Velika Srbija

БРОЈ 537

СОЛУН, гГЕДЕ. 1>А 8. ОКТОБРл 101*1 I««Д.

Г ОД.

ЛИСI ПЗЛАЗИ СР.ЛКИ ДлН ПО ПСјДНГ ПЈ’Е'ГПЛЛТЛ ПЗНОГ.Ц ;■ Исссчлп 3 дрпхмо. тромесечно 9 драхл:г, годштш.с 30 лрпхмс. ГУКОППСИ СГ. НГ ПРЛЋА.1У Стпп хрсдтшштпл: Хотсл >Кппа. 1 Л" \ 1 \.|||цл Ллскслидро Пслисо.! Лр. 7.;

БРО.Ј 10 лспта

НЕМАЧКА МОРА КАПИТУЈ1КРАТИ — Смисао последших интрига за мир —

Светска штампа зани.иа се данас. једном интере•сантном темо.м. Немачка влада протурила је у последње време преко сворпх органа и Волфовс I генције вести, како би с лако могаозак.кучиги мир на рачун Руоије. »Келнишс Цајтунг»' објавио је чак и извеетан пројекат, којим би се могла успоставити равкотежа европски.х народа, одузимајуки Русији извесне територије. Немачки смер је у овомс питашу јасан ипровидан. Увифајући, да мора»у попусти у питању Белгије, Алзас - Лорена, Балкана, Аустро-Угарске, и Турсце, Немци траже начина, да добију накнаде на другој страни и да пости»ну мир, који би могао очувати, њихову будућу војну и економску снагу. Оврквој камлањн је ци.в хакофе, да се пореметС срдачни и интимни односи измеГуу Савезннка и Руспје. Овај немачки пнтригантски план пропао је већ у самом своме зачетку. Сапезничкс владе дале су јаснс и формалнс изјаве. да никад неТе отпочети преговоре • на штету' Русије и нагласилс су да такав мир нс би могао никако регулисати међународне односс и да бн био извор нових светских конфликата. Савезници су у свему солидарни са Русијом, и решеии су да наставс рат, док не буду спровели у потпуности своје ратне цм.всве. Г. Терешченко, руски министар сло.вних послова дао је више изјава француским кореспондентима у Петрограду, у ко1 има је поново истакао, да Те Русија иТи раме уз раме са Савззницима све до коначне побсде над заједничким непријатељима. Он је такофе нагласио, да јс руска плада добнла нове и дово.вне гарантиЈе од Савезника, да су овн потпуно солидарни са РусиЈом у свима ратни.м 0 гштањима. Савезничка штам па пропратила јронширним коментарима ову најновију немачку имтригу. Она је констатовала, да би мир без Русије или на штсту овс био повод новим свстским катастрофама и саопштила је из ауторитативних извора, да не.ма шоедне Савезничке владе, која би била расположена да започне преговоре о миру на таквој оеновици. Никад солидарност и хармонЈоа кз.чефу Савезника није била потпунија него сада, када се веђ на хоризонту почињу помад>ати први знаци ско-

