Velika Srbija

ГзР0.1 Г>44.

(■(•).ЧУ11, ПГ.ДГ:.1,.\ 1.У|(1К1( П.РЛ Р.И-7. год.

ВЈШ ОРБИЈА Ш 6КНИ0Е 6ЕКВ1Е БРО.Т 10 лепта Уређује О Д Б 0 Р

НА ФРОНТУ РИГЕ Немци се повлаче Пстроград, 17). октобра. Руски званичан коминике јавља: У правцу Риге, у области друма Псков и реке Игел непријатељ је евакуисао своје истакнутије положаје иповукао се за двадесет врста и констатован је 10. окт. на линији Роденпол-Туркала на малом Игелу. Местимице наши прсдњи дс.тви илгцоили < // додир са Нсмцима // 'пппличењц: Јсдп<! птиа а.тадиаца штрсдовала јс да сс.ча .1/г чрииа иа Игслц пс наашавша иа нспријчтслии У пивлачслмј Нсмци п/ цништивили какстрцкцијс и мостове и кварили трпопс.

ПОСЛЕДЊИ НАПОР Поводом офанзиве на италијанском фронту

ГТре нсколико дана предузели су Лустро Немци офа.нзипу на фропту Соче. 11тал и ј а н е ка ш га ,\ I п а констатовала је, да је ова офанзива одлучена иа великом ратном савету у Бечу пре двадееет дана. Секамо се, да је о том савету било говора гом приликом у непријател.ско! штам* пи. Мајор Морат забелсжио је у »Бсрлинер Тагеблату«, да »је еавет V Бечу од велике важноети, нарочито с обзиром на факат, да на њему узимају учешћа два немачка генерала као изасланици кајзерови.« Бечка »Наје Фраје Преее« написала је од речи од рсчи: »Бечки ратни еавет има за ци.Б прстресање операција, којима ее може убрзати свршетак крваве во 1 не.« уДанас видимо, какав је био циљ и какве су одлуке донете на беч•ком савету. У безидладно> ситуацији, у којој сс централне силе налазе поеле три године рата, оне траже ма какави.злаз, ма какву котву спасења. Иекуство их јс научило томс, да би сви њихови покушаји на западном фронту оОтали безуепсшнп. и да би ес пнше него извесНосвршили на њихову штету. На енглеском фронту Немци суу потпуној инфериорности, а на француском бојишту су немокни за макакве офанзипнеоперације. За то је на'сјајнији доказ змачајна француска победа на фронту Ена. Што се тиче руеко- румунеког фронта непријател. је свестан, да су тамо сви појнички напори илу-

зорни у погледV евршавања рата. Мсфутпм. цектралним силама очевидио је до хитње, јер лвихова ун ут р а ш њас иту а ц и ј а п о стаје све критичнија. Зато је лредузеч војмички маневар на италијанеком фронту. који очиг ледно предсга вл,а поеледњи напор неприЈатсл>ски\ сила. Више је него нзвесно да Г.е се и тај напор евршити фијаском, као иеви ранији. Тада нашимнепријате.вима не оста>е ништа друго него да приклонс главе и или капитулиршу или сачекају тренугак страховите своје катагтрофе.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Петроград. 15. ».1/онитср 0 оргаи Провизорне влавс. објавио јс јгс)нц црсдо;/ К 1 војскц и флотц. одиосно шбора за Уставотварнц ск 1 Јпштш<ј 1 . Војска 1\с сачињавати и с т тборних аб.тсти : .итадни. јцго-.тпаднч. рцмунски. кавкаски и сснсрни фронт. Оадс се рачунају и трцпе ц Фпнској. Пиј.шд. још дис области ■>« рускс трцис ц Фрпнциској и ('алцнц. Мирини Ћс имчти Балтичкц и Црноморс.ку област. У осталам дслу Русијр војници ћс учествовати у изборима као и други граћини. Амстердам, 15. ЛДмирал фон Тирииц. у јсдном дсманпш-у саопиипсном шшампи. изјавио јс да јс лажно твр1>сн>с да јс он обсћао да ј>е патчинити Кнглеску к/>ајсм јула 10И. годннс. Овај је демантн проузроковао оелико исзадовољство код немачког нчрода. Нијс немогућс дп оаај факат нијс утицао на револуционарни иакрст у немачкој флоти. Монтевидео. 15. Плад« јс забранила адлазак немачком отнравнику послбаа прс нега што дицломате репуоликс. Уругваја напусте Цемачку. Влада је

тражи.нс од парламента дозаолу да искористи нсмачке. иптсрниранс лиће, дспинцјући I/ банкс једну суму која ћс одговпрати њиховој предности.

