Velika Srbija

57 * Г»гч >,1 .77.

со.1Чј, субоха 18 ниШ 1 Ш 1 л \\л< ма I I -1 I - I ■ I •■'

ГОД. 1 ч

К>СРБЕЈ

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПНЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мсссчно 3 драхме, тромесечио I) драхме, годишње 3(3 драхме.

СН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан уреДништва: улида Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

I I

Уре-ђује О Д Б 0 Р

I I

БРО.Ј 10 лепта

ЦРНОГОРЦИМА НА МАШОНСКОМ ФРОНТУ

И.ч декларације Српске Владе и Југос.тонеискога ()Дбора,издатс недаимо на Крфу, као резул гат дугог и напорног патриотског рада и јсдне и друге стране, снаки је од нае могао увидет и, колико се озбил>но .дегло на посао, да мз ових судбоносних дана Српски Народ нза-ђе ослобоЈјен и уједнљсн еа бра ћом Хрватима и Словенцима, у једну за једничку отацбипу, која би имала све услове да буде среТ.на и напредна унутра, а моТ.на у меТународиом животу. Црногорац, вечити заточник слободе, који је на голом кршу црногореком савио био гнездо слободе, и са тога крша гледао погледом пуним туге суседне облаети, где живе браТ.а н.Сгова под туђим јармом, сеђао се славне п | >ошл ости, о пл а ки вао слдашњост, веровао у бол.у будуТност — он мора бити у заједничкој огаџбнни. Она је н.егов иековни сан, идеал за ичЈЈи се борио и живео. Када су се, после ослобс )дилач ког рата, п з челе одређивати границе измсђуСрбије и ЦјтНс Роре, оц није могао да схиатм, да се јсдаи исти народ може делити всш.тачким међама, он јс правилно судио и говорпо: да између Србијс м ЈДрпе Г'оре пе може и не треба да буде граНице. Нешто због земл.ишуа од природе сирогног, нешто лбог аутократско!’ режима, који се тамо оио зацарио, народ наш у Црној Горп жтнч) је тешким животом. Држапна Управа нијс нпшта чинила, да сс његово етан.е поправи, да. му живот олакша. Сва њена брига ишла је на то, дп тто јлче изолује Црногорце од "осталог културног свста, да их одржи у простоти и незнању Нарочито се зазирало од нене са народом из Србије. Систематски се радило, и преко новина и мвачс, да се добије што рђапији појам о »С рбијанцима« или »ГТијемонгезима«. како су их у ироипји називале цетин.ске повп.не. Црногорство се нарочито истицало, од н.ега с1' стварала нека врста култа. Ишло сс нато да и«е »Црногорац« заменЛ иМе »Србин«, да му сс да мационални карактер! Под режимом, који је у то'| зем. 1 .п владао, морало се све повијати или ломити. »Ове горе не трпе регуле«,

позната је изрека доскорашн.ег управ.вача те земл.е. Свс се морало једној во.ви повињавати, једној Ф.уди служити. Највише се за : зирало од школованих л.уди; они еу увек били под присмотром, њима се иикада није всровалО. Стога су се они или уклањали из земл.е, гоњени, или у немогуђносги да ма шта ураде тражили уточишта у некој другој земл.и, у Србији или Русији, или су се силом околности морали мирити.са тим режимом и елужити му, у колико то нису радили из користо.тубља. Об!и који нису хтсли ни једно ни друго, нспаштали су то по »Јусовачи« и другим апсанама. Стари легендарни јунаци, који су имс црногорско уздигли до епскс висине, као што беху војвода Марко Миљанов, вбјвода Пеко Павловиђ, сердар Јоле Пилетиђ, војвода Стојан Ковачевп'Г. и други, гоњени рсжимом мо()али су • напустиги отаџбину и под старост потуцатн се од немила до недрага. Народ, пак, гоњен оскудицом и бедом, не налазеђи у земљи за|)аде и средства за живот, остављао је сво) дом и своје слабе и нејаке на дому, одлазио огромном веђином у туђину, највише у далеку Америку, да тамо, на најтежим и нај Ј опаснијим радовима, тражи с.редства за живог. Од мучне зараде плаћао је »Богу и Господару«, што су му тражили, и сво(има на домуслаонасушни хлеб. Број тих мученика на радовима у Америци био је велики. Ту је била сва радиа снага из Црне Горс. ‘Врло Многи су од њих тамо у тешким радонима и живот изгубили, оставивши сирочад на дому; многи су се отуда враћали сакати без руке или ноге, изгубљене у раду; многи с.у долазили тешко оболели од неизлсчиве болести. а готово сви изнурени и фи з и ч к и и с ц р п ље н и, неспособни за рад надому. Наша омладина,жељна школс и науке, није јс могла наћи на дому у својој зсмљи. И у колико јс било школа, нијс имала средстава да се у њима школује. Аутократска управа помагала »е да сс школују синови и кћсри дворских пријатеља, људи увок добро материјално ситуираних, којима у ствари та помоћнпје била потребна. Међу-

