Velika Srbija

СТРАИЛ 1 .

ВРОЈ 451.

>8 I Ј1 И К А СРВИЈА«

«рша иаав ко]а је само бојажљкво скицарао, ов мора пуствтв већаау да се отворено азјасвв в да цактује своју вољу у сСема подовивсма његове ца ревЕне. Да дн ће он то учваити, к*д иза обе те мањиве сгоји Бер дви ко|в вх подржава, Бернни за кој« ба буђење словевских едемезатд у Аустро - УгарскоЈ ааачвдо пропаст његовог европског пд*аб? Нека нам рускв реводуцаова ри ве говоре да Савезнвци о бјаељују нде]е за аавојевањем к«д ка-.уЈу дв жеде да осдобо де народноств у Аусто Уг&рској угњетевлња коЈе ове сада подносе. Од првога д»на како је раЈхсрат поиово отворва, жзл

бе. пре тога угушиване, тих вародвости докжзуЈу да оне жуде за слободом. Мн ве веруЈемо да ће н Једаи Хабзбург вкада вматв сдважаостн да уочн тај проблем све до крајњвх последвца његсвих и да г& ре шв догичао, обараЈући нз темењж саољиу понвтнку свогх дсма. ј Алн председаик' Внлсон, у свс/м давиом говору аа „Д;а Заставе«, видео је Јжсво ■ прајвнчво кад ]е изјжвво да стара! ње о будућем миру иаређуЈе Савезаицима да успоставе нор* ' малиу ржввотежу у централвоЈ Изроаа и да је Једнно у тсме | право решење овогж ратж.

Парински »Матеа« од 28 Јунж.

Зашто се бијемо

Пвнгержанкствчке жеље Пввгермавистн су призиали шга хоће Нгм&чка: хтелж ]е, нарочато, са нашгм северием и источивм скрузвма (ФлавдриЈа Аргоа, Лореи)ј иаше наЈскупоцеииЈе азворе рудие, ввдустри]ске, земљор&дз&чке, и то наше тоудољубзво етаиовнвштво; хгела је, пошто иам исцеди сву крв, да иам взиуда десет пута више злага а«го годиве 1871; хгела Је да ово што остаие од Фржицуеке бацн у скозомско ропство у коме би Фраацуз на својо] земљи в у своЈвм фабри камл рбдко за прускога крвља; оао, што је хтела учвиити од Фрагцуске, ускоро би учвиида од Евроне. Тучена ва Мврви и иа Изеру, згустављева на Вердеау прсморвиа толико дута да узмгче опсађева мгло по мадо од Езропе, да лч ]е Нсмачка о дустала од тсга мрсксга са*? Намало. Шго смо ЈоЈ више иаиосида свиреп&х губитакв, тнм више оиа жели »аакагде « Псшто Је ва оиако варварски на чии, као што зиате, псступала са иашим заузетнм окрузима нжслута нж оио што ]е спремала целој Фравцуској — оаа још хође шм вам отргие н&шу браћу, као шго Је урадила 1871., иаше здато, н ка краЈу крајева иашу везависисст. Немн сумње, уивжеиа своЈни неуспесвма, изгладнелазблг бло кЈде. крвааа а сама од б/рбе, ова жедв мир, ждн х«,ће мир

