Velika Srbija

Ш , 0 Ј б74 •’ СОЛУН. УТОРЛЈ 14. НОвЕМБРЛ 1017. ГОД. атОВИЈА № 6КШ0Е 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лепта ј ' Уређује О.Д Б 0 Р

ЛИСТ ИаЛАЗИ СВАКИ ДАБ ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечпо 3 дракмс, тромесечно 9 дрпхме, годиши>е 36 драхме, РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂА.ТУ Стап уреднппггоп: улида Краља Петра бр. 70.

ГОД.

•■*

БРОЈ 10 лепта

ИЗРАЗ НЕМОИИ Аустро-Угарска у агитацији

Ј

Луетр.о-Угарска је упек обракала нарочиту пажњу Срби»и и срп.ском народу. Унутрашњо државне бриге нису јс толико мориле, колико су 1о мориле бри10 о Србији. Спи њени листови имали су нарочиту рубрику зас.рпске ствари, а меј^оданни фактори су се напрезалн, да српском питању даду чудновату форму. Откуда то старање и та велика брига о Србији и српском народу? Да ли је све ]'о лотицало из љубЦви према чувару Запада од османлијске најезде са дивљег- Истока? Дога•ђаји последњих иеколико десетина година дали су нешто одрефенији одговор; дефини тиван одговор, јасан и категоричан, изрекао је садашњи светки рат Бриге Дустро-Угарске тиштиле су и давилс српски народ са исто толико тежине, колико је. у њима било зла ппокварености. Њихов карактер ишао је и развијао се упоредо приликама, и у Србиш, иуземљама у којимаживе Срби, Хрвати и Словенци. Кад год су се ствари код нас разви јале прапилно, аустроугарске бриге добијале су израз л,утње због скретањаспута народне пропасти; а кад с.у прилике биле ненормолне и претиле расулом I народном несрећом, ње нС су се бриге манифестовалс у највећим симпатијама. Има и сувивише прИмсра, да би било потребно наводи ти доказе. Српски народ је то осегћао, а Србија је и прозрела; али је стран свет другојаче схватао јср се обавештавао из бечких извора. Морао Јс да дофс овај ужасни рат, да би осТали свет појмио сву страхоту аустро-угарских обмана. и озбиљност свију наших невоља. •.Демаскирана пред целим светом и приказана у. свестраној демонскоЈ покварености, Аустро-Угарска ипак шне престала да »води бригу« о српском народу, Она, истина, не чини то због сграног света, чије је Поверење изгубила, колико то чини због српског народа, који је осетио сву тежину њеног злочиил. Изг}'билајетерен своји.х интрига у мефународно» политици, па се сада бацила на поље партиске борбе у Србији. Да би се светила српској Влади и ве-ћини, Из којеје ова Влада по-

текла, Аустро-У гарска •е сада повела уСрбији огорчсну кампању противу радикала н 1’осподипа Пашића. У томе је нашла и неколико помагача уСрбији; није их потребно овде спомињати, јер су свима Србима добро познати. ГГоноаља се сада отворено, што се је некада радило са извесном.резервом. Најинтересантније је V овој кампањи противу радикала и .Господина Пашића, што се аустријски кругови парају, да у Срби»и 'ош могу некога обманути. Код иашег народа је патриотизам најизразитији умржњи противу Аустро-Угарскс. А од времена, кадјеовазлочиначки дигла руку не само на Србију, него и на цео српски народ, мржња се претворила у неугасиму тежњу за страхопитом освстом. И ко данас ради противу Аустро-Угарске, он улази у ред нс само добрих патриота, него и храбрих осветника. У тај ред долазе: и наш Узвишени Краљ, и млади Вожд са непобедном војском хероја.и Господин Пашић са радикалима, и сви они којима ј.е народна слобода и будућ ност светиња. Аустро - Угарска све ово . зна најбоље. Она јс то искусила и у најближој прошлости. Она види н оссћа, да је српски народ спремаи н све жртве за слободу и величину својс Отаџоине. Она предвиђа снагу и моћ јединства је дног народа, који је решен на све, да своју земљу спаси насиља мр ског туђина. И схвативши сав неуспех својих обећања о благодатима за српски народ под њеном управом, латила се подлих интрига да би извојевала ма какву корист разједиња вањем српског народа; а знајући, како су некада партиске борбе у Србији биле велике, предузела је сада на том по.т.у своју акцију Као помагаче нашла је старс своје пропагаторе. Српски народ свако Јако зна шта ко вреди и шта је ко учинио. Он види добро и није слеп код очију. Он назире зашто аустро -угарске власти у Србији нападају Господина ПашиГ,а, радикале и све оне који им сметају. Да Господин Пашић не ради за српски народ и Србију, он би онда за Аустро-Угарску био највећи човск на кугли

