Velika Srbija

Б1 Ј 0Ј 550.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК :«». ОКТОБНА 1017. ГОД.

ГОД. 2.

вшСРБИЈА КН еКНИОЕ 8ЕКВ1Е

МТГ 7 ЈШАЗИ I КККИ ЈАН 1 !о 110 ДЈМ П1М I II I \ I \ ИЗНГМ II Мсссчнп д|>г 1 \мо, Iромг-сочип ‘.I д|>;• \ чс. тдншм.о :*.(■» дрпхчс. НУКОШК II ( I III 1*.1‘ \ I. \ 1> ( ГНМ \'Р< ДМММГГПП: Чгцод »КпШМ!'1« (удицл Адексамдрм Нсдиког д'»|>. 1 .)

БРО.1 10 лептл УрНјујс- О Д Б О Р

БР0.1 10 |оп I ,ч

СВЕТИ КРАЉ Једна значајна годишњица

ВИЛСОН ОРЛАНДУ Амсрнчки поздрав Италији Рич. :$0. октобрп. Предсодмик Билсои одгоиорио јс ип гслокрпм г. Орлпнда овом дспешом: ч//г лна.м 1 ;а 1 ;о да Нам м/.гва.тм аа пломспатој ппрцци, к <>/// ма цпцтистс. ц.тмијц1,и I/ рцкс дирскцијц италијанскс пладс. Пс .там. како <)а Иам плра.тм сас, иитсрсс иаро()а а вла()с Сјсд. Држава ■«< <)ооар цсис.г итилијаискс војскс. Ми имамп чврсто иоц. 1 <)аи,с I/ прсднаст вслпког нталијанског парода чајч мој\ нспријатсл, нс можс никад скрчнтт. Пријитс.Ћство. која народ (.јсд. Држава гаја прсма Итилији пијс данашњс. оно даишра <н) много и много годчиа појачавано јс стално I/ свима слсмснтима мога иарода. Дот/ститс ми. <)а ћам члра.тм искрснс симпатијс и ()ивл,сњс (.јсд. Држава и најлстис жс.ћс .т Италијц. С.игцрии смо <)а ћс ваша напори оити крцнисани пциим цспс.тм. <)а оII могли иастгПћтш вчсокс традицијс италијанског иароди.

11а данашњи дан прс шсет столгка, испустио јс своју велику и племеииту душу Крал. Милутин, један од пајумнијих српских вдадара нашс славнс прошлости. Ои јс дошао па престо својих прсдака у доба, када су ( рГнпи гровили сви и.енн суссди: Угри, Вмзангинци, Бугари и Татари и вбог тога, њсгова мисија у нашој историји обслежава један од најлспших и најсјајнијих псриода. Ако сс баци само јсдан лстимичан поглсд иа н.сгову дугу, чстрдссстогоднплву владавину (1281—1.321) уочиГ.о сс јсдна постојана дслатност коју јс оживотпарала силна и 11 с по кол сбл.и ва с на I а 11 рожста на »узви шсн и јом л.убав.ку прсмасвомс даровитом,снажном и врсдном народу. Првс годинс и.сговс управс најизравитијс обслсжавају правац Милутиновс спол.нс и унутарње политикс. Његовп храбри и одччлевд.сни пукови, аа кратко времс својихратних нап о ра. п обедо н ос н о пободошс српске стеговс на Охридском Јсзеру у Пелагонији и на тврдим бедемимаДрача и Кавале! Онјеначелу својих непобедних лесиона два пуга допирао и до солунских зидина, али јс оба пута огмсио прих.ватао пру»кену руку и своју капал.ерску реч откупл.ивао искреним пријате.лством п срдачним савезима кош су појачавани п родбинским всаама с п визангискпм двором. Крал. Милутин јспрсма истоку знатно помакао границс свошј држапи, којој јс придружио Браничевску куманску кнсжсвину као и државу видинског Шишмана која јс признавала српски супсрспитст. Пред крај Милутинове смрти, српски лстописи су забслежили да јс овај вслики владалац проширио своју државу и на Исток и На Папад на Ссвер и Југ. Гада су српској крал.евини ггрнпадали сви предсли до Јадранског Мора и реке Сане, као и области иза Видина и Рилс

