Velika Srbija

6 Р 0 Ј 585 .

СОЛУЛ, ОЕ-ОТЛ 2 о. П 0 ВЕМ 6 РА 1017 . ГОД.

ма

ГОД. V.

аиОБИЈД ЕЛ 6КИШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СОАКИ ДАИ ПО ПОДПЕ ППЕТПЛАТА ИЗИОСИ: Мсссчно .3 драхмс, тромссечно 9 драхмс, годпшн.е 30 драхме. РУКОПИСИ СЕ МЕ ВРАЂАЈУ

Стан уредппштвп: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лспта

| I

Ујнг!)# О Д Б О Р

БРОЈ 10 лсптл

ИНТЕРВЕНЦИЈА ЈАПАНА Једно од најважнијих питања

Последњи догафаји у минили супеома актуслиимппитпњс војнс питсрпснције Јапана. Хитиа и нсодло;д-на потрсба да сс сва срсдства свих Сапезника концснтришу и удружс у паједмнчком напору ради извојсвања побсдс пзазпала јс рсгулисање проблема, који су услоп.ка па .1 и оружа 11 у ин тсрвенцију Лапана.Лиамајаи доказ за то је споразум, зак.кучсп између амсрнчкс ијапанске владе у питању узајамних интереса иа далеком Истоку. Тај споразум, заснован на врло СОЛИДНОЈ II пријатељској основи, откло-

Савезник. Услуге, ко »е Јапаи чииио Споралуму у току досадашњсг ратовања, ставл.а јући му на рас.положсње.слоја обилата средства,својуфлоту н своју одличну II огромиу рПДну спагу за производњу ратногматсријала, биле су врло великих размсра п доислс су знатне користи Сапсаницима. Данас пак, када рат улаан V своју на!критичпију <{)ззу, Јапан. осе'ћајући и увиЈзајуЈш потрсбу најшире^ интсрвеицијс, изражава готовост, дп пролије и драгоцену крв свошх синова за победу правсднествари Споразума.

нио је и последњесмст-| Интервенција јапанњс, са којих Јапан ни- ских трупа, која ће па-

]е до сад могао интервенисати и у војничком смислу. Меморандум, који је објавио г. Лансинг, не оставља о томе пимало сумње. Он нам открива двс битне и веома важне чињсницс: прво, да је јапанска влада дала пристанак да узме војннчког учешћа у борби против пруског милитаризма и друго, да јс њена жеља, да та интервенција буде што скорија и то са свима практичним срсдстви м а којима Јапан располаже. Под ови.м практичним средствима подразумеваамсричкм мин. спољ. послова г. Лансииг ис само економска п фипансијска средства Јапана, всћ' у првомс рс ду њсгове огромне вој не снаге. С друге стране, Париска Конференцша, на којој су узели учешћа и представници .Јапана, посветила јс специјалне дебатс. питању оружане интервенције )апанских трупа. Из коментара париских листова сазнајемо, да Је у томе погледу, као и у свему другоме, постигнут потпун споразум. Питање акције Јапана схва-ћеноје и прегресано каопнтан.е најширег значаја. Његово рсшењс биће несумњиво од капиталног ути цаја на даљи развој ратнихоперација. Јапанске трупс, многобројне и веома вичне рату, могу великнм делом допринети, да се дуготрајни рат скрати и заврши победом Савезника. Јапански иарод, кош јс од самог почетка рата еве споје си.мпатијс ставио на страну држава, које су прихватиле борбу за одбрану слобода и права угроженог човечанства, држао се у току целог рата, као исома лојолан и искрен

сти истовремено са ступањем акцију америчке војске, допрпнећс знатно решсњу овог мучног ратног проблсма. Опа ће би ги нссумњипо »ака и чврста залога будућспобедеСпоразума, ко 1 *а нс може изостати, ма кроз какве фазе рат пролазио. Нсмачка ћс убрзо осеТИТИ ДС1СТВО нових милиона ратника, који улазе у борбу са јединственим полстоми гвозденом одлучношћу, да ио цеиу највећих жрта* ва уништс авет, којаје угрозила свсту.

