Velika Srbija

ВРОЈ 415.

СОЛУН, НЕДЕЉА 4. ЈУНА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лепта.

Уређује 0 Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДИВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечво 3 драхме, тромесечно 9 драх ме, годншње 36 др:хме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВ8 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стхн уредииштв« улаца Коломбо 33 Солув. БРОЈ 10 лепта.

Ратни циљеви Турске

Биће од изтереса да се мало згдпжи ( уо и на стање духова Турске у погледу; предстојећег мира. Природно је да је и овај кемачки трабант похитао да се изјасни о циљезима ра-, та као и о погодбама под| којим б 1 и они залључили мир. Зато је најзаииглљи-; вија изјова Фуад беја, ото-ј манског посланика у Берну, који је имао са (едним сарадником »Берликер Тагблата“ дужи разговор о ратним циљевима Турске. Та његова изјаза може се свести на ове закључке: 1. Ратни циљези Турске су исти к.10 и немачки. Ми водчмо један одбранбени рат за свој живот и слободчо развиће своје земље. Ми не тражимо туђе земље, нити идемо еа освојењем. М;4 ћемо закључити! мир, ако то исто гледиште деле и нвши противници. 2 Шго се тиче захтева о отварању Дарданела, може се казати да Турска, схватајући лотребу Русије, нема разлсга противити се жељама свога суседа. То 6.4 се питање решило одавна да томе није сметала Енглеска. 3 За Турску не постоји пој^м о Јзрменској, пошто је то чисто отоманска про винција, која се не сме оделити од иаше државе, а ссим тога кас непрестано клеветају, како су поједини народи у Турској без икаквих слобода и ако је код нас највећа народносна и религиозна толеранција. 4 . Турски нгродје вазла имао симпатије према руском кароду. Мч овај р&т нисмо повели противу рускога народа, већпротиву његсвих угњетача. И зато *ко хоће Нова Русија да остане верна својој се \ократској основи, онда она ке мора дал е водити рат противу Турске, већ противу Е-!Глеске, која је најгори нелријатељ човечанстга. Читајући ово, мора се човек дивити толикој дрско:ти и цинизму који је мсгао наћи достојног представника само код Турака, који су најизразнтији представници старог византизма и модерног макиев:ли?мс. Дакле Фуад беј вели да

оваквим и сличним индивидуама. .

Турска води чисто дефанзивни рат не руменећи ни најмање да су јој све државе споразумних сила гарантсвале интегритет, ако остане до краја кеутрална. И још више, овај дипломатаје з&боравио на прошлогодишње изјаве ЕнверПаше, који је са поиосом из>зљивао како му је Пооврђење показало путеве рестаурисања негдашњеј Турске! Турска је, у погледу о ТЕарања мореузика, потпу-! но незина, за све је крива' Енглеска која је, према| тврдњи Ф адовој, зава- ! ђала ова два суседа. Као што се види стара, одаз на изанђана метода интри га, која је кекааа била нај миљенији занат Босфорских власника, али су ови заборазили да је одавна прошло то вреу»е. Тачно је погврдио овај предстазник да појам Јерменска не псстоји више. Јер коме нису познати они крвави злочини и читази по:-ољи који су вршени над овим мученичким народо.м, чија је судбина тако слична нашсј? Али он иде још даље доказујући да је Турска најслебоднија држава на свету! Од тога слободоумља и толеранције пропишташе толики народи и племена, али чега се паметан стиди, тиме се лу д поноси. И због тога ћемо узидети како овај оријентални интектуалац тзрди да се турски народ не бсри противу рус-се демократије, већ противу бившег бирократизма и царизмз! А ла би се овоме послонила извеска вера, Фуад беј додаје, како су Турии вазда волели руски народ, свакако желећи да тим гестом посведсчи до колико б зграничности може ићи безобзирни цинизам ;ед чог човека, који се не би смео уврстити у рсд нормарних људи. Јздна Турска! У лицу њеног дипломатског представника може је упозкати сваки ко је није позиавао раније, а ми смо донели ово само зато да би се увидела права намера немачког кајзера, којч је своју завојевачку политику према Оријенту, мсгао пласирати захваљујући једино

Мацар протнв Смена ! Шта пише један немач ;и лист Цгр-нх, 3. јуна ј „Минхенер Нахрихте.ч" сазнаје из Будим-Пеште: ИзјаЕе које су Словени учинили у бечхом парла-ј менту проузроковале су ја-1 ко комешање у Угарској.! У клубу националзесгранке била |е врло живади-' скусија поводом тога. Ту < су изразили наду да ће се председник аустриског министарског савета, Клам Мартикец у прзој прилици енергич-ш б рити противу идеја које су Словени из разили. Предложено је да се редигује езергичан протест о том питању, којн ће се поднети, на првој седници, маџарском парламенту. Захгев Чеха који се. односи на присаједкњеие словенских области Маџарске Чгској сматрач је као директан непријатељски акт учињен Угарској.