АМЕРИКА И РАТ Изјава америчког мин. војног Н)\ јо|)|;. 17>. окт. Г. Бакер, амерички мшшстар војпп. у јсдно.м говору V трговачкој комори пзјаг.по је да Р.с даудпмл.ивоет ко1у А м ери ка н ци п < > ка зују пома;к\”Г .11 в.ладу, и.мати да резултат стварање јаче нашбе. ие1;е демократије и могукност много вс'1;их нада за човечанетво. ГопореФи' <> органи-, зацијп народие војске! г. Бакер је рекао да је' ее иарод. коме је рат био еавршсна е грах, ре-ј организовао што је бол,с могао. Он јс пре-ј творио евс епоје индустријеке фабрике у ра-, дионице за идраду но- ј впх проидвода. »Гн-* ма Псмачка, рекпо је он била је иеепособна да идвсде такве етвари. Кад наша војека буде готова и даудме својс место на борбеном фронту, она Г,с бити снабдевена много оо.ђс од иефине других војеака. За еваког поелатог војника, уфранцуској се нллази пег пушака, док еваки војник редовне војске код нас има једну пушку,» На крају је г. Бакер изјавио, да 1Ге Амсрика, без сваке еумње бичи будука мета немачкнх тежп.и, »Л1п морамо дадобиги победм иначе Ге претрпети пораз демократија».

ИЗ пБЕЛЕ КЊИГЕ" Бр. Ј а). Телеграм Нригадни генерал Наирае командант шееге дипизије, генера.лштмбпој служби појске. Лтина. Сере;|, 27. априла НЖ). Нугарс.ки мајор саставши сс с наши \1 официром, изјавио је д;ј. поело еноразума измећу Макенлена н наше Владе, допуштецо јс заулекс ма које тачке, до две \ил>аде мстара е ове странс границс. оцец.ене као подесне со етрагегијског и тактичког гледишта, и да је на оенови овог допуштен.а главног команданта лаулео висове који доминирају- Леховом; да јецела граиичип линија на

нашем расположеп.у се \1 лаузстих гачака, да је лабран.еи мриетуп бугарским војницима у Лехово п да (се пада у) пријатол.ско уроТјон.е оног пиган.а. Баирас.

РЕЧИ ПОУЗЛАЊА Говор италијанског мнн. војног Рим, 17). окт. 11тм.шјннгкп минигт. в()|цп г. 'Бнрдпна држао 'с прскјучс говор у парламснту о ситуацији и рскао идмсТју осталога: »Од последњс нашс офиндивс нс п р и ј ате л> дадирс од нашс снагс и прнпрсмс. Он покушава да послсдњим средстпима п папорима повсТ.а своје војнс сфсктивс прсма нама. Лустрија јс нсдавно подвала ослоббТ)СНс из 1Х()7., а осим тога на наш фронт доведсн је знатан контингснт нсмачких трупа. Лли ми (ч нс-плашимо напада. Италијаискл народ јс надахнут највским духом огпорности и наставиТ.е да подносм всТ>с жртвс но и у црошлости. Блада је- свесна озби.кности садашњепсриодс и одговорности, коју, има чиниТи* свс и дсла кс снсргичпо, да сс очува интегритст и сигурноет отаџбинс«. Министар јс завршио говој) изјаво.м, да јс увсрсн, да сс цсо па|)ламснт слажс с њим. Парла.мсмт јс изгласао, да сс говој) г. ’Ба|)Д 1 шс објави 1 иарочитим плакатам.а. НАШИ БЕГУНЦИ Нова бегства из немачког ропства Преко Холаиднје етигли су у .Тондои ирошлога \ 1 Ссеца још девет наших појника, који су успели да побегну из немачког ропства. И они су радили по селима ца иол.ским имањима и о тешко'1ц)ма у Пемачкој и иародком ЦС.л;)доцо.1,ству причају иего што и она партија бегунаца, ла коју смо јавили- у једном од прошлих бројева. Оии додају још, како еу се Пемци много падалн од прилика у Русији, ла /адју су у прво време говорнли да су јс иолигички победцли. али су се ралочарали кад су видсли да ипак од еепарагиог мира није могло ништа да буде. На скори мир ипак со сви надају и сад \шого ра-

