Velika Srbija

ОЈ 448.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 6 ЈУЛА 1917. ГОД.

ГОД. И

Шк СРБВ ЈА ЕЛ 6КШВЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ1 ■•свчв« 3 драхие, тронесечвв 9 драа ме, гедвшм 36 држхив ОГДАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГбДМ") РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ

стаи уредннвтва ;К1Ц1 Колоибо 33 Солри.

БРОј 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОј 10 лепта.

Развој немачке кризе

ме развоју, и да ће немачкн управљачи морати приступити радикалннм променама. РДјхстаг се састаје данас и са највећкм несртпљењем очекује се, какво ће он држзње ваузети ггрема новој ситуацији. Бечки

СИШЕ У ТУРСКОЈ Свирепо поступање са зароЗљеиицкма Содуа, 6 јуда Два грчха всјника усле-

листови се на.цају да ћеЈла су да побегну нз тур рајхстаг [шднетк нове пред -1 СК е војске. на Самос. Грчке логе еа мир. Нови канце- оласти су ихупутиле овалар, ако му није уаажека м0 . Оли су изложнли ове

друга, којв умеЈу п*рл*мевтааерати морвју нвјзад разуметв да Једино репоиуцаја можеосагурати демократска режкм у Криза се У Немачкој на-[ситуацф V Немачкој. Је- . НемачкоЈ. Кајаер и његова к* ставља, дсбијајући све а-'дно Је несумњивс, да је марвла полуствкЈ с*мо пред кутннји карахгер. Одлазах криза у Немачкој у пуно-1 свлом. Бетмана Холвега ннје цимало побољшао ситуацију. Ова кзненадна промена изазвала је врло живе ко ментере у штампи, и кемачка влада је нктервенн салд забранивши да се оставка Бетмана Холвега комснтерише. Михаелис, наименован за новога канцелара, наншао је сдмах на такву опозицију код странака и јавнсг мншљења, да је према једном телеграму из Бзрлина зећ подкео кајзеру оставку. Уважење ове оставке погоршало би још вкше свтуацију. Извршеке промеие у Немдчкој приписују се олште кронпркнцуи Лудендорфу, који се истиче као човек ситуацкје. Већ поодавно звезда маршала Хгнден бурга псчела је бледети пред Лудендорфовом. Неостварење фамозног Хинденбурговог плана, од кога је иемачки народ очекквао брзу и сигурну победу поколебало је ауго ритет „гвозденог марша

иос* обухлт* године 1882 1891. У СрбнЈи, Пироћанац ]е

беседама од 21 септембр* 1915 у грчко] Сјсуг.штени, послед-

оставка, представиће се рајхстагу и држати говор о ситуацији. У сваком случају држање ра|хстага утицаће битно на снту&цију; у ксме пак облику и у коликој мери, немогуће ]е ва с&да предви&ети. Јаско ]е пак, да су догађаји у Немачкој врло крупког замаха, и дох кемачкн иарод очекује да ив њих произађе мир ма по коју цену, Савезницк су спремии да интерзенишу свом снагом у вгодиом моменту и да зададу последњи к&питалан удараи.

тт у немачкој Њега Је потиснуо Лу- Кзмент*ра амеркчке штакпс

Ловдое, 6. јула. Амерачка* штампа хомеатарвше ез зелвкам скептЕцазмом ревење политичке кркзе у Не мачкоЈ, »Њу-Јорк Хералд« и стЗче д* Мгхаелас к*о н Ветман Хсл-ег иема довољао сиаге дж примеиа сзоЈе идф, ма к*к*е оие биле. Оа се мсра повЗисаати у свему и по вољи сасга господара, кс]и мажв да га отпустн кад хсве 2 псд мо ралавм утвцаЈем војве стракке

иалкзио да је балкаисх* сввез њкм коЈе Је взговсрио као предЈедвии пжмегаи полатачка про , С едаик Вдаде, н у беседи од 28 грам којн могу имати бвлксв- јсептембра Всте годиие, прво] ски вароди. У ГрчкоЈ.представ- И0 Ју Ј в гоаорио на опозгцаЈс: акк такве политахе био Је X*- све ]е то било усч , бугарског рвлаос Трккупис. Он Је 1891 ‘ нап *д® кед се Још нвЈе иизааг>д. д»л»а*о у Бгоград н Со-јј Л о д* Грчка неће кспуаиги ф.«ц с плавсм о Балка«скомЈ С8 оЈе сжвеааичхе обаеезе. Ту, Сазезу. Али ова посета нО]ен-> пз нашем мишљсњу, у овДм мала прачткчче резултате, Јср:б*седа*а г. Веиизелосовнм треЈе тада Трикупис био ван вла-|( 5 а тражиги прази смнсао српсти в као привагно лгце 6з- 1 С ко- Г рчког уговора. Због тога мењео нислн са саојвм српскимЧемо ми и двта авализу твх кодегама. јбеседа. Прев).. Четврто з иајважзије добв г Пол-ЛуЈ српско грчксх одиоса почело ]»‘—- — ~ 1 1912. гздине, када су Србија,