па свсдо (ЈхридскогЈсзсра п Пелагоније. Али порсд гих всликих политичних успсха. које су поедедпца јаке и снажпе војнс организације. Милутииово доба обелсжава један силан напрсдак у свима слојсвима ондашн.сг српског друштва. > државијс владарванрсдан поредак и мир. лична и имовна бсзбсдност била јс таква, каква се онда нигдс у Бвропи нијс могла забслсжити. Трговина јс постала јака, са јсдинствсним полетом. рударски цснтри су се нагло множили п тако доносили крал.свству огромнспри ходе. Ванати су цвстали, п приврсдно развикс обележава један висок сгупан.. Просвста 'је вршила силан утицај, посредством многпх- школа, васпигпнх завода и огромног броја трсзвсних пионсраи пародних учител.а. Државни сабор. ондашња 11ародна Гкупш гина, даје јсдно дивно и сјагно сведочанетво средњевековног демократизма и парламсн гаризма, тс 1 С наш народ н у том поглсду заузимао 1 Сдно завидно мссто чак и мску најмокнијим европским државама и народима. Али оно тто нарбчито карактсришс и истиче плсмснитоет и витсшку от.меност српског националмог ипдивидуалитета, јсстс бсспримсрна верскз трпсл.и.Вост, оно што сс у она времсна апсолутно иигдс нијс могдо ни замислнти нити прсдпоставити, јср православии српски крал. нодижс католичкс маиастирс и штити богомилску цркву, противу којс су тада скропски владари водили крсташкс ратовс! Милугин јс истоврсмсно јсдан од наЈвскпх твораца многобро1иих Задужбина, којс су тако изрази го испол.авапс. како у зсмл.и тако и у ииостранству, високи ступан. српске моЈ.и н ку.тгурс. Јер порсд охолс Бањскс, китњасте Грачанице и многи других богомо.ва, он ‘к‘ подигао на цариградском X иподрому елега нтну болницу са дивном црКВОМ, К0Ј01 сусс дмвм-

дн наши просвсксни с\чч*ди, па п у овдашњем граду подигао јс две дспс црквс поевексне Гветом Микоди и Гвсгом Борку, ш го јс свс скупа својом архитсктонском садржином. извапрсдном орнамснтиком п живописним рснссаисом обслсжавало велики ступан. српскс културе. Кра.т> Мп тугип јс оличавао владаоца ванрсднс интедигснцијс, дубокс пропицл.ивости:то ЈС био човск великс оргапизаторскс способности са силном политичком концсп ци чјм. особинс. којс овог мудрог државника исгичу изнад спих паших владара. \’ ствари крал> МиЛУТИИ ЈС 1)11111, који јс створио оснои мокној Србији и показао пут својц.м-послсдовачима у стварању српскс царсвинс. Паша. српека црква, цспеЈ.и н.сговс вс.тпкс застуго, уврстпла га јс V ред својих заелужпнх богоугодника п слави га иа дапашњп даи. Његоио мошти су до скора почивалс у катедра.тп бугарскс престонпце. која због тога носи назив Гвсти Крал>, иајве1'.а светиња свмх Грба, а нарочито оппх у .Јападној Бугарској. Али бсзбожни пасилници, који сс м-учки бацишс на храбру Грбију, да је варварски поробс и опл.ачкају, нс задопол.ишс сс хунским злочинима, вск сс рсшишс и на корак ко1и јс мспознат у попесници ратован.а, јср Бугари иска.тишс свој дивл.ачки гњсв и бос п иад светим кивогом крал.а Милутииа, који софиеки Синод, преставиик про<|)анисаиог бугарког иравос.тав.га, забаци у пски забачеии кутак н тако лиши наш народ да и на дал.с, у тешким данима свога иекушења, по.ходи српску светин.у у Гофији, и 'да тамо погражи утсхе и надахнука да би исграчго у ОВММ ВСЛИКНМ И ГС шким дамима. Али јс ипак дух овога српског всликана и свстигел>а јачи и силнији од свих ллдскпх пролазних дсла, те 1»е он, сво'ом божанском моЈш, улити нову веру п поуздање. што ке још векма очеличити карактер пороб.т.ених потомака, да би могли, у скорој буду1.ности, ликовати на рпзвл линама богомр-

ских Гатара, и слашггн евети паскрс српоког ујсдии.см.а комс јс био посвстио сав св.О' живот п свс своје епособности н а ш вслики и с.тавни Гвсти Крал>.

П071ИТИЧКЕ ВЕСТИ Лондон. 30 . И.1 Мгксикч јааљајц >,Д<\ј:ш Срониклц« <)а ј<‘ новои.тбро1Ш ппрлимснит пкламоаао Франццскц !;<{()<< јс објааљсно <)о јс хитно ирибружити сс ('оас.ишцчмо који сс борс ло цстс бсмократскс иринципс који сц стаорили ноа мокснконски рсжим. Ако сс нс прекинц односи со цснтралним силама , којс ирсдстављају оутократију рсиублпка Мсксика било би I/ Нротиауррчнасти со својим ибсалима. Илвссно јс г)о 1 ,с сс 00(111 оорломснот старато <)о лакл,учи совсл со (јс<). Др.жовомо II Спаразумам. Њујорк, 30 . »//»;Јорк Пор. 7 г)<> објавна јс <)сПС1ПЈ1 0.1 Мсксчко. којо јавл,о <)о јс мсксчконскн саост но стронч сило Споралума. Многи сспаторп тражс <)о СС ОрСКОШЈ <1<)НП<'11 <■<< ЦСЦтролнкм снломо. Пско члонова порломснто тттосо:и I су о<)луку коЈом тромсс <)о Мсксчко <■101100 ј соас.1 со Сноро.тмом пропшву Исмаца. Париз, 30 . IроЈ) Пончн Чангоро, ново посланчк Русчјс I/ Италчји н Моклоков. иаслоник у Фраицуској. нрисисли су <к«)с. Ница, 30 . /'. Иснилслос јс отпунизаио ли Порил. Петроград. 30 . У вла<)ттм круговима ппстоји увсрсњс <)о 1 \с г. г. Тсрешчснко. I(ј)<)копов!г 1 \ н гсцсрол Исковјсв бопш дслсгопш Русијс но всликој совс.итчкој кон<(>срР1иџ1Ји. која 1 \с <■<■ држитн у Ио/ниу. Берн, 30 . П.1 Пср.тоо јов.Ћоју кибинст Хсртлонг. Псјср. Ф ридбсрг. смот/кт јс коо орви иорламснторни нсмочки кобинст. Дспсша додојс <)о нови коио,1‘Л<1р у.чсква новррсњс <)«<• трНтнг Р<1Ј.г<чп<1г<1. I р<«ј> Хсртлинг јс отиутоваа ло Минхсн до урсди нскс <оојс привотнс створи. Берн, зО. Хслфсрих. подканцслар и пруски држиопи министар иоднео јс пставку но <>бо паложаја. Пајлср јс оту уважно, олп јс ладржио прово. <)о уиотрсбо Хслфсри.т но другу дужнаст. Исровртнн су послгдницн фон Мојср о носланнк Фчддберг.