земл.иној; али он родн за свој парод, првтиино оиомс што жсли всковни наш нспријател,, Аустро-Угарска, а у томе га ломажу радикали п свн пријатељи и чсстити чланови иародни. Ако Аустро - Угарска рачуна са распаљивањем партијскихстрасти у Србији, онда 'ће она, раде-ћи противу радикала и Господина Пашића, највишс допринети да наш народ уочи, колико напора и труда улажу и колико уепеха постизавају наН 1 И мсродавни кругбви за будућност народну, кад Аустро-Угарска чак и иа овај начип противу њнх ради и ровари. Наш народ је врло бистар и присебан; бн је племенитији но што мисле његови непријател.и, 11 ишта њехју не може бити тако 1 псно као -истииа: да пспријатељ, који му је стално о глави радио не може му добра желети, нити може за ње гово добро радити. То ће му бити у толико јаснијс, што сс утопље ник, V овом случају Ау стро-Угарска, нза сламкухвата, да бисс спасио

ПОЛИТНЧКЕ ВЕСТИ Берн, 14. — Премп једлој вести из немачког извора, граф Чврнин је изјавио да је вољан да измени ратне циљсвс које јг изложиа I/ свом последњем говорц. Лондои, 14. 1оаоре1\и Ч Манчестру о ратним енглееким циљевима, г. Боипр Ло је изјавио , да је уверен да 1\г ишалијанска војска кроз врлп кратко врсме, предузети противофанзиву заједно с.а англо-француским трупама.

НОВА ИНТРИГА Бдвард Седмн и Фрања Јосиф

Лондоп, 11. новембра. »Келнише Цајтунг« објавио је један телеграм, у коме се вели. да јс цар Карло учинно некс изјавс односно аустро-нсмачког савеза. Између осталога рскао јс аустријски цар, да јс 1905. годинс енглески краљЕдвардСедмипредложиолично Фрањи Јосифу, Да му ос.тави слободне руке на Балкану, под условом да прекине са Немачком. Фрања Јосиф је тобож са гневом одбио овајпредлог,. и тада је Енглеска напустила Аустрију. Зна се, да краљ Едвард није ни видео нити је имао прилике да се сретнс са Фрањом Јосифом не само 1905., већ ни 1903., 190-4., 1907. и 1908. године,

1

нити је ои икада чииио оваквс предлоге Фрањн Јосифу. То је очсвидно само пова аустро-не-

мачка сплетка, којој је циљ да поколеба јсднодушност и слогу Савезника*. \ '

ПИСМО ИЗ ПАРИЗА (Од нашсг редовног дописника) - Подземне организацијс немачкс ц савсзиичким земљама. Смрт Ннченерова. — Немачка итијунска сскцпјП ц Француској. — -1сдна историјска иојаоа. Боне Руж. Народни трибун са ишајцарским хи* љадаркама. Афсра Малви-Додс. — Шпијунеки наиа Воло-паша

Париз, повсмбра 1917.

