Velika Srbija

СТРАНА I.

•ВВЛИКА срвкја«

ВРОЈ 421

лежи у крви да се плвши. Ја се чудим, што се сбраћао ад миралу Трубргџу, ако му се заиста обраћао, кад је ту био и командант пристааншта и цео једаа батаљон позадине... (Прелази се на друга питања)

НЕМАЧК4 ЗАВЕРА — Изјава г. Даниела —

Њујорк, 9. јуна Услед разних вести које круже у Сједињеним Држ Iма о неком поразу савезничких флота, министар марине, г. Даниел изјавио је: „Извештаји команданата из по*орских зона као и приватна писма и телеграми уверавају нас, да по-ј стоји сада у Сједињеннм Државама једна завера чи-ј јијециљ да узнемирава и буни народ.“ Г. Даниел цитира између осталих вести и вест која се односи на велику поморску борбу, између савезничких флота и немачке флоте, у којој бл било пролало 60 лађа и да су ебалске болнице атланског океана препуне рањеника. Овим гадним лажима следују и многе друге као на прнлику она да власти у Вдшингтону крију од штамле све вести. Г. Даниел захгева сарадњу народа Сједињених Држава ради уништења те пропаганде која је дело издајника. Мвр 10 сваку цену Шта паше један мзџарскн лвст Ц-'ркх, 9. јуна, Има већ неколико дана како цела мбџарска штампа сбилно коментарише перспективе мира и напоре који су у том смислу учињени од страке социјглдемократа централних држава. „Врло јенеповољан симлтом- пише*ПештиНаплО а што социјалисти савезничких земаља нису расположени да говоре са нашим социјалистичким странкама сем ако ми пристанемо да претходно признамо одговорност оних који су проузроковали и отпочели рат. У овом факту ми видимо

знак нове борбе нзмеђу социјалиста. Да постоји јеаан светски суд чије би пресуде биле кеприкосновене и изречене према непоречимим исказима сведока — онда у добри час! Ми би онда разумели захтеве социалиста сила Споразумб! Али такав суд не постоји. Сваки разговор о одговорности

рата био би узалудан... Једна је ствар, међутим, извесна, а то је што ми нисмо одгоаорни за продужење рата. Лудорија је узјогунити се, као што раде наши нелријатељи и тражити у овој страшној катаклизми: „Ко је отпочео непријатељствг?“ Нека се отпочне са преговорима о миру! То ће више вредети...

Са ратних фронтова

помоћу цеви које сто',е у вези са цитерним лађама. Њгно наоружање јој даје могућности да са велико.м брзином пређе у сфанзиву и на знатној раздаљини. Кроз неколико месеца више стотина ових малих лађа крстариће по свима океанима.

Фргшцусдн комиимхе Парвз, 9. Јунж У току |учграшк»ег дана борба се је наставила у корист Француза нсточао од Вохсалиоаа. Французи су поЕратили сав терен својих положаја сем Једног встжкнутог положаја, који се налази ва 400 мгтара сд мајура Моази, где се још нсл&зе немачка сдељења Артвлеријска јака борба у тој сбласти. Између Иртсбиза и Краона Јака артилериска борба. У Ш*мпањи напредоЕЈњс Француза северо источно од брда Корниле-а, взвршено Је псд врло повољзим условима. Француски су гренвдири одбили вем^чси напад кз> еђ/Корниле акбрда Блонде. Оји су гоакли вемачка оделења до њиховнх роаава које су заузели. Французи су сстварили напредовање од 300 метара у дубину на простору од 600 метара. Окостотину немачкихлешева остали су аа терену. • Енглески коминике Лзндон, 9 Јуаа Нгше су трупе одбиле, претпрошленоћи, непријатељске препаде северерно од пута Бапом — Камбре « у блхзиин Лзмбардиде. Други вепрнјатељски одред продрз Је у истакнут ров у 6 л 1 злни Ломбардудд али је сдмах одбијен, Адмиралитет Јавља да је прошле ведеље ушло 2993 лађе. Потопљено је 27 лађа више од 1600 тона. Италијански коминнке Рим, 9. јуиа Прексиноћ, на сектору Взстнрве експлодирала је једаа Јака мвна. Експлсзија Је пореметвла непријатељска положаЈ и побила браниоце. Затим потпсмогнути артиљеријом наши

су АлпивцИ заузели врх 2668 кед малог Лдпзг и добро га утврдили. На фронту Јулијанских Ал пи одбили смо два неприЈатељска препада на нхшв положаЈе код Водкча и ксд Ж/,мнава. Јужнз од брда Версика, наши су одреди мало напредовали. Руски коминикв Пгтроград, 9. јуна На западаом румунеком и казкасхом фрочгу пушкарање и авијатичарска извкђдња. Потопљен немачки брод Р.јм, 9 Јуна Један немачки коминике признаје да су еиглески детроајери г.о гопили немачки контра-торгшљер .А* 20“. ј

ПРОТИВУ СЈМАРКНА — Нове амервчкг лађз

- !

