Velika Srbija

БРОЈ 533.

СО.ЈУН, СРЕДЛ 4 ОКТОБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

шмСРБН« № 6КН1ЖЕ 8ЕКВ1Е БРО.Т 10 лспта >>*Т;уЈо <)Д КОГ

лист и-илли свлки дчн ПО поднг. ПРГ.ТИЛЛТЛ ИЗНОПЈ : МоС('Ч 1 !П 3 др.чхмо, трОМРСРЧИО (I др.ЧХмс. годииги.е 3<> дрпхмс. РУКОПШ И сг: НР. ИРЛЋЛЈУ ( IаII чфсдништва: Хотсл »Клпллпа ( члица Ллскслидра Всликог пр. 7.)

БРО.) Ј0 лелта

„ВЕЛИКИ НЕПРИЈАТЕЈБ НЕМАЧКЕ" Припрете за пресудан ударац

Док сс на заладно.м фронту развија једна од највсћих битака овога рата, и док наши нспријател.и свим средствима и свим начинима мановришу у корист обуставе непријател>ства, дотле со с онс стране оксана у всл 11 кој ссверо-а мери ч кој рспублици наставља обимиа делатност на ратним припрсмама. ПредседникБилсон, влада, парламенат п сенат Сједињених Држава — сви су удружили своје мапоре, да што пре приведу у дело грандиозан план, који ■ће Немачкој задати последњи ударац и окончати крвави рат. Финансијска средства, која Америка ставд>а Савезницима на ])асположење и крја употреб.Ћује на изшуђење евога огромног ратног програма, неизмерна и нсисцрпна, показују решеност Сједињених Држава, дп сепосваку цену добије ве.шки рат. Милиони вожика спрем-ају сс за велипу пролеФну војну, 100.000 пилота тренира се, да еа 20.000 аероплана који су у грађсњу узму учеигћа у предстојећој борби. Цео амерички народ, сви трустопи, и свс банке, једном речју сви елементи потпомажу свим средствима енергичну акцију свога председника, ко>и нсуморно наставл.а своје велико дело. 11емачка оргаиизација покушала је, да преко својих агената омете америчке напоре пли је претрпела потпун и сраман пораз. Њене подземне мрсжс разголићене с\' за релативно кратко време, и цела шпи јунска акција пресечена је у корену. Сједињене Државе очишћене су од немачких агената. Шпијунажа немачке дипломапое, омогућена преко шведских представника у Аргентини и Мексици откривена је, и то је учинило, да су и свс јужно-амсричкс републике предузеле енергичне мере, сличне мерама Сједињсних Држава. Гако је Немачка са својом подзсмном политиком не само промашила цнл>, вск је пожњела и сасвим негативан резултат. М н огобро ј не п осл сд и цс већ сусеосетиле. Вашингтонска влада забранила јс сав извоз за Шведску за коју је утврфено, да јс снабдевала Пемачку. Исто тако, забрањен јс извоз без специ јалних дозвола и за све остале нсутралне земњс. Заведена је најстрожа контрола и предузете су апсолутно сигурне мере, да се спреЧК свако будуј-.е снабде-

вањс Немачкс од стране нечтралпих. Тпме је постигнуто двоје: прво, Пемачка је сада потпуноупуЈ.сна на властиту производн.у, идруго неутрални с\' дог.едсни у тежак положај и огорчени су на Немачку, коју чине одговорном за то. Овс чин.енице погоршале су још више економску кризу централних сила, и и.мале су великог дејства и на погоршање политичке ситуацијс. Несумн.иво 1 С, да ће и то, по]>ед осталога, ускорити свршстак рата у корисг Г авезника. Немци су потпупо схватили огро.мну оласност, која им прети од Америке п зато чинс очајие напоре, да пзазову преговоре о миру, ире него што Америка изнеде свој колосалан план, како би избегли фаталан ударац. Њи.хова мржн.а концснтрисана је иротт: прсдседннка Бплсопа, кога пазивају »велпкн.м нспријатс.ћсм Не.мачкео.

ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ Мадрид. 4. — Мпнистпрски је спвет решпо г)а објави опсадно стање у цслој Шпанији. Комесар владе дао је оставку. Законски пројекат о штампи проузроковао је јаку импресију ;/ парламентарнпм круговима. Мадрнд. 4. Добрп обавештени кругови овде дсмантују вест да 1\с краљ Алфонс посредоватп ;/ корист мира. Атнна. 4. //.? НнЈ-Јорка јављају да јс грчки иосланик Русос прсдао своја акредитивна иисми председнику Вилсону. Ј . Скпсас грчкн посланик на тианском двору иредпо је такоЈје својс исправе краљу Алфонзу у Сан-Себастнјану. ГРЧКА’ 1 2 3 4 ШТАМПА »Неа Елас«: Годншњица Солунске државе. . . . Солун. ношто је кпо тврћава лажке младотуроке слободе пре неколнко година освојио Цариград, освојио је Атину, али као грчка варош овога пута. и био је сигуран да Г.с превладати у Атини, коју је гњавила чизма германског тиранина. Центар Елинства помицао се северније, знак да ће се цслокупни Елинизам кроз кргугко време проширити на севе]), као што Г.е се раширити на иеток. Није могло битн сумн>с да 'ће овај нови центар Елинизма привући све што је одабраног имала Грчка а у тиранисаној Атини оставити користолл пцс и ме+>у елрбод-

ни.ч гра'ћ/жима оне крји су или били нохапшени или осгали као исвид.ћипи стра: 1 :ари поробл.онс варошг. или с\ билн V немогућности ла напусте транисани град. II сдолаеком Елефтериа 1>г низелоса у Солун. почиње једпа тнорачга активност какву дотле није иознала ваогрсла Грчка. Из ничега јс створена једна Драсава јака. импозантна, с ауторитотом. Држава свесна својих права према граћанима али и својнх обпвеза према н.има. II пидеше многонапаћени Со.тунци и Маћедонци шта је в то управа цивилизоване државе, осетишс благодати слободе н законитосгк. и могоше слободно изражавати своје жел>е )1 еноје жалбе и глсдати како се задово.кавају њихови онрандани захтевн. У Солуну се показала снага наше пације. доведене у нужду да ствара из ничсга. И егворена је гу. порсд осталог, војска нај)Од на, која јс осскала грчкп. срцем иЈмис.шла грчким \ мом, ослобоГ.она свих онлх г.|унн\; и ропеки.ч подражавања на која су хте.ти да навпкиу гр 1 |.'\ П() ј(Ч. \ \..1 ј\|\ IГ ;>■ 3.4>|,пб:г генера интаоа. Ето једне годишњкце! Када седовршидело којејсотноче.ча револуција Солуна а утврдио, увскао и уопштио долазак у Солун Великог Ј'правл>ача, тада 1>е сс ова годишњица прослављати као јсди.ч од иајсјајниј.их у историји Новс Грчке. (Нрој 12-1(1). Пол-Луј

СТАЊЕ У ПОЉСКОЈ Изјава г Терешченка Штокхо.тм, (. октобра. Шведски лист »Штокхол.чс Дагблатв обшг.ио је инТсрију дописникз »Танао у Штокхолму г. Андрсјс Балца. Оиај јс п])с нсколико дана приспсо из Пстро 1 ])ада гдс јс нмао јсдан разговор са МШ1. спо.ћних послова г. Терешчснком. Из тога интервју-а износимо нсколико ставова који. сс односе на питањс Литванијс и По.ћскс. »'Г'ер.*'шченко ми јс дуго п во|)ИО о будућнопи Г1 ).Ћске и одобрио ми )е да изнесем да руска в.лада жсли апсолугну нсзпг.исност По.ћскс. Министар јс рекао да се по.кска независност лако можс остварити приступом на море. Међутим ог.ај бисе приступ на море могао наћи 'сдино на лит-ванској територији која ће бити саставни део ј/уске републике. Литванија — наставио је министар— као и остале области руске државе у којима стЗнхчу страни народи, има-ће широку аутономију, нарочито у погледу језика, религије, наставе и администрације. Она 'ће добити легалпа права да и.ену

