Velika Srbija

ВРОЈ <61

солун, ПЕТАК 19. МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

1Л 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечио 3 франка, троиесечио 9 #ранака, годншње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредннштва улвца Коломбо 33 Солун.

5 'Ј 10 сант

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Бугарски маневар

Од неког времена псчи- Ј н-.е се чесго говорити о томе како је Бугарска на 1 мерна и зољна да закључи се араган мир са наши« Савешицима. О о је, без сум+е, потекло услед извесних аекларгција бугарских држазника повоаом руске револуци^е П знато је да су Радосиавов, Ге-| шов и други изјавили како је бугарски нароа, сбјавио рат р^ском царизм/ који је, по њиховим иска зима, оличавао мрачњаштво и тиранију, али да је са г.обедом руске гемо ! кратије нестало преграде која депи двг братска, је-, дчородна и једноверча наро а! Од тада се аочињу с времена на вре . е п\штати вести кроз страну, а поглавито неутралчу шталау, како је бугарски народ решеч да закључи са Русијом а по том и са осталим држаеауа Споразума — за-1 себач мир. А „Лозачска Газета“ јавља да су у Швајиарску већ стигли изасланици бугарске вгаде којима је стављено у дужносг да припр.мају терен за сепаратан мир. Потребно је ла се запр-, жимо на ову ствар, која «ајлепше и најизразиги|е испољава византинизам бу-| гарских управља ;а који су вазда доследни сами себи и тргдкциозалчим осо-, бинама свога народа. Пре свега Бугарска је дачасу савезу са Немачком и т о таквом, да су Немци сткапни гсс;!Одари Бугаре*»*. То се кабоље види кз ових фа ата. Бугарска во.ска је поа командом нелачке врхозте команде која извршује своју впљу' посредстсом сро их орггна у самом бугарском шгабу г; е грву реч воде немачки сфшири. Пј окда пошга, телеграф и телефон су у рукама Немаиа који истовремсно имац надаори над целокупном администраци-. јом у земљи. Тако исто у' Сефији као и по свима већим л естима гарнизони-Ј рају стално немачки војни-’ ци, знатан део бугарске војске се налази ван њихове држазе, у ГалицијиЈ или Румунији, а не требаЈ заборавити да је свуда са осталом бугарском војском помешана и немачка из чега се очито види да је

данас стварни, фактички гссподар бугарске војске оцносно држазе — кајзер. И природно је да Бјгарска, под оваквим приликама и погоабама, не може водити своју самостал ну политику. И гато логичнј је предњ сгавити да у сзима овим појавама, које су у вези са гласовима и иззесним бугарсккм рад-вама односно сепа ратног мира, треба трзжити узрок у директним везама сатајним махињцијама немачким, која у овим приликауа истазљ-* испредсебе Бугарску. Намера је, каз што се лепо види, провидна. Немцима је потребно да тим актом испитају расположење као и снагу наших пријатеља, а да истовремено створе застој у операцијама и забуну у дипломатс<им односима којои би се згодно користили. За ту цељ јенајзгодни;а Бугарска чијл је историска презртљивост свуда добро позната и ето из тих разлога кајзер је изабрао ову за своје експери ментисање, али та намера н ших непријатеља је благовремено уочена и демаскирана. Али познавајући менталитет бугарских државника, ми ћемо без сумње доживети да забел жимо још сличних покушаја и подземних махинација које ће се разбити као и сза досадања ровења, јер је Б/ггрска била одлична школа за дипломшију наших Сзвешчка код којих је одазна формиргно празилно и тачно схзатање балканскгх прилика. БУРА У РАЈХСТАРУ Жучаи протести посланика Берн, 19. маја Више чланова „Јединства рада“ говорилн су на последњим дебатама у рајхстагу. Ледебур је изјавио, да становништво умире од глади, да оно неће да чу је ни за одшгете, ни за акексије, већ просто тражи мир. Ледебургове речи, да би фобрички радниии муници је требали да прокламују општи штрајк, да би извршили притисак на владу и прин дили је да учини нове лонде мира, кзазваде су велкку узбуну код

конзервативаца и националних-либерала. Пссланик Хазе жигосао је енергичним речима брутално поступање официра према војници.ма. Претпостављени, рекао је он, киње нгрочито алзашке и дакске војнике. Он је тражио, да се томе једном стане на пут. П 'сланик Кон критикој вао је оштро генерала Гре нера, који је, лриликом последњих штргјкова, дао ухалскти раднкчку депутацију, послату к њему, а шграјкаче натао псима. Он је осим тога разаслао агенте, да шпиунирају рад радника, који одобраЕају држањесоцијалисјичке мањине Судови, рекао је говорник, изгубили су смисао правде и осуђ/ју кал издајнике све оне, које као такве означе војне власти. Говорник је више пута са деснице прекидан узвицима: „Ишаја! Издаја!“ Предсеаник је с највећом муком успез да успостави ред.

