Velika Srbija

БРО.1 551.

ГОЛ>

РДРЛ.Л 22, ОКТОБРЛ 1017. ГОД.

ГОД. 2

1ИСТ ИЗЛЛЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНГ 111*1 111.1ЛТ \ 113110( II Мгсг'1110 I! д|1!1чмс, громсссчио '.I дрл\> МС. ГПДИ 1 ИЊС Г.К дрпхмс. РУКОПИСИ СГ НР. ВРЛТ>Л.1У Стпи \ рсдпиип пп: \оТР 1 . •(Клшп.*)" (\ ЛИЦ!1 Л. 1 СКСП 1 1 дрм Вс.иисог бр. 7.)

БРОЈ. 10 лептп

Уре-ђујс О Д Б () Р

БРО.1 10 лептп

б у д у и и м и р Од чега зависи безбедност света

У последн.е преме епетска- штпмгт почела се олбил.но панимати проблемима. који усл о н. ка па ј у будуТ и (■ I '.етски ммр и његону тргиност. Отпорена је полемика о најрапнопрснијим и најсложснијим питањима. од којих заииси рсшење оиог дсликатног и псома компликона н о г п роблема. Угледни ло н до н с к и л и ст »Тајмс« констаговао је недавно, да јс крајње нрсмс прист.упити дискусији о овомс предмету, који предсганл.а интерсс п.рнога рсда и комс јс св.с остало подрсђсно. Всликн рат, кош се.води за коначио уређсње прилика на пашо' плансти мора донети извесних позитивиих резу.ггата. Нс може се допустити да милиони палих жртава, мора прбливене крви и милијарде упроиашћеног новца ос гану без икАкве накнаде и не дог песу никакве користи човечанству. Прс кратког времена упутио јс Ватикан зараГ.сн им држа вама своје прсдлоге за мир. Намера Свете Столицебила Је очевидно хумана и племенита. Папа се сматрао позван. да интервенише ради обус.таве ужрсног крвопролића/Што јс њсгов покушај остао бсз успеха, разлог је искл.учило лггцемсрно и подмукло маневриса н.е цснтралних сила, чија је Жртва био лојални корак Ватикана. При свем том Папина интервенција учинила је известан напредак у услоставл.ан.у светског мира. Покренуто јс паиме питан.е о ограничсњу наоружа ња и о уста н овл.е њу оба вез н о г суда арбитраже. Може се. с правом рН;и. да јс после Папинс интернснције за мир усвојено од свих зараћених сила глсдиште, да и' у интересу траЈног будуГ.сг мира потребно пронаГ.и начин, да с.е наоружања ограниче м да. се обавезни суд арбитраже упедс. Према томе, и ако јс акција Ватикана претрпела фи•алско у овоме моменгу рата, она је несумд>иво донела користи за будуЈ;и мир човечанства. Г. Лојд Џорџ, уважснм председник бритапске владе илјавио је.на једном скупу у Ливсрпулу, да се ра г мора наставити. док сс не осигура побсда правди и док сс свст нс обезбсди од пових крвоиролиЈ.а. Појмл.пво је, да за остварење таквих цил.епа пису њпншне никакве жртпс, па чак ни ове неизмернс, које данае човечанство подноси. »Цил. овога рата, објавио јс прсдседник Вилсон у посланици конгресу, јесте да се обезбеде права свима народима. Гвс народпостп нмају подједнако право да располажу својом судбином. Гве поднете 'жргве биле бп нскориспе, кад ов;п цид. нс би био постигнут«. Га оваквим начелом постајс Јасно. да сс светски ратнаггавл.а жч.м.учиво прогив заво1свачких лрохтева извеених еила п ради уииштења елемената. којн би у будуђности могли изазвати нове мсђународие заплеге. Овај приицип схва-ђен је у извесној размери и од самих централних народа. који су делимице уетали против завојевачке политике својих влада и от п о ч сл и д сл им и ч н о кампању ради отклањања препрека, које ее истављају на путу ка будукем миру. Будуђи светски мир и н.сгоиа солидност зависе искл.учиво од споразума свих земаља, у чијим рукама лежи судбина света. Док су ( авсзничкс државс признале одавно принцип народности и нрава свих народа на самосталан живот, дотле непријате.вскс владе овај и данас оепоравају и ради тога наставл.а сс 'огорчена борба. у којој пропадају милиони живота и милијарде капитала. Светски рат мора се завршити уништењем овог антагонизма. којн |е изазвао ово страишо крвопролиђе. Док се ма бојним пол.има наставл.а крвава војна око коначне победе, дотле се у позадини води дипломатски рат. Идеја о узаја м ном комп ромису напредује, уколико се смањује иојничка сна1а централних сила. ГТројект будуђег мира