устаиов.Ђени одавно, али су се досад држалн с пре кидима и ла то нису имали пуно дејство.« Дејли Илјс: »Ие могупо стојати два мишл.еп.а о по трсбн ратног Савета трију држапа. Фронтови у Фран цуској и Нталијн чине јсд но бојиштс. Њима се мора управл.ати као једним јс диним фронтом. Вера у победу Ом Аншсне (Клемапсо) »Лојд 1,1орџ видн сјајап исход |>ата и мн га видимо лајсдно с њимс. Непрнјател, се. исцрп кује у мамш гим напорима цивилнс ко рупције н војиичкс офаизипе, да би разголитио евоје душевно стан.е у подмуклим захтевима мира, надајући сс да код нас изазове знаке слабости у очи наше сигурнс побсде. \мерика се помаља. Вил.ем почиње схватоти, шта то значи. То је Ватерло, где +,е дојуритн Груши, у мссто Блихера.

ПОЛНТИЧНЕ ВЕСТИ

Лондон, 25. .V дпбро обипсштеним крцгпвими у Токијц аррује се. да ‘ћс јипаиска влада илменити своје гледшите ц корист Савсзника односно одаишљања трупа на еврппско бојшите. Париз, 25. — Генерал Фонвил пише у листу ,.Ф ранс. Милитер": Сада постоји само један фронт којим командујс један иТсф Нека с.с оладс с.тоже како би завришле дело са кон фсренције у Рапалу. Њујорк, 25. — Из Ву■ енос-Аиреса јављају да у Аргентпни влада јако одушеаљсње у корчст Савсзника. .Јаоно мшиљење тражи прскпд односа са цснтралним државама. 1’лавна ластови, нарочито » Насаон«, потпомажу народно мчшљгње. Прпкупљсно јс вшис ми.тона за пострадале ратничкс фамилије.

СТРАНА ШТАМПА Ратнн савет Тајмс: »Извесни стратегијски аматери сматрају успостављањс савезничког ратног савета као згодну прилику, да покуде досадашњу акцију Савезника. У ствари савеснички ратни савети не значе преокрет подитике, већсу у теориЈи

КРИЗА У АУСТРИЈИ Нереди услед оскудице Цирпх, 25. мовсмбра. У Бечу су се десили озбиљни нереди услсд нопс полицијске наред бе, која забрањује пу блици бављење ноћу пред радњама с намир ницама. Становништво јс рано изјутра напало и заузело мноре радње и дошло је до озбилших еукоба измефу станов ш I шт па и п ол ицијс.П ред уласком једне од глав них радњи постављен јс јак одред жандарма, али га је маса растерала. те су власти морале посла тп знатна појачања. У аустријским војним тамницама у Мелерс дорфу заточеници трпе страховиту глад. За првих шест месеца 1917. годи н е у м рл о ј е од гл а д и 120 заточеника. Изгледа, да на рачун затвореника шпекулира командант пуковник Навратил у споразуму са једним другим пуковником. »Арбштер Цајтунг« јавља да је по томе поведена истрага, Цирих, 25. нов. Секретар бечког општинског савета изложио је у срсду на ссдници савета очајностање исхране у аустријској престоницњ Он је рекао изме-ђу осталога: »На конференциЈи између председника општине и председника владе констатовано је, да су резерве румунске жстпе исцрпене, а количина аустријске жетве није довољна да покрије потребе. Преговори са мађарском владом нису успели, пошто ова тражи у замену угаљи друге ар-

тикле- Бојне власти још мање имају намирница у ргзерви. Можс се предвидетн

шпа и хлсоа у току и дућих мсдеља. Мора се пак признати, да је смањивање оброка хлсба

пбтпун иедостатак бра- апсолутно нсмогуће.