гкупштину у локалним пмтањима. А.тм цпак Д\ма мора остати цснтрални парламенат иа сгс ру-

било говора о ч.танку пгког »уг.тсдног Грпског по.титичпр;н< у »Бооград. иовтшампк, х ком тај уг.тедпи господип тврди да јс друштво »Уједињење и.ти с.чрт« постало 1010 годипс (а нс 1011) и да је опо основано са знањсм српскога двора и Грпске владс. Осим тога ог додаје још и ово: »Ово дакме удружење пије оснопаио против престолонаследника Ллександра и Пашића, а саопштсње Грпеке владе није мишта друго мего непоштсно извраћање истиие в памерно лаваравањс оних, који пису упућсми у саму етва р«. У поменутом чланку »Баш увек исти« папомепута су два факта. која утпрЈјују да »угледни« господин ис говори истину. После гога шта.мпано је у овом листу пис.мо ђснсра.та у пензији г. М. Божановића (за кога јс »уг.тедни« господип рекао да је био оснивач и предеедник гога дрхштва), који такофер отворено н јасно кажс да ни он за то друштво пије знао. То би било дово.ћно да утврди да »чтледни« гогподин просто измишња. Л.ти тај уг.тсдни господин нарочито же.ш да утиче на онс, »који нису упућени у ствар«, рачунајући да ћс их оп, у ови.м при.тикама, моћи »згодно« упутити, јер и он зна правило да свет увек радије верује у зло нсго тп у добро. Због тога нсће биги сувишно, ради оних •жоји нису упућени у саму сгвар«, изнети још доказа да јс гврћење угледнога господина срамна, измећарска клевета, којом он и у овим тсшким приликама хоћс да се умили и послужи нсприја ге.ку Српскога народа, бацајући блато у лице Српском владаоцу и његонрј владн даклс

скс држапо. Мшп 1 ста|) јо со дотакао и Фииско питања која мора имати нарочити рожнм.

цс.том Грпском најтоду. Трсба стално и.мати на уму да јс Ауст])ијн неопкодно поцнЈбио да докаже како су Грпски влада.тац и Грпска влада ствара.ти завсре, дн би тимс пред светом оправдала свој мучки напад н х Србију и опако злоставл.ање Српскога народа. ЈБуди, који су створнлипоменуто друштво и поменуту заверу, јесу огорчсни противници Пашићеви )1 њсгове страпке, која је годинс 1910, 1911, 1912 н све до данас била на управи зсм.ве )1 давала зем.ЂИ владс. И због тога су они то споје друштво и п,сговс намерс брнжљиво крили пе само од владе већ и од чланова владине странке, па и од свнју другнх л.уди у Србији, за којс су знали да такве послове не могу одобритн и прихватити. То је друштво одмах, у своме почетку, отпочело ого])чену н ббзобзирну борбу противу Пашнћа и н.сгове странке. У неколиким ондашњим београдским лиетовима, у којима су они имали својих присталица, отпочело је против странке на влади и н.ених угледних чланова такво писање да му по безочвостн и безобзирности нема рапна. Нису се шгеде.те ии пајинттт.мније породичце ствари појединих л>уди. Ово је довол>но познат факат свима, који су гада пратили јавни живот у Србији, па бнло да су упућенп у ствар било да пису. Међутим су се, као што рекосмо, оснивачи овог п])евратничког друштва бриж.киво старали да само друштво сакрнју. О томе нојбоље свсдоче ове двс белсшке из дневника потпуковника Вслимира Вемића, које гласе: »10. х. 1911 — Аци Б. *) сигуран човек иричао да је Сго.те Пр. причао да има организација и у њој 2000 љ.имао у рукама поеледњн рае-