заииљиве податке о стању у Турсхој: Турско кемачхи генералштаб гради многе споредне железничхе пруге између Ангоре к Јосгата. На грађењу раде две хиљаде! Енглева, хиљаду Руса и 10] хиљада Грка. Турцк врло^ свире -10 поступају са Са-' везкичким гаробљеинцима и Грцима. Многи су помрлн од глади. Слаби гарнивони чувају мало-азијску обалу. Једино се у Едремиду налази једаи пук. Турска војска оскудева у хлебу и другнм жизстнирл намнрннцама. Морал је код војске сасвим опао. Број дезертера се свакодкевно повећава. Дезертери који се скупљају у чете по планинама огорчено се бсре са одредима зојске коЈима комакдују кемачки офкцири.

Грчка, Цсиа Гора в Бугарска створзле Балкааски Савез, чвје су се сјаЈве по:л«деце покаввле у р*ту против Турске. Овај 1е допђаЈ опште псзпат те му није потр«баа детавња авал§за. * ОваЈ ]е рат био прва фаза у новнм српско грчким одвосима, чвЈи |е цгљ био рат против Турскг. 1913 год цвљ се *ења,

СПОРТ И РАТ * — Саорт је сомогао Фравцуској а спасао Енглеску. Кад Је, пре иеан даи, обЈавио да у Водеиу, са нзбеглкчксм игшом децом, почиње опет четннчке вецбе, др. Милош Поповић подухватио се једиог вр« ло корксзог в потребног посла. Није довољво ту децу самв кс-

и место Турске заузииа В0В |*Р*«т» •, како тако, школоеепријатељ. Турци, каа што Н | в * ти : т Р еба вм Д ати *«*«»"*• сами ПРИЗН.1У, осуђени су да “ шв Р™ а пл ?* а -

нду из Езропе, гли непри]атељ ко]и би остжо, т Ј. Бугарска, био би маого опасии|и. 35ог тога су Срба н Грци балн при-

хитро тело, сиажие жавце, А н9штж им сее то исћз бољз джти него та четиичка веџба, таЈ жзвот и фазичкн рад у по-

Грчка штампа У" осам бројеве »Неологос« је дозео преход јсдве расправе под ватписом »Срббја а Грчка. Одзоси између обе земље», коју |е у енглепсом чвсопвсу ,Нова чв]и су шефовн Хиндеабург к!Езропа“ штампао професор УЛудендерф | ниверзвтета г. Павле Поповвћ, .Њу-Јорк-Тајмс« пгше:«Р*1- Овде ћемо донетш сгмо коат

ла. . . дендорф, ксји је органнзо-1 вао немачки „рат одбране.“ Лудендорф ]е шеф и прецстбвник војн^чхе стракке у чнје је име и интервенисао у сређивању државне криае. Пад Бетмана Холвега сматра се као победа пангерманиста н као трнумф милитариста над рајхстагом. Изненадне променеу Немачкој изазвале су врло жнве коментаре све светске штампе, а нарочито аустроугарске, која са врло великим неспокојством коментарише политичку кризу Немачке. Највећн део аустријске штампе згзиреод нагле интервенције кронпринца и Лудендорфа у државним послсвк?Аа. „Наје Фра]е Пресе“ оплакује паа Бетмана Холвега и гледа у новки променама почетакдемократизоаања Немачхе. Међутим некн други лист ви као .Ра]хспост“ изражввају своје задовољство услед Бетманова пада ж«м преобрази у корвст мкрж И очекују .хруг.не резул-јмалошћу квЈзеровом. 3*р бе тате“ ОД нове снту&ције. :8В»]У да'|«Д1а човек као Ввљем Врло је тешко навући веће вапустЕтв ан аа]нч»1 део зум о савезу, коЈи |е потпксаш МакакВе ПОЗИТИВНе ЗахљуЧ-|с10|е властиис1рЈ&хпр»вадокне|у октобру 1867 гсдаае. ке ИЗ врло кОМиЛИКОВане б) Двватопрв*1ораЈ.?!ШаЈдсм*а13 Трвће дсбх Српсао грчкгх ОД'

