Velika Srbija

л ГОД

год. г

ДИСГ ИЗЛлЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Ш'Е'1 ПЛАТА ИЗНОСИ: Мвсечно 3 драхмо, ,тромессчцо 9 драхмс, годи., 1 ,е 36 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стли урсдииштва: . улидп Крал.а Петра бр. 70.

БРО.1 10 лепта

Уређује О Д Б О Р

БРОЛ 10 лепта

МАБАРИ И Р АТ •Идеали« Арпадових потомака

Мађареки еоцмЈалистички лиет »Неслава« објављује извешта! еа једнс од поеледњихеедниц1Ј ма^ђарског парламснта, и коментаришући добате, којс еу се на овој водиле, лакљумује, да »Мађари ниеу свеени значајног врсмена, у коме ее налалс. и крупнич дога ђаја. који ес одигравају«. Ову фраау поменутилист репродуковао је из говора више мафарских посланика, који су критикујући оштро политику кабинетаг. Векерла тражили, да влада поведс овби.ЂНИЈег рачуна, какб би и Мафари извукли што- веке користи из овога светеког рата. И ако ова пој.1ва код Ма ђара не можеизненадитп никога, који ма и најман»е познаје карактер ових иековних угњетача Југословена, ипак она заелужујс мало коментара оаш са обзиром на •'адцг.цве ($ре> 1 с и на' прннципе. ради којих се нас+ав.ва велико светеко крвопролике. Јошграф С геванТиса, јсдан од главних виновшЛса рата изишао је као предеедник ма•ђарске владе пред народ са дувизом, да је и за Ма ђарску дошло време велике славе, и да ■ђерат остварити мафарске идеале«. Кроз три године ратр еви шгђеииЈи мафареки политичари понављали су ову девизу. Безмало у свима дискусијама у пештанеком парламенту излазили су посланици свих странака еа интсрпелацијпма, шта ма•ђарска влада чини за остварење »народних идеала«. Један од ових указао је чак на остале народеДунавске монархије, и вајкајуђи ее, како они сви воде борау за евоје националне идеале, упитао је парламент: »Зар ее Мађарска доиста не може енергичније ангажовати за своје националне идеале?к< Зби.Ђа јо интсрссантно питање. у чему мађарскн пблигичарисхва гају своје националне идеале и тежње. Мађарски народ је кроз вековс угњетавао под својим јармом словенске народности, специјално Србе и Хрвате, који су били осуђени да са својим џелатима водс н.епрекидну борбу на живот и смрт. У адреси, коју је СтарчсвиФанска странка предложила у хрватском сабору као поздравно писмо цару Карлу приликом ступа-

ња на хабзбуршки престовелисе.да су »Мађари вековнма кињилиСрбе и Хрвате и да су ож 1 најдивљачнији парод у Квропи«. И кадсе има на уму, да и дап данас. милиони Јужних Словеиа чамс у нсподношљивом ропству Ма■ђара, изгледанспојамно и парадоксално, да ови још саљајуо неким »националним ндеалима.л »Мафар Орсаг« нам донекле скида завесу са те чудновате тз јне. Коментаришући проблем анексије Пољске, поменути лист протествује, што се у питању присаједињења Пољске Аустро Угарској није вбдилорачуна и о »оправданим интересима Мађара«. Ствар је пеома проста. Мо.1■■•[?.:и би хтели, да прог лују један део Пољскс Офи то схватају ка; -> ој »природни Н очр *> -:пш‘ интерес«. То јс дтое њиХОВ Првч ' инт< рс*'" ; ’»г;> би имали доћи други, па међу овима можда и поробљена Србша. Тренутни и ефемерни успеси у Италији померили су памст Арпадових' потомака. Плашећи се од прспеликог »пресгижа« Аустрије и од хегемоније Немачке. Мађари покушавају, да и за себе резе^звишу који комад пороољених територија. Њиховастара и осведочена грамзивост не може зачудитн никога. Само они ипак смсћу са ума, да су државе којс воде рат против њих и њихове разбоЈничке дружине, решене да по цену највеђих напора ист))ају до коначне победе, и да -ће се, кад буде Правозагосподарило светом, на-ћи у границама, које 'ћс им ускратитисвако задовољс гво, да, као до" сада, тиранишу и држе у ропггву остале немафарске народности. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Берн, 15. Из Софијс јпвљају да јс подпредседник. Содрања. гипорски о цзроцима којн су нагнали Бугарску на рат, изјавио: Овај јс рат најбоље показао да је сила најбоље право. Си.га јс право. Б угарска јс горда што јс искрена савсзница немачке снаге. 0ву су изјаву спи послаппци одушсвљет прихватили. Лондон, 15 .—Лорд Робсрт Сесил говорсћи у Дпњем Дому. о Ру.чунКји, изјавио је да румунски народ може бити сигуран да га Нелика Бритпнија нећс. папустшпи у овим критичнам моментима