Немпчка гучо рекорд у организацији подземних мачинацпјп. Шпнјунажа ,јс у Нсмпчкој добила култ писоке иауке. И захваљујућн слабим странпма људског карактера, германски црни геније успео је да етпорн чатаи ра.чгранат систем.тајће службе у иедрима протг.вничких зечјаља. Па црву војску шпијуна, рекрутоплцу међу с.пима надијама, . добро опремљену и сбу че-ну јо.ш иро рата. Нем чка је нарочито почела дД нолаже пву иаду, од како јс етепа укерење. да жје н> може да ј°ј донсус пр кшсап бн она ,.\' г(м Греба разорити нозадипу; 1 дт г.е ниеу могли пробитифроитоки; трсба путем поткупљсне шта.мпе, агепата, провокатора убитп перу код противничка у срећан исход рата и изазвати акцију одоздо. која би нагнала владе на закључењелрераног мира. То је цнл, Германије данас. ■ Шпијунска мрежа обухватила је гвс кругопс и све слојокс друштва код противника. 1 фпи лауцп еу сс увлачили и у кабинете дворопа. Кнченер јс пао, како причају, као жртва немачкс тајне арганизације руски® дворских кругова, који су јединп би.ш извештени о дану поласка и имену ратнелађе. на којој ће се Киченер кренути, у важној ловерл.ивој, мисији, за Русију. Читава флота немачких сумарена добила је била налог да ухвати или потопи великог генерала, а још већег противника Немачке. И зидови Савезничких парламената нису били увек зашгићени од немачке тајне службе. У Француској још не могу да утврде, јгоји јс го неваљалац одао, нлн бол.е продао, записник летошн.их тајних седница француског ппрламента. \ шта су .Ђењин и његопа црна војска учинили у Русији и руској војсци, ТО МИ најбоље оссћа.мо. У погледњс време су, најзад, фрапцускс власти ушле у граг једној секцији иемачке тпијунске организације, -која је имала за задатак да разори отпорни дух франц} т ске расе, који јс у току рата увек сјајно манифеетовао епоју моралну јачнну н дд уиесе де.чорал и дезорганизацију у војску, по нстом рецепту, који јс тако добро успсо у Русији.

И попгго је кључ прона■ђен, данас се одвијају филмови мрачиих шпијунскнх ромаиа, са најразноврснијом сцеиаријом. Свакогдана изблјају раЗна лица, разни фугуранти, ади једиог истог подземног комплота. Разне афере носе имена спојнх срамних јунака, али се свуда види једна иста црна рука, која вучс конце, који покрећу фигуре. Додуше појаве прљапих, издајниЧких и закулиених радњи нису продукт само сувремених, морално болесннх, ередина. Те појаве п])ате, на жалост, спс ве* лт;е иеторијске догађаје. Проучавајућн дубље нсториЈуТ свак 1 .е мођи опазнтн, да у овн.ма трагичним епохама човечанства. за време док су се на позорници одигравале херојске драме, подмукле интрвге плелс су.се иза кулиса. Иза одврагне шпијунске дружине, сакупљене око бившег листића )>1Аоне Руж« са директором лиета Алмсреидом(који загонетно свршава у тамници) и његовпм помођницима Дивалом, Ландоном, Голдским и др., помаља се поштована гла■ва једног народног трнбуна, посланика Тирмела. »Боне Руж« са читавом дружином лнсгића прирепака сл звучним именима н. пр. »Републикански ров« водио је јавно кампању у корист мира, декуражирајуђи војску срамннм н издајничкнм чланцима, и трудоћи се да докаже непобедимост Немачке. Захваљуђи извесној немарноетн власти, ови л.уди имали су дрскости, да и пензурисанс чланке и забрањене бројеве протуре, у маси' и бссплатно, мећу борачке једшшце на фроиту. Швајцарске бапкС, у које се сливало немачко злато за ■ге циљеве одрсђено, давале су погрсбиог материјалног поткрепљења. Док честа путовања у Швајцарску, нису одала честиту дружину. — Свршиће се —

У ФЛАНДРИЈИ Немачко пнсмо с Фронта Берп, 14. новембра Берлински лист »Пост« објавио је писмо са фроита Фландрије,. у коме се измећу осталога вели: »Ншита нс оста!е читаво под деЈством енглескс патрс. Дим, који

производс бомбе чнни густс облаке. Енглеска артиљсрија почшвс свој рад експлозивима свих калибараи на свестране падају бомбе, разне величине. 11емачке трупе одупиру се и даље, али протнп ових убиствених метода ниједна мера ни ; е успешна. После овакве ватре, непријатељ пуш га ма иас тснкове, да бм нас нагиао иа повлачењс. Ова чудовиштаизгледају иепобедиа и сипају на све странс топопску ватру. У тенковима су Шкоти и Каиађанн, који су неустрашивн. Најзад иаше резерве врше протнвнапад и сграшне борбе почнњу, које трају без престанка«.

