Velika Srbija

СТРАНА г.

•вКЛИКА СРВИЈА«

ВРОЈ 437

нроменимз мишљење. Ми не гожгмо замислиги трајан и дефинитнванмир, док Хохенцолерни и Хзбсбурговци владају. Мн не би мзгли усвојити маневар захључења засебног мира, а да не оскрвнкмо најдубља

наша убеђења. Белгнски социјалистн не одустају од састанка са немачким социјалнсгима, али оно што онн не желе, то је да се придруже немачким социјалистима који штите им периализам".

Ова гигантска офанзива избиће не само на западном и источномфронту, већ ће се пр >шнрити и на И сток У Берлину влада уверење да ће се велике операције на мору вршнти једновремено са сфанзивом на суву."

Са ратних фронтова

ЦИЉ 1 БИ Р 1 ТА —Анкегаједкогруско:лвста—

^ранцуски комкнике Париз, 25. јуна У блнзани каа&ла између Ро* «е и Рајне сдбвјеаи су многв нсМЈЧКи нжпади ижиашеистакнуте положа]«. Немцш су претрлели велике губитке. Енглесни ксминике Лоадов, 25. ]уиа У блнзиак Вашега ваше су трупе напредовале. После Јаке артнлервске припреме нелрхјатељ ]е нззршио препад на наше положаје нсточао сд Ласа али ]е бао одбијеи. Једза немачка ескадрила од 20 хсроплана летела ]е вад Лза доаом и бацала бомбе. Наши су се авнјатачари сукобили са ес ка,«рилом. Дза су игпри]атељска аероплааа оборева у море а три друга пала су у пламгиу у близини ушћа Темзз. У ваздушвој бзрбн на фронту ваши су пилоти приморали 8 немачких апаржта да се спусте ка земљу. Пег н&швх аероплава се нису вратвли Адмиралитет ]ављ»: не • мачки је ^сумарен потопио је

јако утврђене положаје око се«а. Одојили су такође коту 388 и продрли у село Годович северо западно од Горошчана. Руске су трупе одбчленепријатељска пред ња оделења и напредовали на фронту од 7 и по миља. Заузели су села Ллаковци и Свенлачи. Румунски комииике Јаш, 25. ]уаа Артиљериска и пушчана ватра на разним секторима фронта. Руска је артиљбрија тукла непријагељске положаје северно од Фо реа. У области Разели ско Дунава у близини села Јурилозке вођена је борба. Уништено је много митраљбза кео и једна лађа која је преносила артиљерију. Заробљено је војника и заплењен материјал. Бугарису нмали осетне губитке.

Прл оити офашои

I Пстроград, 25 ]уна •Баржезнјв ВЈедомостб« отвориле су ;.нкету о Савезнвч к: м цвљевима рага. У многим одгозсрима заслужује нхрочиту пажњу сдгоаор чувеног енгле ског књажевникк г. Велсж, којО циљое рата најпргциавЕЈе 0зл«ж:. По њему згхтеви Савез никж треба да б/ду следећг: 1. О:лобођ:ње и одштета Бел гије; 2) Ослобођење свих сада екулираиих кра]е>а Француске кео н анектованих 1871.; 3.) У једањење Итжлеје са итглчЈансквм областама Аустрије, Треатом и Трнтом; 4) О.лоб-ођење Пољгкс, подразумеггјући ту и Поцен галацкјски; 5) Осло бсђење С[.б Јви српских наоодл. 6) Успостављење РЈМунвје; 7). Ослсбођење Јермекске, Арабије и Паластане испод турсксгЈармг; 8 ) Нјпушгања сваке нмперијалиствчке политнке одстра*ве Нгмачке; 9), Слободгв праступ РусВЈе у Средоземно море. Осим тог* по В:лсу, енглеско 'јавно машљсње наклсњеао ]е аутономн]» другах сло.всаских

даз наш дегрожјер у севернсм мору. Ит&лиЈ&искк коминике Рим, 25. ]уна Наше су трупе одбиле иелријатељске извчдничке одреде који су покушавали да се приближе на шим лииијама. Наша је артиљерија разјурила непри- ј јатељске колоне у покрету према брду Селигу. Руски коминике Петроград, 25" јуна Главни штаб у Петро ј граду је извештен да је' отпочгла нова артиљериска борба Пгшадија је из вршнла напад и потисла кег.ри агеља са његових истакнутих положаја. Руси су заузели утврђено село Сенку и све непријатељске