Рим, 9. јува Дописник „Журнала" телеграфише: Америчка лађа Ј. приспелаје пре неколико дана у једно француско присганиште. Ова лађа, | коју је посетио дописник, располаже једним силним радрштелеграфским апара'то л. Један нов систем ме ханкчког кретања дозвољава лађи да има врло велику брзину и са својим сапственим средствима у стању је да се брани од сваког изненадног напада. Лађу Ј. прати контра сумарен чија је дужина 30 метара Опа функционише ка петролеуму н способна је да постигне огромну брзину од 30 чворова насаг. Ола може да се снабдева горивом на морској пучнни

ИГЖКА И АМЕРИКА - Балфур о значаЈу енглесне мгсије —

Ловдов, 9 јува Г. Балфур Је првмљен Јуче од парламентарног удружења које је изрвзило жељу да га види по повратку из Америке, где Је он своју мисиЈу свршио са потпуним успехом. Г. Балфур Је примљен врло срдачно. Председавао је г. Аскввт. Присуствовали су амеркчки амбасадор г. Пгџ, геверал Смитс, кжо и мвоги представници оба дома. Г. Асквит је први држао здравицу г. Балфуру и рекао, да ће ватервенцкја С.ед. Држава обележити значхјан двтум не само за настаЈЉ-.ње рата, већ и за вапредак цнвилизациЈе. Масија г. Бглфура отвшла Је у Сјед. ДржЈве да ступи у одвосе са овкмзт и цео свет заа, да је не само постигаут потпун споразум, већ да је н општа енер гнја обновљена и појачааа једлнством напора оба нзрода. Улаз«к Амернхе уратЈе најбољидоказ величвне нгшг ствари. Одгозарајући на ову здравацу, г. Балфур Је рекао, да Је мчсиЈа стварно извела зихтан р»д. Његове колвге извеле су врло р;злкч§те мисије одлично. Али, успех мисије има нпак да се згхзали много Еећ:-;м и племенитиЈим ч-њеввцЈма, него што су лвчна односи и утицајн. Позаато је гостопримгтво Сјед. ДржЈва, али к«ко је укгзано члиаовима мисије, оао показуЈе, колико су СЈед. Дзжаве одушезљене стварЗ Сввезника. Мисија ће више него ма шта друго допринети, да се појачају и учиае интензивнаЈим осећаји наклоности, које велика аме ричка зајсдлица гаЈи према нама. Миснја је дала прилИке америчком нарсду, дж речито покаже, какав судео узима у ве ликојн ствари света: етварисло бсд?, за коЈе се ми, Француска и ндши Савезници боримо већ тако одаваз. Значај и корист

енглеске мисије остаће уаек у срцима нашим савезницима. ОзаЈ факат Је заак народног развића, иаЈважаијег у историЈи света. Треба истаАи потпуну сагласност између Енглеске и Америке у поглсду ратних идеала. Ова сагласасст, ова заЈедаица гдеја трајаће док год обе земље буду гредиле истом ц ’љу, истом идеалу. Како су наш савез и наша сарадња са Сјед. Државгма засновгни на овкм великвм схзатањима, можемо бити сигурли, да су СЈед. Државе ушле у рат за остварење ових циљева, коЈе нећемо вапуствти, све док их не поствгиемо. Аустрнјско сшш Изјава једног аустриског министра Цирвх, 9. Јуна Цописник листа „Тида“ у Бечу, интервјуисао је једног министра, за кога вели да нма највећи утицај у аустриском кабинету. Овај минисгар дао му је следеће изјаве: „Ја не верујем да ћемо ми закључити мир кго победисци. Ниједна пак сила није у стању да сломије наше армије. На руском фронту постоји латантно стање кеастивносги. Есономски је рат најопаснији по нас. Наш цар вели да закључи частан и подесан мир. Ја Еерујем да ће се мир закључити ове годике и ја нисам сам који дели то мишљење“.