ГРЧКА ШТАМПА »Патркс«: Служба за испаштање. ...Било јс потрсбно да се одслужи једна служба за испаштање свега што се десило на подножју Акрополнса, да би енглескн народ сазнао да метци који су пробвли груди енглеских и фраицускпх појника нису ииклда могли бити грчки. Н 01)6 увсрење дао је свечако грчки народ кроз уста свога народног шсфа у Оишгинској сали енглескс престонице. Елсфтернос Венизслос преклињао је енглески народ да не судн о малој Грчкој по Консгаитину, који је заступао само Немачку и ништа впше, ни један од ннтереса наше отаџбине. И снглсско јс витештво назрело у речима нашега првог миппстра праву цстнну о стварима, н кајугледнији енглсски државнпцн, Лрјд Џорц н Балфур, лорд Карсои н Черчил, окарактерисашс Вениаелоса »као највећег живог предстапника велике псторијскс расе, »сојој образованост дугује све«. »Ми се налазимо —- завршно је г. Балфур — пред једним од највећих људи наше епохе, којн се борн за цело човечанствод. »Ако је исгииа да мали народи показују пелике л,уде, тако нсто пелика је истина да је мала Грчка дала највеке.га од свнх«, додао је лорд Карсон. —

ртти м рат Ипјаве мпнистра Акге-

лееко

Париз,' М. иов. Интервјуисан па прплазу кроз Париз, румунскн министар грађепина г. ,\пгелеско изјапио је. да Р-, иунија упркос 160.000 спојпх рањеника и 30.000 мргвих, упркос својепољпо уништених петролеумских нзвора, којн вреде иа стотипс милпона франака, упркос варварском ушшггаћању од стране иепријатеља и свима претрп.љеним невољама, пстаје пуиа поуздања и непоколебљнво одана савезаичкој ствари. Војници су се борнли са јединственом храброцгћ.у, и кад је нз Петрограда дошла наредба за повлачење, они су плакали од туге. »Румунпја хоће уједиње- ’ њс свих Румуна у једну државу. Наша историјска н политичка правд на област Мађарскс, настањену Румунима, неоспорпа су. Ми се не одрнчемо спојих националних тежњи упркос тренлтннм невољама. Као н свн Румуни, н ја имам веру у внсоко схватање прапа наншх Гавсзника.убеђсн у оправданост наших тежњи.«

ОПЕРАЦИЈЕ У ИТАДИЈИ Безуспешни непрнјатељски пападв

Рим, 14. аопембра Нсћу изме ђу 10 . н 11 . новембра, фелдмаршал Конрад, наредпо је да се изврши јак напад између брда Соме, Телета и Ђелно. Али су непријатељске масе иаишле па јак* отпор наших трупа, којс нису уступиле пп стопу земље. Послс дванасст узалудних јурнша, да прокрчкн пут кроз источнн дсо плато-а Азијага, Конрад је бно пр|[ моран да се повуче. Око 6 часова у вече, непријатељ је јако напао на иаше ровоие код Сан Марина. Хитна наша* појачања припомогла су да се успостави сптуација у басену Чизмоне. Заустављен V долнннСан Марпна, иепри јатсљ је управио свој напор противу положаЈ'а код брда Пнора на платоу Азнјага. Алн су сви непријатељСки иапади осгали без

»Астир«: . Пут. г. Пснизслоса. ...Г. Венизелосов пуг одреднће улогу коју Ке на Истоку играти Грчка. Овај његов пут одредиће будуГ,ност Грчке на Балкану н на Истоку. Г. Венизслос може бити горд н миран, јер је још једном, пспунио своју патриотску дужност. — Сад већ остаје грчкоме народу да живи илп да умрс. Од његове националнс амбцције зависи да нс буде побугарен, н да сс ие покпже мали душсвио за времс овог општег уређењо судбинс иарода.

успсха. На фронту Брснтс и Пнаве, код брда Гране трупе маршала Кробатина н гснсрала фон Белопа поно вилс су нрпад на иагае положаје код брда Пертнсе, Томбе н Фонтанасчс, али су бнлс одбијене. Пепрнјатељски губитци су врло велнкн. Код брда Капрнле. наше су трупе напале Дустро-Немце на бајонет, заробиле многе војнике и запленнле мнтраљезс. Лондон, 14. новембра Јсдна војна снглеска личност најавила је Рајтеровој агвнцији: Гтпуапијп н«