кинеским провинцијама ко- 1 ОраЖ КОНШНШОВ је су се прогласиле кеза-! висним, тежн да сбјави пад Је * ан зч.чај« чл.нак-Т.,.. председника реп} блике, да

укине парламенат и да поврати младог цгра на престо. Тр}п: су отпутозале из Шијантунга за Пгкинг. Јављају да су се, досада,

Париг, 3 јуна Пзриски »Тгн« објавио )е члангк поводом одласка бИвшег краља Константина који доносимо у иззоду: - , ■—■ ] »В-јљемов зег абдИцирао је осамсбластиодвојиле.Пад . 0 „ . : Ј . 1јуче. Станоонвштво Атине није

мшистарсгва створио јеј врло тешку ситузцију. Властм у Пекингу сматрају овај покрет каз конфликт између милитариз.уа и парламгнтарних усганова Извештаји из провинција представљају ситуацију као врло озбиљну али се ке верује у могућност оружаног конфликта. „Морникг Пост“ сазнаје из ШангаЈа да су све нове кинеске провикције сбја виле своју незави:кост а шест других су се решиле да потпомажу владу. Председкик јеупутиоразнимпро

хтело, а краљ Пруске није г* могао задржати. Немачко господерство сломљено ]е у Грчкој, а уб ство француских мрнара освећено је. Константннов пгд оправдава ге двогодашњим безакоњем и изда|стнсм. У марту 1915 године г. Венизелос, помогнут огромном Еећином предлсжЈо је кнгервевцију на страни Споразума, али га је краљ отпустио и наредио нове изборе. У септембру г Венизелос враћа се на власт са новом всћивом и хо&е да помогне Србију. Консгангин га опет отпу* шта, и наскоро потом распушта парламент. Кргљеви минис-

В.шцијама посланииу И •-р И д?воде нов парламент, у ко мирења и нада се да с: постнћи споразум.

ЕВЕЕТУЈЛИ П0Р13 Изјзв ј прннца Леополда Безел 3. )ула У званичним круговима влада велико запрепашћење што је баварски иринц Леотолд у једном ичтервјуу са дописником „Нојесте Нахрихтен* предвидео евентуалност немачксг по раза До сада тај принц у својим говорима и конверзацчјама ниЈе престајло да прокламу је „ца ће Немач* ка из овога рата изаћи као победилац." Сада он предвнђа могућу хилотезу „једксг немачког пораза.“ „У том случају — доаао је он — садашње патње и муке немаке дају слабу помксао о ономе што ће земља трпети после пораза.“ Причц је уверавао међутим да је та претпосгазка још сасвим кевероватка, али то је први пуг да једна тако високаличнсст јавно дискутује о могућности сличке евентуалности.

СТАЊЕ У К0НИ Сепаратиствчки покрет Париз 3 |ун« »Тан“ је примио следећи телеграм из Тијен- Чина: „Револуционарни покрет који је избио у извесним

ме није већика представљена. С&везници трвже р&спуштање тога парламекта, Константин сбдћдна, али ке чини ништа и запсч.ње диктатуру, Државни дуг међутим псстаје огроман. Трговина се обуставља. Кргљ је помислио, дж држи ' мсбилискну војску под видом јнеутралности и да је у згодном

Гвнеражи Брусшв Коментари француске штамае Париз, 3. Јуна Главни факат ове неде ље вгли „Тан“ јесте наи I-« I си 1 ра/ши«. 1 п и иа 1 с у идпуг меновање Брусилова за вр* | момеату в)ца , с ,„ 3 ховког команданта руских иика армија. Оза донешена одлука од мннистра војног,

г. Керенског, после послед-

Силе заштитнице испункл? су сбоју дужчост и пзслужиле својим интересима против тобож-

ЊСГ његовог пута на фрон- ње иеутралчости Константина, Т У> проузроковаће иззрстан КО ј И ј е правио з аве ре и зтмке. утисак, јер име гееерала Он ]е дзстављао безжичаом теБруСИЛОЗа подсећа на СИЛ- ле графи]ем веприЈатељу пл*нону офанзизу ОД ПрОШЛеј Ве концентрације. Квд су Сагодине, кој> је тако успеш- ^ в , заИ ц И ИСК рц ЈЛИ трупе, он је НО ИЗВрШИО. ове д СЧгкао митраљезим*. А Г. Марсел Иген истиче У |к*д се побојао Сазезничких „Е<0 де Франс“ да генерал !протВвмерз, он је са Нтмцима Брусилов као командант п его варао о плану напдда на сзиЈу руских армија, преа-' ставља цез јгдач програ«. ИзЕе:нз |е — кгже он да месец јуни неће гроћи а да, под нагоном побелиоца јужче Галиције и Буковине, руска демокрација са оружјел не одговори братском поздразу француског парламезта са једним новимдохазом верности према Сазззницима Ја сам јучз покмзо тачне информаци|е поводом тога и коЈе не дају никакву сумњу о идућем покрету на руско румунском фронту.

»Велика Србија« прима огласе по умереној цени

Источау војску. Пошто се Хнндсмбург Сз;*снио неспособним за то, краљ, је морао попуститн и обеАао је пренос војске на Пелопснез. Сазезаички контролори знају, ка<о је то споро и кепотпуио извсђгно. Француска Јаз.чост нвлгзи да је јсш раније требало свршити француска влада предпвгдла Је збац^ввње краљезо од 6 де■ цемб^а. 3>слуга г Рсбоје, шго јз као привцкп имао абдикацДју Константинову и што ју Је истра:но спровео. Из Агнке се уклањају поред Констаитина и кајкомпромитов»нији завереници: сестра Виљемова, престолонаследник јсо ]и ]е испољио Јасао презирање устаЕа и мржњу прстиз СпоржзумЈ, принц Наксла 3*0 дух сзога брата Константина и гер-