УЛОГА ШВАЈЦАРСКЕ Швајцарско друштво мира /Кснепа, 30. окг. Делегати швајцарског друштна мнра држа.ш су еедницу у Олте.мх. ТЛ/д председништпом доктора Бмхер Хелера. Скуп, коме <*у прис.устпоаа.ти 50 дслегата илг.тасао је е.тедеГ.у одлуку: Гкуп тврди, саобралмо илгдасани.м одлука.ма иа мсђународним пацпфи) тпчким кчји гресима, да јс пацифистичка доктрииа ааспована па принципу мира, који се поетнжс право.м, и да трајпи мирмора проктамовати: поштовање уговорп, слободу народа да располажу сами својом судбином, потребу обавеане арбитраже, ограчичсње маоруждња, укидање тајпс дипломатијс, правпи спорааум измефу народа ради обралован.а једног иравпог друштва пацијп. Гкуп жели да сс мир. који ■|те привссти рат крају, иадахие тим пј)инципима н да их осгвари, да осдободи пароде који су нод гуГ.ом хправом: жа.ти шго прсдтт арбнтражс, којн су Србија и Русија учини.ти јула НП I год. пијс био усвојеп; са аадовол.стиол! констагује посламицу председника Вил сонајануара НИ7. год., као и иајаве Папе августа НИ7 године. које рсзимирају иринциие које коигрсои мира ие1. 50 година прокламују и поздравл.а успоставл.ење домократског реасима у 1’усији.

ГЕНЕРАЛ КАДОРНА Писмо министра АлФиери Рим, 30. окгобра Министар војни, геиорлл Алфисри упугио је генералу Кадории елсде1те пиемо: «1Ек<'елемцијо! I Грими.ти сте од мспе двапично саонштен.е, према коме јо врховна команда поверена гепераду Диацу. И ако 1>е нова функпија иоверена Вама

бити тако висока и лначајна, да је мико други не би мотао вршити, ја ралумом. да 1тс Вам бити тешко рпстати се од војске, коју ете ви водили победама. Тај бол делиФе илвесно са Вама и војска и лем. 1 >а, за коју јс и.мс Кадорна најдоетојније аптичкихтрадицијп иравио интслигонцији. храбрости. чвретини и еиергији. II., В. Кра.т, веровао је да може од Вае тражити гу жртву. како би Вас .могпо гвести у пространије иол.е рада, на пол.с зајсдничке сарадн.с Италијс и њепих Гавсзппка. Положај, који Вам је намем.см писок јс и узвишен, На њему I,сто иафи највеку помоК, као што 1тсте је и,т1ти у илјодаиијим изразнма л.убави и захвалности, с који.ма цела Италија прати Ваш одлазак. Допустите ми, да. ес и јо придружим овим изразима, којима додајем пајлепшг жел.е у имс војскс. владе и земл.е."

АМЕРИКА И СРБИЈА Рад и утисци америчке мисије Из Париза јавл.ају: А.мернчка мисија вратила с ( е мз Со.туиа. где је <*<• бавила прошлог.т меееца ради споразума <-а ерпском владом. о помо+ти која би сс могла учицити српском напаФсиом народу. Миспја јс примила па се у.тогу, да снабде ослобоГ.снн део Грбије потребним ссмсн.см и справама. У томс цил.у, спремл.сн јс веЈт плап о куповипи пол.оири вредпих справа у Италији. Осим гога. аморпчки пријагел.и допринеГте миого мора.ту српеког војпика, који Г.е осетигн живу радосг, кад буде вндсо да буја српско земл.иште. Мисија је псто тако одлучила да допуии болпицу 1 1 рсстолопаслед 11 ика А.тександра, која јс досад имата француску унуграшњу