Velika Srbija

БРОЈ 555.

СОЛУП, Г т Аа 27. ОКТОБРА 1017. ГОД.

- ГОД. 2.

Ш 6КШ0Е 8ЕКВЈЕ

БРО.! 10 лепта Урс-ђујо О Д В 0 Р

ЕНГЛЕСКА И СРБИЈА Поздрав краља Ћорђа српској војсци . 1 ( 111 ДО!I, 2(1. октобра Генералштабни пуковник Пешић. изванредни изасланик прнмљен је јуче у аудијенци ју од Њ, В. Краља Ђорђа V.. коме је предао својеручно писмо Ш. В. Краља Петра. Британски суверен овластио је пуковника Пешића да изрази српској војсци шегова осећања дубоког дивљења и његове непоколебљиве извеспости ннтегралног и славног успостављања српске отаџбине.

БУЛУПИ МИР Од чега зависи безбедност света

4. Признпта је дакле нсопходност (ј)акта, да јс за будуТ.и ми|) бсзуеловно нужно регулиеаги ме'1јуиароднс одноее гако. да еви народи у евегу буду узајамно заштп кепп од ипвазпје п да им ее пбез беди елобода развиТ.а грговине и кулгуре. Пред будуТ.у конфоренцију ,мира изнеТ.е ее на претрееање и решење и ова' најважнији проблем. 1»ило би прерано упуштати ее у ресЈпскеије, на којп би еепачин то пнтап.е могло коначмо уредити. Али, како од регулиеан.а тог проблема поглавито завиеи буду|-,и мир уевсту, мије некориено илустровати неколико чн њсница. У прошлом чланкуистакпуто јс да рсшење овог питања повлачи за собом битно отклањањс узрока. ко|‘и би могли у буду1.ности иаавнати нове ратовс било измеНу појсдиначних иарода, било измефу читавих група. Да (Ч‘ то пмтање коначно рсши. потребнојс нрона1.п паје(|)икас‘ннјп ме тод. управо једну ме1;ународпу влаег, која бп евима народпма могла у еваком датом моменгу натурмти евоју волу. > последњој ноти Иатикана дотакнуто је као важно, питање о установљењу мефународног обавсзног еуда арбптражс ради рсгулиеања мсфународних спорова п обезбс1јења евета од нових крвопролиФ.а. Идсја није пимало пова. 14а свима мсфу на родн им ко н гресима она је прстресана, али није могла никако добити ево1е дефинитивмо решење. Бсчки конгрсе V ППГ)., I Гариски у 1856., копвенција Црвеног Крста у 1864., Бриселска конфсреици-

ја у 1874. п дне Хашке копвенцмје од 1808. и 1007. годиие еве еу ее занимале мефународнн.м проблемима, а парочито Хашке когн|)ерепцпје покушале су да реше проблем заштите човечаиства од рагова. Што ти иокушајм пиеу оетварсни, криви еу извеенп народи, •ко1и ес нису могли отресити •завојевачких прохтсва, а нарочито мпоГп нерешенп националнп про блеми. Да бн се копачно решио овај проблем, потрсбно је дефиниеати тачно рад и фипкције буду' I. е г м ефу н а р од н о г еуда арбитраже и дати му еанкцију, која 1,с бити ефикасна у еваком трснутку и према сваком народу или групи народа, којаби угрозила светски мир. Ради тога јс јасно, да првенствсно трсба отклонитип онемогуНити узрокс, ко'и су иза.звали садашњи раг. јер је очигледно, да п будуНи рагови могу проиггеКи еамо изеличних узрока. >' гоме ци г.у потрсбно је рсшити преевсга све националнс проблемс. Гви.ча иародима мора ее дати праг.о, да сами раеподажу својом судбином. 11с смс се допуегиги, да ма и најмањи контингснти извеенич народа оегану под влаш4,у. премакојој су непријате.ћски расположени. То важи нарочито за Дуст|)о->'гареку и Турску, које вековима угњетавају разне народпое ги. Ослобофење иод|армл,ених народа мора ес извеети у погпуноети. Оправданс тежње држава за пуним националним уједињењем морају сс задовољити. Границе изме4,у држава имају сс тако утврдити, да ес отклоне будуТи национални спорови. Т6 је

