Velika Srbija

ВРОЈ 449

СОЛУН. ПЕТАК 7 ЈУЛА 1917. ГОЛ.

ГОД. II.

ввСРБШ ГЛ бНННБЕ 8ЕКБ1Е

Д 4СТ КЗЛАЗИ СВАКК ДАН ПО ПОПН« ПРЕТПЛАТА ИЗИОСИј В«с«чно 3 “?рове;*чк9 9 д«кх ив, Г5д«?Ш5«о 3« драхше' ОГДАСИ СЕ ПРИКАЈУ ПО ПОГОДОД РУШПИСИ СЕ т ВРАЋАЈУ Сгнн 7редв>ш7вх 7ЛНЦН ЗСомоибс 33 Сел^с, БРОј 10 лепта.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

Немачки мир

Пре два дана добисмојуврокозао читаву буру од једну нову, веома важну и’кезадозољстваусвима слоинересантну вест да је не јјевима народним

мачки Рајхстаг одлучио да тражи од владе аакључење мирн на основу стања

То се нарочито види из следећнх догеђаја: 1. Огромна оскудица и

пре рата. Према томе у тој М есгимична глад, штопро-

одлуци се одбацује свака мисао о територијалном увећању као економском и-

аоловању и непријатељству урутуЈу посрсдством нао* измсђу народа после рата. Та резолуцнја прздвиђз

узрокује готовО свакодневне нереде, демонстрације, п® чак и побуне које се

ова иста Немачка схватн да се мир не можз закључнти ни на каквим другим основама, оснм на принцнпу националитега, којн је једино V стању да рестаурише Езропу и створи солздан основ који ће бити квј римернија залсга будуној хармонкји међу новим народносним државама. стварање нарочиткх међународннх закона н заједничкнх организација у саима државама. Као што се види ова

ружане силе. 2. Дезорганизација странака у царевики, рлсцеп у странцн нецчоналних либерала, рагцеп у странии центра, а ккаче сбе ове , .странке су крајње неподекларацкја се слабо раз-| вбрљкве према социјалилику 1 еодиз]авеграфаЧер ј стичко ј ве ћини, на коју је нина, аустроугарског мини- принућвна влада да се осгра спсљних послова, ко-| саања }и Је недавно казао да јеј ~ о опн „ и Г отовп ко а 1њн двојла монархија жељна! ^ В.лики готово^ра-њн мира како би се што пре ^ ■ У 0 1н и јвлада незадовољство због прекратило ово крваво нј б * Ј е се уск0 . бесциљно ратовање, а да. “ ти обећањем би се што пре дошло Д° избоо^и^оеАооамако^се тога, она се одркче свих' и ' 0орних Р е Р Ј Р бмако ; е е

она тернтсријалних поседа вадобигених у овоме рату као н ратнкх одшгета и контрибуцнја. Према овоме две највеће снле, којестварно чине централнк савез, изјгснмле

не изводе, а горе пангерманнстмчки разуздани рад баца у очајање трезвене и конвервативнеелементе, ко]н внше неће да потпомажу ничију авантуристнчку политику. 4. Сукоб ивмеђу цивилне

су се отворено, кратко и ’ и во ј не впасти поста]есва јасно да желе доћи до час- ?

ног мира на пр5?нципу стања пре рата, Овде је за нас од наро-

ким даном све већи и заоштренији. Имајући све ове чињенице у виду, биће нам ја-

читог интереса немачка де- сно да схзатимо енеогкчан кларацнја, ко|а ваједно са тон ,Франкфуртер Цајтун-

многоброЈннм н разнолм ким вестима, даје најтачни ју слику стања духова кај зеровог царства, које Је за-

кзлагну кризу. Свима јс познато доскорашње држање целокупне кемачке јавности, која је под огромнкм упливом војке и нмперијалкстичке стран ке, прсуароковала и повела озај рат без ккаквкх скрупула и обзира у циљу похорења Езропе н Орнјента. Али одлучно к енергично држање нашкх Савезннка, којн су у служби светске цивнлнзацнје и савременог хуманнзма, напрегли све своје снаге и саособностн, донело Је по8ИТНВНКХ резултата са којима можемо бити потпуно задовољни. Јер Немачка је, под импресиЈом многоброј ких ди јЛсм&гских неуспе ха и војнкх лорааг, претрлела т&кав крах, ко)и је,

га , који је ту скоро цисас: Никахва сила више неће моћк зауставити демократски талас којизахвата све