пие ...!!?! Грпека дискргција »12. х. 1911 1 ;,, , мепе Г*), С"), 5’"'). « ) „ 7 '). Га сш)х страпа рсфграт да се дознлло о органнзацијн. Ла саопштнх ргфе-рат А. В. ") 1>рој 1. потврдн да Стојпп зпа; 1>р°ј <’• рсчс дв мује то Гаша прнчао. ”) (‘. бадва додају да и.х је лнао К.д.т. (комапдаит) меета Вожановнћ и питао за т. зв. »црну руку«. »Столе Ц]>.» н »Гтојап», јсо ји се у овим белешкама еппмшве, јесте г. Стојан Протчгћ јсдпн од најугледнијих члапова странкс, која јо гада бнла на влади, и мннистар, личносг од које гу чланови помепутог друштва пајвише зазирали п кога су најогорченије и јавпо и тајпо пападали. Ако се добро ссћамо, баш тнх дана и.з које су овс Вемићепе белешке отпочео је у београдском листу »Трибмни« ннз чланака о »Црној Руци«, у којима се катсгорн чки тврдило да такво друшт.чо постоји, па је штампан т лравилник тога друштва/Ги члпнци нзпавпли су доста јако \ збуфење и у ГЈтафанству и \ војсдн. 1о јо да.то попода ондашњрј влпди д.ч озбиљннје уз.ме ову ствар у руке. Тада еу чламови оргапизације јамачно увидели да су се још у почетку и еувише затрчали, па су одјсдпом застали. Листови у којима су они имали својих присталица, једнодушно су и еиергично порицали постојање таквога друштва, и уредиика листа »Трибуне« иапада.ш бссомучно и бсз икаквих обзира. Официри пак, иа којејс »Трибуна» указнвала прстом као на творце овогв друштва, као што сведочи ђснерал г. БожаппвиЈ) у по.менутом свом писму — тврдили су својом часном речју да тако друштг.о не постоји и успсли су да увере војну в.таст да је оно. што је »Трибуна« изисла, фалсификат. У опште влада нијс могла тада доћн ни до каквих позитивних доказа о постојању таквога друштва Како су пак чланови тога друштва послс тога радили далеко обазривије и тактичнијс иего до тада, и како еу одмах после тога прсд владу иекрсла друга много значајнија питања (Гтварање Балкаиског Гавсза), било се године 1912 скоро и заборавн.то на то друштво. Овда, оида у београдским листовнма сцомињала се »Црна рука«, опа сс спомињала и у приватним разговорима политича])а, али сс преко тога ипак прелази.то као црско безначајне стварк, чије јс постојан.е прло сумњиво.

1) Јамачно мајор Александар БагојеочЈ 2 ) Потпукооник пок. Илчја РадиоојсвиЈс 3) Потпиковник Велимир ВемиЈх. 4) Пок. Љубомир Јооанооик , ноо. 0) ПоттЈкооник пок. Драгутин ДимитрцјевиК. 6. Потпукооник пок. Војислао Танкоскћ. 1) Мајора Александра БлагоЈеоиЈ<а(?) 2) Не Јна се која је ооо личност • — Наставиће се —

МИНИСТАРСКА КРИЗА — Михаелис или Билов Иариз, I. октобра Мшшстарска је кјшзп ималл за ревхлтат огромие онтужбе г.д етране мшшстра марине протнлу три пое.таникп ман.ипе, којл г\ приломог.ти побупн м])нпра на извсенлм пе.мачки.м ратним лађа.ма. Иовлачгње чнпнстрл марине неће датн пикакво задпло.т.ење већини Рај.хстага која тврди да јс капцелар голидаран са радом министра марине. Мсчлчкл штампа жнво претреса нктлње о промени канцелара Ми.хае.тиса који путује \ Курлапдију одакле ће сс враттгт у Берлип у току данаппкега дама. Кајзср н н.сгов министар спољиих послова Кулман на.тазо оојош у Го((шји. В])агнће се неролатно, \ току недеље. Онда ћс се салиати владмне одлуке. Изглсда да ћ.с сс канце.тар повући и воћ се говори о личпости која ће га заменити. Пријатељи (|)он Билова вршс велнку прппаганду дн га доведу на положај канцелара, Женева, I- октобра Говори се да је Немачка сазвала конференцију у Софији у циљу да примора своје савеапике да настапе рат; ношто је кајаер обећао дп ћо ее рат свршнти ове зиме.

В Л А Д А И ,.Ц Р Н А Р У К А” I. Р.тнг. : је јз \ овом Лиету. а •• I. ил (>- »Бппг \'вс1,- »јстнч