Velika Srbija

СТРАНА X

•ВВЛИКА С Р В И Ј А«

дницу В 1 коЈо] Је веАао о евзиву скупштин: од 31. ма] 1 . В)ше послааик! из скупш иие од 31. м«Ја посетили су г. Жзнара и изразили захвалност у име грч ког народа.

Нешо сшим ира Штапишејгдан |1ем1Ч<илист Лондон, 10. јуна Тон немачких лкстова јасно показује да би закључење евентуалзог мира било за Немачку од"извесне вредности, сем ако Савезници не предузму нарочите мере да би приморали Немачку на ислуњење њених обавеза. Пре неколико дана „Форверц" је писао да ће Немачка држати своје обавезе докле јој се допада „Теглихе Рундшау" се изражаза на исти начин и даје исги значај принципу части између културних нација. Озај лист предвиђа,

да ће, без победе, све не-Ј мачке колоније бити за увек изгубљене, јер Бе Немачка наћи пред собом „челичан зид мржње и бра• ј ну бодљикавих жица који ће спречити њену тргозину. ј Предвиђајући ову могућуј ситуацију „Теглихе Рунд-ј шау“ говори сасвимотворено. Лнст каже: „Немачка мора очувати своју независност с друге сгране: мора и према томе, када се закључи мир, наше вла- ј сти морају повредити афри-. 1чке територије које су из-ј губљене не обазирући се | на међународне конвенције, ако нам оне слречавају нашу тачку гледишта“. Ова је изјава потпуно саобразна немачкој докгри-1 ни која се односи на ме-; ђународне уговоре, доктри-! ка која је примењена при-! ликом насртаја на Белгију и много пута до сада.

На кавкаском фронту југо-западно од Калкита наша су оделеља прзшла реку Калкич, покидала бодљиказе жице и на 1 ала Т) рке на ба;очет и бо«бама. Т>рци су побегли остављајући убијене и р*њеке на бојном пољу. Балтичко море. — Пре неколико дана пет непри < ’ јатељских хидрзплана бацалн су бомбе ка базу флоте уГолери код Риге, и на артиљериске акгаре. Бомбе нису погодиле своје објективе. Артиљерија са флоге је јако тукла непријагељеве апарате. ИтАЛијански коминике Рим, 10. јуна На целом фронту обострана аргиљериска активко:т са грекидима и акција извидница.

одизе кући на одсуство и>тамо д« се доведу у ред, већ је то ' немог>ће и за многе осгале воЈнике, ссмце и сиромахе. Отуда је и разумљиво, да |е то регносзо слвње војничких вмавета ва фроат једзо од ваЈ б.љих дела која позадлна мо же да учиаи својим бржниоцима. Серум п;от в пегдвог тиФу-*- Турски листови доносе, да је бгктерислог Сервет Кимиа у!слео да вакалеми козама ба' ц0л п< гјвог Т1 фуса, којим су се до сада могли само мајмуаи да калеме. Из таквих коза добго је, веле, серум коЈи дао је одлкчае резултате у вакцинацији болесника. Са ратних фронтова

ОКО РАТА — Поклонн за фронт —

Францускн комикике Париз, 10. јуна Јужно од Фере Французч су иззршили прелад иа немачке линије у области Ботор и заробили војнике. Артиљериска борба источ но од Воксалигна и у области јужно од Филена и северно од Бреја. У Шампањи, после артиљериеке озбиљне припреме, Немци су напали француске ровове на брду Тетон и источно од брда на фронту од 400 метара. Немци, којн су успели да продру у истакнуте п> ложаје, Оили су одбијенн. У Лорену одбијен је је дан немачки препад према шуми Рајнтер. Париз, 10 ј)на (доцзије) Немци су бомбардозали наше пзложаје код Шемен-де-Дама, јужко од Филена и у области Брејан Лаоноа. Непријатељ је извршио јаке нападе на исте положаје. На фронту од два километра од мајура Роајер до Шеврињи Немци су извршили врло јаке на-

гаце са в?ликим снагама. Борба је била огорчена. На већем делу фронта непријатељ је потпзно сломљен претопевши велике губигке. Французи су одржали своје положаје сем на једном месту, где су Немци после многих покушаја, успели да продру у један истакнут положзј. Енглески коминике Ловдов, 10 јуна Наше су трупе извршиле успеле препаде у близиниј Нев-ШапелаиАрмантијера. 1 ^Заробљено је војника. Не-Ј ,пријагељ је имао многогу-! битака. Одбијени су непријатељскипрелади источно од Епена и код мајура Жилемона. У ваздушној борби оборен је један немачки аероплан, а шест других су приморани да се спусте на земљу. Три наша апарата фале. Руски коминике Петроград, 10. |уна На западном и румунском фронту пушкарање и актизност авијатике.