фашингтои, 15. Говор г. КлР.чансп-а начинио јс у Америци врлд добар утиспк. Саи су увсрсни <)а ■}\с Споразум наетавити борбу до крајњс пабеде. »Њујорк Хералду) тиис, да говор г. Глсмансо-а иредставља мисли и оссћања сваког Француза који сс бари за право народи. Лчст завршава да 1>с Сјсдињене Државе водити борбу до краја. Берн. 15. Јављају иЕерлина да су прсдставници чстири странкс рај.гстага држали нав. скуп. иа коме су коистатоаали пуну сагласност поглсда на садашњу ситуацију и односно ирсдлога. којс треба формулчсати. Њујорк, 15. Ме1,у докумснтима. узапћеним у канцеларијама »Хамбург Амсршсао. наНена јс корес'пондентна књига. у којој су означеки одлазак и повратак брадова. Лондон, 15. "Кглнишс Цајтунгч објавио јс. нсдавно, да су некс личносши Споразума понудиле всликс компенлацијс Хустрији. ако би ова прцстила да закцјчи мир. Рајтерова .1Л’ пцији" аб.<ашКсПп звЛнично да учини ову изјаву: Никад у току рата ниједан Британац нијс чииио никакве предлоге Аустрији односно овога,

СТРАНА ШТАМПА Јапан и Русија Морнинг Пост: »Јапан има нарочитих разлога, да се боји немечког лар.ојсвања Русије, јер Немачка рукујући ргромним латентним с.нагама Русије била би стална опасност са цсл\ А.шју. Ова опасност можо се отклонити само неодложном акцијом Јапана. Јапански државници Ке разумети да се јананска војска може најбоље употребити, ако се Русија и Азија ослободе од гермаиске опаснбсти«. КонФеренција у Рапалу Мссаћсро: »Конфсренција којаје недавно држана у Рапалу нашла је најбољег одјека у целој Италији. Нису потребни опширнн коменгари, да се истакне висока важност ове конференције. Теорија једипства фронта добила јс у Рапалу ирактично освенЈгана«. Пополо Романо: »Парламентарни политичкн кругови задовољни су резултатима конференцијс, из које произилази тесна сарадња Савезника на италијанском фронту«. • Једини непријатељ Вашингтон Пост: »Данас Енглеска и Сјсднњене Државс знају само једног непријатеља: Немачку. Оне су нераздвојно удружене у борбн против овога. Сваки покушај, да сс посеје раздор измећу . Сјсди-

л.ених Држава и Енглсске био би луд н илузоран.« Немачка и Пољска Дсјлч Грефшс: »Док немачка штампа прокламује отвороно, какве су . тежње берлинеке вдаде у погледу режима Пољ’ске, дотлс има још људи у тој земл.и, којн говбре о »миру без анекснј;1 и одшгста.« Форверц: »Ми протеетвује.мо одлучно против прокламовања цара Карла краља Пољскс Придружење Г1ол>еке Аустрији но може се сматратп као усиоставл.ање пољске независности. Проширење нсмачког утицаја у Курландрнји и Аитванији значило би прогивречност сз звашгшом изјавом немачке дипло.чагије, еи одговором Г1апи и са резолуцвјом рајсхтага од 6. јуна.

