Velika Srbija
ВРОЈ 434.
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 22. ЈУНА 1917. ГОД.
ГОД. II.
ВЕЛИКА
ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ! Маскчно 3 драхжв, гроаесечно 9 дри же, годипзае 36 дрххае ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ* Стжн уредннотвж улицж Коломбо 33 Солув,
БРОЈ 10 лепта.
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 лепта.
Шпанска криза — Њени узроци и последице —
Еа Месопотамију доводи се у везу са тим побунама. !Мобилисане су све класе жандармерије ради попујњавања огрзмних празни Један од врло значајних кризом и војска анггжо- на у војсци која је С 1 раполнтичких проблема, ксји вала дкректко, и Шпанија,'дала одепкдемија. Оцседсу на дневноме реду јесте у којој политичка борба ме кавкеске дивизнје остаи крига у Шланнјн, која траје већ три четвртине ло је само 4С0 људи. је узела веома велике раз- столећа, нашла се пред ■■■ мере и угрозила Је битне правом анархијом. У Ка-ј интересе земље Од самог талонији је избила права ДуС1'0. ШПИЈУНИ V ,,Ц0Н01 РуЦИ почетка рата у ШлариЈи је побуна и генерал Марена Ј г ЈЈ Ј ј ј почела да се развија јака испослат }е да уреци таполиткчка борба одно:но'мошње прилике. Полсжај држања према европском Алфонса XIII постао }е из-
рагу. Вглики светски догађаји дотакли су се битно и шпакских интереса. Али Шланија је ипак успевала да одржи своЈр неутоалност, све до данас. Томе је један од глазних узрока био обилат подземни рад немачких агената, који су и овде организовали пропаганду и шпијунажу најширкх размера. Мсђутим, ова фатална пропаганда постала је врло опа
Турци Су ПСЧеЛИ да при- вхчивом вж том делу гржаице, мењују немачки меТОД пре-' позаавжо ]е све тамошње одМешгајући трупе С једног вешаЈе и, што ]е на|глаавије, на цруГИ фрОНТ. са оне сграве границе имао ]е Хоџе, познате са својим П °У 3 Д* В ® људе. Не могу дакле непријзтељским држањем,** се сегии Т0ГЈ ! то 3 * иеЕе премаМтадо Турцимт,мо- В0 1 в бил * вгжа * ствар. б I лисани су сх м осетио, да не може да се врати редовним путем и казао сжм му зато да оснгура себи поаратак. Председчик П. М ишић: Да лн се моаете сегитк, ко]и су вас разлози рукозодилк дс нзбере те лнниЈу Митроввца Лозница, ва ко]о] се Мдлсбабкћ и*ао
а
(Из стеногргфских бележжка у Војном Суду за Официре) Испитивте пуковвика Дрхг. ДимитрнЈевића ( 6 ) Председник П Мишић: Добро, ните суду, да ли Је ога одлука' натраг да пребаци у Аустро У
ванредно тежак. Напори кабинета Г. Да-'дсбро, вв висте могли остхти ваша пала по солствево] ини тоа, Да уТИШа кризу ЈОШ сам« а да се на Јааите своме цајжтнви или по његовом пред увек су без резултата. Са- старешиаи Кажчте в»м свда: логу. 8ИВ кснгреса одлаже се зашто је Мдлобабић чимЈедо-! О^тужени пуковннк Димитри С обзиром на тешку СИ-^шжоиз З.муна у Београд, ота- јевић: Ја сам Мдлоб»баба и туацију У земљи. Очевидно шао за Лјзнкцу н твме сбч- позаао у Београд је, да је Шпанија У једном шао ливију: Београд - ш*бш— П редседник П. Мкшић: Ва великом политичкомврењу, Ллзаица и по чијем иаређењу. сте кмели да га пребаците на Оптужени, пуксвник Д ши ј ту линиЈу и, кажЗте сада, да пред-
