Velika Srbija

год. п.

ВГ ОЈ 441.

СОЛУН, ПЕТРОВДАН ЈУНА 1917. ГОД.

ЕН 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ1 •к«чно 3 дрсхже, трожвсвчнз 9 |?и ■е, годкшн .0 36 црлхше ОГЛАСИ СК ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВ« РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стхн уредништв* удиц« Коломбо 33 Селун.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта.

Њ В. Краљ Петар I.

М. БојиЈј СЕДОМ ВОЖДУ

«Све или ввшт»«, Ибзен («Бр«вд«) Мн смо сстазили под предгчким кровом Ков рођене крви, срце нгшег срца И за собом ч>ли квко еемља грца И пошли смо стазом незиансм и новом. Но пошли смо с Тоб м Не питасмо стога, Н ј куда нас вопиш, ни м чења чему, Јер кад Господ вове, спетује се њему, А реч твоја за нас б ше к’о реч Бога. Ј>р кроз крв си с нама брао бол и слав/, Депио си с нама наш чемер и сумор И ја>ке наше и стрепње и умор В рујући чврсто у десницу зараву. Јер је твоја веоа — не постати робом, ГРрт наше деце и вјерују наше И зато нас к теби Евезае наде зваше: Ми смо ПСШ. 1 И с вером, јер смо пошли с Тобом. И страх никад неће набрчти нам веђе: Мч смо пошли с Тсбом. Јер истсга трена 3 а 1 И смо худ води још нсутрзена Стан, ко(ом ниси восио нас гф ђе. јГјИ^1^Т|‘|ВНВМШИ1Ш*ј' 1МЧ мнМ | 1вв1ИН№ИИИИЈШИЛ»чинн1Ж»ДИ1ИИИ1 | 1л№аДИШУ ? ?ЕИРМИЦИИАИНСИИИЦЦИМИИИИИ Ф Е Љ Т 0 Н Д. И. Јејо Краљ на путу

— Н*купнлн смо дрва . . . ватргцу смо нгложили . . . « с«д д* чев*л»о д« ррсђе Кр»љ.. Ч:ка(кмога целувоК, Јер мгжда веКе ве до св«ву1и сткЛ«. Иде псл?ко. Вр*лге с вевељама сур мло се ва његзвл стврвчка плеће, па му нВје лако, А пут је овај тежак и страшгн. По■ шао ]е нз Првштвве с дугач кгм трногатим штапом у руци Пошао је т»«п ва Ј/г. . . к ж/ Југ Је тамс; ето тамо Стево, где се ввде оне ннтаце . . . Ма га жалкмо, иа проста његоа! аоЈиицк: ето ]а, Мало-

в?и Јсротић; и ти, брвте Обра де; и ти, друже МавоЈло; и та, рођо Срећко; и ти, Живане; и ти, Богосавс! Ми ћемо г- овде чекаги до самога сванућа, Јер јсмо га Јутрос виделв како се кревуо овкмо. Нема њега ко овде дочекатк, у овкм пустим кршевим , вема му ко ватрецу валсжати; нема га ко услужи тв Уаек сам уа говорио браћо моЈа, да ово ниЈе за њега. Ати шта ћеш, 0 браде. квд сам ]а Једав прост трегепозивац па насам могао д* одем до Њ'г* I) да му кажем: ,Го сподару седаЈ у воа, па иди . ... Не мучи се тш, ако се мв мо рамо мучати. Краљ си тк!..»

Ми смо пошли путем којим севгр дува, Мн СМО П' Ш1И с Тсб.ом у тгму свг дубљу, Но, као ПрометеЈ, уздижући зубљу, Јгр знали смо који аманет се чува. И ту зубљу кад смо уздигли високо, О:ветлесмо крајње замагљене куте, Да збуњени њоме дсмони заћуте, Ј р та сзетлоег њино спржила је око. ...И Коб, побсђена, те враћа бггунце У рај, из кога је прогнала их јуче, Јер и сна аршће од њкхове луче, Шго у утроби јој сажкжг младунце. Изнели смо искру, а враћамо сунцс! П?тровд5«, 1917.

ПЕТРОВ-Д АН Рођен дан Његовог Величанства Крдља Петра

Данас је Петрсв дан, Твој рсђен дан нсш витешки Краљу, свечаност коју дочекујеш као изгнаник, у самоћи и тишини, безпом ли':; сла^ља, јер је тако угодно Провкђењу које Ти је наменило нспоз нате и тоновите стазе да кроз борбу и тешка искушења доживиш благо ети нове среће и нсвог сјаја. Ти си илданак-чедо оног народа којн те однегова у недриманаше бур не и сјајне повеснице. Тзој Те Је кароа надахнуо бсз граничнсм љубављу према нашим ва&етним мислима, Он Те је запојио вером наших слгвних успомена, који својнм мзчевима и зитешким делима стзорише највеличанственијихрам наше нарздне историје.... И Ти ск своЈбм владавином најлепше испољио свуколику љ бав, предакост и пожртвс-ва ње у слу ж би твога ^пабргг. племе

