Velika Srbija
БРОЈ 581.
ГОД. 2.
СОЛУН, УТОРАК^!. НОВЕМБРА 1917. ГОД.
т ОКНГШЕ 8ЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечно 3 драхме, тромесечно 9 драх ме, 1 одишн.е 36 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВР&ЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.
БРОЈ 10 лепта
Уређујс 0 Д Б 0 1'
БРОЈ 10 лепта
НАШИ ПРИЈАТЕЉИ У очима наших непријатеља
У доследном спрово•ђен>у својихинтригантских и бсстидних намера и гранова, аустро-угарске власти, а с њима и њихови листови, наромито Београдскс Новине са својим •ћири.тицом штампаним Прилогом. настављају свој омиљени занат обмањивања и клеветања, ве])ујући, очсвидно, да. још могу некоха обманути и преварити.Отров своје демонске душе просип.ђу свуда. па, наравно, и поСрбији, у цил.у да код тамошњег нашег народа, а по могућности и код српске војске, убију сваку веру у добар исход нашс праведне ствари, и пониште народно поверењс према нашим управљачима првенствено према Династији и Господину ПашиГу. (1 овом и овакво.м раду нашег злочиначког непријате.ка било је говора на овоме месту; гај радје оцењсн и окарактерисан по његовој стварној вредности. Пре ма томе.свакидаљи разговор био би излишан. Али, овде и није реч о каквом новинарском разговору; циљ је ових р оваквих написа, да се изнесу и демаскирају све подлости и бестидности једне клике анационалних типова, подлачких и неморалних гадова, одвратнихипроданих пропалица. У служби А.-Угарске,каб анационалнеземље, не могу нибити прави патриоте, јср је патриотизам привилегија честитих синова народних; п.о) могу служити само бескућници и моралносрозани изроди. (' тим треба бити на чисту, кад год се поведе реч о унутрашњој илиспољашњој политици Двојне Монархје; па с тим треба бити гк! чисту и кад је рсч о гвсној привременој управи у Србији. Агитујући по Србији , противу Династије и Господина Пашића. аустро-угарске власги нису се устручавале никаквих клевета и подвала. ,\ли, како те клевете нису налазиле одјека.у души српског народа, аустро-угарске власти су отишле још даље, па су удариле и нанаше велике и моћне Савезнмке: Енглеску, Француску и Русију, предстан.вајуки их српском народу као његове непријатеље и виновникс привремене несрсће. Ствар, додуше, погпуно разумљива.кад се претпостави, да су се баш ове државе ислречиле пред аустро-угарске намере »усрећи-
вања« Ср.бије! Ни једну прилику не г г ро п у ш тај у Београдске Новине, да, илиуредовном броју или у свом Прилогц , не ударе. са најбестиднијим грдњама, на Господипа ПашиГа. Г1о њима је Гос п о д и н Пашић за I ге о српски народ, обе-ћавши му општу слободу И «»•једињсчге; а по н.има је сада заве.о и државнике Енглеске, Француске и Русије, извукавши од њих обсћање и обавезу не само за васпоСтављање Србије, него и за њсно природно увећањс. И садасусе и Пнглеска и Француска и Русија нс мисли.мо на [Лењиновце и њихову ограничсњу и приврсмену управу — повслс за Господином Паши•ћем и хоће да изврше једно Богу мрско дело: ослобсђење свигумалих словенских народа! Ато ослобођсње има бити, по писању Београдских Новина , главни доказ за српски најгод, да му ове три великс и моГне државс нс желс добра, всћ, шта више, да му оне и о глави раде. Одиста, и глупо и смешно! ★ У данашњим приликама мало шта може обрадовати српски народ, као овако држање и писањс аустро - угарских листова. Ако јс ма када и ма шта и за'час поколебало, код ма кога Србина, всру у по нас повољан коначан исход овс ги га нтске бо рбе и у честитост и солидност друштва, у комс сс Србија и њсни мсродавни фактори налазе,— овакво писање непријатсљскс шта-мпе мора му учврстич иту веру и дати нове снагеу продужсњу намсгнутс нам борбе. Имамо разлога радовати сс шч осувезе, којејс 1 осш' чин Пашић поставио илчсђу Србћје и њених моћних Савезника, толико поуздане, чврстс и јаке, да их наши нспријате.ки и сувишс тешко сносе и да им под тим везама чак и ребрапочињупуцаги. Другојаче се не да разуметијаук аустро-уга рске штампе и цичање Београдских Новцни. Знамо да је Аустро-Угарској гешко, али јој ми не можемо помоћи; можемо само дајошјаче повучемоза ланац, који једави, да бисмојој прскинули мукешго бржим свршетком. Ато и такво задовољство нцће јој, или прс или после, бити ускраЂсно.