»п а часта<, како они кажу, што ће рећа пун добитка. ТаЈ мир хгела нам јепоиудити: грабљ*в8 мар. Превврвло се тем преддозимж само векслвко заслепљгнах Фравцуза. Предлознма је ткм буо цвљ свмо да вас иавуку на грубу замку. Док би се преговжрало, н док би, радв одуговлачења прегсвсра, Немачка стварала сге зачксљзце свима својгм захгевима, она 68 се опет свабдела благодарећи прн морЈу и спет дигда аа ноге своју вбјсху,- зат&м, кад би преговсрв бвди прехииути нред њеним захгеввви, сва ба наставила раг сж впша снаге него икад против нарсда коЈи, рааочжрааи, мнслила ]е она, бориди ба се смд смто без срца н без храбростн. „Пок>ш&еала ]е на та| начии, рекао Је председаек на ше Скупштиие г. П;л Дешанеп, да лукавошћу узме оио што салом внје могла огети.* • , Неиачки мир Доказ њ?не злоиамерности стоји у њеиом сдговору пред седаику Валсону. Квда ја председвик Ввлгон, Још иеутралаи и пре свега жељав да повржтв мир, затражио зимус од заржћенвх страиа да изложе своје ратне циљеве, ми смо одмах и поштено взЈаввли ко]е нас усло ве немачки насртаЈ гоаа да ноставамо за мир, да бџ овај бво тржјан. Немжчка, пак, није хге да да нсквжз своЈе ратне ца-

љеве, док>8 да нх не гме да призаа. Немачки је каицелар, исто тако, у неколнко махова одбао да гх Јав<о изложв. Шга ће то рећи ако ав то да Немци задржаваЈу сее сво’е захтеве, и ако се джаас ве усуђу Ју да их свету призааду. Немачки социЈалисти покушаввју да ј свуда разгласе формулу : »Без ј заеоје^ања«, алв, код своЈе куће оаи веће дж нзЈаве неодобржвање владв, коЈа ]е хтела, хоће и увек ће хтетн заеојевења. Немачка Је влада хтгла да ааго спс-дарн Езропом пошто смождн оие кс10 јој то прече; нарочито ЈеФрагцуска требала постата робом Прусамз, Оаа то неће бати, ако им а дг.ље буде одо-1 левала. Али се Немачхж накако није сдрекла тсга д« остоарв своје плнвове о смождавању н о гсспод&рењу. Онж |е хтела рат, да би вх остаарила; овж гж Је Једина у Еаропи припремела ; Једкаа у Егропи сна га је желела дове-. ла, унаглила, оглкснла, вачнви-Ј да непохаЈигм свсЈим поступца ма, сввреивм својам средствв-/ мж; остаЈућв, в жко вема поштења да нх прнзнг, пра својсм претеранвм тежњама з& гослодарењем, она Је једана препрека м#ру. А мн ћемо покззатн, ако с/ ова бори кжо гр&рљвва снла, дс се ми слмо бржазмо у нмесло бсде 0 за спагење - свога оп стаака. 'Беаерал Петен.

после говорж каицелара, соци-Јсумжревска жкциЈа причиаила јалиста Шајдеман нзјжвио да ]е1Немач<ој више злж иего добра

Са ратних фронтова

С* солукског фроита увроковали пожаре у бу— Фраацуски комннике — Г 8 р-КВМ М&ГЛЦННИМ& И Дв* Солуи, 9. Јула поима код Њрне л ДедеЈуче је б !ла жива каазаада ли> Сукоби пагрола И вКсеверао од Битоља. Непр0Јатељ ТИВНОСТ артиљерије у облаје иаершао препжд у облвсти СТН В&рдара У правцу СтаСтаровине, жли је био одбвјеи. ровине Бугари су, после На завејутку Црне Рекв наш& 1 а КОГ ООмбардОВаЊН ИЗВрЈе артиљерија уништнла један ШИЛИ један Н&П&Д И уСПвЛИ неприЈктељски транспорт, Јјдкн МОМЗНТалНО продру у енглески аероплки бомбардовао НвКОЛИКО СрГЈСКИХ роВОВЗ. је жугомсбилски парк у блазн Против нападом непријанн Дгмир Хасара. Једаа фраа- Т ељ 1 е ПОТИСНуТ ИЗ РОВОВВ. цуск* жероплжн са пндотом ру- Енглески К0МИ НИКе мунским поручагксм Држгускж- Лз 9 , ну пошао ]е ез Сслуаж н спу-1 и с л . Наше су трупе извршиетао се у БвсарабиЈн у потлу - 3 г с , ле успео препад на непри.СПР...С« е™„. В.Ц.0 I, I 'Ј на в П«.п.».ц.|, , Букурешту . ' Гренланд Враниоцн Ковстжац,. Пос.е ог,рч,.е Оор- ' с / на - лз пбвуклн. Ијв. вем.ч.о ...ро»».. п.о / н си0 ' еле опе . |е .. ае.ш, се.ерао сдБ.тољ.. * |у Г о-з,п«НО 0« Л»Оворс. 1. још вем.чкн ■ н ” етерН0 од Ар*»Н.ропс. , ,в».ст» С,вот«о,. 1ијера М|| см0 прод Ј ли у Фршнцуски ксжинлк« ' непркјатељске ровове на