пало у Једну тешку к без- кслојеве немачког друштва

и тешкс свакој окој впадн, коЈа бч своЈу судбину вевала за реакцконарне елемеите! Или пак одпучан гпас Максимилнјана Хардена, који је недавна кзјавно да ће споразумке скле 8акључчтн мир само са револуционарном н слободном Немачком ксЈа ће се отрести Хохекцолерна... Задржавајући сеовдена констатовању ових значаЈних догађаја, који се данас одигравају у Немачкој, ми можемо бити потпуно спокојни и задсвољ* ни, јерје наЈупоркији противннк дошао до сазнања да не може к диље продужити овај рат са иггпедима какачве успехе. То Је ј^дач од најважнијих датума у историЈи овога рата. А дру

АКЕРВКА Ј Р1ТУ — Пр. в;(.ме се насткгљЈју Лзндоа, 7. јула Допвсавк »Морненг Поста« јагља из Вашангтова, да ке се повеђатн прве армиЈе за Езропу. Осгаде трупе вежбгђе се према искуству Авгло ■ 4>ранцузх. Краткб време иза ликијб а у рсвовнма учнниав вх «ко не надмођнмм. онда бар равне Еагдезима. Нијепак претерано гледаште, да кз ове труле б»ти над> мокне немачхнм са оввх разлога: 1 ) Људа су нарсчнто би рави и физвчкв аадмашуЈу иеприЈатељ*; 2 ) Оак вкса пчкад трпелв оскудицу, и у логори ма, као а на фрозту добаја&е своје оброке ртдовао. Американце ђе најзиш-з подржавата сагурност победе, јер оаа схзатају, да др>гога храја не може бит». Њих неће оаеспокојаватн вести о одхсвим породецама, као што Је то случаЈ у Немжчко]. Допесник »Дејла Твлеграфа« у ЊуЈорку Јавља, да је мобвлизвцчја народне гардт, коЈа бро јв око 300 С00 људи отпочела прсшлог утервик*. Од суботе почећ-с; избор 650 000 људк, којн ђе сачвњаватн прву војску за Европу. Ози људа иззбраће се од 10 мнлисва упислннх, игме ђу 20 и 30 годана.

Грчка штампа Езо закључки нз раслраве г. Павдж Пјповкћа о српско • грч ким одвосвма. »Не желим улаздти у поЈсдености о несре1;ао) грчкој кеутрадаости, Мислим да ивЈе згоджн тренутак да се упушт.чм у сптужбе иротив Грчке, м#да ма Срби нмгмо пржво то чинити. Више волим да усвоЈвм олште мишљсње (10 комг Грчка виЈе одговорва зж српске иесрсће, а да треба разликоаатн грчкииа род од грчке владе. М 2 Срб« звамо ва Грци ннсу као Бугарв. У БугарскоЈ цао је карсд одгсжорз^ »в гоАтвку

гарској сее иовнне взражаваЈу одушевљењг за р*т ко|и је влада објавид« против СрбиЈе. У Грчкој, иаЈугледнвје иовине ие престаЈу нападата вл*ду што ни]е помогла Србијн. У Бугарској све су странке сагд&сае с влбдом у погдеду германофидске политике. У ГрчкоЈ, самз стргнка бароиа Шгака. Ни Д»еез, ве Гешсв, ии Мдлбгов, наЈз- Ј вааичиијв представгацн удружене олозкцнЈц в словегсфадсхе стржнке, инсу учаиилв иакакев ксрак да спрече кобви рад краља Фардананда н њего- ’ ге ададе, нати ћз учинвгм. У Грчхој, вадимо .дк нжЈкруписје» личностн у зе#.л»а, гееерал Денг- ј лис, гд:*арал Куидурнотис, на в ј сам Вгнвзелос ве устежу со да; дигиу Једи/ регуларну рсаолу -■ цвЈу у цнљу да оборе политв | ку сних иа власти. У БугарекоЈј ии Једвн рсд људи, ни удруже-1 ње или есиаф, ивтв какав по-; ЛИТИЧКЕ Ч2ИИД8Ц С9 Не Н»ђв ДК протестуЈе против учнњеЕог, злочеаства. У ГрчкоЈ, грађанн,; Еојввци и свештевство учини-] ше доста. Тако ксго ввж*а средишта, Содун, Крнт, Хнсс, ; Самос, Матвлеаа, дагоше уста- * вак да бн одбраинлВ прасо. Ми, смо Срби у току свиЈу ових

