Velika Srbija
ВРОЈ 428
СОЛУН, ПЕТАК 16. ЈУНА 1917. ГО0.
ГОД. II.
ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИј А1«сачво 3 драхме, тромесечво 9 дри ме, годншње 36 драхме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
Стан уредниотва улнца Коломбо 33 Солун.
БРОЈ 10 лепта.
Уређује 0 Д Б 0 Р
БРОЈ 10 лепта.
Венизелос на влади — Грчка у новој ситуацији —
Од уторника доса дашњи шеф Провизорне Владе г. Венизелос држи опет у својкм рукама судбине краљевине Грчке, уједињена благодарећи енергичним и удруженим напорима силе ваштитница. Улавак г Ве низелоса и чланова његова кабинета у Атину био је триумф грчке Народне Одбцане. Кроз недогледан шпалир француских трупа у највећем триумфу прошао је вођа грчког народа, да би ступио ногом опег у краљевску палату, из које је готово изгнан приликом сзоје последње посете Солунска штампа, кео и извесни атинскилистови, бескрајно одушевљени новим редом ствари у Грчкој, истичу, да је г. Венизелос господар ситуације у Грчкој. То је несумњиво истина. Јединство Грчке успостазљено је сложним напоркма сила заштитнииа. чију је мисију извео г. Жонар са огромним успехом. Агина, кључ старе Грчке, окупиранаје од Савезничких трупа, сви околни висови по седнути су, у вароши је заведен строг ред, који обезбеђују многобројне патроле. Двогодишња грч<а криза нашла је иагледа, епилог у доласку г. Вгнизелоса на владу. Мисија г, Жонара канда се приводи крају. Нова влада ујепињене Грч<е садржи у себи елементе, искључиво одане Споразуму. ГВени чланови, чија су имена познагапублици в:-ћ из досапашње политичке борбз у Грчкој, сви су веиизелисти и ве ћина од њих припада и револуционарном грчком покрету. Кабинет г. Венизелоса образован је у смислу ПрсвкзорнеВладе, чији су свн угледнији чланови ушли у нову грч:<у зладу. Г. Кукдуриотис је министар марине, г. Политис спољних послова. Стари пријатељ г. венизелоса г. Релулис добио је портфеј министра унутр. дела. Пред седник владе узео је привремено у сзоје руке у овом тренутку најважније министарство војно, којећепо сле предузимања извесних значајних мера и прсмена уступити птковнику Сполиадесу ;Нови кабинет је
већ полсжио заклетву и отпочео своју функцију. Пред владом г. Венизелоса иставља се данас решење мчогих проблема, који имају да коначно обезбеде миран и нормалан развој будућности краљевине Грчке. У своме првом говсру, држансм са балкона „Велике Британије" окупљеном атииском наооду, г. Венизелос је већ наговссгио низ мера, које имају да подмладе, излече и препороде нагрижени организам Грчке. Пријатно нам је, што јег. Вгнизелсс већ прву прилику улучио, да истакнепогрешку игрех учињен према Собији од њене савезнице Грчке „обешчашћене" по његовим властитим речима таквом политиком. У низу наговешгених мера шеф нове грчке владе истакао је и позквање ка вежбу клгса 1916. и 1917. За сада је немогуће још предвидети тачно однос, који ће нова Грчка заузети лрема рату. У сааком случају, Грчка почиње сасвим нов живот и очишћена углавном од германофилских елемената њена политика кретаће се искључиво у смислу Савезничке политике. Нови краљ Александар повиновао се сасвим новој ситуацији. Све даје наде да ће он остати скроз уставан владар н да ће судбину Грчке оставити потпуно г. Вгнизелссу. Сазив пгрламента од 31. мајз 1915. године решен је коначно. Озај ће припремити терен за сазигбњеУставотворне Скупштине. која ће дефинитивно регулксатиситуацију у Грчко|.