СБЕЧАНОСТ У ЗАГРЕБУ Шесетогодтшљнца Иве ’ Војнновнћа — Ж \ ) Париеки рист »Журнал де Деба« догоси \ броју од .4, новембра < 1 сдс)\и чланак. од сво.м јјЈорисника у Базелу; Д ЗС11СКИ ЛИГГПВИ ДОИОСС ИНТСЈЈССаИТНС извештаје о вс.шкш’ најлодној свсчаиости, која је одржана последњи.ч данау народном хрватском позоришту у Загребу, .у част Иве Нојиножгћа, пееника, приликом љегове шсздесетогодишњице. И во Во ј иновић, Јхтђен у Дуб|)овнику, заузео је СВ 01 ИМ драмским делцма прво место мефуујугосл о венск и м дра мски м лиецима. После српских победа у балканским |)атовима Иво Воишовићјс написао 1 едан »Епилог« своме дслу »Смрт мајкс ЈуговиФа«, у коме јс сл авио » Освету Косо ва «, коју је извела појскр нове Србије. У својој драми »Васкрснућс Лазара«, која, је напис.ана касније, излаже исту тему. Југословени су одушсвљсно примили ова последња дела у којима се врло изразиго излажу патриотске и.политичкс тежњс. Она су, с друге стране.проузрбковала код аустро-угарских власти велико нерасположење, јер је Аустро-Угарска, баш због ти.х победа којс је песник 'величао, одлучила да сс бацп на.херојску Србију. Када је избио садашњи рат Иво Војинови ћ је скупо и'цтио свој патриотски жар. Ауетријскс власти ухапсиле су га у Шибенику. Мучсња и оскудица, погоршалс су његово ч стањездравља. После једне опсрације, он је изгубио једно око и постоји бојазан да "иа».

губи и друго. Његови пријатељи, мсђу којима су најугледнији политичари Хрватске, добили су. одобј)сњс дп се Иво пренесе у болницу ми. 1 рсрдни.ч#сестара у Загребу, где се и сада налази интершфан.Дозвољеио му је да с. в{)емена на врс.ме излази у варот. Под оваквим околностима светкопала се песникова шездесетбгодишњица. Спла хрватског народног позоришта у Загребубила је препуна. Свечаности су присустВовали многи посланици у хрватском сабору и бечко.м парламенту. I'. Прохаска, професор загребачкогуниверзитета др-

жао јс лредавање отрагедпји југословенске мај кс, у коме је изложио мучеииштво југословсн ског народа у прошлости и у садашњости. Свечапостп је присуствовао г. Мелко Чин грија, далматински посланик у бечком парламенту н председник дубровачке општине. С)н јс издржавао затвор заједно са песником Маса га јс тако-ђе бурно акламовала. У Загребу >с образован одбоЈ). саставл.ен од познатих југословенских по.штичара, пи саца и научника, који је отворно упис добровољних прилога у циљу да сс да песнику један националан поклон.

ПИСМО ИЗ ПАРИЗА (Од нашег редовног дописника) — Подземне организације немачкс у савезничким земљама. — Смрт Кичене.рова. — Немачка итијунска секција у Ф ранцуској. — Једна историјска појава. Боне Руж. — Народни трибун са шаајцарским хиљадаркама. — Асфера .Малви-Додег — Шпијунски папа Б оло-паша

,< Кра ј) Париз, новСмбра 1917.

Код послапмкл Тирмела, малер је његов хтео, да једног дана наћу у фијоци, у самом парламгнту, дпадесет и пет хиљадарки. А швајцарске хиљадарке кадре су данас да кочпромитују и поштеног човска. Али двадссот пет швајцарскпх хиљадарки одали су, да је госпофа Тирмел у току последње годпне дана, размснила по париским баикама за 300.000 швајцарских новчаница. И радознале власти моле сада господина Тирмела, који је пре рата био и дужан и ружан, да покажс, каквим јс то лепим послом дошао до те сумице у швајцарској монети. Али г. Тирмел не1,с да каже ниппа, свакако љут, што му је парламент одузео имунитет и прсдао полицији, која га је стрпала V затвор. И публици, увск жедној и гладној крупних сснзација, није дата ни пауза да одахнеа веК избИја нова сензација. Сад је у питању част једиог бившсг мпнистра. Новинар Леон Доде, директор ројалистичког листа »Аксион 9'рансез«, у јсдном ппсму, упућеном Председн ику.Ре публике, оптужује аа индајство(!) бнвшег министра унутрашњих дела, Малви-а, члана неколико доскорашњих кабинета. Та сензацнона, а грозна (како је назва сам министар председшп;) оптужба изазива једну врло бурну седпицу у парламенту. Лео Доде позиан јс да поднесе доказе своје оптужбе иследном судији, и капетаи Бушардои, већ нсколико дана саслушава. Свршетак афере показаћс да ли је Доде само егзалтирани агент војводс Филнпа Орлеанског, или . . . Међутим влада јс ређ дала сдтисфак-