пггпкнуг је као актуелпо пигање. Држи.мо да је згодно време, да се п ми на њему задржимо и да га претресемо у низу неколико чланака, који би на оеновп искуства и сигуацп'с могли указати на стабилне основе за трајии свстски мир.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Лондон, 22. .1 [инигтар гпољнп.г пос.тва г. Валфцр о()гова/шју1ш па једну интсрпрлацијц ц Доњг.ч Доли/ изјивпо јр г)а су Србија. /*//мцнији н Врлгија побнрлр највгкр жртвр у норист Саврлншт. Споралум јр г)//жан ()а лабпво.Ђи пспирацијр ови.с ма.т.с бржава. Парив. 22. Ил Петрогрчда јављају да је г. Чинлакоа, нов посланаи /'//сијс у Француској отт/товао ла 114/111.1. ■ Рим. 22. Одтшишње франч,у'ских и енглептлтрупа I/ Ишплнју. решено је на једној конфе/тнци.ј-и // Парн.иЈ ројој сл/ прии/стровали гсцсрплп Пстсн, Фпш. Дуглас Хег и Поро. Рим, 2 2. .1 усш/шДкмачки штамии пбјаали/јс <)а афпн.ита на италијаискам фронту нма вајни карт;тер: војни и полипшчку. Прво. требало је дсфинитивно лауставити ита.тјанску иктивност која је поста.т апасна ла аустронсмачки блок и друго офанлива јг тежи.т да појача пацифцстички нокрет у Италији. Петроград, 22. < кобсљеп упитан о својој мисији на савгзничкој кпиферснцији I/ П цризу илјавио јс: ако ее нн конфрренцији претреса пнтање а миру. не лначи да !\е ср овај дсфинитивна обл1/ч11пи1. < кобе.нро јр иаиикао с)ц је нотрсбпо ()о Русија одреди своју форму.ц/ о ми/>!1 /н/скр рево.иуционарпе демокрапшјс.

СИТУАЦИЈА Политјичка ,\ пмсу последп.цх Дзна аавима.н' су јапнлст трА мммистарскс криар. Двс су Од ових свршено, једна јс на предому. > Италији, изнеНЈгћсној делимично уснелом нспријагсл.ском о(|.анливом, аамсњен јс кабинет г. Бозсдиа вдадо.м г. Орданда, која јс довсда на пласт ширс представништво народа. Италијанска криаа постигла јс резултат, противпи очекивању мепријател.а. Она је успела. да довсдо на државну управу д.удс, који уживају повсрењс свич мародиич класи и ти-

мс јс осујсКсн главни псиријатсд.ски смср, да сс код итадијанског нарбда иаазопс поколсбаност и рсволт. Шпанска крила аавршсна јс јсдном привремсном со.|уцијом, јср кабииеч г. Токо, оаетавл.ем од конеервативних сдсмсната нс можс бити дугога вска с обзиром па мапредност савремсне домократије. >’остадом иови кабиист наишао јс одмах па тсшкоГ.с, јср су сви радикални и дсмокр.тгски слементи Шпаније ааузслм одмах опозиционо држање према новој влади. Криаа у Шпанији нс може сс сматрати као свршема. У изгледу су повс компликаццјс, којс Т.с немиповподовости до коалиционс владе, која ћс једиио бити кадра да уреди приликс \ Шпанији. да јс омисти од гсрманофилских слсмената и да спроводс до крајности принцип неутралности. ГрсТ.а и најзначајнија јестс криза у Немачкој. Према последњи.м вестима канцелпр Михаслис морао јо најзад дати остапку, иа1 со јс кајзер употрсбно свс ги. 1 с да га ладржи на томс прложају. Пада јако у очи, да је канцеларскн положај потТ.сп 'бпш шс(|»у бава|>скс вдадс графу Херт.шпг\. кад сс зпа, да измсТу Прускс и Баварскс постоји сталап аптагопизам. и супарништво, којс је достигло врхунац у послсдњс времс. То значи да је криза у Пемачкој врло озбид.на. и да јс пангсрманска струја почсда да губи прсстпж. Ова промена канцелара може сс забелсжити као први момснат кајзеровог попуштиња народној вод.и. Симптом јс врдо значајан. и можс сс закњучитп, да 1\с немачка дворска камарила бмти принуТепа на новс и всКс концссијс. В о ј н а ■ .\\стро-мсмачка офанзива изазвада је јачу и шир\ акцију Сапезника. УтврТсно јс чин.спицама, да су Нсмци морали разголитити руеко бојиштс и француски сскгор на зап. фроцI V, да бн потпомогли офанзивни покрст иа фронт\' Ју.пцанских Лдца. Успсдо сс додушс, да сс Нтадијани одбацс иа другу одбранбему дриију. ЛнгдоФранцузц су посдали знатна но.јачан.а, са којима јс гснерал Кадориа успсо задржати испријател.а на утврфеној дииији |)екс Гад.аменто.Ту је у изгледу ведика битка. која Тс решити судбину нспријатељске офанзи вс, По западном фронту англо-француске армије пршс јак притисак на Немце, који мора мсминовно иза-