ГОВОР ЛОЈДА ЏОРЏА Ис«рене речи британског премијера

у могућностн с.мо длнас да дрнссемб цсо значајан говср г. Лојдп Цорџа, који јс ојржао у Парпзу на банкету. послс конфсрснције у РапаДУ’ а п Р е парискс конфсре! , ције. Овај говор, комснтр::' 'О врло мцого у штампи, од историјског је зиачаја м у цслини гласи: Врховни савет Савезника »Ја морам апслопати па Вашу благрнаклоност, да бих бд Вас тражио преме, које јс дат-ас тако тешко одвојити од вофења всликих послошц ради слушан.а гонора. Меје једино извињење јесте. што и.мам да Вам изнесеМ важне рефлексије пракпгшога реда, које интересују рс само будуклост вашс земљс и мојс, већ тичу и еудбине света. Да говорцм о садашњсм рату, ја имам прсимућство, што сам готовојсдини мииистар свих зараћених држава, који је учсствовао у пословима од почетка рата до сада. Има дакле довољно разлога, да ја нешто знам о општем току дота1>аја и њиховпм скривеним кризама. Ја хоћу да вам говорим данас и о једиом и другоме. Мој пријатсл. и борбенп друг г. Пснлеве објаснио Вам је важну одлуку фрапцускс, италијанскс и брлтанскс пладе ради установљеи.а Врховмог Савета Савезника, чијс армије оперишу на запздном фронту, да бн ее њиховим иапорима ка том фронту обезбедила јединстнена ди^екција. Као што је он већ то изложио, тај савст биће састављен од државника савезничких земаља са нскодико генерала као саветницима. И већ учин.ен избор од наших влада доказује њихову вол.у да ствозе моћан орган за координацију њихових војних напора. На жалост нисмо имали времена да консултирамо Америку и Русију пре образовања овога савета. Италијанска незгода и потреба неодложие акције, да се ова поправи, учиннли су неопходним, да се то већ сада започне нзмсћу држава, чије се снаге могу употребитн на италијапском фронту. Али, да би обсзбеднлн потпуни успех овог великог огледа — успех, којн ,је битан за победу наше ствари — потребно је, да сви наши велики савезници буду прсдстављсни • саветовпњима, а ја сам увсрен да ћсмо добити пристанак ових двсју великих земаља и њихоиу сарадњу у пословима мећусавезничког савста.

Потреба јединства дирекцнје Има два питања, која пом се могу поставитп односно мере, коју смо предузели. Зашто јс слда предузимамо? Лако јо одговорити, Али је тежс маћн задовољапајући одгопор иа друго питан.е: зашто је нис.мо раније предузелн? Намсран сам да одговорим и на једно и на друго. Што сс тиче првога питаи.а, елементн рата пока зали су, чак и ипјпосебнијсм и најколсбљивијем духу потрсбу тешњег једнаетвп измсћу Савезника у воћењу рата. Сааезници имају на својој страни — и та у иркос свему што се догодило — спс битне елемснтс победс. Онн су господари мора. То господарство пије ннкад пропустило, да додели коначну побсду држави, која га има и која је способна да га одржи. На суву, они имају бројну надмоћност, у сфективима и материјалу, у економским и финансијским средствима, и поврх свега тога, имају и правсдност споје стпари. У дугом рату, мпшта толико пе вреди колико свесност, да сс пма право.Све овс надмоћпостн комбиноване гребале су да већ обезбедс победу илн сј’ бар требалс дл очогућс Савезпицнма, да оду много дал>с на путу победе. У размерама, уколико је могуће да се постише циљ, на кота и на шта пада одговор)СТ? Потражимо одговор на то питање. Потражимо гп без бојазни и без одвише обзира за личне интересе. Судбина света се одиграва и ми немамо права да мислимо на нешто друго, до на стварности. Погрсшка није до наших флота, ни до наших војсака. Ми се свн дивнмо тпленту наших поморских II ВОЈНИЧКНХ ШСфова. Ми смо сви пуни одушевљења за вредност и способност наших мрнара и војника. Одбрана Бердена остаћс предмет дивљсња и гордости док траје земља. Да, п историја несаломљнвс истрајностн, коа је отела висове Пашаиделе, поеле вишс мссеца борбс, бсспримернс по страховитој упорностн, обасјаваће всчитом славом маглс моје домовипс. И до■ ите мн да додам једну реч за италијанску војску у часу искушења, које прежнвљује: нико не можс гледати овс планине италијанске граиице, а да нс буде про/кет респектом према