ПОШИЧКЕ ВЕСТИ / ——— % Лондон, 21. — Узрујаност у Пекингу изазива страх код ме.родавних кругова од јапанске интервенције у елучају избијања озби.Ђних нереда. Главни узрок пада кабинета био је уступање важних руднични. г, финансијских и индустријских концесија јапанс.ким друштвима ради производњс муниције. Ове су концесије ироузроковале јако незидовољство код ашпијапанских елемената, Вивит председник је још на влади очекујући наименовање свога следбеника. Рио-де-Шанеиро. 21. На сааезничкој конференцији у Паризу учествује као делегат Бразилије г. Олинто де Магалес. Копенхаген, 21. Листови објављују вес.ти. прсма којима су дански социјалисти одлучили да траже од мин. спољ. иослова Сеавениуса, да заједно са другим неутралним владама покуша посредовање за мир. Агенција Рицар из • вештена је, да дански министар нчје. добио такав < захтев. Данска влада сматра, да не може с обзиром на прилике предузети такву чницијативу. Дирих, 21 . Љвљају из Веча: одгиварајући на једну интерпелацију председник владе Сајдлер изјавио је да од стране Русије није понуђсно још никакво прчмирје. Граф Чернин је изјавио, да се према садашњим окалностима у Русуји не може одлучити, да ли странка мира може спровесши своју вољу. Берн, 2ф. — Канцелар Хертлинг је прецизирао немачке. ратне циљеве овом изјавом: »Ми циљамо ка остиарењу наишх народних циљева, о чуватну територијалне целокупности и неуспеху непријатељских напада.« Париз, 2 1. Рад мефцсавезничке конферечције заврши1:е се вероаатно данас. Парнз, 21. — Генерал Кадорна приспео је овде.
СТРШЈПТАМПА Немачка криза Кенлише Цајтунг: »Држање Пољске, после прокламације независности, за коју она није ништа учи,нила, оправдава потпуно политнку централних сила, јер оно показује прогрес, који је већ русизирање било постигло. Непријатељска осећања Пољака остављају нас хладним. Ннтна ствар је, да Пољска привремено остаје у рукама Немачке н да се под.ско питањс, решено у сред рата, не можс ни у којој форми више решавати иа конферепцији о миру«. Фосише 'Цајтунг: »Хертлинг је учинно велику погрешку, јер свој долазак за
канцелара није условио остварењем обећања, која је \ '(инио странци. Чак и кад би се радикали одрекли, да њихов човек загзме * г место иицеканцелара, си гуација не би била боља, пошто социјалцсти неће г. Хелфериха, чије уклањање из кајзерове околине није м о г а о добити Хертлинг. Парламент дакле не ствара тешкоће, већ клика ингригантских уднорица«. Форверц: »Преко нок је се родио }' Немачкој човек, који се^Јкше Хелферих, и који је ттмеран, да све остави у веровању нето да се повуче. Он се с.матра важним, да нагна царевину у нове кризе. Свакако, треба истаћи да се решење кризе не може постићи, ако се Хелферих задржи на положају и ако ее радикалима да мипистарство за окупиране области«. Догађајн у Петрограду Виктоар (Гистав Ерве): Удар, који Керенскн није извео из недостатка смелости, покушали су максималисти промчв њега. Покрет Кормиловл.св, који није успео, јер није био довол,но помогнут од Керенског, био би спасао Русију и омогућно би јој испуњење њених савезничких дужности. Максималистички удар, припрсмљеи од Совјета, препуног немачких а-
— 'Узнемирености у Немачкој Берн, 21. новембра Немачки лиетови доносе Ја су мижи сталежи у Немачној веровали да ће се покрет Лењина припомоћи да се приведе рат крају. Још од 10. новембра кружила је весг у неким великим варошима да је постигнут споразум са Русијом и да је Папа поново понудио својс посредништво. Прссбиро 1 е издао листовима наредбу да енергичнореагирајупро- тиву таког мишљења.
гената, долази од људи који неће више рат«. Рапел : »Какве ће бити последице ове авантуре? Нико то данас не може знати«. Немачке ннтриге , Вашингтон Пост: »У Сјед. Државама, као и у земљама Споразума, откривају се доказн истрајности, са којом Немачка интригира да раздвоји Савезнике и ослаби њихов морал. Она се специјално на’да, да нас подигне против Енглеске. Она заборавља пак, да обе ове земље имају и знају само једног непријатеља: Немачку«. Борба у Италнји /Курнал де Женев: »У интересу је Италијана, да се повлаче, као што је урадио Жофр од границе до Марне или велики кнез Никола са Карпага* до мочари Припјета. Садашњи маневар састоји се у повлачењу Италијана и у гоњењу Аустро-Немаца. Ако овај последн.и не успс сасвим, бар ће исцрпета противника«. Трибуна (генерал Корли); »Данашњи маневар састоји се у томе, да се ограмичи повлачса.е прем ;1 тер ито [) иј а л н и м ко н цеп ци ј ама. У нитању је, да се избере зона, која ће спречити аепријатеља у напредовању и која ће припремити акције контраофанзиве.«
Један лист из Диеелдорфа оптужио је енглеске агенте, који су хтели, ширећи лажне вести, да поколебају морал немачког народа. Генерали, команданти појединих, области, саветовали су становништво, да се чува од сваке преране наде. Министарствоспољних послова демантовало је енергично све вссти о миру и саветовало становништву да буде мирно. На«зад, Полфова Аген : ција објавпла јс следећи коминике: »Никакг.а вест о миру није приспеладосада ни
у Беч ни у Берлин, нити пак какав предлог о примирју. Пре него се заузме дефинитивно држање потребноје знати, да ли ће присталице Лсњина бити победио-
ПИТАЊЕ ПОЉСКЕ Свађе око туђе ноже Берн, 21. новембра Пангерманисти живо протествују противу пројекга за решење пољског проблема, но коме би Пољска бил.ч уступл.ена Аустрији. Познаго је, да је фон Сајдлер говорећи о том питау бечком парламенту рекао: »У будуће пољска држаће сама одредити оријентацију своје политике.« Изјава фон Сајдлера јако је онерасположила немачке пангерманисте. Ево како је коментарише »Вестфалише Цајтунг«: »Пољска држава је индисјнрентнЗ Пољацима. Али унија са Галицијом за њих има озбиљне користи. Из тог разлога н миогих других пропагирају се сада аустријска осећања. Пољска нс. може сама определити своје д^жање. Ми смо освојили ту земљу, у којој је сахрањено 95 хиљада наших војиика. Немачка има право да реши судбину Пољске. Ми смо тој земљи обећали унутрашњу независност, и друго ништа не можемо да уступамо. Потребне су нам гаранције да Пољска неће постати легло германофобских аги-
ци у борби за власт«. Немачкасоцијалистичка штампа јако напада Лењинову изјаву; да народи морају силом да натурс мир капиталистичким владама.