СТАЊЕ У БЕМАЧКОЈ — Каква је слобода јавног мишљења Берг, 16 Јува „Форверц" је публиковао врло оштар чланак у коме се нападају канцелгр и цензура: „Од последњгг већања односно цензуре никаква се аромена није извршила у НемачкоЈ. Исге се злоупотребе свакодневно врше. Канцелар је забранио социјалистичке листиће у Рајнланду. Забрањени листови не излазе више. Слични су поступци срам
и понижење за шгампу. Војне власти врло грубо посгупају са новинарима. Генерал Застров када се
ЈесТ, прави терор даВИ Може бити, д» |е било 1. или
немачки народ, одузима му слоболу мишљења које му је потребно пачакиза вре
обраћа директооу једног.ме рата. Ко решава о ралиста, пише: „Наређујем:ту или миру ? Немачки иа-
лист....“ Сгрого се пази на пацифистичку кампању а анексионисти могу да штампа у све што им се допада. Пруска је иајреакционарнији елеменат у иелом све-
2. ]ула У тим спксим* имх карта, хоју сам имао ксд себе, кад сам се пребацио. П оедседчик-. Шга си сад радис кад си се пребвцио овамо у БеоградЈ ? Оптужени: Па јавко сам се
ту а не Русија. Ми хоћемо него продужење рата које да сслободимо земљу од кошта мчогокрзи и наго тог терористичког режимз. милава беде и рушевике.'
род има једзо мишљење. Он хоће право да гласно ИЗраЗН СВОЈе МИШЉење КО-* полициском чиновнику, 'који је је је: Ми смо ситн ».вега, ( 5 И0 на спужбл. Ја с«м му изми хокемо крај рата. Ма какав мир мнсго је бољи
а
Аустр. шпијуни у „Црној Руци (Из стенографских бележака у Бојном Суду за Официре) ( 1 ) Председчик'. Па како си пре ј е ншла из Згм^-на за Панчешжо у Србију 1914. год ? и кад в0 _ т а ј е лађа возила госте кз 'билз тамо? је то бкло? Београда квји су били ва све Оптужени Малобабиђ . Нп Пе- чаносги у Панчеву. тов-дан 1914. год. ] Председник: Кад си стигао у Лредседник: А зар ве 12 и- Пднчевс?
јавио, да сгм пребегао, па ме је по том одвео у полицнЈу. Пгедседннк : Шга је било посл« ? Оптужени: Оа ме је одатле упутио у Глжвну Полицију, у Управу града Београда. Председник: Где је била т* полици]»? Оптужени: На Сави. Председник: Кад си отишао у Управу града Београда, шта ]е
Оптужени: Стигао сам у вече н преноћио. Председник: Шга с0 радио
ли 14.)ул»? Опужени: Не. Председник: Њће бити. Прешао си ти баш пред сб;«ву Р*‘ ! К1 7 си " с 7 нгао ^Панчевс? та, к*д те је чвкао г. Д«митрв1евић ва састанжк. ОптуЖ1ни: То је бкло одм*х
о Петров даву.
