Velika Srbija

БРОЈ 560.

СОЛУП, УТОРАК л. ОКТОБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

1Л 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

1И< ! ИН1АЗП < ВАКИ Д\Н по поднр: ПРРТИ.Ш \ млноги \|с( Г‘ЧМО 9. ДЦЛХМГ, I ромсссммо !( 1|)П\ мо, годшпНчО .'!<) драчмо. 1*> ИОГ111ГЦ < Г. III Г,Р \ I, \ |.\ < «пн \родиимппа: Ходол »Каиала« (улицм Л. 10 ксаидрм Коликог ор. 7.)

БРОЈ 1(1 .'1СПТМ

У|н-ђу јс- О Д Б 0 Р

БР0.1 10 ЛОП1.1

БОРБА 3 А ПРАВА Дога^аји у Аустро-Угагоској

Аустро-угарски мип. спол.. гкнмова граф Чернип истакао јс у шппе махоиа, да Дуианска монархија има само једму једину жед.у, да; ее што дре закд.учи мир. Опа же.ка, и напори које бечка нлада чини ради њенога оетмарсп.а саени.м су об|ашн>ини, кад се имају у нидуунутрашњс прилике Хабзбуршкога царстпа. Словенски елсмснти ,\устро-> гарске, па делом и сами Ма1}ари схнатили су високи значај садашње борбе и отпочели су снергичну борбу аа права својс независности и суверености. Слонсни су ударили о страховиту опозицију Пемаца и МаЈзара, који су у овом националном покрсту назрсли опаеност по сам опстанак Дунавске монархије. ЛваШГЈ.на Ма 1.арека осташ |јс перна савсзница дуализма, али су иавесни напрсдкији елементи маЈзареког народа почсли у последње. времс испол.авати тежњу за пуном нсзависнош 1у\\ Под притиском оваквихнадионалнихетру- ја, цар Карло у споразуму са својом владом видео се принуђен, да народима својс монархијс обсћа корените реформс и да изиЈзе у суерет њиховим нациоиалним захтевима. ()н јс то нагласио у ннше својих манифеста, али јс, као што сс могло и предвидети, на томс и остало. Изво1}еп.е јсдног таквог плана мора.чо би нсминовно довссти у питањс хомогсност, па и опстанак самог царства, и зато сс последникФрањеЈосифа ограничио само на празна обећања.Глопсни су то разумели, и наставили су . огорчснију кампању но икад. Југословени- цепани и зава Јзани у току деЦенија у Аустрији, слоЖили су се у за<еднич|>ој борби за своја права и независност. Преко својих представника у покрајинским саборима п бечком ра'хсрагу они свакодневнопонављају своје оправдапе захтсве и наговсштавају, да се у својо : борби неће зауставитн док не извојују побсду својим правима. Посланици Корошец, Пави-

чић п многи други усгалп су отворено нротив пангерманеких тсжњи п тражили еу, да се коначно реши !\тословеш ки проблем. РеШење тог проблсма пак очевидио угрожава најбитније интересеДунавске монархије. Удружсни Чесм под моЈјстиом недавно пуштеног из тамиице во1}с Младочсха Крамаржа траже обнову краљевине Чешке. Њихова борба достигла јс врхунац. Посланик ( трански објавио јс јавно у рајхсрату, да се Чеси никад псћс одреКи самосталпости и права чешкс круне, и тражио је у имс свих чешких странака сувсрену чешку држану. Истн је случај са ие1,нм делом По.љака, кош су гако1}с најзаддошли до схватања својих праиа и-нсгаклн сузахтев сувсрс 11 с п<)л.с кч‘држа ис. Прогин оног словенског покрета за незаиисношЈ.у устале су снс нсмачКе странкс, које еу сво 1 ИМ држањем најбол.с дсмантовале обсЈ-.ање цара Карла и Сајдлсровс нладе о гобожњим унутрашњим рсформама. Док немачки посланици у рајхсрату грме против оиих словенских тсжњи, дотле њихова штампа води на ј о гор ч е н иј у бо рбу против евега тога, тражеЈш да се одмах предузму репресивне мсре. Да би се шцбол.с разумело лицемерство ауетријске политике према Слоиенима, цитираЈ.емо еамо некс пасусе из једног полузпанич-. ног нсмачког листа, врло блиског бсчкомс двору. У броју од 1. окт. 1!)17., »Минхенср Нојестс Нахрихтен« указују на опасност од оиог слопенског покрста и велс »да захтеви Чеха и Југословена и њиховс државно-пранне теорије ниеу тако бсзазлсне и безопасне«. КонстатујуЈ.и, да »је било јсдно иреме кад су ги велеиздашици били мањи од макова зрпа, малодушни п неактиини«, лист закл.учује да »јс сад еитуацша постала всо.ма опасна«. Цитира ее и.шпва посланика фон Лангехама, да »влада ако хоЈ\е да буде строго конституционална може до+.и у су-

