Velika Srbija

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 15 ЈУНА 1917. ГОД.

ВРОЈ 427.

ГОД. II

ВЕЛИКА СРБИЈ ГЛ 6КПКВЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ: •§сечно 3 драхме, тромесечно 9 дри ■е, годнгоас 36 дркхме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ5? Стан уредннштаа уднца Коломбо 33 Солук,

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта.

ВИДОВДАН

Данас је Вздовдан, наша велика народна свечаност, која тако изразито и величанствено оличаза наш национални ивдивидуалит зам, који красе исполинско ј/нашг8о :а најлепшим црта«а узоритог и плеиенитог витештва. На данашњи празник славимо успомелу косовскиххероја ко и у крвазој бсрб.ч падоше за част и славу свога увооитог цара и свога народа! И још више, дчнашња свечаност буди код нас најрамоврсније успомене неизмерне туге, али и националних поноса, јер данас славимосвеге успомене свих зианих и незнаних внтезова који својим беспримерним јунаштвом и пожртвовањем створише једну од најдивнијнх народних епопеја, која ће вековима бити извор народне снаге и величине!.. Косовска трагвдија чини у суштини само једну епизоцу из наше велике и гигантске борбе прогиву османске инвазије са И:тока, којој се не мсгаху успротивити ни царства ни краљезства. Та борба је аапочела V Тракији, на Марици (1371), а завршена је у црногорсккм брдима (1496); то је једна велика, крвава и страш на блтка која је вођена сто двадесет и пет година и за то време погинуло је пет српсккх владара и један турски султан, јединственипри мер у историји светског ратовања! И док је наш народ брз* нно сваку стоту свзје свете аемл>е жртвујући зато своје најбоље синове, дотле су државе и народи срецње Езропе сг.окојно и слободио развкјали све својеспособности у свкма правцима привредног, културзог и социалног жавота и прогреса. Но и поред јединсгвеног жилавсг и дуготра|нсг стпора Срби су морали подлећи у нерав ној борби са надмоћним неприЈаиељима и истом су таца западни народи правилно схватили и дсстејчо оценили величину срлског родољубља и безграничног пожртвовзња, јер су наскоро по:ле тога Турци брзо преллавили угарске раа.чице, освојили Будим

и зак\ цали на вратима Беча! Али у најкритичнијем часу, поредСобЈ5|скове во]ске, ми видимо и једну нову, велику и силну срлску армију која својим пожртвовањем спасава ћесареву пресгонииу и потломаже васкрсење поробљене М:џарске! И још нешто. Срби су, за све време гурске угфаее, били вазда ка ратној нози, борећи се увек та грубим завојезачима и тиме су столећима чннили један огроман браник за Европу, ко а је бииа у оно дсба главни циљ свих турских султана, државника и војсковођа! Али за ту нашу велику услугу, ми смо доживели такво разочарење, које су нам могли приредити само народи централне Европе, којм су сз здружили са азис*им варварима чија је прошлост оличење најгрубљег регреса и тираније, и пзшлида учиште слободу оног нарога коме дугују на;веће признгње к за хвалносг. И као год што смо некада бранили Запад од завојевачксг Истока, данас се појављујемо у улози бранилаца Истока од з*во]езсчсих прохтева цечгралне Европе! У тој ве ли<ој борби Србија је дожнвела тешку судбину, али њеии браниоци иако сувише проређени, не малаксаше ча;< и у најтежт данима нашег кародчог и скушења, јер су тославни потомци косовских вите з »ва и бесмртнкх Обилића, који ће вазда високо вржати знамење српсксг ослобођења чаети и витештв;! Садања н ва Есвропа, наши моћни и културки Севгзници ипријатељи, ко|и се боре за најузвашеније начело за које је икада сазнала истори|а људске цивилизацнје, сдавка су уочили и правилно проценили важносг географсксг положаја шше отеџ бине на Балкану и у сеету, а имајући у ввду нашу бе: пркмерну хоаброст у вези са јединственом оданошћу и верношћу према свјјим дсброгворима, умеће достојно наградити срлски народ и то онако, како је с правом и заслужио. Јф народи ко)и су чеда револуције, оваплоћена н јуз