татора. Пољска, претворена у државу била би за нас, на челу Словенсгва, а противу Германизма, много опаенија него руска Пол.ска.«
ИЗ ЗЕМАЉА ПЛАЧА Противу југословенских учитеља Југословенски учигељи одржали су 10. септембра ове године скупштину, на којој су усвојили у целости познату декларацију Југословенског Клуба у Бечу о уједињењу и независности свију Срба, Хрвата и Словераца. Сада спљетско Наше Јединство јавља, да је противу свих учитеља, који су присуствовали поменутој скупшгини, поведена истрага и да је воћење истраге поверено аустријским жандармима. Како ће се истрага водиги и шта се овим спрема честитим учитељима није голико тешко погодити, колико ће тешко осетити сами учитељи. Слова и оргуље Како Хрватски Дневник јавља, аустријске војне власти већ су пцскидалс све оловне кровове са кућа, цркава и цамија, а бакар-
ИЗЈАБА Л0ЈДА ЏОРЏА — Поуздање енглеског премијера —
Лондон, 21. новембра Г. Лојд Џорџ, интервјунсан од »Пти Паризјена« изјавио је: »Час је озбил.ан, наше су жртве велике, али не сумњамо и не оклевамо нимало. Лични политички обзири морају се жртвовати пред величином циљева. Имамо људе, муницију и све врсте економских и финанеијских средстава и поврх свега имамо осећање праведне ствари. Данас смо принућени да сгворимо јединство дирекције и концентрацију стварне и потпуне конгроле свих наших средстава и свих наших снага. Ми смо расположени, да подносимо лишења и самоодрицања, која изискују хитно моменти. Нећемо^губити време у гашгим дискусијама, нити ћемо се премишљати у критичним моментима. Морамо победити у рату. Ми ћемо триумфоваги ако се будемо умели односити према догађајима енергично и истрајно«. ЧЕЖЊЕ ЗА МИРОМ
РАД КОНФЕРЕНЦИЈЕ Питања на дневном реду Париз, 21. новембра Међусавезника конференција у Паризузанимала се како изгледа искључиво војничким и економским гштањима, која се односе на рат. Нарочита је пажња обраћена решењу проблема јединства акције на јединсгвеном фронту, које се може постићи посредством јединства команде. Псто тако испитивана је боља употреба сви.х војних средсгава Савезника и узето је нарочито у обзир учешће јапанских представника. Поред чисто војних проблема, про}'чена су у најширем с.мислу питања економс.ког и финансијског реда, а нарочиго пнгања тонаже и снабдевања. У овим питањима интервенисалк су на конференцији технички делегати, који су изнели своја гледишта стручно. Изгледа, да се конференција није занимала политичким питањима, пошто је унапред било нскљтчено ма у ком смислу испигивање ратннх цил.ева и проблема мира. Детаљно је мећутим претресена ситуација Русије у политичком, војном и економском погледу. За то су нарочиту иницијагиву дали амерички делегатв. Донете су сложне одлуке за заједничку акцнју у циљу утицања на- даљи ток руских догађаја. Париски листови пишу врло повољно о раду Савезника и о резултагима конференције. Кхо дс Пари јавља, да су резултати дебата врло задовољавајући. Постнгнут је потпун споразум о питањима, која су досад претресана. Матен сазнаје, да су савезнички министри постигли потпун споразум на првој седници. На другој седници окончано је пнтање мећусавезничке Врховне Команде. Ратни комитет, већ образован држаће одмах еедницу у Версаљу. Тан вели, да ће одлуке конференције дати знатан развој авијатици, која је битно оруђе за победу. Немачка неће више смети да бомбардује огворене вароши, јер се мора надати нашим лротивмерама.