тим, коме је та помођ била потребна, њему нтс указивана. Стога је највсћи .део остајао без и' акве школе, неписмен, а једап ЗНатаћ дсо одлазио удругезем.ље, највише )' братску Србију, да се тамо школује.' Нешто државном потпором,коју су чес го тамо добијали, нсшто дарежљивошћу Добрих л.удм, нешто послужива I всм, доб и ј а л и су с редства за школоиање. ^ Србији је,у једно време, било вишс ученика по средњим и стручним школама, родомизЦрне Горе, нсго што их 1 е било по школама у Самој Црној Горн. Из свсга горс речсног, и онога што, због простора ограничснога, није речено, а што 1 С полнато, јасно је за сваког мисленог сина нашега Народа, да Црна Гора нема услова за засебан државни развитак, ни у ком случају, па и кад би у њој владао најбол.м политички ()ежмм. Она нсма ии примреде ни индустрије, ни трговине, ни рударства нити капитала; има само добар народ и рђаву упрапу. Цстиљски Двор и његови најближи саветници и у овој страховитој борби, коју наш народ води за свој опетанак. нансо је увреду Црногорцима и помрачио њиховуславу, стечену вековном борбом. Удешеном ка питулацијом предао је неп риј атељу и н а шу зем љу и наш народ. Место да се данас и Црногорци боре, са познатом храброшћу, међу првим борцима за стварање велике српске отаџбине, те наше заветне мисчи, ти славни српски горштаци, данас су кукавно робље, којс ради и кулучи под бичем непријатељским, умирући од глади, болести и изнемоглости! Може ли бити пеђе срамоте од ове, која је нанета нашем племсну.без икакве његове кривице?! Да не би наш народ и даље остао у тако несрећннм приликама и природним и режимским, угледнији представници њсгови, кот су успсли да избсгну и не падну у ропство нспријател.у, удружили су се и енергично раде да сс Црна Гора сједини са Србијом, да и она уђс у Велику СрпскоХрватско - Словеначку Заједнпцу. Дг.орЦетињски, који, како изгледа, нс жели да у овоме питању иде са народом, вс-ђ тежи да Црна Гора остане и даље његова прђија, а ЦрногоЈ)ци бесправно робљс, напуштен Је чак и од својих Министара. Два