вишенијим идеалим Ј,умеће оценити вредно:т и величину жртава, ко|е' >г наш мученички нарол под)ео ради свога (|Слобођења и уједињења. Погледајмоско Солуна — срдско гробље које Је, прекс Лерина Ме глена и Кајмгкчалака, ра сејано по читаво] Србији, оц Скадра до Јвдреча, по читавој Албани)И, по БоснииХ рцегов :ни, на Крфу и Виду, у Добруџч и Р/мунији, у Африци као и по свима евролским крајевима, — то су најизразитији симзоли о бе:мртним и гигангским делкмт

нашега народа који је за сзоје ослобођење пролио толико крви, колико за сличну сврху не учини до сада ни Један народ под небзм. И ми клањајући се на данашњи лан праху сзетим жртвама, узвисимонашу изгнанкчку итоплу мопитву Провиђењу да бга госпови свето дело палих витезова који се жртвоваше год знаиењем вечне истине, правде и слсбдде и са побожним пиЈететом ззхвалних потомаха уз* вккниуо: Слава палим јунацима!

Атеетатор Малобабић Кио аустријски шпијун Аустријг је најкорумптизннјж Противу тога злв, коЈе Је н* држвва ва саету. И у унутраш- говештазгло агресивве вамере њој и у спошн>ој политици Аустрвје, позване државее вла употребљивала Је » *тсд« веча- сти повеле су оабвљчу борбу. сне н веморалне, коЈкх би се И ак> се шпијуважа вајтеже стидео и поједгвгц а к*мо лк доказуЈе, нарочнго за време мидржава. Према Србији, ко|у је ра, |ер ]е тгшхо придавити за намеравала псд армити, нарочи- то материјалне дзкате и прегто није бирала срвдства. Њ»а поставља дуг, предгн и системат ]е б;џ;т ва шлнјувгжу у Ср- ски рад, ипак је поведсна борбиЈи бао невероватно великн. У ба противу аустриЈске шли у свкма месткма и у свкма сло-јнјж: показала добре резултате. јевима друштеевнм онаЈенмала Почеви|Л од позаате Мчлерове код ва: својкх агената. Очн су афере, па до садањег рата са се варочито умножилз после Аустрвјом бгоградска је полиавекс^оне кризе када се спо ц<ја пргдала судовима преко разумно са Нгмачком решила дасдесет шлијуна, зг коЈе се ус за даље продирање Немштиве пелв прибавита материЈални дона Балхану и Истоку. У њеном кази за осуду, а адмгнистра бгоградском послаиству н кон- тивнкм мерама учињези су бе зулату било је више чиеовннк* ззпасаимсготбнама у томе праа ео свију другвх држава укупво ц/ сумњчвих и опаснгх иади Они су становали распоређени видук. Поред тога одголкћени по свима варошкнм крајевимг: су и фглсификати по ФрвдЈункако у центру, тако ра^номер- гсвом у Бечу и ргзним велеиз ио и нг Дзрколу, и по Сав* дајвнчкнм проц*сима у Загребумали, Палглули, Вр&чару, Те-, Огкр/ћгма београдске полиц1је разиЈама Свуда су се гурглР,'били су компромитовази многн кшдв св;.дг по свима локалима ф нкцковери аустро угарског н руко®ал8 масом лзкјлних послачстзп и консулата. Због шпиЈуиа. И зн*лч су све ш а се ШСТЈГ0ВШХ нечасних и пркод нас радч и дсгађг. јљавкх псслова те природе моАли та тако развРЈеза оба- ј р1ЛИ су П оред других нижих чивештајно шзијув-.ка служча и иовника бсжати један за

кко'неморална дала бч ге још и разумети. Ну вустри схн политичари служили су се прв томе и интрагама ваЈвиже врсте Оји су ивтркгграли измеђ/двора и државнгка, бзмеђу стра нкх представнвка вњиховапер сонала, кзмгђу ових и наших псл тичара, изм<ђ/ стравака и поЈедзнгца, између мужева,и Жсна — свудв где им Је требало. Пчсате су па:кви/ле, пр«те ћа п8:ма, гзмишљани фалсифакати, свакога дана систематски пуштанв лажви гласови са ци љем да се унесе у доуштво интрИга, завада, узнемиреност, пј метња.