— Узбуђење у Немачкој Хаг, 25. Јувж Дописник листа „Ноје Рогердамше Куран" телеграфише из Берлина следеће: „Саопшгено ми је из добро обааештеног немачког извора: Жеља Енглеске да настави борбу учи^ нила ]е врло добар утисак код Слоразума. Ми се налазимо пред великом опшгом офанзивом која није наставак офанзива, које су вођене у почетку пролећа. У току идућих недеља очехује се да офанзива избије на свима фронтовима једчовремено^ Езглеска ]е успела да придобије за ту идеју не само Француску, кего иРусију чији су војници већ отлочели општу акцију.

варода у Ау<гри и.

Велкка нгдм ћност Енглеске

Пзраз, 25.]уна Из Локдона ]ављају: После дискусије у Доњем Дому об.ављенису ушгампи резултаггл прокзводње. му ницнје у Енглеској. Ози резултати показују гигантско дело које је Ечглеска из вела. Ово дело уништава конеч 10 наде Немачке на псбеду и доказује огромну Савезничку надмоћност у прокзводњи ратног материјала. У марту свегодине, Ен глгска је израцила четири пу га већу количнну експ ло зива него V марту 1916 гопине, а 28 пута нећу ие

го у марту 1915. године. Троизводња граната је била тако огромна,- да су многе фабрике употребљене за производњу доуглх артикала. С&мо у фабркци пуњења пројектила раде 00 000 људи. Арсенал у Золвичу ко]и је у почетку рата имао 10 000 људи сада има 73 000, од којих су 25.000 жена. Шта више, за време те-

куће године, цена оружја је смањена са 40 од сто. Енглеске су фабрике изра диле до сада 5 000 километара шина н велики број тенкова, ко]и се свакоднев* но повећава. Вредностовог гигангског дела имаће врло значајне последице и после рата. Енглеска ће оснгуоати своју надмоћност у свима прсизводњама.

Дневне вести

Манифестације на Крфу Са Крфа јављају: Поводом последњик руских по5еда, а у моменту кеда е српска музика свирзлг#? прексиноћ, као обично ка варошком тргу, избила је спонтана манифестација уј корист Русије. Манифестанти са музиком на челу, отишли су пред хстел „Св. Ђзрђа". у коме поеланик Русије станује Музика је одсвирала руску химну, а становништво јеј одушс-вљено акламовалоРусију, Србију к Споразум. | Манифгстанти су се одатле упутили кући г. Пашића, где је одсвирана српска химна. Италија и Грчка. Атински лист „Елефтерос Тј 1 по.“ доноси: „На последњим састанцима г. Венизелоса и графа Боздарија изравнато је више грчко-итапијанских неспоразума. У спољкој политици обеју земаља постиже се потпун споразум. Веровагно ]е, да ће се мисија за преуређење грчке жандармерије враткти у Атину.“ Једна наредба. Према вестима из Атине, грчки министар војни наредио је свима коиансантиМа војних јединица, да у року од 24 часа оду на своја места. Монопол у Грчкој,

није артикле, и то за све време трајања рата. Артнкле ће увозити искључиво држзва. Уплате за Србију. Срп:ки Цјвсни Кагт из Жс* неве у писму од 25 7 ]уиа т.г. И.Бр 5416 излхж/ћ >1 опширна свг незгоде у азвршивању теле:рафсквх иалога одавде, предлаже као ваЈсигурвиЈи и иаЈбржи пут да се хитве исплате одевдв слровсде курирском поштом а из Жгневе по њима авређуЈе испчата депешом, На тај неч&в породсц! у СрбиЈи прамвбе еовиц миого брже него 8Н П0 бЖЛОЗИМЕ К0]И ВДу ОДХВде телеграфским путем, — по нгхсђсњу Црреног Крсга зж половиау времеда брже. — Такви телегрвфжи валози коштаЈу само 2 50 шв фравка. Озо се доставља ивтересовхнамЕ ради знвња, с тнм, дл ко ж«ла да се користи овим путсм то кз ави прнлаком у плате код Обавештајног Биро а. Бр. 14712 Из кгац, Фгнансиске Далегбцаје 23 јуна 1917 г. у Солуну. Из позоришта. У овдашњем позоришту »Тоша Јов&енваћ* играће св давжс у ведељу »Дза наредвика* позоришзв вгра у 3 чинв иапнсао X. с талвјавског нревео Никола С. 'Бурковвћ. Глквве улоге су у рук»м* г. г. Гошића н Бујдвћа. Почетак у 9 часова у иече. Пажња родитељима и пријатељима ђачким.

