио је пред војном комисијом парламекта свој оптимизам у погледу на Русију. Телеграми новог руског мин. саољ. посл ва г. Терешченка, упућени Савезничким владама пока ј зују јасно, да преображена Русија остаје стално доследна својим уговорима са Савезницима. Англо-француски соци.алистички делегаги, који се баве у Русији дали су изјаве, ко^е ПОКсЗ/јУ њихово спокојство ј односно прилика у Новој, Русији. Тон целе руске штампе, прокламације савета радничких и еојничкихделегата, изјаве руских министара и других угледних политичара, одлучност и одушевљење војске и флоте за настављање рата, достављени Провизорној Влади преко многих изасланстава — све то чини сиешном и илузорном св*ку бојазан у погледу на држање демократске Ру сије. Прошла седмж.а дала је врло много доказа у озоме смислу. Док се готово на свима фронтовима настављају припремне офанзивне акиије, италфнско бојиште показује необичну живост. Од почетса маја италијанске трупе отпочеле су офанзиву на фронту Трентина, која је последњих дана добила врло повољан ^атој и донела је Италијанима серију врло важних успеха. Поред врло великог плена. задобивено је досад преко 22 000заробљеника. Акцк;а италијанских трупа наставља се успешно и обећава значајне резултате. На осталим бојиштима у току прошле недеље није било догађаја

одвелике важности. Англофранцуски притисакназап. Фронту на Хинденбургову линију врши се стапно и немачки отгор слаби све већма. Услед овог сгалног притиска, Нгмии су немоћни, да предузму макакву јачу акцију на источном бојишту. Руски фронт је ре лагивно прошао на миру. На азијском бојишту Енглези раззијају своје успехе у Месопогамији. и врше јак притисак на Турке у правцу Газе. На маћедонском фронту била је велика живост артиљериске и авијатичкеакције. Целокупност војне ситуациЈе даје све веће шансе Савезницима за скору победу. Сва борбена иницнјатиЕа стално је у њиховим рукама. | Изјаве г. Лојца Џорџа о борби протиз сумарена, учињеке пре три дана, као и билтени Савезничких ацмиралитета за месш мај, показују да дејство немачког сумаренског рата стално и нагло опада, и да је потпуни пораз сумаренске акције гитање најскори.е будућности. Чланови ечглеске и фран цуске мисије вратили су се из Америке, доневши са собом најбоље импресње у поглезу на сарадњу Сје дињених Држаза Њихове .мисије донеле су врло важне резултате. Сједињене Државе развијају сгромне напоре, да што обилнију и ефикаснију помоћ укажу Са8езницима у рату. При меру Сједињ; 1 их Држава придружују се редом и јуж но-америчке репчблике, кој- стављају једна за др гом своја средства ка расаоложење председнику Вилсону Ј Две важне чињенице ваља истаћи од минуле недеље. Америчка влада изјавила је, да су њени циљеви у рату истоветни са Сав зничким, а председник Вилсон упутио је поруку неутралнима, да ћеобуставити њихов снабдевање, ачо своје бродове не ставе на расположење Савезницима. Белгијски министар и председкик мсђународног! содијалисгичког комитета! г. Цидереелде сткгао је у етроград. У пролазу •р Штскхолм изјаснио се одлучно против соција-ј лисгичког конгреса у Шток-

Странаштампа

Руска балтичка флога «Д-јлн Телегрлф»: (Изјаве г. Керенског по поврепсу нз Ргвел*): «Ц (љ уога п>товања био 1е, да испЛтам стања балтичке флоте и дух станоанвштва Е стоаије. Моји закључци су врло оптимистични. Природио има извесннх незнгчЈјних тешкоКа, ко е су биле нгизбежне после колосалног преврата, који је ! преобразхо Русију. При свем том, све припреме за одбрвну величанствене су. Ц?ла флота ]е у одличном ст*”•/ и готова је да ступи у борбу. Пасада је потпуно свесна озбиљности ситуације и одговорности, коју на себз узима. Ола ]е решила да бран^ отј џбину до :мрти. Неосноване су све вес и, које су кружиле о некор слабљењу фаотв. Оне су распрострт е ЗЛ0 намерно од непријатсља слобеде.» Јапан н Сјед њене Држгве «7>е д' И.чнон * (Изјаве г. Хикокише, јапанског посланвка у Раму): »Познате су разне ин триге и завере, које су Нгмци у више махова правили од по четка рата, само да би постигли свој цнљ. У последње време били су чак злоаамерно про турили вест о скором рату кзмеђу Сједињених Држаза и Јапана и о тежњама Јапана да се дочепа Француске Индокине. Међутим, владе Јапана и Сјед. Дожава знају, да у Киии имају пространо поље за своју трговачку и политич<у Д!латност, да тамз мсгу заједно радити и помагати се узаЈамно. Према то е, све вести о блиском непријатељству Јапана и Сјед Дожава уобхчајене су интриге Немачке » Грчка штампа »Неолого:«: Писали смо јуче и враћамо се опет на исту тему, понављајући да грчко питање ннјс ун) трвшње пнтање. Епинизам ае полаже данас пред образованим сгетом испит о својој издржљивости, о вредности своје концентрационе снаге и о потреби својој као култур ног чиниоца на Балканском Полуострву. Оза] је испит одавно положгн, а Букурешкв је мир добољно показао уважење које Езропа има према моралноЈ в;едносги Елинизма. Ато су извесни скорашњи догођаји умањили ово уваж-.ње