доугим псззати воЈни аташеи: Пзмјанковски, Табцсш, Гелинек, па и с*м посл&нкк гргф ф.^ргач. Напослетку се дошло дотле, да се шпијунажа приличзо сузбила, а руковођгње њоме кз београдског посланства и конзулата сасвкм пресекло. Али по сао нису напустили, већ само центрвлу преме:тили соне стра Саве и Дунана, кз* којих су одредила ччтаву мрежу ф/нкционера, м»х:м сфчцДра, сж искључивкм задатком шпиЈунаже у Србнји. Вишеград Заорзик,

аа, постале су шпиЈунске експознгуре, које су слале људе у СрбиЈу у додељене им реоне и махом »ао трговачке агеате, ж из корпусних ксманди у Сара јеву, За ребу и ТемДшвару и Главнага Шгаба у Бечу И Пешги од времена на време слати су сф цчри сж лзжчим пасоши ма и други «.тручњ:цг» з* ОЕе послове, да провераваЈу р*д и иззештаје сб чзах »трговачких ггеиата* Хзатанз су ови, и мали и еелики. Пзменућемо само код Р^ље ухгаћеног поручникаРајаков:/ћз из бечкогђенералшгаба, који је, ух;аћен кво «шљиварски трговац", све призаао в за чију се судбину заузео лично сам пок. цдр Фргња ЈОС: ф Јјдјн од оваквкх»грговачких агената« бво |е н Ргде М алобебић атентагор »Црне Руке.« То се Јасно вспољило нч претресу код Војног СуДа за сфацире. Остжвимо све рани есумње проткву овсг «агентг» Јеврејско мгџгрског оснгуравају ћег друштва »Х*рцег Босна,* абог којкх су га надлежне срп ске грађанске властн ухапсиле и као врло опасног из Њша евакуНсале кад су други кривци пред навалом ЕеприЈатеља пуштени у слободу, сам нсчин његовог последњег преласка у Србнју то најбоље показуЈе. СпремаЈуАа напгд на Србију, аустро угарске всјне и полициске власти тако су поселе н*шу границу, д* тако рећа тнца вије могда отуд ^прелетити а камо лв човек компромитован у загребачком прсцесу, којн Је тжко често и ргније у Срби!у прелазио. Мдлобабић Је, међуткм, 11 јува 1914, годвне, дакле у счј саме објаве рата ксмјтно прешао гз Земуна у Београд, где се упргзо највкше пазало. Па не само то, већ је сдмах по тсм откшао у подрински округ и да саме Лззаице, па се опет вратио у Београд, кзд* га Је б:оград:ка полвција као сасакм сумњивсг јсш из рвније, притворила Ств;.р је потпуно Јасва. Аустријанцв су спремала д* вас нападзу, к*о што су вгс и напгли, са Дзкве и Саве, у подринском округу, па су желели да СЈЗиаду да ли су иуколКко наше снаге тамо концентриса! е. МЈЛобабић, за кога се вије на н* претресу утврдило шта је у стзари, да ли учатељ, трговац, агеват, илз сфнцгр, како су рхзви изгештаЈи о њему гласили, послат Је да и у очз самог вапада види распоред наших, дошао је право у Беогрвд, где му Је био згштитник, пуковник Д мзтријевЕћ, па Је одгтле отишао и у Подриње Он

Бељинв, Сремска МитровЈца, З .мун, Пи.чгво, Б*»јјш, Орша I је у Ззмун и Беогргд дсшјо