догађаЈа, и потписала смо » депешу коју су наЈплеменатвЈи свпови Фраицускг упутили г. Ввивзолосу н која гллси: «Наже жеље и икшз дигљ'Ж>е прсма вамж н племе&вткм вам пријатељ»мн«. Ако Грчка не жели да се придружи својој сакезннцо, СрбиЈе Је прексревато. Срби]а аз може аЈшз страдатк иего што Је страдалљ Али »ко се Грчка ваЈзад решн да учивн своЈу дужност, СрбиЈа ћг то с иаЈвећлм 8*дгј8с>љством приметн. Ако то учиви. учгагбг га за спомеа Парсћдицу и Прбкупзсу. киезу Михжјилу и краљу 'Борђу, Карађорђу в »ПриЈатељском Друшгву« в саију оних ва раинјег нхржштжЈа ко|а су ва* трено жздеав грчко-ерлски савез. Учиавће то за спомеи Једи\чг сд иа>племеа«твјах СЕиова Србаје, велнког Доштеја Обрадовнћ«, коЈв је првмаого годаиз, у 18. веку, радно с највећим сеисм Грчке Јеротеом ДендрввоМј и коЈи Је Обрадов»1(, један од твзраца Нове Србнје. осећдф наЈвеће дЗаљење нкјвећу симпатију према творцимх НовнЈе Грчкс»,-(^Неолегос« броЈ 126). . Пол-Луј

Зашто се бијемо

(Ђеиерал Петен, врхоаан ко бЗгн сагласнв са мвом у вамавдаат фраацуске војске иа кључку коЈв Је у томо, дасвак, фраицуском фронту, објвио је по своЈој моћи и ва саоме меу »ВоЈиом Листу« француском сгу, мора и даље вршатн своЈу оваЈ чланак, нгмењов >фра 2 цу-|дужиост, васколику саоју дуж-

ском ративку«.) Сувкше се мало зза, идв се по иекад суввша заборегља, агшто се ббЈемо мн. Бијемо се з*то, што кас Ј е ^ докумеата доказна и оптужбе-

иост. Извори онога рата Пит«ње као да се » не поставља, тслико су објављеаа

Немачка нанвла; Бнјемо св, да отерхмо нвприЈатеља вз своЈе замље н да |аким н потпуним миром спре

ва за н&ше протАвинке, Једаи*проугрсковаче обсгж рата. ал» од иеког времева, Немцк се трудв да замркче новам лажзма

ве поаовв; БиЈемо се зато, што бг злочнв бао Езневергзтк, срамиСм клонућем, н каше мртве и вашу дсцу; Бв|емо се зато. да мкр по1 рати у к*шу земљу имућност а одврати оскудзцу којж бв, са рђавим завршеткои овогж ратж, много гора бнла него оскудкца коју еада наши топе; Бијемо се упсрно, бијемо се дисцапллиоваио зато што су то

чвмо, да се инкад такав нап*д стењв кв Ј в ј е » суаише јаско за њвхозу осуду. С друге страие, Кајзерова социјадистички с«азалн кду сауда гокорећа: «Шта Је стало до взвсра рата? Од« говсраоств ће се моћн утврдгта тек мн.оГп доцииЈе.» Тн севзали налаз?, у неким неутралнвм гемљама, а по несрећн чак К код н.с, саучесвмкз взше, мкње свесавх њихова увајањж који поаављв!у: «Шт« Је стало до извора рат«?» МаоЛ Је стадо до нзвора рата овсга; сувише масго људн

Јсаологнчнапоследица.прсИгн ће биги епохалан кадж

батне пегодбе за побецу. Хоћу д> вжм кажем сасвимнавикло се да каже: »Бе.чумио просто, сасанм срдачао, као|ј е продужвватв оааЈ рат«. Као првјатгљама и кжо људвм«, н !дд еу сакезвачке владе оглжсисгииу оиакв/а кахва вам сву-Јдв рв т ■ као дг га оте одуговраљх Фсрди«нн;л в њ»говеј‘ с * 8 >) в » аадржаваЈј ће се на тач , 1 Д *че. Мсђутим, Немачка )е при1 ладг. У ГрчкоЈ, »а оА 1 о»оржог":кака «'ф}е нас иогу особгт .а^премЈла, хтела, огдасма раг; сматрамо краља н ад«ду. У Ву Јзавамат*. А уаерсв салц дж ћет е. Немачка г* продужааа, а сж