цпју Малпи-у Једном јавном нзјавом у штампи. Али Додс није ухапшен. \' доста пространој галерији портрета немачких агената, којн су и од Француске требали да начине оио што је данас Русија, најинтересаитнија је фигура Боло-паит. Прлви паша, коме јс ову тнтулу доделио, ко зна за какве прл.аве услуге, свргн-утн егнпатски кеднф. Иначе он је приро•ђени Француз, Левантннац родом, али окретан човек са развијеним прнјатед.скнм пезама. Једна вр.то активиа »пословна« ирпрода. Тај јо човек до скора прочурао кроз рукс немачке милирно. Њсгова акција у Француској почии.е јога пре рата Годипе 1911 избијају велики винодељски нередн у Шпмпањи, којн се свршују пљачкањем варошице Е (Ау) и неких села у околини Епернеја. Боло, који онда још није био паша, подсгицао је винодсље на изгреде. За чији рачун? А некако у то време, неколико недеља доцније, избија Агадирска афера, која умало нијс довелада европско! - рата још 1911 . За време овога рата Боло располаже огромним су Лама новца. Његов је зада гак, да поткупи париску штампу бд утицаја. Он помаже са лет милиона динара «Журнал» Шарла Ембера коме је потребан новац ради ликвидације рачуна еа бивгаим сопственнцима листа. Шарл Ембер, чији • се патриоти зам мо.ке тешко допести V сумњу и чија жнва акцша V корист снсргичнијег воИења рата није без резуптата, прима учепхће Бо.тових капитала, тек пошто добија о зајмоданцу најодличиије рефе«енпијс од

високих н угледиих личпости, БсТ. од пј)с неколнко ме,есца водн се истрага протнк овог загонетног паше и његопих чудновати.х милиона, али сс није могло доћи од прецизиих доказа. Пре неколнко дапа Гједп њепе Америчке'Државе »:оје су откриле многе подзе.мме афере, похватале сс трагове н овом шпнјуну авантурнсти, ко.мс јо милионс давала немачка влада. посрсдстгтом немачког посланнка у Вашингтону, графа Бернсдорфа. Исплатесу вршиле Немачка Банка и Банка-Морган. И једиогда'на н пред Болом ке се отворнти капнје Венсенског полнгона, где ће му се указатн иста почаст, која је јуче указана госпоћн МатаХари, славној »јаванској« нграчнци. и која је стрељана «ао један од пајопасннјих агената немачке шпијунаже.

ГРЧКА ШТАМПА ,,Неа Елас“: Наша је морална снага нетакнута (?). ' Ова чињеннца, да је морална енага Грчке остала нетакнута учок у ове критичне борбе, највсћо је утеха, н треба да улива непоколебав оптимизам. Јер после сретног завршетка унутрашње борое, Грчка је спЈ)е\ша да се целокупна латн оружја, чим то допустн задовољсње технцчкнх 'пОтреба од счране Савезннка, н да то оружје окрене на непријател.а спољапш.ег , с иоћим одушевл.ењсм. И у кблнко се данас Грчка појављује као морално несчањепа после двогодишњс у н ут р аш њ е борбе, а нма неопходне елементе зз победу над иепрвјатељима друге расе, опа је у стању да сама нзазопе оие. прнлике ко.је су измакле благодарсћи противљењу унутрашњег нспријагеља. И кад у таквим погодбама силази на светску арену. нема више разлога бојазни да њене материјалнс добитв буду мање од оних које бн добила да је из неутралности изншла у фебруару 1915. год. Зар она иста Грчка не удружујс* данас споју судбнну са судбнном великнх савезиички.ч Сила, која је то требала да учшш гада? 11 зар се тада није корнстила откриКем велике улутрашње опасностн да бн заједничЈтој борби учн>шла стварннх услуга нсутралншући тиранина н осујећујући његове радње? Зашто бн се, дакле, бојали да Споразум )то одбнје датн својој у ствари старој савезници оне добнти које би јој дао кад би формално пре три годнне сгала на његову страну? Н поимсиице, зашто бн Споразум одбно уступити Грчкој Тракију. кад се Бугарска која