храбростн л.удн, који су их отели, имајући пред собом аустрпјску војску на утврћеиим положајима. Да, будимо прапсднн. Русија болује од снажнс грозницс, у коју јс бачена погрсшкама грозне пладс. Она се бори против зла и кроз високе и инске околностн, тражи спој пут ка спгурнијој ичистијој здравствепоети, него што јс икад нмпла. Опа је данас парализопана п то без своје погрсшке. Пе заборавимо, шта јс она учннила у прпим данима рага, кида јс својом храброшћу н сиојим жртвама допрннела да сс Знпад спасе од свирепог господарства Пруса. Ту су и ти херојскн мали иароди, којн су изгубили своју територију, н чију вредност и жртвс никад нећемо заборавити. Не, погрешка није до војсака. Она целокупна пада на иедостатак правог јединства код Савезника у г I II I 11.Т..Ј. ДДД

поћсн.у рата. Ми смо потребу тога сви осетнли: свп смо о томс говорнли; усвпјалп смо одлуку за одлуком, да бн нашли лека. Дли то јсдннство иије ннкако гс варено. На ого л тако важном пред.мсту, ми нисмо ннкад прешлн са реторике на ствлрност, од речн на стратегију. Упркос спвма одлукама, ннје бнло никад власти, опуномоћене да рсгулите вођен.е рата на свима фронтовима, и у одсуству овс централнс властн. свака земља била је остављена својој властнтој ииицнјатшш. Ми смо продужилп даговоримоо нсточном н занадном фронту,' п италијанском фронту, о солунском фронту, фронту Месопотамије н фронту египатском, заборављајући да постоји само један фроат са више грана, заборављајући да је за ове колосалпе армије борбени фронт цсо један контипснт. — Наставкће се —

' ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Штокхолм, 25. — ПосланицнСила Споразумп у Петрограду изјавили су да ће сматрати званична јединс она документа која ммају потпис председника пстроградске општиие. Штокхолм, 25. — Мз Пстрограда јапљају, да су строгс мсрс предузете противу штампе проулроковала јак сукоб клмсфу максималиста, социјал-дсмократа и социјалнста лгиолуционара. На ссдшшн извршног одбора Јарим јс предложио успостављање слободе штампе. Аванссов није одобрапао прсдлог нсго јс тражио да со укину буржоаски листови како би капиталисти билн лишени својих ор* гана. Троцкп и Лењин су потпомогли прсдлог Лванесова. Лењин је погом изјавио: »Рат још није завршен. Строгс мсро противу штампо морпЈу бити одржане«. Прсдлог Лпанесова био је успојен са 39 противу 24 гласа. Социјал-револуционари нзјавили су да ће поп\Лш својс представнике из свију органа и институцнја Совјета. После ове дискусије министри трговине, индустријс, унутрашњих дела, привреде, снабдевања, радп саобрпћаћа, као и пст комесара разних одслења, поднелн су оставке. У своји.м оставкама онн пребацују влади која је усноставила неодговорни режим који води револуцију слому. Цирих, 25. — Један одред црвсне гардс и наоружани матроли упалн су на седницу општинске Думе у циљу да растерпЈу скуп. После протеста Ду: .а 1 ’е настапила седницу на којој је претресано питањео незапосленима које 1 с тако важно за пролетари Ј ат. Црпена гарда је понопа дошла са поЈачањем и Дума је морала да се покорн насиљу.

ПЛЕМЕНИТО ДЕЈ10 !~^То в " шс

Санаторијум за туберкулозне Последњих годнна плућнс су болести узеле бнлс код нас толиког маха, да су озбнљно претнлс народној будућпости. Народне патње у садашњим ратовима, а нпрочпто тешка судбина наши.ч заробљеннка и интернираних у непријате.љ-

Иапории радопн и слаба нсхрана нлп бољс рећп гладовањс преполопилн су број нашнх заробљеннка. И оно што јс остало у животу сумњивог јс здравља, и од (Јних што сс у размену пуштају у Француску. добра је трећнна туберку* лозпа. И порсд сос вслнкс предусретљивости, иашр вели-