рога триумфа. Појм.внпи су разлози, са којих су Немци прибегли овим последтвим интригама. 1 ’усија п|)едстав.ва за њих један велики знак питања'. Пстина јо, да је немачки генералштаб једап део трупа повукао са руског фронта и бацио на западпи, али зато још увек грози Немцима велика опасност са источпогфронта. Приликс уРуснји консолидују се постепено, морал руских трупа јачи је сваким даном и када једнога дана рускс армије предузму акцшу на своме фронту, Немци ћебити принуђенп да нагло вракају одузете Дивнзије. А то -ке за њи.ч бити неминован слом. .Тер, кад су нсмачке труие са повећаннм сфектпвима немокне, да иа западном фронту предузму ма какву офаизивну акцију и кад се стално налазе у инфериорном борбеном положаЈу, оне - ке с обзиро.м на исцрпслост резервн запасти у безизлазан положаЈ у случају руске офаизипе, ма инајнезнатннјих размера. Ова опасностЈпостаје свс века, уколико напредује срефивање прилика у Русији. Чак и највећи песммисти предви'ђају могуфност скорог преокрета на руском фронту. Али поред овога, Иемце мори Јошједан велики страх. У питању јс борбена имтервенција америчких трупа. Вашинггонска влада објавила је званпчно, да ђе на пролсћс бацити милион воТника на загшднп фронт. Те трупе, свеже и потпуно опремљене, са јаким полетом и одушевљењем би+.е неодољиве за Немце и ускориТе несумњиво решење светскога рата. Имајући у виду "могуђност руске офанзивс и неизбежну и нтервен ци ј у америчких трупа, немачТа штампа испољава тасно зебњу од четврте зиме рата и пдедира за што скорије закључен.с мггра. Очевидно је, да Т.е немачка влада употребнти сва средства да избегие пролеТ.не операције и да ђе у последњем тренутку учинити и највећа попуштања, само да сс благовременО спасе од катастрофе, која је неминовно чека на пролсТе.

ПОШИЧКЕ ВЕСТИ Рнм, 8. — »Месађеро« пише да Сајдлеров кабинет тежн да постигне дупли циљ: Његовп унутрашња политика тси.и дм посејс рдадор ме-

ћу слог.спски » народностима, трхдећи се да отцепп Пол.аке н Хрвате од словенског блока. У исто време аустријскавлада уверава странс државс да. привидним концесија.ма разиим етннчким олсмонтима, Аусгрија жели да поТ.е дсмократскнм п\тем н да је монархија па путу дп иослане•фр.дерацнја словснских народа. Лондон, 8. »Моршшг Пост« истиче да путован.а кајзсра покааују тешкоће које Н. мачка преживљује. Пре неког времена он јс морао пћп у Внлхелмсхафен услед побунс флотс а сада је путовао за Софију, да би умирио јавно мишљење врло цсзадово.вно ситуацијом. Немачка се налази пред врло компликованим проблемима. Петроград, 8. — Положај руског посланнка ча еиглеском двору иоверен је кгсезу Трубедком, бнвшем послаинку Русије на српском двору. Берн, 8. — Кардинал Гаспарн прсдао јс Савезиичкн.м владама одговоре централннх сила Папи. Милавго, 8. Нови посланпк Русије на Ватикану г. Апсаковски предао је свој.т акредитнвна писма Папи. Њујорн, 8. Према иввештајима из сигурног извора јапанска мисија која је завршила посао у Сјед. Државама врафа сс у Јапан нсобично задовпљна срдачним дочском. Барои Исхи и његовс колеге били су изненађсни интензивноигћу ратних припрс.ча у Сјед. Дрзигвама. Ностигнут јс у Вашингтону споразумо тесној кооперацпји Сједињеннх Држава и Јапана у борби против Нсмачке.

0ДГ01Ј0РК ТУРАКДЦА — Поводом Папнне ноте У броју од 3 октобрб пише »Журнал де Деба«. »Ништа није карактеристичннје за оцену Папине иницџјативе од 1. авгусга, као одговори -Бугарске и Турске на апсл Бсноа 15. Ако монссњср Гаспари нс разуме још нашс разочарењс, нека прочита палккиво захпалиост и уверавања Мехмеда 5 н Фердинанда 1. Оба туранска суверена,чијс су сс владс трудиле да систематски искорењују Јерменс, Грке н ( рбс преливају се у нзјавама захвалиости и поштовања према Узвишеном Понтифику. Султан Турске, који носи имс оснивач.т ислама изражава се као дп би био оданн син римске црквс. Он прмзива ' Свсмогуксга, позива се на хуманитст н протсствује са својим пацифистичким намерама. Он говори језиком германских суверена. »Ми смо били вели он, принуђсни да се боримо за одрлсањс својс иезависности, као и за слободно развиће своје зем.ке«. Тако Турскп. која јс наппла Русц-