чунају па социјалистичкт агитације и конференци.је, ииаче предоееКају еву опасност од пролеТ.а и иојачаинх енага пе е-амб досадап.их савсзника, ве|, и .\\|ерике и Јапана. ПеТ; еада ј(‘. пеле, и у пароду и у војсци ухватпло корсна опште увереп.е. да су клплелп п Французи надмоТшијп од њнх, парочиго у арIи.кери.јн н ави.јагнцп. Нез карага се пе можс. потврТ.ују, мншга купити. а са њима само го.шко, да ее једва душа \шже одржати. Ги е\ бсгуици ови: Наредпшс Ридисап Миладинопић, из П. неш, пука. Поднаредник 7 ццгћс II сришић. I. чета, 2. бат. 7. пеш. пука. Каплар ■1атгћијс Нико.игћ I. чета. I. бат, 18. пеш. пука. Каплар Радајица Пстравић. I. чета. ‘2. бат. 7. пеш. пука. Каплар Живадин Пааловић 3. чета, 2. бат. 7. пеш. пука. Редов Влпјки Јанкошгћ. 3. одслсње мунич — кп др це Моравске дивилије. I. полива. Редов (пстпмир Плић, I. чста. Л. бат. 10. пенг. пука. 2. позива. Редов Младсн Јаикоаић, I. чета. I. бат. 8. пеш. пука. Редов Алсксаидар С.тапојстгћ. 3. чета, 2. бат. 18. пеш. пука, И .1 Лондопа су уп\"ћени у маш депо у Тулону.

тт карта Услови мира ЊујррТ;. 1.7). октобра. »Г.топснски Гпет» пицјс: У Впшинггон јан.г>ају. да су неки (’онезничкн днп.томати нгГ. унагфсд угпрди.ти будуку гсо 1 |)афску карту послс рата. Опа карта би изглсда.та послс Ј)ата опако: Белгија, Црпа Го|)а, Грбија и Румугппу имају да сс успоставс, (рЈзанцуска добија Л.гкн-. 1о|)сн, дсо нсмачких колонијаи протскто|)ат над Гиријом, 1\нглерка има да задржи пекину немачких кб.тонија, а да нс плати за го никакиу одштету м да добијс протсктоЈтат надМссопогамијом иГинајркцм ио.туострпом. Рурија 1у ј4хјг)ти протсктоЈтат над .Те|)мснском, која рц бц.та аутовомна дршана, РусиЈр има (фаво да тфажи Ца|)иград и.ти ба|) псутраднзовање Дардансла. Ита.тији има да припаднс •Трст, Ист|)а, да.тматин-

НДШД ДЕЦД У дозднн Извештај о школовању и успеху Иикола Коларстгћ. здрав.го добро, влалан.е врло добро. у школи за глувопему децу. уепех врло добар. Рчста Риспнгћ, здравл.е вр.т добро. владан.е врло добро, учи основну шкблу, успсх врло добар. Мала Владпћ, лдравл.е стално нсжно, пладање врло добро, узима приптгпе часовс. ЂИР П Владић. лдравл.е стално неисно, влалан.е'дпбро. Богдаи Ућпмчтсћ, лдрапл>е добро, владање добро. у почетку походио оеновну ппсоду а сад је па књи1 ’овсзач 1 . 0 М запату и походи вечсрњс курсеве. Лазир 1Т ппотгћ, лдравл.е врло доб])о, у почетку походио приватнс чаеове а сад је па браварско—механичком ланату и ул то има вечерње курсевс, Бранко .1/ пјушковпћ , здрав.кр и владан.с дрбро, имао јо прнватре часове из франц. језика а сад јс ца поолаотичарском занате, Основма школа, коју походе учеиици потпупија јс од цаше, јер у њу улазе деца од 7 годииа и лацршавају је са 17) година. Иста школа је обавезна за ову децу у Швајцарској, која некс учити ништа осим ове шнолс, као и ла оиу. која Г.е паетавити дал.с школопан.е у »пормалпој«, г. ј. учигсл.ској школи. Ла ону пак децу, која су намсрна да се школују у гимназији или реалци обавелне су 3 I годипс овр орнрвне шкпдс. ГЈе гкцсл.у чује се нарапно спјтрмвњо деце приватно код куће нли у нарочитим прнвагним школама, а у оквиру програма оеновне шкоде, ради ступања у колсж, и то ро положеном пријамцом рспиту. I дед д\ 101 |)ајиог |)<т!0вања. иаша еу деца. врло иеуредно или готовр никако походила школу. Услед тога њихова епрема била јс врло незнатна, те је