први услов, да мефенародн.и еуд арбитраже буде санкцноннеан бд егране највеТег броја држава п да узмогне дејетвовати кориено по интереее човечанства. Суд арбитраже мора бпгп мефународни. саетављсн од вишс свстских еила, којс мо.гу уиск памегнутн евоју е.олл' било једиом народу, п .111 групп иарода. (,)п мора имапгеолидну и стадпу еанкцију. Поетоји више верзија, у чему би ее имала саегоја ги га еанкција. Мсфугим од н.е зависи све. Да би ее одлуке еуда арбитраже могле увек п одмах епровеети потребна јс једна јака п ничем иеотпорна мг1>ународна влаег. Предеедпик америчко! универзитста Харвардаг Чарле Глиот предлаже увофсн.е меДународш полиције. То јс прсдлог. који '1и' евакако битп узсту обзмр на буд\'1.ем копгрееу мира. 11ма шп нсшто друго, ш го гако1‘,е може врло мпого допрпнети сфикасном дејетву еуда арбггграже. Потребно је. да ее у буду1.е забрапн ева тајпа дипломагекп препнска нзме'1зу народа, као и еклапање гајпих уговора. >' овим по1авама лежи можда највсћа опаеност по б\’ду1и мир. Исто тако свс државе морају имати демократски режим, биле оне рс н убл и кс. к | >а л»е ви н е или царевинс. Народна вол,а мора бити еуверсна. Бладар мора бити само њсн извршилац. Лпсолутизам ее мора V корепу уииштптм. Лко би макоја држава покушада, да води тајис диплома геке преговоре, да п))с1к' граппце нао|)\жања плида покуша склапање таших еавеза, наступа ингервенци ја еуда арбиграже. Сведржаве ималс би тада прекинути одноее га догпчиом државом, обуетавити н,ен увоз и извоз. и најзадугрозитн је п војнички. 5' таквим приликама оиа би ее морала одмах потчинити меНународној вол.и. То еу меколике чињсппце, о којима се мора водити рачуна на будуЈ.ој коНференцији о миру. -V.

ПОШИЧНЕ ВЕСТИ Атииа, 26. //.,* ГТари.К 1 јпалпјц »Ппшрпгци: Г. Всшигмн ■ јг пд.пршо да сачсј;и II Пнцп ()п 1 ( 1 . 1 ( 11 ; пре<)-

ссднпка п. 1 П()г Ф/)анц 1 /г 1 сс н Енглсскс. Рим, 26. Мнннстарскн јс сааеш о<)ппраа начмсноачнп' посланика Галваја Врссач-а лч подсскрсшара н главног комссара ла снабдсаањс и нотрошнн/. Цирих, 26. Тсшко‘ћс исхранс ц Лцстрнји повс!\ане сц всома цслсг) тога, што јс Ма1>арс1;и одоила лахтсв Лцстријс односно снаддсвањп намарнОцами. Вбог тога ])• сплвпт крцнскн саасш />п<)и нрстрссап,а пааиапа нсхранс. Лондон, 26. Вцска IIровторна влада долаолпла јс повратак свију полптнчких гмигранатч.

ЦИЉЕВИ РАТА Изјава г. ВалФура .Јоидон, 2(1. октпбра, Одговарају 1п1 иа интерпслаци'|\' о ратинм цил.свима г. Ба.кј)ур јс изјавпо да је емешиа

У ВУГАРСНОМ СОБРАЊУ Неколико нитерпеладија Бсрн, 2П. пкгобпа Иа Гофијс јмп.кају: На другој ссдници «('обран,а« предссдмик јс прочнтао три иптерпслацијс учип.сис од пргдс '1 анника шссг опозиционих груџа. >' о))мм итсрпслпцијама гражи сс од прсдседника нладс да сс ипјаспи о питан.у гнобдгнања асм.пс и ројскс, о рашцм ци.кспима Бугарскс у всзи са псрспективпма о миру и о укидан.у иолитичкс цсплурс, Умип.сис су три интерпслације о иегим питаи.има од еоцијалИста марксиста. Прсдссдник иладс изјавио јс да су интсрпелаци.јс излишнс пошто јс сама плада рсшсна да отвори дсбагу о папсдсним питањима а на прио.м мссгу о снабдевању. Он је обеТао да

идеја о томс да 1,е ее свс гешкоЈ.с решити ако лредставници свију европеких држава буду за једним гголом. > еадашњем европском етању и еа еадашњим ка рактером наших испријатсл.а никакав преговор те прпроде нсће поетиЈш рсзултат. Ииеу Савезннци ги којп ниеуобјавили евојс ратнс цил.еве него централне еиле. Мсмачка јс одбила да обчшм епојс ратме цпл.еве било у одговору на Папину нотубило у одговору председнику Вилеопу. Што ее тиче дсмократије ми се можемо надати да ћс Пемачка поЈш 'нетнм иутсм као п еви други народп. Први п Iлавни ратии цнл, Савсзнпка 'е етварањс 1сдно| трајно 1 мпра.