гоб са Санезничгим <>банезама«. Страх 11смаца је врло пелмгп, и оп ее пајбол.е млуе грује еледеЈ-.им пнсуСоч: »Оно што данае чинс Чеси и Јужни Слонени, а спгурно и једап део Пол.ага, »дог'аЈ}а се ако не по иалогу, го ипаг изиеепо у кориет Споразума, дакле наших нспри!а гел,а, чије је ра гне цил.еве неданно објанио Асгит. 1'ај је цил> и данае, као и у почетку рата уништење ЛустроУгареке. Прсма снему томе разумл.ино је, што је узб\ г 1}ен,с у нсмачким круговима дошло до толиког степена«. Оис изјаве говоре више нсго. ене остало. Јаено је. да је евест п тсжња ауегријеких Слонспа за незаниеношЈ.у доегигла- макеимални стспсн, и да се опа пише ничим не даје угушити. Лустро >'гарска осеЈш како јрј ее тсрсц |>ул,а под иогама п за го чини грчсшгге наноњг н.а пталнјангком фроњ ту као и путем маненара. да сондира терен за мир, који бц је могао с-пагги од расплдања. .\ли, го Ј.с 101 елабо помоЈш. Јсдном разбугтали огањ пе гаеи ес лаго. Ствар ауетријегих Словсна јс пранедпа и они мора победити. Спо разум 1 е решсн да истраје до краЈа у својим папорима за гриум<|) прокламонаних начела. .\ га пачела морају донети елободу и вскопима угњетаваним Слоненима под Лустријом. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Њујорк, 31. Ам 1 Ч>пч ко Аруптнк) Иарш)цг ()дпранг Аржоло јс нрс нсколикп допо 11 ( 1 рочптј 1 ссднпцј 1 ип којој јс донстснп од.«//.'(/ до сс 1 ]молн прсдссдипк Нилсон да сс салоас конгрес који 'ке објавчпш рпт Аустри ји. У .ттнчнпм крцгппнмп овнј сс корок смтнро коо пснлбежан. Атина. 31. Пнрлнмсннт јс прстрссао пптткс ()(/ сс Гунарцс прсдо вслпком (■(/()//. ('тратос јс сс трудпо до брони' бц/нчсг мшт(•тро. ()н јс птрдцо да јс коб 11 нсп 1 I 'унорпсп прсгоао роо сч ( рбчјо.ч о по.чокп кпју јој јс трсбч 1.10 I рчка да пружп. <) то.чс ростпјс ппсмснн доку.чснта. Г. Полппшс јс пстакао да јс одгопор Грбпјч ргдпгопап олп до 1 /пјс нспослат. Рим, 31. Мчнпстар Беренанч оптутовпо је у Пчрчл, где 1\с представл>< 1 -

пш владу но ропппу Гпвс. 1 нпчкој Н. 1 ЛОЖП 11 . Рим, 31. Салнаје ее п .1 11 ( 11 пчкчнгк 11 х кругово. дч 1\с Иопо у случају новпх прсдлого .10 мпр <><) стралс Псмочкс тражппш до ово о.точо точно евојс ротнс цил>свс п уславс ло прсговорс. Нстоарсмено Папо бц чспт .ш.гтсв упупшо смломо Гпоролума. Попо бц посрсдовао лојсдно со шпанскпм кра.Ђс.ч.

САВЕЗНИЧКО ВЕЋЕ Важне ратне мере Париз, 31. октобра »Матен« у једиом чланку иалаже војне и дипломатске разлоге који оправдапају конферонције у Ниму. Гједип.епе Држаае морају у еагласиости еа ‘бранцуеком, Киглеском и Италијом, п]>едуаети све корисне мере ради в'о1',ен,а рага. Јав.ч.ају у осталом да је г. Пенлепе чим ј(’ приепео ип Италије, одмах раатоварао поводом гога еа генсралом Першипгом, крмандамтом екепеди'цишшг америчко|- кортеа у <|)ранцуекрј. Ауетрија нпетлвл.а лис.т која пе одуетаје од евојих мрачпих маиепара, епрема ее попоно да учипи илпеена мол,акаи,.‘1. Савезнмци |-,е радити па томс да иаиграју те махинације. Геиерали Фох, 1’обертеоп и Кадориа, који састављају ратпи комитет, предузели су веЈч кориеме мере, што ее тиче учеш+.а англофранцуских трупа на италијанеком ||>ронту.

БОРБЕ У АЗИЈИ Бнглески успеси Лондоп. 31. октобра Допиепик »Рајтероне Агенције« на (|>.ро 1 ггу Палеегипе ге.кч р:к|)ише да енI лееке труне иемилогпшо гоне Г\рке паееверо-иеток. НЛузеле с\ места Лемане и Фиј где су били непријател.еки депои и у последн.с време турски геперадш габ. Паша ,је артил.срија десетковала аашгитпицс које су се повлачиле на исток. (’ друге стране, паши су апијагичари јако отежали иепријател.еко иовлачеи.е гукуГ.и иа митрад.саа трупе. ИепЈшјатељ јс наац111111(1 ПГЛНКН прој 1)10//(>«(/. /)/)<)/ .1011:1Г11>Г1шл тонооо ()о ( (/()(/ арсла.111 /0. Лопдон. 31. октобра. ‘ Индчјска ко 11 > 11 ца ///////)/'/)/////•/.а од 1)'сјт-\ашјмо лацлсла јс С.снс///), Г)сјт-/1\с/)ја а Аскалон. Поој ларпбљенака алносн ?.')'/ офаца/т н М1ПП оојннка.