зваги довлачсњс нових појачања, ради сузбијања једнс новс и врло повол.пс офаизиве па широкој оспови. На руском (|>роиту Нсмци наставл.ају дал.с повлачењс, излажуТи сс опасноети, да изазову концеитрације руских труна, па и свентуалну офанзиву. > евпком сдучају, опшга војпа еитуација пс даје повода пикпквом пееимизму. X

СТДЊЕ У НЕМДЧКОЈ Велико незадовољство становника Лмстердам, 22. октобра, »Телеграф» објивл.ује да јс један немачки ви■ђени социјалистички шеф, кој 11 јс приспсо у Ротердам, дао следеФу и;иаву: Привидне победе, којс не.мачкетрупе задобмјају не проузрокују никакав утисак код етановмиштва царевине. Ово тражи по сваку цену мир. Псмачки радници договарају се да одустану радити у фабрикама муниције ако ес рат наетави и за време зиме. >' гом мсђувремену они траже да и.м 'ее повсФпју • жмвотпе нампрнпце. Нсзадовол.ство становништва испол.ило ее у побунама и демонстрацијама које је жандармерија покушала да угуши. >' Берлину војници еу узели учеш ка у опим манифестацијама. Пошто Је угушсн покрет нафено 'е измс•ђу жртава и 136 убијених војника. На времс манифеетацмје, маса је полупала прозоре, рушила радњс, пела ес на крововс куф.а одшсле је ка.мењем и цпгл.ама гукла жандармс и трупе«.

БИВШИ ГРЧКИ КРДЉ Иове дешиФроване депеше Лтина, 22. октобра Објавфсне су иовс дршифрованс дспешс. >' јсдиој од Рвих достап.кп кцјзср Гофији слсдсКс: »Хвала ти на гвојој депсши, коју сам прочитао сл дубоки.ч узбуТ.сггсм и пидсо омзспости, кроз којс. слр ти и Тцно ирошли. Дипим сс храпрости, с којом стс одоловали у овим тешким треттцима. Са задоврл.ством прагнм величапствсно држањс војскс и флотс и њихову оданост крал.свској куТ.и. НеТ.с остати Тину други пут нсго да се окрсне отворсно протип својих џслата.

Његовл иитсрвспција га тругга\т ггојс би папа.тс западно крило Сарајсво војскс дог.спИјс до .ретсп.а па маћсдонском фронту и оелобофоња јаднс 1’рчкс." > другој дспсшп од 10. дец. 1010. 'Гсотокис послмник у Бор.шиу тслсграфншс својој влади: <1>алк( нуаулсн јс још у Берлмиу. очскује одлукс донстс с Атини. >’ случа.ју нсутралмости иТ.и Т.е у Подградац, а у случају прскида односл са (поразумом \ Ларису. Хитно развити банде Каравитна. чцји цил, мора бити да сс прсссчс жсл>. лииија Бито.в -Голун и да сс узнемирапа ггозадинл Снрајсве војсг;с. Опа незваиична акција помоТ>и |-,с Грчкој да у момснту иреговора истакнс тсриторијално претензије,ко.је Т,с бити с.сТ.е у случају акцијс но пеутралностис. ТреТ.а дспеша упуТсма јо ОД 1’]>ЧКОГ мин. спол>. послова Залокосте грчком послапству у 1’им\ 17 дсц. ЈП11Т и гласи: »Изводитс послати прско Берна слсде'1;и гслсграм за Тсотокиса: Фалкснхаузен да идс у Подградац ради појачања акцијс банди. Караиитис Те добити нипрукције и видеТс <1>алкенхаузспа ради споразума о започињан.у потрсбирх операцнја. Има Г.Опп пушака са 300 мстака па пушку. (> митрал,еза, 11 брдских топова са муницијом. пола милиона франака месечно за 5000 л.уди. Лкцн.ја регуларнњх трупа у области Корче помоЈшТе бандег«. Чсгвртн објавл.енн теле грам упућсн је од Софије грчком пооланику у Берлииу К). јануара 1017. и гласи: »Иавсститс мс да ли јс <1>алкснхаузен добио 2 дсПС 1 ЛС. послатс бсзлшчном станицом \ Црнлсп. да ли јс одговор Хиндснбургов повол.нпјп и категорич 1 П 1 јн. Крунски савст је одлу чио напад. Очајиа сам. То је. одвеТ, глупо. Почињене д у погренисе. ( ериго еу заузели побуњепицн. Остала острпа слсдоваТ.с вероватно,« Пета дерсша упуТ.снп јс 20. јанупра- 1017. од Талојсоеге нсчачко.м поелати;\ у Нррлипу прско послднства у Бспну п гласи: »Крал,захвал.ујс Хинденбург> за прим.Ћснн предлог. РадиТ,г сс пвпко: /ш цс би материјал 11,40 у рукс ( цорпзумп брашгће се. п у случају пртрсбс уништити. Извсштснм с.мо, да је валија Гмирис поткупљен од Гпоразума да преда парош под видом побунс.е