Н.где се, ваљадг, ва т&ко практкчан и користав, а уз то обилав, начин не чане поклони воЈнгцимана фронту каоу Фран цуској ЗзаЈу тамо људ ,Ј , шта је воЈницима у рову најпотреб није, па им то и Ш8љу. А знају и да многи од њ8х ке могу од саојих кућа добијати што им треба, па зато добри с Им;,ћ ни људи свакога дана спремају мале »војничке аманете« В шјљу кх потребитим воЈницима на фронт. -И-таквих Је људи врло много и огроман Је број аманета што су ва т*ј начин отпразљени.Један прилер само: крајем атрила месеца послала је гђт Томв свој 42 003 ти ж манег! Зљчи, да Је само она једна, за време овог рата, подсрвла четрдесет н две хиљјдв бор*ш и кафзм и шећерсм, и добрим јестивом, и дувансм, и рубљем. Нарочато се рубље врло много тражи па мвого и шаље ВоЈници су свагда и прљави & пуни гад», а прање рубља ]е проблем коЈи Је готово немогуће решнти на фронту. И зато тамо не могу недељама и месецима да се преобуку ве само војиици ко|и, као ово овде сгд наши Срби и тамо у Француској Белгијакцн и Франц)зи из скупрангх крајева немаЈу веше својг-х домова па ве могу нида

СТАЊК У ГРЧКОЈ Коментари енглеске штампе

Лондо?, 10. Јуна Е глески листови. говорећи о догађаЈима у Грч<ој, цене да ће г. Венизелос успети да се одржи на власти ако увуче у свој кабинет либералне чланове. Престиж г. Венизелоса расте. Државник који је есвојио грчку територију мора одмах доћи на земаљску управу Грчке коју су силе заштитнице ослободиле од тиранског угњегавања. Ми ћемо знати, веле лисгови, протерати опасну камарилу, која је заразила Агину. Г, д р Барозс, убеђени јеленсфил пише у „М ,нчестер Гардиану" о абдикацнји краља Констачтина, и каже да грчка криза не може бити решена ако нови краљ и г. Венкзелос не сарађују заједно. Он се нада да су Савезници добили пристанак новог краља и г. Венизелоса за сазив скупштине од 31. маја 1915. године.

Вевпш ј ПирејЈ — Цзљ његовзг путовгња Атива, 10. Јуна »П&трис« пише: Г. Венизелоса је псззао г. Жокар који му ;е сгопштио ток преговора са г. 3*кмисом радв уЈедкњгња јЗемље. Г. Жоаар му Је саолшгио такође неке тешкоће ко. ]е су избиле услед одби]ања г. Зјимисз да усво]и Взвесве ус-

гозе г. Ж звара о разним питањима. Г. Вевизелос се Је сасвим сложио са г. Жоааром. Лист додаЈе да ће се кроз врло кратко време сстзарити Ј|дчнство и кндиферентно Је да ли ће кабинет г. Згимиса остати нг власти или ке. Г. г. М жалопулос и Репулис нанменовани су за делегате г. Вевизелосж код мешовите комисиЈе чији је циљ да регулише детаље о јединству државе. »Патрвс« у Једном чланку тражи да се солуција унутрашње крнзе убрза да ба Грчка могла што Је могуће пре помоћи Споразуму. ВАЖНЕ ВЕСТИ Париз. — »Митен« сззнвЈе из Цзрухж, дж Је комжндлнт Бре слгвске тврђгве зжбранно, до нове нжредбе , излажкње ссциж • ’ листнчког лнстж »Доезднер Фјлксвжхт « услед Једнсг члан кж под насловом »1 38 женж и 50 деце «, у коме се уе говорнло 1 да )е немачкж војскж прнморжнж дж убнЈж жене н д г цу. Комжндант гжрннзонж у Франкф/рту нж М а/нн зсбранно уе таксђе, 1 д о деље наредбе, лнст »Кампф фсн Дунсбург « услед члжнка о Фрндрнху Ерлеру. . I Ловдон. — И змсђу лнчности ко/е ће бнтн удзљене из Атине \ нзлгзе се внше миннстарж бнвших кабинета: Ламброс, СкулуI дис н другн кжо н »дмирал Дусманнс, шеф поморског генержл' шпбл, брат пнералж Дусмај ниса. Атина. — Листовн обЈхвљЦу 1/едннство обе Г рчне. Онн кажу да су преговорн ннмсђу Заимиса, Венизелоса и Жонвра зж; вршсни. »П атрнс« јхвљж дж /е 1 дедазак Веннзелосж неминсвш. О н ће саставнтн нов кабннет н 'сазвати скупштнну од \915. г. ј Со/ун, — »Н(а Елас « доноси да /е г. Венизелос пре месец дана из/авно допнсннку » Тајмса «: Краљ Константин мора напустнтн престо. Његов снн нлн неко други из фамнли/е дсћн ће на власт алн прнвремено. Лосле рата, Уставотворна скупштннж одл/чаће какав ре' жнм требм дати ГрчксЈ. Магрид. — Шпжнска штамта верује дж ће новн кабинет прогленити полмику. » Епока « пи\ше: „Г. Д*то уе неутржлнста, жли кадж се увери да се инте-