Лоидом, 31. окт. оСандеј Гај\ц - « коментариш\ Г.и победе у Палеетиии » Месопота\ 1 ији, пише да оне мограју имати нелике последице. Турци, будуГ.и огорчено гои.епи, ие могу рачупати на помоЈ, еврјих еааеамика. Генерал Фалкенхајн жрји је сада у Ллепу, малази ее у врло теппсој еитуацији. Обе аојеке, \ Палеетини и Месопотамији, које еу поражсие потребују помоЈј, која ее може поелаги еамо на једап од ових фронтова. Кнпер паша мора ее решити или да на.пусти евоју ааијеку царевину иди да остави евоје саучссникс Бугаре својој еудбини.

РУСИЈА И ИТАЛИЈА Коментари италијанског повлачења Петроград, 31. октобар Руска штампа иаставл.а комептарисањс аустро-нсмачког наиредован.а на нталијапској Iериторији. »Повоје Премјач изЈ1ажава ноуадан.с у нову италијанску команду, која Ј.е умети ускоро (аустапити иепријател,ско иапредовање. »Ден« веди, да Г.е ауетро-

И иашу ширу -публику и иаше јавио мнеи.е интерееу.јс у пајвеЈ.ој мери, н са лсгитимпом радозиолашГ.\, италијаиеко-српско, одноепо ј\т оелопенеко питаи.е, И галијацеко јаиио мишл.ен.е које јс до скорог времеиа било непопуст.киво и псприсгупачно спакој траисакцији и компромису, у \ последњс врсмс нс показујс вишо омако оштру опозицију, свакако под угицајс.м свс јачих демократекнх етруја, којима је удазак у рат велике сепероамеричке републике дао јоп| јачег импулеа. У гаквој лтмосфери, имПсријалилам италијански, ако је уопштг и пострјао, морао јс да ее расплинс. У једном броју италијапекоглиета »Уиита« (»Јединетво«). од ссптсмбра, иаилалимо нешто светлости одиосно дондоиског накта, који.м су лападпе еиле и Русија дале Италији илвесне гарантије у ппгледу ,1а-

иемачка офанлива имаш великог одјека у Гуеији. Италија и Руеија еу пише везане, мето ппо се \оплгге миели. јер обе имај\ једног зајсдничкш непри јател.а: Лустрију.

ИЗ ,БЕЈ1Е КЊИГЕ" Гр. вб. Ппсмо г. Гт. Скулудага. г. II. Полчтнеу, главиом начелнику миниетаретпа епол.мих послова. Лтина, 8. јуна 1916. Драги господи.не Полнте, \ прилогу шал.см вам, ла Министаретва Г п о л, н и х, Послова, два акта под 9 22 ма јем о. г., један из овдашњег немачког поеданстна а други из бугарског, и мрј одгонор на њих. 1,ао птго Ј\отс опазити имеиовапа посланетва приликом предаје ових аката окарактерисала су их као тајне, али доцније, па моју молбу, г. посланик Пемачке, по паредби своје владе, доставио ми јс да ее скидл карактсристика тајне и мо жемо кадгод улаже.шмо \ чинити употребу од епо-. менутих аката. Г оеобитим поштоиЛи.ем, Ст. Скулудис.

Париз, октобрл 1917. дрлпл. 11иеац чланка, о ко ме је реч г. Галвемини. искрени пристллица итллпјанско-југосдовенског епоразума, илмоеи, додуше еа рслервом, клаулуле лоидонског споразума, које сс односе на трригор>пална пигаи.а илмеЈ.у нае и Италијана. Лондонеки сноралу\|,који је закључеи априла 191.1 измеКу Италије и еила Гпоразу.ма, утврЈ.ује бале. ако еу имформације г. Галвелинија тачне, по којима би ее решила територијална питања, Лондоцекој конрениији Грбр.ја нијс приеуегвопала и м,у <|с велују споразуми који ее тичу њених саплемспикп, чији је она \|ор,длнп иредставник. Преговори измефу г. ПаиигКа и г, Гонииа, као да еу имали ла цил. да помире ерпеко, односно југо-едовенеко гдедиште у проблему, којн је Италија веЈ\ раеправила еа силама из Гпоразрма. Г обзиром на тон, у поелед-

ПИСМО ИЗ ПАРИЗА Италпјапскп-српско тткшх. МпшљеЊе једног нталчјанског публпцпсте. Вала ла поделу (?) Илпештај г. Птшгћа о последњем путу по Горогт. Програм соцајалигта за мпр. Псмпчко плдање под шшокхолмском фпрмом. Ситтус-кво (!) ..Имо )/////)(■•• протнп штокхолмског еоцнјалпгтччког комнтеп)о. Вугорски маневри по Европи. ..Ппмо.т Впг ччрчтјо. по обадае етранс (Од нашег дописника)