са овом формулом принцип насодности? Савезничке су силе улиле пјтчињеним народима лепу наду о б дућсм ослобођењу. Мзгу ли оне сада одузе и ту наду ко у су им тако свечано пружиле? Могу ли одрећи дела празде ко- ; је је прсдузето? Не. Садаш- ! њи рат даје прилику да се све народности које Немачка, Аустрија и Турска подчињавају, сслсбоде. Ако се испусти ова прилика, да ли ће икада доћи тако згодно вргме, које ће дати Европи солидне отове пра-ј ва и правичности које ће дати свасом народу спо-ј собност да сам управља; св Јом судбином, оно што ће одстоанити глазни разлог међународних конфликата ?

Рат до краја Статус кзо анте је немоГ)1че Лендон, 19 маја Лусиан Бсф, у своме уводном чланку у „Тајмсу" између осталога каже: Говорити о поврагку статус кво-анте јесте проста бесмислица. Згмнслите да се ова формула усвоји. Дт ли би се Француска и Белгија, неким чудом повратиле у истп стање као н пре рата? Да ли би сењихове вароши поднгле из руи ш једним уд ром чаробног штапића, њиховз уништене индЈСтрије почеле да функциончшу и да ли би оп^сгошена поља узела некздашњи напредни изглед? И да ли би се милиони жртава упропаиДе них у најбољем доб/ погрешком кајзера, дигли из гробова и предузели миран живот? Формула псвратка статус кво-азге је атсолутао без икаквог смисла. Нико ки;е у стању да заборави трагичне догађаје који су се одиграли оц почттка свропске ког флаграције и утиске злочина оје је учинио Берлин и Беч. Правда би изгледала као неко исмеја вање ако творои свих овкх пгесгупа остану некажњени. Се.м тога, шга би постао

Грчка штампа »Нгологос«: Пссле Миљуков■ љеве иЗЈЖве. Разлика између речи минис тр& Слољнгх Послова демократске Русије кеје су изговорене грг три месеца, и речИ које је тај исти минисгвр у оставци г Миљуков изговорио сноиад о Исгсчном питгњу теко је велика да скок изгледа готово неверозатан. Пре три месеца мишљење руских управљгча би ло је да су Цзриград и Мореузи иеопхсдни Русији ради ње них тргсвачких интереса, а да кашње је њбхово мгшљење да се Русија не интересује више за освајање Д*рдаиела, а да суд бина Ц«ригргда ззвиси сд од луке Савезника. Мора се приметити да овај ргзговор, који је г. Миљуков дг о *Д »евном Те легр }фу«, сздржн лична мишљења која су се битно измени ла због дог:ђ*ја, али која ипак милу)у иззесан сан којим се овај политичар сдликовао. То је панславистички сан, којв су рђаво протумачилч прегседник Панславистичког друштва гене рал Снмеонов и његове присталице као средство да се натурВ руско госг.одарство тамо где ннкакво прхво није имала заштитница Словенства Р» сија. Ати се овај панславистички сан раззе;ао од како бди једна демократска Русија, једиа Ру сија која сматоа за унутрашњу слабост насилно погчињавање туђ«х кародкости под јарам господареће словенске расе. Стога сматрамо изјаву г. Мкљукова к*о такву која представља сдређено мИшљење псмвћу кога се ззостали народњаци у Русији труде да сачувају још неку на-

ду на свој будући повратак нат власт. Питање о Цариграду н Мореузима није више такво какво је некада било. Кад Русија жели да нахетне својим савеззицима врло радикално мкшљење о анексијвма и одштетама, не може она прва да погази ово ново начело, које сснажено свестраном примснсм начела о о-лобођењу народносги, предстагља управо осуду нзд шовинистич<им идејама неких бивших руских \прављача, међу којима је недавно био и г. Мтљуков Да би дакле Дзјава »Дтгвном Тслеграфу« магла бити сматрана у скл»ду са новим руским програмом, мора бити тако кзмењена да не остане никаква су мња о томе да ћс демократска Русија, не желећи натуратисвој јзрам становништву ко;е ничега заједнвчког нема с њоме, одбити да пркми овај кобни дар чак и кад би С&везгици навањивалч да Цдриград буде руски. (А ззшто нс? То би било у складу са Толсгојевом науком. Прев. БроЈ 130) Ппл Ј1у|.

НШЧКА И РАТ| Тешкс^е опстаннд у Немачтој Лондон, 19. маја „Келнише Цајтунг" говорећи о исцрпљењу намирнииа у Немачкој каже: Последња резерва хране која се затекла још од мнр(ог доба, потрошена је. Потребно је то истаћи. Ш:а више, намнрниие које набазљамо из неутрглних држава пссгају све ређе из разлога које не можемо променити. Неутралним државама су потребне олакшице плаћања за њихове производе. Апи од кгкоје извоз из Немзчке постао ређи, комЈензације су теже. Цеке које ми морамо плаћати за нгмионице повећавају се из лана у дан, а количине које се увозе смањују се. НсаШ сумаренски пат погоршао је ситуацију. Услед наше жеље да сумеренском а<цијом онемогућимо снабдевање наших иепријатеља, иостигли смо тај резултат да су они, у* след смањивања н мирнкца, примора^и дз се обрате неутралним државама. Отуда долази повећање цена код неугралних а рет* кост производа који би могли бити сгављени намп на расположење. Према томз уништавање животних намирница сумарени.уа и појачавање енглеске блокаде