иуђеа« д. зжузму одбравбсни! љ - у ' по чистои ваз «> х У и т0 ' став, * цвпргвгше уговор о плом Али ва тоЈошгије Једеаа кораст коју ћг им та вгџба доаети. Учаћ® сна њгх

ГО

сазезу с рохсм сд д сет динв. Садржа] овог угочора аије об ]1 ош и послушности, д.сциплке«

Јављен. Апи изгледа да су наЈ

реду, трезвексм жввоту, љубавв

глввБије његове тачке а „ 8К ^ према договЕни. Старгћ, се дв познате по публикациЈ.ма у ! >х н.прави добрим, исправвв* »Тану*, у »Та/мсу«, у женев .; гргђвинма, какв« су у великоЈ ско] » СрбнЈи « у књиза г. Лео-| ке Р“ потребаи нашоЈ аеиљи. *

стаг тражи демократизацију земље. КаЈзер је само промевио свога канцелвра. У чему ]г дакде полвтнчки режнм вапредовжс? Нова влада ]е одго всрва пред Рајхстагом *сто то лико колико и влада Бетмана Холвега. Режвм јз остао всти. К&јзер се опег ругж са вољом већвне парламевта» „ТрЕбуи“ налази да су врло наввни нСначкн ссцбјалгсти н рвдвкжли кад очекуЈу да се ре-

ку аналвзу ове распраое и њен загршетак у целани, по грчкомз преводу. Прв« вгзе измсђт срнског н грчког вареда поч^њу с Кара. ђорђсм. Он је с Ђтрђвм Левен тиЈем и другвм шефовима грчког револуцнонариог „ПриЈжтељ ског Друштва« утврдио спсра зум за устаиак против Турака, 1817 годиге. Друго доба српско грчкгх од иосж обухвата 1860—1867 год. После маогих преговора, иајзсд ]е дипдоматском интервеи цијом РуснЈв поСтигиут спора-

иа Макаса: Тапо је говорио Бенизслос, по Једном писму грчког приаца Наколе параском «Тану«, по беседвма г. Веаизодосовам у грчкоЈ Скупштииа, по Једнам његовсм разговору обуављеном у *Неа Алитија *, прошле године у озо доба (тај е ржзговор бно одмжх прсве

Кодпку корбст те четначке вежбе, као 9 сви остали памет« во оргаиЕзззана спортозн дсиосе аароду, »грочито у чассвима опште тегобе а исхушења, то Је бвш ов*ј рат Ерло |аско покааао. Показао |с то в у Фракцуској и, у првом рвду, у

ден у »В 1 Л 16 КОЈ СрбИЈИ•) као и ; ЕкглескоЈ. ко разговзру с агиаскЕм допис-ј Сва француски комавдаитв ником »Тдиа«. ј Једиодушно тврде, да ]е њахоПознатоуе како ]е грчки кр*љ I во] земљи у овоЈ њеноЈ џанов-

Константен протумачио српскогрчки уговор. По њему, Грчка ]в била дужна дж помогие Ср-

схој борби протигу Немацк ог° ромзу услугу учннила та срећна околносТј што, се у њоЈ »а

бз’ ; и, у случаЈу кад би Је само посведњах десетак годива у влБугарска напала. То есго |е,|дик?м размерама гајио спорт. псд подпнсом, тврдио и његов У овоме рату методе н стрпбрвт Никола у спомзиутом јљења, веле она, иије довсљни писму »Та«у«. Али је овакво бити храбар Треба поред хратумаФње стално побиЈао г. Ве-|брости имати и друге одликг: иизелос: по њему, ГрчкаЈе би-;Поуздање у самога себе и дисла дужаа помоћи СрбиЈи у свж-; циплниу. А баш оие жнве игре ком случжЈу, и кад су је иапа- на пољжии повржтиле су фраи-

да 3 други поред Бугара. (Шго ]е главно, овакво јетумкчење српско грчког уговора

цуским млацићима старе врлиие које су дотде у њкмж бале успаваие — вољу *ж бсрбом в

Д 40 г. Взии8«лос Још у по8иа-јЉубав ка нжпору, а оси* тога тви своЈим двема истсрнЈским ]ош н умешиост да се у свакоЈ