8АЖНЕ ВЕСТИ Пгриз — +Пти Пзризијен» пише дш се сада говорн о ства рању Једне лини/е за поштхнске транспорте хидропланима, између Француске и Корзике. Полззак хидроплана ће бнтн у Марсељу или Тулону а с' уштање у А оазиЈу. Њу-Јорк. — Пошто уе постигнут споразум између британ • ске миснје н министарства во/ног убрзо ће отпочети рад енглеске регрутне комисн/е. Ен • глески поданг. ци ксјн су се настанилн овде пре непрнЈатсљства и ко/и су способни за воуну службу, моћи ће испуннтн сво-

Ф Б Љ Т О Н Тропске болести око Солуна Мгларија.— Д зентер ја—Папатлчи. — М*лте:ка г ознвца

Промгнио се Солун, од оног славног доба кад смо пролазилн кроз њега идући да осваЈамо Скадар! Променво се и он, променили се и људи у њему. Чач и по спољашаосги. По њоЈ судећи, Солун јевекада биоЈедиа обична балканско- турско - левантингкавжрсш, у којоЈ је, муш карцима на глави фес преовлађивао, а данас Је он прави тропски град, бжр ако гж по мушким капамж ценимо. Јер као што сааки сваког дана видч, ДЈаас Је у Солуву ф?с без мало ређи него и ва н»ш м београд ском Д>рћолу, а место њега на свачом корхку среће човех ен

глеску и француску колонијвлну капу, пренету овамо Из пра вих, далеких тропских земвља. И ие среће је само на главама ^енглеских, француских и руских јвојника, којима је ова потребна да их брани од сунца што их целог даза пече, већ Је види и на глави многог и мзогог најо бичннЈег, презреног цивида, коЈи дењу се в у канцелариЈи илн спава, а само увечг излази ва јулзцу, ила пред Белу Кулу (коЈа |се неквда на српском ззала Бевз, а дазас Бланш), или у беоскон. Види се дакле да Је Солун права тропска варош, и зато

није никако ви чудо шго у ње му н око њега владаЈу и многе тропске болести. Оао Истана, све те болесги им лн смо ми Балканци од ваЈкада код вас, само што их нисмо тжко ззали. То су им вме дали љ}Д 1 Са Запвда, у чИЈим их земљгма нема, те су њима само по њи хозим тропским колониЈама по знате. И тако су их тимзаЈедничсим именом звалв и лекари, коЈи су у фебруару месецу ове годвне, у Паризу, на основу досадашњег кскуства црпеног у Маћедонији, претресалч сва питања о заразама и болестима у овим кра>вима. То се радило на седницзма Свнитарне КомисиЈе алиираних земаље, и до мзогог се в;жзог с&знаља и зикључка том приликом дошло, псшго су се та мз били састалл људи који су,

н по сзојој спреми и по свом искуству, имали истински првенствено право да о ткм пита њима говоре. А о тропскнм бо лестима, понсособ, наЈдужу, најважниЈу и наЈлажљивиЈе сжслушану реч имво Је пззнжти прсфесор Кастелани, коЈ 8 је у току овог рата радко и у Скопљу, и н& Крфу, и у Солуиу. Оа је нгшао и на помеаутим седницвма изиео, да ]е вж Бал кану, прошле годнне, сд троп ских болести најчешћа бвла маларија, кли како је Фравцузи обично зову, пвлудгзсм. А од осталих тропских болести, од коЈих је свет опуда на Бал кану патио, навео је нврочито Још: двзентериЈу (срдобољу) и уз њу још неке, ређ% врсте зарлзног пролива па онда гроз ми ду папатачи, којж Је била врло честа, и малтеску грозни

цу, која се међутим ретко Јављала. Квко ]е не само вероватно већ и извесно да ће те исте болести и ове године бити једна крупна беда по наш живаљ, варочито по оне всше људе који се нису привилки на овдашње климатске прилике, то ћу Ја и покушати д» читасце овога листа мало подробније обазестим о тим болестима, нарочпто о томе како се могу од њих сачувати. Да Је то потребно, изгледа ми већ и по томе што бар неке од тих бзлести свакако ни по имену нису познате многом нашем човеку. Јер као што се вида, исамж имена тж тропска су егзотична. Д-р. Л