Из Атине Јазљају: Г. Е а- Год.шњз испити у српској бирикос и 3 јав»0 је, да |е влада решила да заведе \) ц* дав 25 , ов. м. V I и н р монопол на сзе ^ашотреб-' 2 ) » » 26 о. м у ш и 1 Ур.

ф б љ т о н Едизон и рат Историја једног волшебника који се и у овај рат умешао (КраЈ) Ешзон Је већ заустио да ка жв: »25 000 дивара,« али св з

— Примам вас, ако хзћете, ксд меве за мехввичара, са 1500 динара месеше плате рекао му ]е одушељевр дирек тор. Едизов ]е, раз/ ме се, прнмно повуду трудећа се Једиво да ве покаже колико Је изиенађеа I радостан. ЈИ дали су му радио-| анцу, дали сжв материјал коЈн ]е тражио а оа је ј.неко време иза тога изаео пред своје ше фове једаи нз оснсва измењеа н усавршеи такер. — Колико тражете за таЈ псоаалазак? питао га је дврек-Ј тор.

времевж покајао и пусгио овог другог да се изЈасви. — Шта велите, продужио Је онда директор, би ли га дали за 200 000 двнара? Едвзоа је само зинуо од чуда, ж директор Је то схватио као да оа поотествује протвв сувише ниске цеае, па је тужао доаао: — Жао ми |е, али то Је ижј вишж цена коју ввм могу лонудвти. Таца се Едизон направио да попушта, и примио ]е награду.

Било му је двадссет и три године Од тога дана васталаЈе ера његовЗх великих пронала аака. Богаство и слава Уз тжј ссновнћ капвтал ва ншли су ускоро н други приходв. Све велике телеграфске компаније почеле су мало по мало да употребљуЈу раза« Е дисснове проваласке у телегра ф«]а, и он Је б?зо посгао бо гат човек. Подигао Је оида*с*вршено урсђене лабораторије и почео ва миру дв врши експервмввте, да тражи и прозалаза. Годвве 1877 предао је нв дустри]* сво) мккротелефов, коЈи је у праксн взвео диввн провалавак свогв земљака Але ксандра Грахама Бела. И телефон је нкпразио револуциЈу у људском саобраћаЈу.

Неколико месеци иза тога пусгио је у свет ону другу новн ну што Је задшЉла људе: фо нограф. . А још неколвко мссецз касаије зачео Је револуцају у Јед ноЈ друго| индустријскоЈ грани. к8)мгвшИ своЈу електрнчну сн ‘Јалицу. Већ сама та три проналаска била би довољна да обесмрте човекж. А они у свмо] стварн представљаЈу сжмо Једав део ње говога рада, и то онога рвд« ко!и Је свету познат. Хоћете ла Још један пример? Кућа из калупа Ежзоиова ]е слава и што ]е пронађена кућа ко]а се фабрички взрађ<]е по сераЈама, као да је реч о кхкво] шаваћо] машиаа нла којоЈ фабричкој а латки. А ево суштине њене. У Један огроман тучави ка-

луп, ввмгштгн вж Једво удубљење, сипа се кроз једвн отвор аа његовом врху тона за тоаом цемента Онда се све оставк дж се осуши, шест до седам джва. заткм се калуп отвори. М шта се нађ:? Кућа од два или од три спрата н према томе какав Је мздел изабран — и то кућа са свнжа могућим .привадлежностима«: с подрумом, степевнцама, димњацима, цевама за водозод в за гжс! Не остаје чсвеку вншта друго него да уд»ра врата и прозоре, па да се усела у лепу, угодну внлу! Апв немамо овде места да шабрајамо све изумегке тог ђевнјалног »мађзоаичаеа«, и спомевућемо само ]ош њсгове наЈво вмЈе пронвласке, пж и њих сасвкм овлЈ-ш, зато што вису подрсбааЈе ни обЈављенн Нису сбјављени стогд, што