Velika Srbija

ВРОЈ 406

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 25 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЛИСТ УЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 драхме, тромесечпо 9 драх ме, годшпње 36 дргхме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стак уреднвштва улица Коломбо 33 Солув. БРОЈ 10 лепта

Мир кроз победу Једнодушност и одлучност Савезника

Док се на борбентм фоонтозиуа врше најживље при. 1 ре'ле аа предузнма+.е одлучних операција, дотле у позадики канцел’.рије зараћ?них влзда воре вглики диплолатскират. Поср диније питач е канференција у Штоххолму. То је најактуелнији политички пробле«, чнје сергз вија+е прати са највећом запетошпу. Јавно мишљење нгрода и држзва, које су у рат/, изражзва се кроз писање штамг.е. У тсме погхеду лежи пгед нама огроман матери ал. Свакод езно, сви светски листови пуни су вести и чланака о штокхолмској конференцкји, у којила се огледа истовремгио и схЕатањз разних држдва и класа. Ила неколико чињенииа, које су кеоспорне и ван дискусије. Утврђено]е пре свеги, да је идеја о сазиву конф;ренције содијалиста потекла из Бгрлига, и да је према тсмгчисг немачки макезар. То, уосталом, признају и изве:ни немачки лисгови. „Келкише Цдјтунг“ пкшена дример: „Немзчкој ће се уписати у заслугу, да је прва покренута питање о ко фе„ен цији, која може ускорити, ако не чак и докети мир“. „Њујорх Тајмс*, одбацујући сваку помисао на разговоре са ма којом немачсом странком констатује другу в Ј >жну чињеницу, да Нелци чике напоре за сазив конференцше данас, кала су у једној б.зизлазној војној с тсацији, и кад је њихов пораз постао ге избежан, се'митен и питање најблиие будућности. Исти л<ст сматра, да би за културан свег, који је сав устао листом протиз Н:мачке, била највећа срамота, >ал би у греговоре ма ^оје врсте ушао са Немачком све док она држи поседнуте к подјармљене туђе нгроде и ссе до< ке ликвидира конач 10 сасвојим завојевачхим тежњама исвзјиммилитаризмом.Сра америчка штампа једко душна је у овом схватању. Велика Британи а истакла се одлучно против сваког разгозора са Немачхом. Енглескм социјапмсти оабацнли су директно учеш-

&е ка штоххслмској конфередцији, и изјаснили су се, да је њихоа пла! био да на путу за Петроград сврате у Шгокхолм и измене погледе са шефомшведских социјалксга г. Брадтингом. Е гле:ка шт^мпа кстиче нсодс упно гледиште, да се мир може осигурати само путем кјначне псб?де. Британскн публицисти, бсз разшке стра и ака, слгжу се у томе, да је слом Аустро-Немачке кеизбежан, и да само из њега мсже произаћи трајан миз У једчсм чланку „Ноте Еаропе" (зр. 11) пише г. Х нд(уан: „Иасларчавлње А сгрије, ко,е се створено проповеда, сага је изгледа неизбежпо “ А г. Хедпам сбјавио је једзу бн'ш:фу, у којој се налази следећн стаз: „Си е шичка победа ие межг злачити поделу НЈмаЈке, али она мора да докесе национално васкрсну! е го лаченим народи.ма А сгроУгзрже.« С обзиром на војну ситуадијс', енг. е:ка штампа одбија свзки гокушај ратговора са Немачком. „Тајмс“ вели: „Б ла би ужасна лудорија позести мзкакве разгозоре о миру сада, када ;е централним државама већ изречена смртна пресуда." Руска штзмпа, приз-а јући факат, да је руска формула о „миру без анексија" инслирисата по следњи немачки маневар о штоххолмској ко фере чцији, уноси више снеглости ,у руско схвата+е ратних 'циљева. „Новоје Времја“, једач од најутииајнишх р ских листова пише: „Нема чоае<а на целг-м свету, који ие жели да се рат сврши. Само је питање у томе, како треба то постићи?.. Мир б з акекси а једевига, која захтезапрема себи 01 резно поступање. Самс тада, кад се Нгм ци одрекну територ^ја, које су анектирзли, ба .е лза сто последњих година, може се рећи, да саЕесчо из вршавају 8авете содијалке демохратије". Све ове чињенице пока зују јаско, двое: прво, да је немачки маневар схза ћен правилно од Савезника, и друго, да су Савезници решени, дл мир оси-