ко|е наноси огромне штете снази и престижу ШпаниЈе. С једне стране пружа се веома згодна прилика, да се интервекцијом добију
•сна по шпанске интересе и : , зелике концесије у Латин-
трнјевић: Ја сгм га псслао тамо. л:ч ]е то био баш његов Председник, П. М ишић: У ком лог ' ЦКЉЈ р Оптужени пуковник Дчмитри Оптужени пуксвник Дими- Ј ев ^ е ’ не ' 1* сам Мхлобж-^ триЈевић: . . . . д» с* гранич- и позвао бхш У Београд ) Т риЈевић: Ја &у сгд дд кгжем, да то нвје било за тж| случаЈ,
гжрску ж после објаве ржтжСрби]и сд Аустро Угарске. Оптужени пукоаник ДшнтриЈевић: Н*мо]те да узимате, г. пукованче, да ]е то моје решење за случаЈ објаве ратж. То |е све требало да буде пре, жла кад Је он дошао, пала ]е мобилизациЈж и ржт. То ]е вжс изиевадило све. Поедседник П Машпћ: Д:бро, тако и покажите. Оптужени пуковннк Дамк-
изазвала је оправдано 0 јској Ауериди И у светској : ним офацирвма, ]ер онда још д * *у Д8М У П У СТВД зд евентуагорчење изгеских ПОЛИТИЧ- ј трговини, а С друге страке ; НИ ј в <5 г0 сгављеа ултиматум, лаа р* д !К0 Аустрија об ; аких група. С друге стране^исткче се слабост, да се’ торпедовзње шпанских! то искористи. У овоме конбродова раздражало је на- | трасту леже поглавитз у
род до кра!ње мере против Немачке. Провала између странака, присталица интервенције уз Споразум и приврженика неутралносги постајала је све већа, а политичка борба све акутни* ја, Шпанија је од увекбила земља политичких крајности. Реахционари с једне сгране, а републиканци и социјалисте с друге чине две велике кародне снаге. Да би се ови супротни елементи држали у шаху, круна се наслања на цркву, која у Шпанији игра врло В8Жчу улогу, на војску и на политкчку мањину, либервле и конзервативце. Ниједан кабинет није могао измирити конфликг политичккх група. Од пада владе графа Романонеса, који је у приласку Споравуму гледао спасењешпанских интересг, т. ј. од пре 2 месеиа криза је увимала све већи сбим. Кабинет вође либграла г. Гарсиа Пиетре морао је капитулисати у брзо и уступити влгст кабииету умереног вође конзервативаца г Датоа. Али тада, почетком овзга месеиа криза је до стигла врхунац. Црква, коЈа је потпала под германсфилски утицај, умешала се још дубље у политику. На,зад је се пред општом
зроци тешке унутрешље кризе у Шланији. Моменат пак постаје све критичнији. За Ш танију се као једини излаз из ситуације намеће, да што прз рашчисти унутрашња питања и да псђе пугем, који води обезбеђењу њеких виталних интереса. Сшвда ј Тјјсиј Оскудицг у сваком пзгледу Атина, 22. ]увж Према једноЈ званичној депеши из Самоса нове грчке избеглние из Мале Атије причају да је абдикација краља Константина произвела јако узбуђење код Турака а подигло мо рал код Грка. Ечвер паша је посетио ту скоро Смирну. Он је сазвао на један скуп грађане Грке. и ре као Је да ће свн Грци до 65 годнна бтти позвани пгд заставу. Затим је са три дчвизиЈе из вилчјета Смирие отпутовао за Месопотами|у. Револуција Арапа и Курда који су се побунили пре неког времена, погоршава се. Њихови су шефови ухапшени. Одреди Курда и Арапа које је турско кемачка војска заробила, склоњени су цалеко од тих места. На-
али сам је ввдео да се нешто
вила мобнлиз»цВ'у и рат нама.