наших при|а:еља, кривица није до нас, нити се оиа може приписати већини грчког карода, ;ко]и је постао жртва сплетака и пропагандских енергија нечувених до данас. Наши прИјатељи и нјши да нашњи саборци наБзлкаиутре ба (едном за свагда да запамте: да /е грчко питање једно спо љашње пнтање. А у данЈшње доба платонски пријатељ је само један негатиIван чинилац познтивност је пак | наметала Споразуму извесне од • Јлуке истина мало грубе али ве-

опходне за мсраа борећег се Е линства Дј би придобио мали део грчких германофил«,Виљем није био штедљив у уступцима Нудио ]е и АлбааиЈу, и јужну Србију и сам . . . Кипар. Мч не тражбмо против-уступке. Не траживо казау над неприја|тељима Споржзума, тражимо Јсамо дл будемо признаги као (веАина грчког народа којИ води добру борбу, тражимо само слободу акцие према онима који се противе вашим плано; вбма. (Број 116). Ппп Лу|.

Србија и Црна Гора — Једна прокламација Црногорцима У своме првом броју објжв Цзногорци увијек били: борци љујелисг „УЈедињење 1 ', који из- за српско уЈедињење.

л јзи у ЖекеЕИ, као орган Цзногорског Одбора за уједињење следећу проклвмецију: Бра^о Црногорци!

Браћс! Они који су помрачили слазу вашег оруж]», као да хоће и вашу будућност да осу]ете. Ми не смијемп остати

Прошла ]е Једна кобна година! скрштених руку.нити допуштаод наше несретне катжст Р офг ти да управљачи Црне Гсре

и бол Д горчина испуњаЕаЈу груди сваког Србина а нарочвто Црногорца, при помисли на

и даље одвраћају од нгше завјетне мисли икога од нас. Урођене српске тежње ци-

нгчин, ко | им су управљзчи ) елог НЈШСГ ва Р°Д» М °Р»!У Л*

искључг једном за свагда сваку подвојеност и свесепаратиствчке прохгЈеве. Иза ових мука, страдања и расула, мора]у да

Црне Горе завршили њеау во]ну улогу. Бед-м наше слободе, поноснИ наш ЛЈвћен, ни]е више слаза наша. На велико изневађење сван У новн « анн за све на Р°А е свију нас, низ његове стр не не ВелИка Русија, вјековна заштит, потекоше потоци вепријатељ : НН1 » а ^ не Г Ј Р е већ се п Р еп °■ ске крви С* цЈетокупном ору Р°*) ава И наш Ј е препорођа] т> ....... само уједињење с осталом нажаном снагом нашг отаџбине, * ,е ..„р»јател,у » „ото- “«» «• №. 1 ,т.г.„ нашех сншх 0 - Отб.р за Наро«но Уједињ^ње, излазећи пред вас таца и дЈедова. 1 . Златне тековине толиких са сво ! н « програмом, управља вјекова и толиких гробова ба , на вас ова ) п Р оглас: ст У пнте У чене су под ноге. У свима ратовима бсрац за српско осло бођење, дакас је роб. Неприја тељ га још унвжуЈе и искоР 1 -шћу|е кво најамника! У да-

редове наше, приберите се око својкх представкика, ко]е води само мисао нашег уједвњсња! У едињена СрбиЈа и Црна Го ра, ујед^њена са неослобсђеним иКШП/|С гчач* пвЈв(ппп«\е I •' ј лекс] туђ.ни, у аустријскем ло- Српством и са браћом Хрватигорима И мгђарским мочварама ма и Словенцима, биће наша на принуднкм и сдвратним ра- велика отаџбина, о којој су стодовима, гине црногорски рат сањала и за ко]у је проник и пропвда наша омладина, л*>вена наЈдрагоценија крв тоцвијет наше интелнгенци,е, док лик. х покољењг на жало ном њихову огњишту Окупите се, Цзногорци, год :цару,е гл*д пиште нејака дјеца, барјак уједињења! а смрт немипо коси. ] С * м0 У УЈсД«н,ен.у. велико) На дјело, Цшсгорци, ви К о]и народној заједници, ви ћете бнсте и против воље власника из - ј ти сретни, јер ће у њој бити б]егли испод нелрВЈатељског; остварен идеал циЈелог нашег

јарма, и ви, ксји сте се и прВје на.авили вач своје несретне

племена, за који сте крв лили; Само у њој ви ћете б чти сре-

отаџбине! Дужност је ваша да тни и слободни грађанг; одвојите невиносг народа од Само у њој ви ћете имати крнвице његсвих управљача. на;шира уставна правг; Љага, која |е по«рила ловоре Сам0 У њо ) ваше Ае благо * свих кашИх крвавих напора за ; стгње бити остварено; слободу и з< Ср :ство, мора да, Само она мсже да вас врати ишчезне. У зај даицн цјелокуп ] са тешких радтва по свијету у ног српског „арода ми не сми-јсаа богатства нашчх равница, јемо бнти друго, него шго су ш>мз, језера и мора,