гурају само путем коначне победе. Озу одлучнољ и стиче на.боље нзјава једкогактивногминистраСјед. Дзжава, који је река г. „А о буде потреб +•, ми можемо послати 4,000 000 војника на војишге. М ј ћемо то и учинити. Мл морамо победити, па ћемосе за т » и боритисвимсилама! („Морнинг Пост“ од 1. ма|т)

камтгч Ју меру интересовањако је гз^зква грчко штње, и извештаааагсда пзкреткоји се вр-

Цватраж ше н мр Аул ро-немачка полемика ✓ Ц ;рих 25. ма!а Аустро немачха полемика ксја се односи на формуле мира ш сгавља се „Фремденбла. “, ш с ч?рисач мишљењем грофа Черчина, одредио је држање А строУгарске. Дво|на монархија јако ж»ли мир. Њгча су сретсгва и снага и,црлљеки. Формула мира бсз анексије н без одштеге из гледа ој као једино срец ство за њено с^асење. Нгмачса таксђе жели да се престаке са гегријаељством, али се она усиљава да с :а:е сг.ољ: ш о:т. Берлинска се вл_>да налази ипмеђ ' а е<сионистич<ог и народког покрега. И асо зча да је њен завојев=ч<и С;;Н потпуно пропао сна' очекује да јој догађтјн натуре гшл^тику која бз јас .0 одредита про>.а:т њених амбииија

која је ушло грчко питање, и р ИХ тен“ СЈЗНају ИЗ Бсча: нико није могао слутити врсње у случа ј у 0 тгвке Клама ко]> се међ/тим врш >ло. I Мартинец«, садашњи војчи Члан к пзриског *Тгнд“ да;е гуве рнер Чешхе, граф Куденхоз, обра?озао би прелазчо министарство коме би додније следоЕаго друши ско тогпитаља сталнојежив го иичистарстт Г.ОД преди »**» прав-ц изаалажења јед седчиштвом Шлицмилера еог кон&чког решења. Ијтс но - или барона Бе.<а. вине укЈзују јгсно на то рспн- у зр0 ц И> ко ј и цаГОЕеШТање, и гиш>: »Неутрална ззна вају негзб'Ж’0 гтЗЛ^Ч^ЊЗ К 0 ја је постала кзмеђ/ Нове ј председника аустриСКОГ МИГрчке И оке што је осгала под нистаоства, долазе услсд краљгвсм влгшћу, кела Евше конфлИКТЗ КОЈИ је избио ИЗразлога да постоји, јер су ту ме ђ у њега и рз31кх ПОЛИнеутралну ззну свесно погази ј ткчких странака ОДЧОСКО лг краљеве присгалице. Јгдгно Н03их ратних пореза. држлње које треба да усвојимз,

ЕРДЗИЛИЈА I РаТ — ИзЈ ва председпИса минвстарстеа Рао де Жавевро, 25. м«]а Предсе дких министарсхог с вета изазио је да Бразилија нзла потребу да објсви рат Немачхој, јер јторпиљирање бразилијанских гађа сд стра'е кемачсих сумареда п влзчи ратно стаље између две земље. Бзазилчја остаје у