Ф Е Љ Т С Н

СРБИМА

Скорашња нотица у «Празди», упућена вашем живљу, Д 1 не трошв своЈ новац купуЈу ■!« 1 стране цигареге, убитачне по здравље и кесу; Јер су махом, Ззрађене од ннж х врста и ве зрелнх дувана; као и да у завоЈима нема оиолкко циг«рета, колико на завоју пише,—& н&рочнто напис у „ВеликоЈ Србији» бр. 411 од 30 пр. мес. »Пгжња Србима« непријатно Је дирнула моје српске осећаЈе и определила мј, да проверим азгесне ч њенице. Д рнут сам 6ао неопревдансм вешжњом нас,Срба, премгинтересимх наше Отгџбике, прем 1 данасједином држа^асм при-

хсду. Револтврала ме наша, српсха журба, да што више нашгг.уистини крвава заслуженог новца на другу страау демо да тиме ускрхтимо помоћ ко]у та ко лдко можемо ук. заги својој државн. Дзк се у тешком, и жко приеременом слому нгше држгвве егзастанције није изгубила свест о дужностИ према земљи ињени функционери, под најтежим приликама, спасли — евакуисали — иззесау количииу на;бољег дувана у листу, што га Ј жаа Србкја може дат» ;док једгжа ва налрегла сву вољу, да нашој воЈсци, нЈшем живљу у туђини пружн аамиркииу у најбољем

дувану са н/шег, српског огњи шт*, и»лазе се ваши људи, ко|и свесно и хотимично негирају огај једини данас прнход државни, вабављајућЛ од других ту намирницу, по квалитету, много лошију, по вредности, много скупљу, но што је даје ваша Монополска Управа. Заштс? Изговор је да наше цнга рете нису добре и да су скупље. Ни једно ни друго ниЈе тачно. Последња (е берба дувана коју Је откупила у Србији Мо нополска Упрзња, из 1914 те гсдине. Скдови из 1915 остали сунепри]атељу. Како су допђ(]и крајем 1915 год. ишли муње витсм брзином, вемајући *пслтно никакеа саобоаћвјна средства за евакуацију дувжза и нз других краЈева Србије, г евдхуисана је само берба 1914

год. из битољског округа у ко лико ни]е спаљена, да непријатељу ве би пала у руке. Е вакуисано је оно шго ]е било најбоље, Јер се пазило, да се од дувана првеаствено спасе ово шго Је најфиниЈе и шго највише вреди. [.Треба знати, да су прилепски и радовкшки дувани на ф наји, што се у Србији га је. 3 ј»чи, да је од најбољег ва)боље спашено. О овоме се сва кн Србин може уверити из службених књнга Монополске Улраве у Солуну, као што сам се и ја уверио; је; ]е предусретљивост овд. заступника У праввика Државних М)нопола> у 0 )ом пегледу безграаична. Дувани, како нсЈгори, тако и наЈбољи, да би постали употребљиви за лушење треба најма ње две пдше да прележе, превиру т ј. да издрже фермен-

тацију, И дувзн, као и вано, докле не пргври, ке ваља. Показани период за преваривање дувана потребан је, да би се отклониле особине, непр(јагне и штетае при пушењу: горчина, опорост, др&жење на кашаљ, осећзј палењ! и гушвња у грлу, главобоља и т. д. Наша су дувани, од којИх се овде, у Солуну, израђују н»ше српске цигарете прележали не две, већ три године, под сталннм надзором и негом н»ш0х, мовополских службеника. 0.:в су потпуно преврели, зрели и ослобођени свију напред изложенџх лсших особина младгх, зелених и непреврелих дувана. Дувжн најниже врсте м»ње је убитач*н за здрааље и пјгодониЈи је зг пушење, ако је преврео, него ли д ван ва.ф.швје врсте, ако Је зелеа или није