су Министаретва пала; Радовиђево и Матановиђево, пошто су претходно безуспешно покушали да придобију Кра.ља Николу за идеју о у'сдињењу. '1'акоЈ{раљ остарљен од свију правих и поштених Црногораца, принуђен је да за своје Мипистре тражи и узима странце, који ће га, добро плађени, а без осет.ања за наш па()(М, ио.магати у његоЛи^Чгиановима. > г Паризу је, као што је познато, образован Одбор Црногорски за НародноУједињење. Одбору стоји на чело доскорашњи Председник Црногорске Владе г. Андрија Радовиђ, познати наш политичар. Одбор 1е преко свога органа, лисга »Уједињење«, позвао све Црногорце, да сс организују и да му ее придруже у овом патриатском послу. Позиву су се одазвали сви Срои из Црне Горе, где год их има слободнмх, и данас се снуда спроводи та организација. И "Црногорци, који се сада налазе на Мађедонском Војишу, нису могли осгатн равнодушниу том животнОм питању за наш народ. Скупили, су се ради тога на зборц одржалиихтри.на њима дискутовали о покренутом питању и једногласнорешили, да се приђе већдонетој одлуци Главног Одбора. На једном од тих зборова, изабран је нарочити Одбор, кот има задатак да спроведе ову мисао у овомекрају. Пошто су свршенн потребни, претходни радови, одбор се сада обрађа свима Србима из Црне Горе на овоме војишту и позива их да приђу овој идеји, а да би Одбор могао тачно знати, на кога може ()ачунати као на пријатеља иприврженикау овоме поелу, одређена су два изасланика, два члана одбора г. г. /Буба Вуксаношгћ и Душан ЦеровиЈу који ће посстити, лично саслушати и позвати све наше људе да приђу овој идеји хчедињења. Молимо све пријагеље овога посла, сву нашу брађу из Ц()не Горе. да их ириме са поверењем и спом искренолгћу. Ми нерујемо да нема ни једнога Ц()но1 'орца, који није пријатсљ Уједињења Српскога Народа као и ово 1 'а покрета, комеје задатак да у општој заједници створн бол>е ус.тове за живот нашега народа у Црној Гори. Посао је узвишсн и племенит, и не бн грсбало да се нађе ни један син Црне Горе, кот му нс би приступио и који се не

би тиме гордио и поносио, што је сарадник на томс великом народном делу. Стога.брађо Црногорци, који ее налазите на мађедонском војишту приђите нам,како бисе у овом нашем раду огледала једнодушност и воља свију нас. Ако до некога од наших људи не би у случају могли допрсти поменути изасланици, моли се сваки такав да се картом или лично обрати Одбору за упис. Новембрн, 1017. г. Солун. „Црногорски Одбор за Народно Уједињење у Солуну.“

ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ Копеихаген, 17.— Рускопос.тнство у Нопснхаген\ј одлучило је да не призна максималистичку власт у Петрограду. Париз, 17. — На свечанај седници »Латинске Амсрике «, на Сорпони г. Пишан јс држао гиаор ч подсетио ни теснс всзс које француску везују за репуилџке Латинскс Америке. Берн. 17. — Држене су новс кбнференције у 1>срлину нод председништвом кајзеровим. Присустврвали су кронпринци Хинденбург. Дебате су трајале више часова. Канцслар је изложио ситуацију. Интриге даора настављају се у корист пангерманске. нолитике. Париз, 17. На иослсдАој седници парламента бив. мин. унутр. дела Малви тражиа је, да се извсде су%ен>е по његову случају. Парламснт је одредио комисију од 11 чланова, која 1\е испитати околиости и поднети иввештцј. Рим, 17. — 1\ Нити, министар финансија, отпутовао језа Париз да присуствује сивсзничкој конференцији. СТРАНАЈТАМПА Руска полнтика Рускаја, Воља: »Треба свршити једном са дугим Дебатама о спољној политицн. Ситуација земље је таква, да је злочин расправљати питање Дарданела и Алзас-Лорена, проблем мудрости кадега или храбрости рсволуциоЛарие демократије, кад у овом •гренутку треба прибрати оетатак народних снага и бацити их на фронг.« Дјсло Парода: »Дуге беседе, свађе.изглаеавање политичких рсзолуција мора ју се безобзирно укинути.« Известија (орган Савјета):' »Два су глсдишта у сталној борби: јсдно је на дахнуто од Миљукова и тражи рат до коначне победе непријатеља; а друго од г. Скобсљева, који ' до-