0 птужени: Ту сам преноћио, н сутрадан сам кшао да потржжим какву прилнку да се
пребацим у Србију. У том ци
Председник: Неће битв тако. Љ у ^шао сам код Једнога тр Промисли се ти добро, ти добро говца, код неког Дшитрија 0памтиш ствари. Г. Димитрије- Л ара. Оа ми је био познаник, вкћ је тебе чекао, а ни]е оти-1 и П втао сам га, дв лЗ мИ може шао ва састанак саглавним ђе-‘ П омоћи ди се преб»цим у Ср нерал штабом. Међутим, тебе ]е биЈу. Оз ми је казао, да ]е сад полиц!»ја одмјх ухапсила, чим сгпсадно сгање, и да се не моси прешао овамо. ; же нико пребацити. Зато се Оптужени: Ни|е мене полкцДја тамо нисам нн пребацио, него одмјх ухапсила, иего ме ]е комесар полкцзски на пристаништу спровво у Главну Полицију, и ту су ме саслушали и отпустилн, па ме тек после ухапсили. Председник: Да вкдимо редо.м како је ббло с тобом. Кгжи, дакле, кгд си прешас? Оптуженн: Прешао сам на д«н двк после Св, Петр*. • Председник :Не може то по
с*м иг.ти дав после подне, 30. јуна, вратио се у Земув. Председннк: Шга си радио сада у Згмуи)? Оптужени: Ту сгм опет тражио нгчина, не бл ли се кжхо пребгцао у Србију. П педседник: Па јеси ли вашас? Оптужени: Јесгм. Председник: Како? 0)туженн: Кад сам се вра свецима да се бележи, вего појтио из Павчева у Згмун, са датумима! Покажи, да^ле, кад.миом су кстом лађом прешча
си лрешао у Србију. Опт)жени: Односао преласка V Собијг им!м да изјавим овс: Н» Петров дан дошко сам у Земун кз 3*греба, Блсанске Раче. П^едседник: Добро. То је било иа Петров дан 29 јуна. Оптужени: Покушао сам ту, дж се прошв«рцу]ем и да прађем у СрбкЈу на сам даа Пе тро« дан 29 ]уна 19 4 год. П:едседник: Јеса ди успео у томс? О^тужени: Нзсам успес, вего сам се оддучио, да сдем уПанчево, па да отуда покушам, мо гу лн д 1 пређем у Београд. КзристИо сам ону л 1 ђ/, кс|а
]ош 3 господзна у Земув: је даа поп и два грађанина, Видео са.м вх у Земуну на шетњи на променгди, а и ја сам ше одаосно кзјтао око пристанкшт;, да из вадим карту за Панчево. Они су ме пктали кад се враћам, и Ја свм лм квзао да хоћу да се пребацим. Познато ]е пак да она] кс јл вма карту, може дати карту другима да се прош верцују. И мени су оаи људи помоглл да се пребацим И јж сам одм!х у вече прешао, Председник: Је ли то било 30? Оптужени: Не знам, Бога ми, тачно Је ли то било 30. или 1 Изгледж ми, свакако, да је било првог дана после Петров-джна.
Оптужени: Тамо ме Је саслушао чивовник, и Ја сам му казао, да сам повереник код г. ДимитриЈевкћа. То Је било истог вечера. Председник: П* штж ]е даље билс? Опуженк: После овог мог саслушања, он се је пропитао нешто на телефону, па ме је отпустио у варош. П редседник: Где си ти одсео у вароип? Оптужени: Одсео сам у хотел Бзлкану. П оедседник: Шга си ту раДИО? Оптужгни: Ту с*м преноћио и сутра дан сам отишао код г. пук ДимитриЈевића. П редседник: Па посл«? Оиужени: Нашао с*м |едног повереника из Темишвара, и однео сам га код г. п*к Димитријевића. П редседник: Па шта сте тамо радил; ? Шга је било с тобом? О/тужени: Ту м8 ]е г. Димитријевић казао да причекамјош дан два у Београду, па ће се после видети, да ли треба да се враћ*м натраг у Аустро Угарску, или ћу остатИ идиљеовде. П редседннк: Па докле си чекаг? ОЈтужени: У том очекивању прсвео сам даа дана па пошто ма ништа нн|е ]авио, Ја сам отишао у Б*њу Ковиљачу, ]ер сам тамо имао да се састанем по упуству г ДимитриЈевиђа са неким повереницама. Председник. У ком цчљ, ? Опужени: У сзом повереничком циљу. Председник: Кад си отишжо у Ковиљачу? Оптужени: Огкшао сжм 6, или ]ула. П редседник А кад си се вратис? Оптужени: После 10. Јула. П редседник: Па шта |с посде бало?