1,с пдгоппрп ги пп иду1'.г>ј ССДМИЦИ.

ВОРБЕ У ИТАУ1ИЈИ Комеитаги Фраицуске штампе 1 ’пм. 2 Г». 01,1. Фраицуски лпстови опширио комсптаришу аустро исмачку офацзнпу на пталијаипгом фропту. Гпи сс листопи слажу, днјснспријатсл, предузсо папад са всли 1 шм снагама. Г.ојни критпчар пМатена« пе.ш да је цспријател.ски маневар Макенземог, метод, обпчио примсњеп. мгрцгароп одајс чпст гснсралу Кадорни и воли; иГтпри Рим ,јс пидсо и другс опвсности. Гадашња Италија горда. што су њени сипови потомци нсгдашњих хсроја ппдсЈ.с об мап.кам.с трпдиција«. Гистав Крвс пише: «Наступили с\' поново ;:а нас

гсшки даим. Ми смо прсасивсли тс тсшкс момснтс прс Птплијанл п пдупрли смо сс. Паши хрлбри Гавсвпици одважпо 1\с сс га1 го 1 \с одупрети налету неп рп јлтел.а. иГолоа« вели: «,Јај\>о го нсралу Кадорни прсмспа да иопрлпи (|фонт, па послс 1\емо доггети свој\ оцсну«. Мор.ис Валоф, који сс јс вратио са италијанског фромта гшше \ „Пари Мидисо ,'Мојс јс попсрењс лпсолутно у италијаискс групс. којссам видеоиа близа«.

Изјава проФесора Лабриоле

Рим, 26. октобра Професор Лабрноза, рс полулионарпи социјалиста, дрлгао јс прс нсколико даиа у италијанском парламенту сзсдоки говор о ј\ госл ове п с.ко м пита њу: »Италија нс може а и нс грсбп. Д,Ч ВОДИ Ј13 ДИНПСТ11Ч1Н1Х рпздогп. црногорску политику, у голико прс што јс Црнп Гора некпда учинилл. корпкс за ссппрптпн мнр. 21. дсцембра 1915. године, краљ Пикода упутио јс цару Фрањи .1осифу Тслсграм: »Пошто су ваше трупс окупирале моју престоницу, ја тражим примирје и мир. Вашс пл е м с н н то и в и те ш ко с р цс не1,с с.о показати суро во према моме народу.« Фра(ћа Јосиф. јс одговорио: »Сазнајсм са задово.вством да В. В. ЖСЛИ МНр КОЧ1 1\с битп закд.учсп под познатпм условпмак. Млопм су билп позппти јер ип месецдаип рпипјс принц Данило прсговарао јс са Бсчо.м о прсдаји Црнс Горс. Ми одбацујсмо политику којаје хтела да спасе динпстију оиих који су покушпли дп злк.вуче сп непри)птел,е\! соппрптап мир. Тежња Италијс у спдашн.см ратујс раеппрчавпње Дустријо. Сап »Ми гел Гуропс» ишчолнуо бц оцдп. .1угорлопснскп стварјејако поиулприа у Енглеској и Гјсдии.сним Државама. Та ствар иије потпомогнута иовцрм ве1. правичношћу. ВОЈНИ САБЕТ У БЕРЛИНУ Немачке тежње ка миру Цирих 2(, Воликом нојном п политичкомсавету, који јо био последње суботе у Бс])лииу под предссднпштвом Хинденбурговим присуствовалп с\' гоперал Дудендорф, веФина чданова Фсдсрплног сппета, сви царевински подсскретари као и сви присутни министри. Ова конфсрснцијп ИМП.ТП 10 зп цмд. проучпвпњс политичке и војнс ситтацше, кпо н прсгрсспњо рптних ци.ћсвп цеитралних сила. Извесии листови немачки пишу наравио, да !е то прстрселњс цил.свп рпта било у смислу повсвањо захгсвп цснтра.тиих си.та, али јс врло вероватно. дл 1,с нспријпте.ћи покушпти дп сс користс својмм успссммауИтп.тијн дп би опет говори.ти о миру поравнањл. Изгледа, дп ћс пови канцелар објавити у своме говору дп је Немачка расположена да дак.ћучи мир. ()н 1,с гакофе изложити политички прогрпм новс в.тпдс приликом от впрарања рајхстага.