Г Комеитар .Дејли Телеграфж« Лзндоа, 9 јулж. Коментжришућб говор новог кбицелара »ДеЈлн Тслегржф* пнше: Сждж Је иемхчха ззжаично објжвила да сумаренгк* фгота ко]а ]е рждила протизу свнју закоиж човвчансгва, предстааља за Нгмачку Једано средство ро бгде и зжкључења брзог мвра Ово Је Јадза од нжЈзнжчжЈнвЈих нсповести коју је Једна војаич кж сила учиннлг. М/ђ/твм ааје било нвкакме победе премдж је прошло седжм месецж од почгтка сумаренске жкције. Разоча* рење Нем&чке услед пораза оее НЈсцаје утвцжло |е достж ва по следњу мбанстарску кризу кжо 0 нж општу прскеиу тонж ксд штампе. Озо је гледкште потпомагдо и сам Ра!х:таг кад&је'

Пжриз, 9 јуда. После мк.огих бомбар дозања Немци су извршн ли неколико напада на на ше положаје на сектору

шкрем фрситу. Наши су авијагичари бомбардовали чегири непријатељска авијбтичврска логора, Бацили су бомбе на

Иртебкза и Ксаон Сак су !«"» жслеатист рас«рс ом напажи оабијенк. Се-!"»«У «РОЈироЈО|»»а ««и* верно од Бреј-ак Лаокоа, ®«« 108 "!'- у Францувн су ожбили не- иашису : I: 1 а г.-чарн

колика нем&чха оделеља која су била продр;?а у нашу ликиЈу, Северо-источно сд Сернна всђе-на је Јака борба. Немцн су у два маха продрли у фрачиуски рсш на фронту од 250 метара, адн су оба пута одбијенн енергичним противнападом. Ј уче је целога дана трајала артиљермка актквносг на сектору Серни Краон. Француске су багерије разјуриле немачке труае северно оЉ илЈтоа Калнфорнија, Од првог јуна до дана: фравдуски су пклоти обзрили пет немачхих ае роллана а 11 других приморали да се спусте на К&рни|е обострана актнв-

оборилнтри немачка аероплаи* & 6 другнх приморали да се спусте на аемљу. Румунски коминике Јаш, 9 Јула. На гр&вици западао сд Мзлдаввје одбијене су Јжхе непрнЈжтељске взвкдвкце које су покушале дв се праблеже нжшнм ревовимж у долини Пастрбцазаре Нж Сервту узајамно бо» 1 бжрдовање. Јужае сд Марсета одбвјен јз јак веприЈжтељски вапад. Обореи ]е једаи непраЈжтељски аеропзаа. Нтклијанскн коминикв Рим, 9. јулж ђа фронту ТрнЈенга и

земљу. Солунски фронт. (Задоцнис).— Е глескн су аероплаки извршилн успеш на бо »бардовања и про-

носг арткљерије и сукоби иззидница. Један наш одред, пошто је катерао на бегство кеколико непријатељских предстража у о-