ју 191I. године, у тренутку, кад су Савсзници, верујући у изјавс Узвишенс Портс преговарали е њо'м о уговору гарантијс и неутралиости, тпрди да јо била прииуђеиа да сс бори аа гвоју нсзависност! Ла њу, слоббдно развпђс зпачи потурчење друм нх рас .1 путсм истреб.вења. Она јо раселила Јсрмсне и сад раеел.ава малоазијскс Грке. То Талат паша п Кнпер паша кроз усга Мсхмеда 5. назизају »апсолутно оправданим цил.ем«. Зар бп они смсли тако говорнти, да јс у апелу Понтпфнка осуђен покол. Јермена? Стотине хиљада Масакрираннх Јермена изнскују освету и њнхове' есни диасу се са свих страна нротнв њнхових неумољивих џелата. Па ппак ови су позватн да мирно говорс око зелене чоје и они објављују, да ђе се тиме користпти да браие своје право на слободно развиђе. Како се лепо разумеју њихова захвал.ивања! Краљ Фердинаад, искада искл.учеп из цркве, што је свомо сину Борису намстнуо правосдав.ЂС такођс посвсдочава »пајдубље поштопање« према Бсноу 15. Човек, који јс у јулу ИНЛ. дао ннредбу својим армпјама, да изненада нападну својс српске н грчке савезнике, који се у октобру 1915 опст мучкп бацно на Србију, који није престајао да у току пунога мира организује атентате н упаде у Мађсдоллју, човок кога црожднре амбнција и који је хтео да се по сваку целу крупише у Св. Софији изјављује, да је »са снновл.ом побојкношђу саслушао г ас Његовс Светости у корист мира и браства народа«, Тај еуверен, за кога је крнвоклетсво правило Савести, а прибегавање сили навика, пзраисава жељу да у будуђе насиље у међународним односима уступи место праву. »Он препоручујс истовремсно смањивање орузсаие снаге и устаноиљење обавезне арбитраисе, онда када је сва средства употребио да подмукло мобилише' марод ради плена и када је погазио обавезу, да арбитражп повери распрс са снојим суседима. На крају, он прокламујс, да »је задопољан, што се његове на.мере слажу са онлма Њсговс Свстости«. Да ли ђс се кардииал I 'аспари’ радовати овој сагласности? Пошто је сс зачудио нашој хладнођи, зашто је апсл (љсте Столицс нашао код свих виновника мучког нппада о,1ушепл.ен пријем? Ако се дипломата оссђа дирнуг ласкањнма г. Михаслнса, поверељем Карла првог, излипима Мехмеда петог н захпалиошђу краља Фердинанда, свештеник ђе се сетити рсчи Пеалмопевчевпх: »Не мешајЧме са грешницима и творцима нсправде, са онима који говоре о миру са својим ближњим, алн који носе зло у своме срцу.«

РАТИА ШФЕРЕНЦЈШ Учешће СједШћсних 7Др;пава Лондон, 8. октобра. Дописник »МорнингПоста» у Вашиштону телсграфише, да један впаничан коминНко саошитава на.мсру Следин>ених Држава да учестпују на Савеаничкој конферснцнјн, коЈа -Ц сс ускоро одржати у лондону. Вначај овс одлукс од великог је значаја, јер кс сад првн пут Сјсдињене Државс улети учешка на Савслшгчцој конфсрспцији II ШТО ћс то имати значајних иоследица за будуЈшост рата. Потпун споразум остварЈгће сс измејју финансијских и војнихпредставника Савезничких. Дописник додаје, да љс та конференциЈа имати дозитивну вредиост и да •ћс она потврднти увсрсње, да је Дмерика решсна да употребн своје огро.мнс енергије, своје обученс људе а свој повац, сва сврја неизмерна средства и ср.с нндустријске снагс да осигура пот-

пун пораз Пемачкс и да +.с она тимс постати прс тежан фактор при аак.аучсњу трајног мира.