пушта рат само као средство, да се ириближи час мира.« Немачка политнка Пост (Берлин): »Не знају се још праве намере графа Хертлинга. Међутим, држи се да Ке његова политика бити у тесној вези са Ватиканом. Извесно је пак, да ће односи Немачке и Ватикана имаги особите важности у Херглингово, политици.« Берлинер Тагеб.тт:»Г раф Хертлииг био је до сад увиђаван, да се направи невешт према својим дужностима. Требаће, да ее он покаже искрено готов да ради са већииом рајстага.« Ф орверц: »Немачки социјалисти одбили су учешће у влади, али опи јој неће правити тешкоће, ако буде извршивала програм већине рајстага, који нарочито подразу.мева изборну реформу V Пруској, укидање политичке цензуре, стварање синдикалних радничких савета. Ми морамо бити увиђавни, да задржимо слободу акције«. Келнтие Цајтуиг: »Граф Хертлинг је канцелар компромиса између круие, и тежљи парламента, између присталица анексија и мира без ових, и тако■ђе компромиса и з м е ћ у страна^а.« Италијаиски Фронт П ополо д‘ Италиа: »Савезници су овога пута сасвим с нама. После две године тешких лекција, напуштена је политика посебности. Коалицији треба одговорити коалицијом, маси масо.ч, непријатељском .јединсгву фронта рашим јединством. Инвазија непријател.а остварила је :ад неколико дана план јединства фронта, који је одлаган две године«. , МесаНсро: »Брза помоћ, указана Италији није само доказ захвалности Италнји за учињене услоге већ и манифестација солидарности и братства«. Секоло: »Непријатељ, који је принуђеи да прибегава не судбини оружја, већ издаји и корупцнји задобија победу, али ова почива на трошним основама«. Обсервер (Лондон); »Неопходан је одлучан доказ потпуног јединства и одлучности Савезника. Не треба да италијанско повлачење има носледицс.које су довеле до несрећа Србије и Румуније«.

ГРАФ ХЕРТЛИНГ Погледи н улога немачког канцелара

Цирих, 17. новембра Од свога наименовања за каћцелара, граф Хертлинг је се држао врло резервисано и био је ћутљив. Тек прекјуче проговорио је пред једном делегацијом аустриских и мађарских новинара, којој је учинио сле дгћс илјппс:

»Наша војска показује невероватну издржљивоп и храброст. Њени шефови умели су с њоме упрапљати. Бијенс су највеће битке. Социјалисти су чииилн више, ио што је дужност налагала, алн шг зиате да се не побећује само на бојишту. Ту су и озбил.не политичкс борбе, и само кад њих привсдемо доброме крају, .можемо јрећи да смо одолелн искушењу.« Немачка. шта.мпа комен-, тарише стално политику Хертлингову'. .1вш пре но што је овај бпо председник баварске владе, он је за време своје дуге кариере данас му је 70 година -био увек-у странкама центра. Држао је много говора о разним гемама, али је нз ових врло тешко сазнаги тачно његове полигичке тежн.е. Он је сматран раније као кОнзервптивац, када је 1908. године истакао права рајхстага насупрог кајзеру због интервјуа Виљема Другог датог »Дејли Телеграфу«. Иначе је у разним приликама бранио монарх.ију, па чак и права ватикана. Недавмо је учинио изјаве о праву Алзас —Лореиа на аутоно-мију. Хертлииг се игшк не монсе сматрати као предстаиник нових тежни' и новг не.мачке политике. Али, он важи као један од највичнијих немачких државника и као присталица принципа из.чеђу апсолутистичкс и уставне монархије. Вато он не може однести Не.мачку ка миру и мораћ.е доћи на власт нови људп. Политичка борба ће се наставити у Немачкрј и даље, нарочито кад ее \ пруском парламенту буде претресала изборна реформа. Сви конзервагиоци мобилисани су за борбу пратив рефорама. Покрстом рукује Тирпиц, али постоји сумња да онн могу спречити одобрење новс изборне реформс.

ПАРИСКА НОНФЕРЕНЦ. — Припремне дебате

Париз, 17. нове.м. Мећусавезничка конфсренциј;( отпочела је рад \ четвртак под председништвом г. Клемацсоа. Конференцији су претходиле припремне дебате, како би се рад могао свршиги, за три дана. При отварању конферепције Клемансо је иред.гожио, да сс једном колективном декларацијом истакну опасности, којима је 1’усија изложена. Вероватно је, да ће бити позват на конференцију г. Маклаков, нослат у Париз као руски ам басадор.