ф б љ т о н

Српска болница Престолонаследника Александра

Нжш нжрод борећи се у дру штву велнкнх сввтских иацаја аспољио |е°иж нжЈлепшам наЈнзр&зитв|и ижчни своЈу снлну еиергиЈу н нелокодебљнву вољу зи побсдом над заЈежничким не нриЈатељнмж свегског прогреса в цнвндазациЈе. И у тоЈ борбн, а под наЈсидиајвм ударцвма суд бане, вији подлегжо на ондж ка дж |« прсжављавжонајтеже треиутке свогж нжрсднсга нск>шења. Он |е т&да био велнки, -ер је његов несжломљнв дух Д вжо иове снаге његовсм измучен м, нстрошеном I ксцрпљбнои телу.; И ижшн Сжвезинци боре1>и се ка м&ћедонском фразту у зж-1

Јсдавци сж иашим хероЈвмж, мо гли су се личао уверити дж и ии|у у свсме друштву Једну млжду н витешку жрми|у ко|а сво|им подвнзимж иаЈлепше исосљжвж животне способностн српскоги нжрода. Алн ижш народ Је умео дж пред своЈиммоћ ннм при)атељима н зашгнтни цнмж покжже дж Је велакн и у оинм установвмж, коЈе су на] бољв огледждо културних пре диспозациЈж поједаних племенж и народа. То су нж прво место б-л.4 цг, које својим урсђкњем а сжвршенством функцнЈж на|лепше н илјизржаитнје ислољж ал|у, у свимж појодииостимж,

пскх вчкс особиие поЈеданкх нж рода или другнм речамж, то су установе ло ко1нмв Јсе мера к цеии културии ступзњ и ржз внтжк псЈсдиних нжродж. А у томе погледу ми се можемо св поиосом престжвнти наоиам Сжвезннцнмж, Јер смо увереии да ће у нжмж гледвтн не само ј«дну храбру и внтешку ржсу, већ н нжрод којн Је и у својим кул турвим устаноима а тековв* нама докжзао дж се његовлм физичким особчнамв може при датн и овај преднкат који снмволише сжвремени иапредак у свкмж правцима његовог ду шевиог раззиткн . . . Још Гфв двж месецж, речо ми ажчелник сжинтетж Врховие Кз мжиде г. пукоиавк СондзрмаЈер дж је наш пријатељ, нжчелаак савитетж ИсГочие ВзЈске, иижче добро познжти в увжжеии ха-

рург, г. ђенержл Рнот повудио нлшемНвследааку Престолж Њвговом Височжвству Аликсавдру овдашњу Ч‘трнлЈесту фривцуску реаервну болницу, што ће се нашч хр&бри борци са особиТОМ 3>Х1ЖЛВ0Шву опомнњжти ввздж својих велнквх н плсменитих прнјжтељж и добротвора То Јео>дашња Х0ршов& бол иица. Озв се налжзи у Једнсм лепом и чистом кр&Ју Солунх, Зграда Је повећа двоспратнк и веомж лепа грађевииж, око ко је је велкко двориште и парк Кадж сам почетком мжЈз отвшго дж се упоззам са‘оеом нжшом хумжном инствтуцвЈом, видео свм сеудв вредне послеиике, на ше воЈннке * заробљезнке, којн су журао справљжли све што је требадо опржвнгн. Оан 'су иж сипжла сткзе сж шљунксм. зи трлавжли рупчгге, уанштавалн

коров, кречили, нжмешталв шаторе, оправљжли старе бжржке^ иастжлксалм водовод и електрнчно осветлење, подизвли куЈие као и све потрсбае просториЈе без коЈвх се не мсже замислити Једвж модернж боланцж. Јуче с»м отншжо понова. То |« ереме од шест месеца. Болнвцу сам зжстжо потпуно оп* ржвљеиу, внсталиржну и доведеа У У Р«А- И захваљуЈући предусрегљиеости кжо Н љ/бжзностн г. пуковавкж СтжЈвкж, нишег призаатог хирургж, обншно свм свж одедењв, како у сжмој зграда тико в у кругу, шгосае скупа ост&вљж нж посетДоца нзажаредаи утисжк. Готово у средани једне повеће пољзне, из сже се овв лепж и елегжвгна зграда у коЈој су смеште«а свж важзајж оделгњж, Ту су квицглжрије, опержцвоиж