у тсм смислу спрема, дакле, дж ^ 1Т0 с * м г * м * л0 Р* 0И Ј е и П03 са гравкчним сф:церима, коЈе вхо ’ кад С8М ввдео д * ства Р н ® смо и ја н он вавелн у свсме иде гл * тко > д * до ђ г д * би и ' одговору, утврди за сваки слу-: м *° в Р* меа * д * се Ј ош п Р е ио чај па и за на]тежи, на ко]и <5илЗзгци]е и ратж вр»ти П?е би се нжчни он мог.о поновж ма тсме - м °Ј а > е 8 солствеи * вратити у Аустро Угарску Због да се В Р* ТВ -
тогж ]е и отишао тгмо. Председник П. М ишић: Да ли је овај одлвзак МслобабИђев из Бвограда у Лозницу одлучен сд ваше страве по вхшо] сопственој инкцијативи или по предлогу МглобхбиДевом? 0 1 тужени пуксвник ДимитрИ' Јевић: Ја се сада не могу да сеткм детвља: да ла смо то спорезумво утзрдили и одлу-
П редседник П. Мншчћ: Добро, вхша је одлука дж се вржти;
али ми вас пнтамо, да ли је •
него да сам ]а њггж рвнв е бно позвжо. Председннк П. М ишић: Дзбро, тако и сбЈасаите. О тужени пуксвник ДимитриЈвик: (дектуЈе) Мзлобабића сам поззао пре ношто Је и било помеаж о ултимхтум н онЈе тжко и стегао у Бгоград. Ја сем њега послао тжмз на Дое\ ау, да оа ви*и зж свој прелаз
н у опште проконтролвше мо-
вхша одлук?, да он баш пређе Г у| ј И0СХ и з* најтеже случхје
еж ливиЈи ЛгзвЕцх Мнтровнца. Оптужени ауксвник ДимитриЈвиђ: Мо!е |е решење да се он врати пре сбЈаве ратж. П редседник П Мишић: Добрс, али мн кад смо вас питхлд гда сте"мнслкли да га пребацктевв сте ксзали ва лнвији Мнтрови
н ]ж сам упутио Мхлобабића због тогж што сам видео, да је
чил^, али ]е врло лако да с*м; ца-Лозница. Схд вас ма питамо: аешто ]е на то| линији он требао да пређе, Ма вас пнтадошао без ккаквсх исправа. ка- мв> Д1 ла В1М ј е 0 и предлсжио ко мк је и схм казео да ]е до , ху ад пређг. шао, и морао сгм рхчунжти джј Оптужени пуковникДимгтрИ' се Једкво може вратити у Ау- Јевић. Дг ли ]е предлсг, да се стро Угарску еж та]ни вачин, ј В р атн у ^усгриЈу ва ланији кришом. Митровнца-Лозница по прела П редседник П. Мћшић: Ви ЗВМ1 коЈу су ту и раннуе посте пред судом изЈхвили, дхсте стоЈвли и коЈима се Мхлобхбкћ хмали намеру, да после обЈжве ве ц слјж^о
ржта Мглсбабива вржтите на траг у АустриЈу ради позеренкч ке сл) ж1е ва лнниЈв Млтровкца Лозница, па сте га зато и упутилн тхмо да види а упозва се боље сж приликамж. 0 \тужени пуксвник Димитри)евић: Он ]е познжвао прнлике,
П оедседник П. М ишић: То сад кхжите, д* лв Је то вхш предлог ила ]е његов предлог да се баш ва ту пиниЈу вржти. ОпТ) жени пуковник Д ми-
прелаза, то ]ест за случа] мобЈЛизхци'е е рхтв, лж ди ће моћи да се пргбаци и да ли ће мсћи функционксати зж време ратж. УлтДмж ум ]е пжо у времену кад ]е Мхдсбабић .... Председник П. Мишић: Шгж ]е с тим изнеаађењем промењенс? 0птужени пуковник Димитриуевнћ: Јх сам њега позвжо равнЈе. Председник П М ишић: Кад раннјс? Оптужени пуковник Д\митруЈевић: Пред рат. Људн су сви билн далеко од тога да ћв у опште бнти рата. Председник П М ншић: Нзшта, вздиктираЈте то. Оптуженн пуковник Дчмитријевић: Јх сам кмхо извештхје, који су наговештавали да идемо ка рату и зато сам га и поззао, да му издгм ваређење штж дх рхди ако дођа
триЈевкћ: бао првоод његж Взнег или сжм гж ]ж сам' Д о М обилнзацч'е н рвта, одлучно, ]ж се сад не могу тач (Наставиће се)
него ]е имао само да вида кжко но да сетим, али за аене то 1 ствар стоји сада. ! ни]е била никаквж вжрочито ка-} _ ^ . в Председаик П. Мишић: Добро, ржктеристична ствар, ]ер се Ма-| «ВеЛИКа Србија прима гли одлааак Ечзер паше дж се ]ош бсљеупола.—Об]ас- лобжбић и ржшиЈе служио тим огласе по умереној цени.