Грчка штампа »Мзк^донвја«: Ч -анак паркс ког *Т&т « ;з;еш 1 аза вас да се »грчко п тањг нилезч у пр воме р<=ду дипло,«атс<кх прего ј вора« П>ема томе грчко је пи ! т&ње на зеленои илн ]сш бзље на ачатомском сголу и оч»кује треаутак хируршке операције. 0;а {г вест аеоспорно јед но откриће. А откркће је стога што од доласка г Заимиса на власг грчко се питзње налазкло у стагнацф. 0 >о ]е веровгње бало опште. П ^јгза г. Закмаса прекин^ла јењеговдаши развој и њсговз коначаорешење. Атиаа Је посгала једини извор за обавештење, јер средгшта вглИких политичсрх врења Н 1 западу, Паркз и Л^ндоа, И 1 С/ пуштала дд допре до вгс ни шапат са претрсса грчкот пит ња. Споразумни пак посла н ци у Агини ограничлЛ,! се на ћупње, и пустише нас да из тог ћутгња изгедгмо закљ)Ч1К да они само праге радираспо 'лгжења г. Згимиса како се тна 1 показују из њсгових дела. Ти цадо а дакле једког 31Сто]а у

то ,е да пусп-мо грчки народ, сам да реши кргзу и да допусткмо слсбздно ширење вародног покрета, који је у етвари похрег зг политЕчко рашчкшћење и прслорсђ 1 Ј , ‘. М ра се признати д» се решење грч.<(г пнтања налзз0 упраео у осгварењу овога што !«жг паркски »Так«. Свако друго реш;ње које би се у? љавадо од овсга бгло би опасво по војне интересе Споразума ; било бг рутиаа, бвло бл о векозечење дангшњег стгњј , * дефамзизи. Нгуачка је та нре свега би значило нсдослед к0 а | е е б]авила рат СВИМ2 носг Споразума према грчкоме неут>алниУ1 цожавала. нарсву, чију је заштиту узео ј Л?1СТ „Журнал-де Кана себе. И било бл счЈгледза мер; “ П ише: Пред немачнедоследмост, јер какве су оба-| ким Еарварствсм ГЛИ имавезг примиле С- ле С горазума; мо д а бирамс: „Иш Треконвенц^Јом сд 1864? Нису ли д а коДЛвришемО раДИ узеле под своЈу гараатк]у у- ј сдбране СЛОбоде ИЛИ Треба ставни режлм Грчке? М«су ЛИ; да претрПИМО ПОНгЖење". примкле обаоезу да штитегрч јд ли се БраЗИЛИја НИКЗДа ки народ сд с-заког монархгјс | не ће ПЈКигиГИ. кзг угње^авањ.? ч^м је у Грч ј п Разак“ ПИ 1 е: Час деко] уккнут уставни режвм на финитивних одлука је одШ1егу грчког карода и на шге , 3 з ОНК с“. ту г.нтереса Слоразума, да ли не касту па право његово и о | Јђцод у ЦаЦарСКОЈ

баЕеза да ствари природно њихово ако у тову две годхне, занемарујући своја права, ви,е Спо ргз, м могао ЗЈбележити своју интервенцију у унуграшње грч-

успостави у! стан,-.? Пд Коментари фзаицуске штампе Пдриз, 25 маја Фра-гцуски ЛИС7 0ВИ коментарчшу мини:тар. крико питањг, на нјч;н како су Зу у МзЏарскОЈ, КОЈЗ |0Ш му псстоЈећи уговори допушта- није 3 В:Ш2На, лн, може лизгр одрећи самом Сен Бри: ПИШе у „Ж/ргрчком нарсду да оа властитом нал}: „Пзд Графа Т*,се ;е силом изврши сво ; а пра^г? догађај гфвога реда И |ед-

Ко,а би логика и који би мз

са каштална чињеница за

рал дапустали такво сдрицгнп? раЗЗОЈ рата.

(Број 1941).

Ппл Лу|.

Атстрцска врга У и.гледу Је оставка Кпама М^ртинеца

„Пги Париз^еи" вели о тој министарско] кризи следеће: „Да би се сцениозамзх тога догађаја, требг ч^кати још кесплико дана. Езо, криза траје већ с-.цам дана и цар Карло не успгва аа нађе залену графу Тиси. М џ фи тр же чове-

Ц фИх, 25 маЈа У извесним се круговима много говори о повлачењу ка политичког калибра, као председни ааусгриског ми-| шго је грефАздраши. То нистарства, Кчама Марти--значи да М џфска хоће неца. I према Аустрир« да сч ва „Мннхене? 11о{е:те Нах- члстонадионалнодржање.“