Један пропао дганевар

Бери. 8. октобра Међуиароднн пацифпстички копгрес, који је требао да ге одржи опих дапа у Берпу, одложен је касиији датум. Перује се да ђе се одржати 80. октоб' 1 а. Нсмачка озиачапа зг. тпј конгрес делегате, мсђу гојимл је Ерцбергер, пођ католика. Помињу с.г псг делсгата Споразу.ма, од којнх су 3 Италкјана, 1 Енглез и 1 Рус. Али ниједап од ових ннје добно пасош за путовање. ЈТод лпим околпостлма, копгрес је изгубио свој међународпн карактер и одложен ,је. Пзгледа, да ђе се нпмцијм тори копгреса ограничити да сазову само представпнкс цеутралннх земал.а, којн б» могли лако дискугоаатн- сд тобожп.им немачкнм пацифистима. В Л А Л А К „Ц Р Н А РУ.КА" - (5)

3. Чнњенице, које смо иапред изнсли иити су нопе ннти су непознатс, Свимаонима, који су макад н поврашо лратили јавни живот у Србији у садашњој деценији, ово су сасвим познате стварн, а п више од овога. Ово јс овде изнесено и напоменуто са.мо као доказ да је тврђен.е »угледнога« Српскога политичара из »Београдских новина« — као да је помспуто препратничко друштво створено са знање.м српскога двора и председника владе— намерна, измеђарска н издајничка иамишљотипи, којом он 1 хође и сада да угоди и послужи својнм учитељима н госама, а протнв свога рођенога народа и своје отаџбине, која ни према њему није никад била без пажње и срца, као што је он сада према шој. У осталом, и без свега овога што је опде речено, за свакогаје паметног човека јасно као дан да само нарочига бсчка измеђарска логика може да отрпи тврђење да јс Пашиђ етворио једну организацију, па је одмах с њоме отпочео овако огорчену и упорну борбу! Сем тога, како се може логички протумачити поступак Пашиђев, који етвара једио удружење с нарочитим циљем па да \ т то друштво не убаци ама баш ниједног свога поузданијег човека из својс странке!? То ее може објаснити само бечком, празно.м, измеђарском и издајннчком логиком, чија је суштина извртање истине, подметање и клевстањс. Није нам на.чера, нити је томе спд р.ре т :с н место. дп

се сад упуштамо у оцену и објашњења зашто су н у којој управо намери овн превратинци створили онако друштво са онакнм својим »уставом« и програмом. Тако исто није нам намера сада да ценимо њпхов начин рада да дођу до свога циља, п колико се такав њнхов рад слагао са правим п истипским интересима њихове отацбнне и њнхова народа. То су питања која оии сами нмају да пречисте са својим осеђањем као синови српскога марода, и са својо« савешђу. За оно чнме су сс оци огрешили о позитивне земаљске законе, земаљскп су закони рекли своју реч. Ллн за њихове грешке према њихову српском осеђању и савестн, они ђе имаги да нзнђу н прсд један други много страшнији суд; н ако и овај суд нађе да су кривн, онда бн за п.их иајбоље било да се нису ки родили. Нама је, као што је веђ речепо, иамера да докажемо да то превратиичко друшгво не само да није ростало са знањем и одобрењем српскога дг.ора и председиика српскс владе, веђ је го друштво основаао ради борбе протнв владе. 'Го је било потребно ради оиих, којн нису упуђени у ствар, ге да се не даду да их онај бечки измеђар од прве речи заведе у нздајничку бразду. Да помеиемо још н ово. Овај »угледни« господнн нарочито истичс да му ннје намера да бранн заверснике. Па нпак их брани. То јс доказ да му њнхов рад не само није био непозиат, веђ му није био ни неугодац. У оком је листу, у