нитог и дивног народа, Ти си разумео његову душу, схватио си осећаје његовог срца, прозрео си у све ежменте његове нндивидуалности н з*то сн са пуно напорл. љубази и енергнје повео Твој народ путевима савременог прогрсса н цивилизгције, благостања и среће да си са пуно права и поноса мсгао казати како си вођ једнога најпросвећенијег, кајпитомијег н најхрабријег народа на Балкану као што се он одавна дичи са својим наЈслободоумнијим и најдемократскиј^м владарсм и краљем.... А кааанасташе сслободилачки рагови, који ове ксвечише српско оружје новим сјајеV; ратови које си водио са пуио витештва и части, ми Те видесмо свуда поред Твојих неустрашивг.х јунака и витезова, који доношаху на своЈим мачевима слободу

прослављеном Косову и питомој Маћедонији, нашкм класичним вемљама где пониче и где доби најизраз.чгије овалЈ.оћење каша стара култура и цивилизација.... Но суђено је било да ми с Тобом заједно доживимо ОЈе тешхе к чемерне дане нашег народног искушења да би (рзз мучеништво нГсгготу, орсшени крвљу и сузама, доспели у царство Васкресења каших, српских идеала! А то наше мучеништво у Теби је дебило најизразитијег преставника нашерасе. Теби је пало у део да будеш главни јунакнаше, српске епогеје која ће и векове и нараштаје опијати одушевљењем и родољубљем клањајући се дел*ма твоје деснице, је о ће у Тзоме бурном животу наћи оличсње добооте и племенитости, хргброст и витештво у вззи са самоодрицањем до крајњег пожртвовања — оссбине које у свима ниЈансама симзолишу велику и племениту српску душу, наизу прошлосг н б/дућносг. Јер Ти си у најстрашнијим данима наше исторнје, високо уздигао нашу заставу, знамење српског карактера и части, те тим чинсм проузрокујеш да се данас са пијететом и псштовањем говори о Србијн по целом свету, како код наших великих пријатеља, тако и код наших мкогобројних непријатеља!.... Данас је друга година Твога изгнаничког славља, али не заборави, Велики Краљу, да смо на прагу наше драге и миле отаџби.

_ Е , аије то шала: с:дамд«сет година, Каж:м в*м, ор њега н:м* ста р 'јег војннка на огоме црном и несрећном пучу. Краљ па >*р д« наЈтеже прође у ово) несре ћ*!?... Д» могу што да му по могнем, помогао б/х мукаосе би, Исуг* ми!.. Кад би се мог ла похл«ња."и снлга, г охлонво бих му ове моЈв гвоздаве ноге, па века та<ше пређе кршеве међу |>о е згпадогмг I Кад би се магла поклањати крв,поклонко б <х му своЈу крв, да не умре од сгудени Не гоаорвм Ја то, браћо моЈа, зато што Је он Краљ . . . Има Још краљоа.. Него Србин Је то! — ПођЈ сд Ш мадиЈе, па терај до В)љева ■ Београда — ето ту му ]е гвез до! Ту му се родишеи родите љв, ■ ђедови и прађедови . . . па се ■ ов ту рсдло . . . А

другн, ваприлику, цареви и кра љеви бамешали се буда Бјг с нама, па им ве мсжеш ухватнти конац с кокцем. Ето, ова) бугарске: полж Ш:аба, пола Православни. Ама лаже, богме, цео Је Шваби! А што се, вапри лику, крстД православавм крстом, лаже вебеса мк! Лгж: и крст и Бугаре! Па Још да св био Богосаве, ономгд у Приштиии, да ви*иш жалост и да зхплвчеш... Спо тарннде, Ж:ваие, угарке, па случа].„ Д .ђосмо у Првштину рано у недељу. То Јутро чух првв п/т лвон« оасле толиких мука, претрпљечих од Дунава до Пришгине. Решвм се да о дем у цркву... и одем... М лч саве, дотури ми та) тесак да узмем ж-шгу Једаако ма се гас« лула.. Јест, едем Ја у цр кву, а кадтамт — Краљ! Сто

Ји пред олтаром прописно мирно. па се сав претворио у уво: слуша шта певаЈу попови... а беше много попова, преко двадесет... Ваимја отца, погледам Краља снако крадом, испод ока па ми се уч јни као да |е, Бсже опрости, сишао неки сеетац с неба! Лаце му каовосак. очи благе, али пуае чемера! Их, браћо »оа, штв пострадасмс! А кад се сврши едужба, псђосмо: и ми воЈаицч, ■ оии грађани, што се беху искупилг, старцЈ, женедеца! . А Краљ, вслањаЈућн св о Једаа штап, отпоадравља и лево ■ десно н смеши се._ Нв зиам од чпга му Је оно срце, брате Мзио ло! Ама «е пусти ни суау. Смеши се, али се види д< му нв]е лако: ј .букица му се укочала.. рука му дрхти.,, усва кгра... Није то ;.ака стаа? остата без земље.